КОМИТЕТ ЗА ПРАВА ДЕТЕТА

ПРЕПОРУКЕ КОМИТЕТА ЗА ПРАВА ДЕТЕТА

РЕД. БР.

ПРЕПОРУКА

СПЕЦИФИЧНА / КОНКРЕТНА ПРЕПОРУКА

ИНДИКАТОР

НАДЛЕЖНИ ОРГАН

СТАТУС

ПОЧЕТНО СТАЊЕ

ЦИЉ

ИЗВОР ВЕРИФИКАЦИЈЕ

ВЕЗА СА ПРЕПОРУКАМА ИЗ ДРУГИХ МЕХАНИЗАМА УН

НАПОМЕНЕ

Савет за права детета Владе РС одржао је прву седницу 7. новембра 2017. године на којој је конституисан Савет у новом саставу. Друга (електронска) седница је одржана 27. децембра 2017. на којој је усвојен Извештај о раду Савета за 2017. годину, Пословник о раду Савета и Годишњи програм рада Савета за 2018. годину.

Влада РС донела је на седници 11. јануара 2018. године нову Одлуку о образовању Савета за права детета чиме је продужен његов даљи рад у истом саставу. Одлука је објављена у ''Службеном гласнику РС'' број 3/2018 од 12. јануара 2018. године.

Током 2018. Савет за права детета је одржао још три седнице: 1. марта, 1. јуна и 5. новембра 2018.

На трећој седници 1. марта 2018. усвојене су измене и допуне Пословника о раду Савета, донет је закључак о прихватању понуђеног текста Нацрта стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља 2018-2022. уз предложене допуне, представљен је предлог састава радне групе за израду НПА за децу, активности на ажурирању сајта Савета, И разматране су могућности формирања канцеларије Савета. Такође, донета је одлука да се образује радно тело (посебна радна група унутар Савета) која ће се бавити питањима раног развоја деце.

На четвртој седници 1. јуна 2018. чланови Савета су упознати са Мапом пута за елиминацију злоупотребе дечјег рада у Србији, са предлогом Акционог плана који прати Стратегију за превенцију и заштиту деце од насиља 2018.2022. године, са препорукама Савета за људска права УН у области права детета након представљања извештаја Републике Србије за трећи циклус Универзалног периодичног прегледа (УПР) као и са иницијативом за унапређење мерења, праћења и извештавања о јавној потрошњи за децу у складу са препоруком Комитета за права детета.

На петој седници 5. новембра 2018. је представљен Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета, Анализа о доступности услуга на локалном нивоу деци из ромске заједнице као и Препоруке за развој и унапређивање мера, услуга и програма за спречавање издвајања деце из породица, односно за повратак деце у примарну породицу уколико је до раздвајања дошло. Такође, чланови Савета су упознати са полугодишњим извештајем о раду Међуминистарског оперативног тима за заштиту деце од насиља, са планом рада Посебне радне групе за рани развој деце у 2019.год., са наставком пројекта ''Елиминација најгорих облика дечјег рада'' и са смерницама и праксама УНИЦЕФ глобалне ''Иницијативе за градове и општине по мери деце''.

На шестој седеници, 12. фебруара 2019. године, чланови су усвојили Годишњи програм рада за 2019. годину, представљена су искуства и добре праксе у формулисању националних политика за децу, чланови упознати са планираним активностима на изради Заједничког основног документа у складу са усаглашеним смерницама за извештавање о међународним уговорима о људским правима и израдом индикатора за праћење препорука Комитета за права детета, успостављањем Националне коалиције за сузбијање дечјег брака и резултатима конференције о интегрисаним услугама раних интервенција.

И даље недостају финансијска средства и људски ресурси који би омогућили продуктивнији рад Савета.

На седмој седници, 15. маја 2019. године, чланови Савета су информисани о Годишњем извештају о спровођењу Акционог плана за Поглавље 23 уз области права детета, о изменама и допунама Породичног закона у области заштите права детета, о препорукама са седнице представника ученичких парламената Републике Србије и деце активиста у области права детета донетих у току Дечје недеље од 1. до 7. октобра 2018. године, као и са активностима различитих ресора на остваривању мера предвиђених оперативним закључцима са семинара о социјалном укључивању Рома и Ромкиња – у области заштите деце ромске националности. Такође, представљен је ChildHub платформа.

Осма седница одржана је 29. октобра 2019. године. Представљен годишњи извештај о најгорим облицима дечјег рада за 2018. годину, објављен од стране Министарства за рад САД. Србија је, према извештају, добила оцену Значајан напредак. Разговарало се о праћењу процедуре усвајања Закона о правима детета и Заштитнику права детета, који је био у фази давања мишљења релевантних органа и организација; праћењу и превенцији малолетничких бракова; као и о раду Заједничког тела за подршку социјалној инклузији и координацију надзора над радом интер ресорних комисија за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету.

Девета седница одржана је 20. децембра 2019. године на којој је реализован задатак Савета који се односи на праћење стања у области заштите права деце у уличној ситуацији и координацију праћења спровођења националних одредаба за спречавање злоупотребе дечјег рада. Такође, представљен је и Приручник за унапређење и развој медијске писмености у предуниверзитетском образовању. Чланови су упознати са извештајем Посебне радне групе за рани развој деце и са активностима на координацији у области подршке деци у раном узрасту. Представљени су и резултати три конференције које су одржане током октобра и новембра 2019. године а на којима су чланови Савета били активни учесници.

18 Feb, 2020

На првој седници Одбора за права детета 14. јула 2016. године, чланови Одбора за права детета су изабрали заменицу председника Одбора.

Током 2017. године Одбор се није састајао.

Током 2018. године Одбор је одржао 6 седница.

На другој седници 29. марта 2018. чланови Одбора су размотрили закључна запажања и препоруке Комитета УН за права детета, у вези са Другим и трећим периодичним извештајем Владе Републике Србије о примени Конвенције о правима детета.

На трећој седници 8. маја 2018. чланови Одбора информисали су се о Циљевима одрживог развоја. Такође, чланови су разговарали о формирању седам радних група Одбора и договорили се да стручној служби Одбора доставе предлоге за чланство у радним групама. Одбор ће накнадно формирати следеће радне групе: за контролу спровођења Закона о основама система образовања и васпитања у сегменту инклузивног образовања, за контролу спровођења Породичног закона у делу који се односи на заштиту деце од породичног насиља, за контролу спровођења Закона о социјалној заштити у делу који се односи на развој услуга у заједници, за контролу спровођења Закона о финансијској подршци породицама са децом у сегменту који се односи на доделу дечијих додатака, за контролу спровођења Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица у делу који се односи на учешће малолетних лица у судским поступцима, за праћење стања и унапређење положаја и права деце чији се живот и рад одвија на улици и за иницијативе, петиције, представке и предлоге.

На четвртој седници 9. октобра 2018. чланови Одбора информисали су се о иницијативи „Наше дете-наша одлука“ – Предлог за измену и допуну Породичног закона.

На петој седници 23. октобра 2018. године усвојен је Извештај о раду Савета за права детета Владе Републике Србије, који је поднело МРЗБСП.

На шестој седници 6. децембра 2018. године, чланови Одбора прихватили су Предлог за организовање јавног слушања о иницијативи „Наше дете – наша одлука“ за измене и допуне Породичног закона.

Седма седница Одбора је одржана 18. децембра 2018. у оквиру заједничке седнице са члановима Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу и Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова на којој је размотрен Извештај о раду Националног механизма за превенцију тортуре за 2017. годину који је поднео Заштитник грађана.

У 2019. години је одржанe су четири седнице.

На осмој седници 28. јануара 2019. чланови Одбора су одредили члана Одбора за приступање формирању и деловању Националне коалиције за окончање дечјих бракова у Републици Србији.

На деветој седници 2. априла чланови Одбора су разматрали Редовни годишњи извештај Заштитника грађана за 2018. годину, поглавље 4.1. које се односи на права детета. Током расправе, чланови Одбора су са Заштитником грађана разменили мишљења и ставове о потребним мерама и активностима како би заштита права деце била унапређена, посебно се осврћући на проблем насиља над децом и вршњачког насиља.

На десетој седници 23. јула чланови су размотрили Извештај о раду Савета за права детета Владе РС, које је поднело МРЗБСП.

На једанаестој седници одржаној 1. октобра размотрен је Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину, који је поднела Влада. Чланови Одбора су, већином гласова, одлучили да предложе Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава да прихвати Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину.

Дванаеста седница одржана је 20. новембра 2019. године и представњен је извештај Ђачког парламента одржаног у оквиру Дечје недеље у Народној скуштини као и резултати истраживања на тему „Деца и медији“.

Тринаеста седница Одбора за права детета одржана је 20. фебруара 2020. године. На седници се разматрао Други извештај о раду Савета за права детета за 2019. годину. члановима Одбора представлјени су резултати на пољу спречаванја злоупотребе дечјег рада, активности на превенцији и забрани дечјих бракова, као и деталји о престојећем усвајанју стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља и Закона о прави детета и Заштитнику права детета. поред тога, у претходном периоду, успоставлјена је сарадња са Саветом за праћење и унапређење рада органа кривичног поступка и извршење кривичних санкција према малолетницима.

4 May, 2020

Комитет за економска, социјална и културна права

(24) Комитет позива државу потписницу да: (а) Повећа накнаде за социјалну помоћ, узимајући у обзир Општи коментар Комитета бр. 19. о праву на социјалну заштиту, како би помогла свим конкретним појединцима и породицама широм државе потписнице, укључујући особе са инвалидитетом, старија лица, децу, породице са ниским примањима и дугорочно незапослена лица да остваре одговарајући животни стандард;

Комитет за економска, социјална и културна права

(27) Комитет позива државу потписницу да:

(а) Спречи раздвајање деце од породица, у најбољем интересу детета, и да предузме кораке како би обезбедила да систем бриге о детету пружи ефикасну подршку породицама у кризи и под ризиком од раздвајања детета од породице;

(б) Да предузме даље кораке како би обезбедила алтернативно породично старање за децу без родитељског старања, са фокусом на деци са посебним потребама;

(ц) Да приоритет алтернативнима социјалних услуга у заједници, а не резиденцијалним установама за старање о деци и да развије проактивне мере за напуштање институционалне заштите.

Циљеви одрживог развоја

1.1 До краја 2030. свуда и за све људе искоренити екстремно сиромаштво (екстремно сиромашни су људи који живе са мање од 1,25 долара на дан).
1.2 До краја 2030. најмање за половину смањити број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било ком облику сиромаштва (према националним дефиницијама сиромаштва).
1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих.
1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање.
1.5 До краја 2030. изградити систем који ће повећати отпорност сиромашних и оних у рањивим ситуацијама те смањити њихову изложеност и рањивост од екстремних климатских догађаја, као и других економских, друштвених и/или еколошких катастрофа.
1.а Осигурати значајну мобилизацију ресурса из различитих извора, између осталог и кроз повећану развојну сарадњу, како би се обезбедила адекватна и предвидљива средства за земље у развоју, посебно за оне најнеразвијеније, у смислу спровођења програма и политика за окончање свих облика сиромаштва.
1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва.

Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава

10.3 Осигурати једнаке могућности и смањити неједнакости у исходима, између осталог и тако што ће се елиминисати дискриминаторски закони, политике и праксе и што ће се, у том погледу, промовисати прикладно законодавство, политике и активности.

10.4 Усвојити политике, посебно фискалну политику и политике у области плата и социјалне заштите, и прогресивно постићи већу равноправност.

22 Apr, 2019

Податке о деци прикупљају надлежна министарства, у оквиру својих надлежности. Обраду података врши Републички завод за статистику, који објављује публикације, студије и анализе.

Постоји ДевИнфо база података, намењена за праћење друштвеног развоја, направљена у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, као и општинска ДевИнфо база, која пружа велики број података из области образовања, здравља и социјалне заштите на нивоу општина - за сваку од 174 општине у РС. Ова база података ажурира се два пута годишње и садржи 166 социо - економска показатеља разврстана према полу, старости и другим варијаблама.

Републички завод за социјалну заштиту прикупља и обрађује податке из система социјалне заштите.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва развио је индикаторе за праћење достигнутог нивоа социјалног укључивања и смањења сиромаштва и усклађивање праћења показатеља социјалне укључености са земљама ЕУ.

Не постоји систематско прикупљање података о деци, већ се за праћење остваривања права деце користе подаци из различитих извора, који често нису упоредиви јер се прикупљају по различитој методологији. Министарства, институције, правосудни органи и друга тела имају своје системе за прикупљање података о деци у зависности од надлежности. Недостатак поузданих и упоредивих података и евиденција отежава креирање делотворних политика према деци, као и ефикасну међусекторску сарадњу.

Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији 2014. и Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2014 – MICS 5 спроведена су у сарадњи Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а.

Нови круг, MICS6, покренут je у октобру 2016. године и посебно је усмерен ка прикупљању података који се тичу Циљева одрживог развоја.

20 Apr, 2019

8(19)(Б) – нема промена у односу на почетно стање

8(19)(Б) - нема промена у односу на почетно стање

8(19)(Б) – 3 - нема промена у односу на почетно стање

8(19)(Б) – 4 - дошло је до напретка у одоносу на овај индикатор и то кроз процес унапређења исхода учења у основном образовању у оквур којег су одређени исходи у вези са образовањем за права детета уврштени. Такође, ревизија програма предмета Грађанско васпитање донела је одређене измене које на експилицитнији начин рефлектују учење о правима детета. Ипак, кључни недостатак је остао јер образовање за права још увек није засновано на приступу заснованом правима (РБА) које је неизоставни елеменат образовања за права детета и представња стандард који мора бити интергрисан у учење/поучавање о правима детета.

8(19)(Б) – 5 - Према резултатима свеобухватног истраживања УЦПД-а о компетенцијама за права детета учитељи и наставници у Србији утврђено је да:

је знање испитаника о областима које су релевантне за права детета у образовном контексту прилично слабо, тј. да су они далеко испод могућег просечног постигнућа. Готово једна трећина испитаника постиже минимални резултат (до 6 бодова), док највећи број њих (око 60%) постиже резултат до максимум 13 бодова, што је и даље ниже од могућег просечног скора на тесту (14 бодова). Просечан скор на тесту је 8,20 од могућих 28 бодова.
Као и у области знања, највећи број наставника има испотпросечан скор на тесту вештина, тј. примени знања о правима детета. Најслабије примењују знања о партиципацији и грађанским/политичким правима, затим следи право на заштиту од насиља, злостављања и занемаривања и најбољи интерес детета. Просечан скор на тесту вештина је 10,08 од укупно могућа 24 бода.
више на линку: http://ucpd.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-istarzivanje_kompetencije-nastavnika_final.pdf

17 May, 2020

Трећи циклус УПР

6.9. Наставити борбу против свих облика дискриминације,укључујућиимплементацију Стратегије за превенцију и заштиту од дискриминације (Кипар);

6.10. Ојачати анти-дискриминационе механизме, укључујући оне за ЛГБТИ особе, и наставити напоре за унапређење људских права особа које припадају осетљивим друштвеним групама, посебно ромској националној мањини (Француска);

6.11. Наставити јачање напора на унапређењу и заштити људских права, посебно права осетљивих друштвених група, укључујући жене и децу (Вијетнам);

6.12. Наставити напоре на унапређењу и заштити људских права, посебно осетљивих друштвених група (Индонезија);

6.13. Ојачати мере националне мере за промоцију толеранције и плурализма у циљу спречавања дискриминације по основу националне припадности (Бутан);

6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија);

6.15. Наставити са организацијом кампања подизања свести усмерених на оснаживање једнакости полова и превазилажење родних стереотипа (Белорусија).

Комитет за укидање расне дискриминације

7 (21) Имајући у виду претходну препоруку (CERD/C/SRB/CO/1, став 15), Комитет позива државу уговорницу да укине дефакто сегрегацију у државним школама ромске деце и обезбеди приступ квалитетном образовању за ромску децу, и то путем обуке запослених у школству о сузбијању расизма и о људским правима, подизањем свести родитеља, и повећања броја наставника Рома. Комитет такође препоручује да држава уговорница предузме мере како би се избегло повлачење деце из већинског становништва из школе у којима су уписани Роми (тзв. „white flight“), и то развијањем делотворних механизама у циљу спречавања даље дефакто сегрегације у школама. Комитет даље препоручује да држава уговорница интегрише десегрегацију школства у својим националним политикама да би се обезбедила одрживост, и обезбеди адекватна средства за њено спровођење, у складу са циљем одрживог развоја 4.1 да се до 2030. године, свим девојчицама и дечацима обезбеди бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање.

Циљеви одрживог развоја

Циљ одрживог развоја 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва.

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све.

Циљ 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.1 Окончати свуда и све облике дискриминације против жена и девојчица.

Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава

10.2 До краја 2030. оснажити и промовисати социјалну, економску и политичку инклузију свих, без обзира на старост, пол, инвалидност, расу, етничку припадност, порекло, религију или економски односно неки други статус.
10.3 Осигурати једнаке могућности и смањити неједнакости у исходима, између осталог и тако што ће се елиминисати дискриминаторски закони, политике и праксе и што ће се, у том погледу, промовисати прикладно законодавство, политике и активности.

6 Nov, 2019

Циљеви одрживог развоја

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења.

4.2 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би се припремили за основно образовање.

4.4 До краја 2030. знатно повећати број младих и одраслих који имају релевантне вештине, између осталог и техничке и стручне, за запослење, пристојне послове и предузетништво.

4.5 До краја 2030. елиминисати родну неједнакост у образовању и обезбедити једнак приступ свим нивоима образовања и стручним обукама за рањиве групе, укључујући особе са инвалидитетом, староседелачко становништво и децу у рањивим ситуацијама.

4.6 До краја 2030. обезбедити да сви млади и знатан број одраслих (и мушкараца и жена) постигну језичку и нумеричку писменост.

4.7 До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одрживи развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју.

21 Apr, 2019

Принцип најбољих интереса детета се помиње и у Уставу, у контексту родитељског права: чл. 65. Устава прописује да “Сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена […], ако је то у најбољем интересу детета”.

Породични закон предвиђа да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета (чл. 6. ст. 1) али овај принцип није на адекватан начин нормативно конкретизован и процесно операционализован, тако да су његови практични домети нејасни и ограничени.

Принцип и право на поступање у складу са најбољим интересима детета није препознат у законима РС на адекватан начин. Овај принцип помиње се само у неким одредбама појединих закона и правилника, за поједине ситуације, али није успоставњен као правило поступања које важи за све одлуке које се тичу детета у правном поретку РС.

Не постоје правилници у управним и судским поступцима, системима унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14.

Не постоје разрађени програми обука о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају.

Припремљен је приручник о примени принципа најбољих интереса детета за судије и стручњаке центара за социјални рад у грађанским судским поступцима у оквиру пројектних активности НВО ЦПД (УНИЦЕФ, ИПА 2013).

20 Apr, 2019

Циљеви одрживог развоја

Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду

2.1 До краја 2030. окончати глад и осигурати да свим људима, а посебно сиромашнима и лицима у осетљивим околностима, укључујући одојчад, током целе године буде доступна безбедна и хранљива храна у довољним количинама.

2.2 До краја 2030. окончати све облике неухрањености, уз постизање (до краја 2025. године) међународно договорених циљева који се односе на заостајање у телесном развоју код деце млађе од 5 година, и усмерити пажњу на нутритивне потребе адолесценткиња, трудница и дојиља те старијих лица.

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.1 До краја 2030. смањити глобалну стопу смртности код мајки на мање од 70 на 100.000 живорођења.

3.2 До краја 2030. окончати смртне случајеве који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година.

3.3 До краја 2030. окончати епидемије АИДС-а, туберкулозе, маларије и занемарених тропских болести и наставити борбу против хепатитиса, болести које се преносе водом и осталих заразних болести.

3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање.

21 Apr, 2019

13(29) – 1 Право детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисани као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у свим законима и стратешким документима који имају утицај на дете (Закон о правима детета, кровни закони у области образовања, социјалне заштите, здравствене заштите, правосуђа, свеобухватни закон о деци и други) у складу са ОК 12.

13(29) – 2 Усвојени правилници у свим секторима (образовање, социјална заштита, здравство и правосуђе) којим се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша њихово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12.

13(29) – 3 Креирани програми обуке о примени Правилника за прибављање и адекватно узимање у обзир ставова деце у свим релевантним административним и другим поступцима

13(29) – 4 Број реализованиих обука и број учесника обука о примени Правилника за прибављање и адекватно узимање у обзир ставова деце у свим релевантним административним и другим поступцима

13(29) – 5 Успостављени механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу

13(29) – 6 Евалуација од стране деце о томе да ли је обезбеђена партиципација

13(29) – 7 Број и врста механизама на националном и локалном нивоу

13(29) – 8 Број деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу

13(29) – 9 Број активности у школама које промовишу право деце на партиципацију

13(29) – 10 Број активности којима се деца подстичу да изражавају своје мишљење

13(29) – 11 Број извештаја о консултацијама које су вођене са децом у циљу прибављања њиховог мишљења

13(29) – 12 Број тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу

20 Apr, 2019

Закон о правима детета који садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисано као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у складу са ОК 12 није усвојен.

Породични закон садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење (чл. 65) која није у потпуности усклађена са ОК 12. Право детета на слободно изражавање мишљења није гарантовано као опште право детета којим би се успоставила обавеза да саслушају мишљење детета родитељима и запосленима у свим органима власти, установама и институцијама.

Правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12 у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа не постоје.

Не постоје програми обуке о поступку примене права детета да се његово/њено мишљење прибави и адекватно узме у обзир у поступцима у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа.

Не постоје механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу.

Подаци о броју деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу не постоје.

Активности у школама и другим срединама које промовишу право деце на партиципацију не спроводе се нити су планиране одговарајућим плановима и програмима.

Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења се не спроводе.

Тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу постоје само у оквиру школских парламената.

Припремљен је приручник о учешћу детета за судије и стручњаке центара за социјални рад у грађанским судским поступцима у оквиру пројектних активности НВО ЦПД (УНИЦЕФ, ИПА 2013).

20 Apr, 2019

Закон о изменама и допунама Породичног закона који садржи унапређене одредбе о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење усвојен у НС.

Израђени (акредитовани) програми обуке о поступку примене права детета да се његово/њено мишљење прибави и адекватно узме у обзир у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и управног и судског поступка.

Механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу успостављени.

Подаци о броју деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу постоје у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и управног и судског поступка.

Активности у школама и другим срединама које промовишу право деце на партиципацију редовно се спроводе.

Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења редовно се спроводе.

Тела на локалном и националном нивоу укључују децу у вези тема које их се директно тичу.

18 Apr, 2019

14(31) - 1 Србија је ратификовала Конвенцију о правима детета и Међународни пакт о грађанским и политичким правима којима се сваком детету без дискриминације гарантује право на регистровање рођења од рођења, право на име и стицање држављанства. Такође, ратификовала је и Конвенцију о смањењу броја лица без држављанства. Ови међународни инструменти се, сходно члану 18. Устава, примењују непосредно. Међутим, у пракси и даље постоје пројне бројне препреке да се деца родитеља који не поседују личне документе уписују у матичне књиге рођених. Деца чије мајке не поседују личне документе не могу бити уписана у матичну књигу рођених одмах након рођења, већ је за њих потребно водити посебне поступке (одређивање личног имена, накнадни упис у матичну књигу рођених или одређивање места и времена рођења детета, што може да траје дужи временски период). Многе организације указују да се једна од основних препрека која спречава упис ове деце у матичну књигу рођених одмах по рођењу, као што то предвиђају међународни стандарди, налази у одредбама два акта поџаконске снаге. То су члан 5. Правилника о поступку издавања пријаве рођења детета и обрасцу пријаве рођења детета у здравственој установи (Сл. гласник РС, бр. 5/11, 9/16, 16/16, 36/16 и 103/18) и тачке 10. и 24. Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига (Сл. гласник РС, бр. 93/18). Њима је прописано да се лични подаци родитеља уписују на основу података из матичних књига, извода из матичних књига и личне карте, а за странце на основу путне исправе, личне карте или идентификационог документа издатог од надлежног органа Републике Србије. На потребу измене ових поџаконских аката указала је и Европска комисија у свом извештају о напретку Србије у процесу приступања Европској унији за 2019. годину.

14(31) - 2 Родитељи мигранти на територији Србије често су без идентификационих докумената и не могу да докажу свој идентитет и држављанство. Деца избеглице и мигранти који се роде на територији Републике Србије, а чији родитељи немају лична документа из државе порекла или уобичајеног боравишта, у пракси се уписују у матичне књиге рођених на основу потврде коју Министарство унутрашњих послова издаје странцима који изразе намеру да поднесу захтев за азил у Републици Србији или на основу личне карте за тражиоце азила уколико су у питању особе које су већ поднеле захтев за азил. Оба документа издају се у складу са чланом 87. Закона о азилу и привременој заштити. Иако се, на први поглед, успостављена пракса надлежних матичних служби приликом уписа деце може оценити као позитивна и у интересу деце миграната која су рођена у Србији, а чији родитељи са собом немају одговарајућа идентификациона документа, таква пракса ствара и одређену правну несигурност. То се нарочито односи на чињеницу да потврда о регистрацији лица које је изразило намеру да поднесе захтев за азил не може да служи као идентификациони документ, као и да се подаци у њу уписују искључиво на основу усменог исказа лица које је регистровано.

14(31) - 3 Министарство државне управе и локалне самоуправе, односно Сектор за матичне књиге и регистре који води Централни регистар становништва, не поседује податак о броју и проценту деце чије рођење је регистровано, а чији родитељи не поседују лична документа.

14(31) - 4 Нема података о броју покренутих поступака за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато.

14(31) - 5 Одсек за држављанство, наџор и евиденције Управе за управне послове Министарства унутрашњих послова не поседује број евидентираних случајева деце чији су родитељи без држављанства. Штавише, Република Србија до данас није прописала процедуре за утврђивање статуса лица без држављанства које би тако нешто омогућиле.

14(31) - 6 Није познат број додељених држављанства деци чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато. Чланом 13. Закона о држављанству прописано да дете рођено или нађено на територији Србије стиче држављанство рођењем (иус соли) ако су му оба родитеља непозната или непознатог држављанства или без држављанства или ако је дете без држављанства. Међутим, закон овај вид стицања држављанства предвиђа као супсидијарни, при чему дете држављанство Србије не може да стекне аутоматски већ на основу конститутивне одлуке надлежног органа.

14(31) - 7 Поступак утврђивања држављанства уређен је чланом 44. Закона о држављанству (Сл. гласник РС, бр. 135/04, 90/07 и 24/18) који прописује да министарство надлежно за унутрашње послове врши утврђивање држављанства за лице које је стекло држављанство Републике Србије, а није уписано у матичну књигу рођених или у евиденције држављана које су вођење по досадашњем прописима. Поступак се покреће на захтев особе која је стекла држављанство, а није уписана у матичну књигу рођених, одоносно на захтев надлежног органа који води поступак остваривања права лица или по службеној дужности. Србија још увек није донела нити усвојила процедуре за утврђивање статуса лица без држављанства.

28 May, 2020

Трећи циклус УПР

7.28. Обезбедити да сва деца имају благовремен приступ регистровању рођења непосредно након рођења, без дискриминације, и без обзира на правни статус или статус докумената њихових родитеља (Бразил)

Циљеви одрживог развоја

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.9 До краја 2030. за све обезбедити законски идентитет, укључујући регистрацију приликом рођења.

Препорука и Европског парламента

Извештај о напретку Европске комисије 2019.

Комитет за економска, социјална и културна права

14(13) Комитет препоручује држави чланици да избеглицама, повратницима и интерно расељеним лицима, посебно Ромима без регистрованог пребивалишта који живе у неформалним насељима, обезбеди ефикасан приступ поступку уписа у матичне књиге рођених и регистрацију пребивалишта у циљу лакшег приступа личним документима, укључујући изводе из матичне књиге рођених, личне карте и радне књижице. У међувремену, ове особе би требале да имају приступ економским, социјалним и културним правима.

Комитет за људска права

14(15) Држава чланица треба да појача напоре за: (б) олакшавање и омогућавање регистрације деце чији родитељи немају идентификационе документе и омогућавање интерно расељеним Ромима који живе у неформалним насељима да пријаве своје пребивалиште и добију идентификационе документе, што укључује преиспитивање закона о сталном и привременом пребивалишту.

6 May, 2020

Трећи циклус УПР

6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина)

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска)

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка)

6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд)

7.89. Успоставити законске и друге мере за заштиту деце од злостављања и насиља (Киргистан)

Комитет за права особа са инвалидитетом

32. Комитет препоручује држави чланици да одрасле и децу са инвалидитетом у институционалном окружењу заштити од насиља, злостављања и лошег поступања било које врсте.

Комитет за присилне нестанке

14 (34) Комитет такође жели да нагласи посебно окрутан ефекат присилних нестанака на људска права жена и деце. Жене које су изложене присилном нестанку посебно су осетљиве на сексуалне и друге облике родно заснованог насиља. Жене, рођаци нестале особе могу трпети озбиљне социјалне и економске последице и бити подвргнуте насиљу, прогону и одмазди због њихових напора да лоцирају своје најмилије. Деца која су жртве присилног нестанка, било због тога што су сами били изложени нестанку, или зато што трпе последице нестанка својих рођака, посебно су осетљива на бројна кршења људских права, укључујући замену идентитета. У том контексту, Комитет ставља посебан нагласак на потребу да Држава чланица осигура да се родне перспективе и осетљиви приступи деци користе у спровођењу права и обавеза из Конвенције.

Циљеви одрживог развоја

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

Циљ одрживог развоја 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације.

2 Sep, 2020

15(33)(Б) – 1 НПМ је током 2018. обавио посете установи за децу и младе „Сремчица“ (редовна и follow up посета), а у 2017. установи „Ветерник“ и заводу „Мале Пчелице“.

15(33)(Б) – 2 Деца у институцијама и алтернативном збрињавању нису адекватно обавештена о постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који је деци разумљив.

15(33)(Б) – 3 Деца у институцијама и алтернативном збрињавању нису адекватно обавештена о већ постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем на језику који дете разуме.

15(33)(Б) – 4 НПМ не посећује редовно сва места на којима су деца лишена слободе, а извештаји не садрже детаљне информације о условима лишења и поступањем према деци са конкретним препорукама - из извештаја Заштитника грађана за 2016. годину не може се утврдити које су конкретне препоруке дате у вези унапређења права детета и којим органима дате, као и о проценту њихових испуњености.

Инспекције које врше надзор у оквиру система социјалне заштите не посећују редовно сва места на којима су деца лишена слободе, а извештаји нису доступни.

15(33)(Б) – 5 Из доступних статистичких података се не може утврдити колики број деце из којих установа користе механизам за жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем.

15(33)(Б) – 6 Не постоји поверљив, безбедан и прилагођен деци механизам за жалбе.

15(33)(Б) – 7 Деца нису адекватно информисана о начинима заштите; кутија за слање жалби није доступна на одговарајућим местима.

6 May, 2020

1 - НПМ редовно и ненајављено посећује све установе у којима су деца лишена слободе и припрема детаљне извештаје надлежним органима са конкретним препорукама за унапређење положаја деце.

2 - Деца у институцијама и алтернативном збрињавању су адекватно обавештена о постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који је деци разумљив.

3 - Деца у институцијама и алтернативном збрињавању су адекватно обавештена о већ постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем на језику који дете разуме.

4 - Извештаји Заштитника грађана садрже информације о броју конкретних препорука датих након редовних и ненајављених посета у циљу унапређења права детета и којим су органима конкретне препоруке дате, као и о проценту њихове испуњености.

5 - Јавно доступне статистичке базе података садрже податке о броју деце која су користила механизам за жалбе у вези са случајевима насиља, лишавањем слободе, условима лишења и поступањем.

6 - Механизам за жалбе је поверљив, транспарентан, безбедан, ефикасан, хитан и прилагођен деци и њиховим специфичним потребама.

7 - Деца су адекватно информисана о начинима заштите; деца имају подршку у припреми жалбе; кутија за слање жалби је доступна на местима која су лако приступачна деци и где је обезбеђена поверљивост и безбедност; судови у случајевима кршења права детета у установама поступају хитно, а деци је обезбеђена правна и друга подршка и помоћ.

20 Apr, 2019

15(33)(Е) – 1 - Стратегија није усвојена - усвојен је само Нацрт стратегије.

15(33)(Е) – 2 - 20

Најзначајнији напредак је остварен кроз пројекат „Безбедан интернет за целу породицу", који су покренули УНИЦЕФ и Теленор, а реализује се у сарадњи са МПНТР и Ужичким центром за права детета, са циљем оснаживања родитеља, васпитача и учитеља за безбедно коришћење дигиталних технологија и интернета и смањење изложености деце онлајн ризику. Развијене су и реализоване обуке за васпитаче и учитеље, развијен је Водич за безбедно и конструктивно коришћење дигиталне технологије и интернета „Деца у дигиталном добу“ намењен васпитачима и учитељима за реализацију радионица са децом и родитељима на основу којег је развијена Е-верзију обука која је доступна свим родитељима, учитељима и васпитачима Србији. Учитељи и васпитачи су пилотирали програм радионица са око 3750 деце узраста 4-8 година и око 2000 њихових родитеља. Посебно важан ресурс је и Дигитални водич који садржи кључне позитивне и конструктивне поруке о безбедности на интернету: хттпс://дигитални-водиц.уцпд.рс/. У њему се налазе теме, попут: Заштита личних пода-така и приватности на интернету, Време испред екрана-колико и како, Играње видео-игара (гејминг), Интернет предатори, Како унапредити дигитални уређај у циљу безбеднијег коришћења интернета, и друге. У њему су квиз за проверу знања и други корисни материјали. За децу су креирана и 4 цртана филма о безбедности деце на интернету (три анимирана видеа намењена деци узраста 7-8 година и један деци узраста 4-6 година) погодних за континуирану дисеминацију кроз медије и друштвене мреже. О важности дигиталних компетенција и онлајн сигурности за млађу децу разговарано је на 5 на панел дискусијама са преко 700 наставника и родитеља у градовима који су укључени у пројекат. Организована је и Национална конференција о превенцији дигиталног насиља и онлајн ризицима – 150 родитеља и запослених у образовању.
Међутим, иако је истраживање о ефектима развијеног програма показало да програм даје релевантне исходе (код све три групе одраслих највећа добит од обуке јесте у њиховом знању о безбедном коришћењу интернета, ризицима и мерама заштите деце од ризика на интернету - преко 90% васпитача и преко 80% учитеља и родитеља известило је о напретку у овим областима након обуке), до системског укључивања образовања о дигиталним компетенцијама у редовни образовни систем за децу није дошло као ни у иницијално и континуирано стручно усавршавање васпитача, учитеља и наставника.
Са друге стране, резултати истраживања које је спровео Ужички центар за права детета о изложености деце штетним садржајима и лажним вестима у медијима (што укључује и насиље на интернету) указују да је 96% деце и младих из узорка, према сопственим изјавама, срело је у медијима садржај који их је узнемирио, уплашио, наљутио или изазвао неку негативну емоцију; трећина овакав садржај среће свакодневно, а четвртина барем једном недељно. Већина деце и младих, око 90%, током последњих годину дана, сретала је у медијима говор мржње, физичко насиље, експлицитне сексуалне и порнографске садржаје, затим опасно понашање и застрашујуће сцене и искуства са штетним супстанцама. Са штетним садржајима најчешће се сусрећу у следећим медијима: на телевизији, односно у ријалити програмским садржајима (59% свакодневно), у серијама и филмовима (28% свакодневно), затим у садржајима који им „искачу” током претраживања интернета (39% свакодневно), на веб-сајтовима односно онлајн новинама (36% свакодневно), друштвеним мрежама (26% свакодневно), веб-сајтовима за дељење фотографија (24% свакодневно) или на видео-снимцима (24% свакодневно). Истовремено, половина младих изјављује да не зна коме може да пријави штетне садржаје у медијима. Деца и млади ретко спонтано траже подршку и помоћ у ситуацијама када су изложени штетном садржају, било да је реч о техничкој подршци или подршци чланова породице или пријатеља. Више од половине никада не разговара са родитељима о овоме. Из добијених налаза произилази чињеница да је неопходно младе системски оснаживати, односно пружати им информације на које начине и коме могу да пријаве штетан медијски садржај. Деца и млади би требало да имају знатно већу подршку од стране одраслих (како у породици, тако и у образовно-васпитној установи), и том смислу неопходно је подстицати их да пријављују штетне садржаје и лажне вести, како би и сами допринели побољшању квалитета медија. И поред позитивних примера, није довољно учињено на поступању по овој препоруци Комитета. МПНТР треба да предузме мере у циљу оснаживања деце и родитеља да препознају, реагују и пријављују ситуације изложености нежељеним садржајима са којима се срећу у медијима, као и да системски оснажују наставнике да пружају адекватну подршку деци у тим ситуацијама и да предузме системске мере да и родитељи/старатељи стекну вештине медијске писмености.

17 May, 2020

Трећи циклус УПР

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка)

7.91. Усвојити прописе којим се експлицитно забрањује телесно кажњавање деце у свим околностима, укључујући и код куће (Црна Гора)

7.92. Усвојити експлицитну забрану телесног кажњавања деце у закону (Португал)

7.93. Законом забранити телесно кажњавање деце, укључујући и у породици (Аустрија)

7.94 Усвојити све неопходне мере да би се искоренило телесно кажњавање дечака и девојчица (Чиле)

7.95. Озбиљно размотрити законску забрану било ког облика телесног кажњавања, промовишући ненасилне дисциплинске алтернативе и генеришући свест у јавности о штетним ефектима праксе (телесног кажњавања), све у складу са прихваћеним препорукама које је Уругвај упутио Србији током другог циклуса УПР (Уругвај)

7.96. Усвојити најављену измену закона којом ће се експлицитно забранити телесно кажњавање деце у било којим околностима (Словенија)

7.97. Оснажити даљу примену процеса деинституционализације са посебним фокусом на децу без родитељског старања млађу од три године (Црна Гора)

Циљеви одрживог развоја

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

21 Apr, 2019

Формирана је Национална коалиција за окончање дечјих бракова, на иницијативу Координационог тела за родну равноправност и Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији, како би се допринело окончању дечјих бракова кроз усмерену и координисану акцију, нарочито у ромској популацији.

Иако се бележи одређени напредак у вези са овом препоруком, као што су потписивање Меморандума о разумевању у области спречавања дечијих бракова и побољшања положаја деце и младих у Србији између Координационог тела за родну равноправност и УНИЦЕФ-а (2018) и покретање Националне коалиције за окончање дечијих бракова, коју чине више од двадесет организација и институција посвећених унапређењу права детета и напорима за окончање штетне праксе дечијих бракова у Републици Србији (2019), нема већих помака у ситуацији на терену. И даље се процењује да се у ромским насељима свака шеста девојчица уда пре него што напуни 15 година, а више од половине се венча пре пунолетства.
Република Србија још увек нема успостављен систем за праћење дечијих бракова, нити се подаци о случајевима воде на основу етничке припадности. Издате су инструкције центрима за социјални рад од стране МРЗБСП на који начин центри за социјални рад треба да поступају у случају појаве дечјих бракова.
Што се тиче склоништа за децу, од јула 2019. почело је да ради Прихватилиште за жене жртве трговине људима у оквиру Центра за заштиту жртава трговине људима, са могућношћу прихвата девојчица и дечака (до одређеног узраста) али са примарном наменом смештаја пунолетних жртава. Крајем фебруара 2019. у Београду, на новој адреси почело је са радом Прихватилиште за децу Београда намењено прихвату најугроженијих категорија - занемарене, злостављане и деце без родитеља или старатеља, као и деце која су била жртве трговине људима, од 7 – до 18 година. Део овог објекта је и Свратиште, намењено дневном боравку деце у уличној ситуацији. Иако пружа подршку и деци из других градова и општина, Прихватилиште је првенствено намењено најосетљивијим категоријама младих из Београда.
Кампање за подизање свести о штетности дечијих бракова се углавном спроводе ад хоц, у оквиру пројеката које спроводе организације цивилног друштва и немају шири обухват нити утицај.

3 Nov, 2019

Трећи циклус УПР

6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија)

6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви)

Комитет за економска, социјална и кутлтурна права

(27) Комитет ЕСК позива државу потписницу да:

Циљеви одрживог развоја

Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих.

1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање.

21 Apr, 2019

Трећи циклус УПР

Циљеви одрживог развоја

Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.1 До краја 2030. смањити глобалну стопу смртности код мајки на мање од 70 на 100.000 живорођења.

3.2 До краја 2030. окончати смртне случајеве који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година.

3.5 Појачати превенцију злоупотребе супстанци и лечење последица такве злоупотребе, што обухвата и злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола.

3.6 До краја 2020. на глобалном нивоу преполовити број смртних случајева и повреда до којих долази у саобраћајним несрећама.

3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме.

3.9 До краја 2030. битно смањити број смртних случајева и обољења од опасних хемикалија, односно од загађења и контаминације ваздуха, воде и земљишта.

21 Apr, 2019

Нема информација о усвојеном плану комуникације који се односи на имунизацију од заразних болести

Припремљено Стручно-методолошко упутство за обавезну и препоручену имунизацију становништва против одређених заразних болести.

Сајтови здравствених установа су увели комуникацију са корисницима и већина наводи најчешћа питања и одговоре који се односе на вакцинацију (посебно ММР вакцином).

Обележена је Недеља имунизације од 24.04.2017. до 30.04.2017. под слоганом "Вакцине штите" и пропраћена медијском кампањом, брошурама, плакатима и конференцијом за штампу.

Обухват новорођенчади вакцином против туберкулозе је 2017. године био 97,4&

У ромским насељима је 44% деце узраста 24-35 месеци у 2014. години примило све препоручене вакцине, док је код осталог становништва обухват био 81% деце тог узраста у истој години.

Обухват деце у првој години вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља је 2017. био 95,1%, у 2018. години обухват ДиТеПер вакцином је био 94,7%.

Обухват деце у првој години живота вакцином против дечје парализе у 2017. години је био 95,2%

Обухват одојчади вакцином против хепатитиса Б је у 2017. години био 92,4%

Обухват деце у другој години живота вакцином против малих богиња, заушака и рубеле је у 2017. години био 85,2%; проценат деце вакцинисаних против малих богиња у првих 18 месеци живота је 93,4% у 2018. години.

Обухват деце вакцином против хемофилуса инфлуенце тип 6 је у 2017. години био 95,2%

У ромским насељима је 44% деце узраста од 24 до 35 месеци у 2014. години примило све препоручене вакцине док је код осталог становништва обухват био 81% за децу тог узраста у истој години.

24 May, 2020

Циљеви одрживог развоја

Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.1 До краја 2030. свуда и за све људе искоренити екстремно сиромаштво (екстремно сиромашни су људи који живе са мање од 1,25 долара на дан).

1.2 До краја 2030. најмање за половину смањити број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било ком облику сиромаштва (према националним дефиницијама сиромаштва).

1.5 До краја 2030. изградити систем који ће повећати отпорност сиромашних и оних у рањивим ситуацијама те смањити њихову изложеност и рањивост од екстремних климатских догађаја, као и других економских, друштвених и/или еколошких катастрофа.

1.а Осигурати значајну мобилизацију ресурса из различитих извора, између осталог и кроз повећану развојну сарадњу, како би се обезбедила адекватна и предвидљива средства за земље у развоју, посебно за оне најнеразвијеније, у смислу спровођења програма и политика за окончање свих облика сиромаштва.

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

21 Apr, 2019

Циљеви одрживог развоја

Циљ 13. Предузети хитну акцију у борби против климатских промена и њених последица

13.1 Оснажити прилагодљивост и адаптивни капацитет на ризике повезане са климатским условима и природним катастрофама у свим земљама.
13.2 Интегрисати мере везане за климатске промене у националне политике, стратегије и планирање.
13.3 Унапредити образовање, подизање нивоа свести, као и људске и институционалне капацитете у вези са ублажавањем и смањивањем утицаја климатских промена, односно са прилагођавањем и раним упозоравањем на климатске промене.
13.а Применити обавезу коју су развијене земље потписнице „Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама“ преузеле како би заједно прикупиле 100 милијарди долара годишње до 2020. из свих извора и тако одговориле на потребе земаља у развоју у контексту значајних активности на ублажавању негативних утицаја климатских промена и транспарентности примене, те у потпуности операционализовати Зелени климатски фонд кроз његову капитализацију, што је пре могуће.
13.б Промовисати механизме за подизање капацитета за делотворно планирање и управљање у вези са климатским променама у најнеразвијенијим земљама, што подразумева и фокусирање на жене и младе, односно на локалне и маргинализоване заједнице.

21 Apr, 2019

(A) развије програме, као и праћење и евалуацију таквих програма за смањење стопе напуштања школе;

(Б) ојача напоре на промовисању инклузивног образовања за сву децу, нарочито за најугроженију децу, као и да осигура да је адекватна људска, финансијска и техничка подршка доступна у спровођењу одредаба наведених у Закону о основама система образовања и васпитања;

(Ц) обезбеди свој деци са сметњама у развоју право на инклузивно образовање у редовним школама, независно од сагласности родитеља, као и да обучи и именује специјализоване наставнике и стручњаке у интегрисаним одељењима који пружају индивидуалну подршку и дужну пажњу деци са сметњама у развоју, и да реши проблем мањка логопеда и квалификованих стручњака за децу са менталним и психосоцијалним сметњама;

(Д) даље ојача напоре да се побољша приступ квалитетном образовању у руралним срединама и у малим градовима, укључујући приступ предшколском, средњем и високом образовању, нарочито за угрожене групе; (E) олакша учешће и укључивање ромске деце у образовање на свим нивоима и подигне свест међу наставницима и члановима особља о психолошким и педагошким саветовалиштима о култури Рома;

(Ф) успостави законске одредбе за регулисање система за пружање додатне подршке ученицима у образовном процесу, као и да обезбеди да је довољан број стручњака доступан за решавање индивидуалних потреба ученика; и

(Г) осигура једнак приступ за сву децу, посебно из осетљивих група, програмима раног образовања, без обзира на статус запослености њихових родитеља и да обезбеди неопходна средства како би се осигурало да су предшколске и школске установе адекватне и да је обезбеђена одговарајућа обука за наставнике и сараднике у настави.

28 Jan, 2019

27(55)(А) – 1 Образована Радна група или друга структура која треба да развије/успостави програм за смањење стопе напуштања школе

27(55)(А) – 2 Сачињен програм за смањење стопе напуштања школе

27(55)(А) – 3 Модел за превенцију раног напуштања образовања примењен у свим школама

27(55)(А) – 4 Информациони систем у образовању обезбеђује поуздане податке о стопи осипања

27(55)(А) – 5 Стопа осипања из основног и средњег образовања

27(55) – 6 Сачињен програм подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који би их додатно оснаживао с обзиром да је у том периоду стопа опадања највећа

27(55)(Б) - 1 Усвојен акциони план за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 2 Број ИОП 1 и ИОП 2 за децу и ученике у систем образовања и васпитања

27(55)(Б) – 3 Постоје грантови за школе за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 4 Број ромске деце, деце са инвалидитетом, деце избеглица, миграната, странаца који су напустили образовни ситем

27(55)(Б) – 5 Успостављено тело задужено за спровођење надзора над извршењем Акционог плана

27(55)(Б) – 6 Повећана финансијска средства за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 7 Постојање локалних политика за успостављање финансијске и друге неопходне подршке

27(55)(Ц) – 1 Број реализованих обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју

27(55)(Ц) – 2 Број пружене подршке деци и ученицима кроз израду ИОП1 и ИОП2 у односу на укупан број деце/ученика у систему

27(55)(Ц) – 3 Број деце укључене

27(55)(Ц) – 4 Број специјализованих стручњака

27(55)(Ц) – 5 Опис посла специјализованих стручњака

24(55)(Д) – 1 Број вртића, предшколских и средњих школа у руралним срединама као и високообразовне институције

27(55)(Д) – 2 Број наставника у руралним срединама

27(55)(Д) – 3 Број ученика у рурланим срединама

27(55)(Д) – 4 Број затворених школа

27(55)(Д) – 5 Повећан број ученика у руралним срединама

27(55)(Е) – 1 Праћење броја ромске деце у школама, повезивање са бројем деце која су напустила школу

27(55)(Е) – 2 Сачињен програм за рад са наставницима и члановима особља о психолошким и педагошким саветовалиштима о култури Рома

27(55)(Е) – 3 Број обука које су организоване за наставнике и особље о култури Рома

27(55)(Е) – 4 Уведен наставни предмет ромски језик са елементима националне културе

27(55)(Е) – 5 Школски програм адаптиран ромској култури

27(55)(Е) – 6 Број спроведених радионица са већинском популацијом на којима се шири култура Рома

27(55)(Е) – 7 Број ученика уписаних у средње школе на основу афирмативне акције

27(55)(Е) – 8 Број ученика који су завршили одговарајућу средњу школу након што су уписани на основу афирмативне акције

27(55)(Ф) – 1 Број општина које финансирају мере додатне подршке образовању

27(55)(Ф) – 2 Број деце који је по мишљењу ИРК остварио додатне подршке

27(55)(Ф) – 3 Број стручњака доступан за решавање индивидуалних потреба ученика

27(55)(Ф) – 4 Уведени механизми за решавање индивидуалних потреба ученика

7(55)(Г) – 1 Број насеља које има предшколски објекат

27(55)(Г) – 2 % деце која похађају предшколско (разврстан по урбано-рурално, образовању родитеља)

27(55)(Г) – 3 Бесплатан вртић за децу примаоце НСП

27(55)(Г) – 4 Број новоизрађених вртића и % повећања капацитета

27(55)(Г) – 5 Број места у предшколским установама и % повећања капацитета

27(55)(Г) – 6 Број пријава за упис у предшколску установу које су одбијене на годишњем нивоу услед недостатка места

27(55)(Г) – 7 Сачињен програм за рад са наставницима и сарадницима

27(55)(Г) – 8 Број обука које су организоване за наставнике и сараднике

27(55)(Г) – 9 % деце која похађају предшколско образовање (сегрегирано урбано-рурално, по образовању родитеља)

14 Sep, 2020

27(55)(А) - 1 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате.

27(55)(А) - 2 Законске одредбе и постојећи механизми не одређују ближе које су то мере превенције које је потребно предузети, што значи да ефикасне мере превенције и интервенције за спречавање осипања у школи и локалној заједници тек треба да се развију и опробају у пракси.

27(55)(А) - 3 Модел за превенцију раног напуштања образовања још увек није примењен у свим школама.

27(55)(А) - 4 Информациони систем у образовању не обезбеђује поуздане податке о стопи осипања, нити се подаци прецизно прикупљају. Заштитник грађана је 2019. године покушао да утврди да ли постоје евиденције о броју предшколске, основношколске и средњошколске деце ромске националности. Наиме, у разговору са представницима школских управа утврђено је да не постоји прецизна евиденција. Утврђено је да је у пракси могуће водити евиденцију, али да то зависи од тога да ли директори школа препознају значај вођења овакве евиденције и у којој мери школска управа у раду са школама инсистира на овом питању. Такође, стиче се утисак да у школама и даље постоји бојазан да питају родитеље за националну припадност.

27(55)(А) - 5 Не постоји поуздан податак о стопи осипања из основног и средњег образовања, јер методологија израчунавања одустанака (разлике у броју ученика на почетку и на крају школске године) није оптимална. Поред тога, утврђено је да се на нивоу школских управа не води прецизна евиденција иако је то у пракси могуће.

27(55)(А) - 6 Нису доступни целовити подаци о програмима подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који се спроводе ради спречавања осипања.

27(55)(Б) - 1 Акциони план за инклузивно образовање још није усвојен.

27(55)(Б) - 2 Готово све локалне самоуправе одвајају средства за подстицање образовања ромске деце. Међу подстицајним мерама издвајају се бесплатна ужина, превоз, поклон пакети у виду обуће, одеће и хигијенских артикала. Одређене локалне самоуправе у сарадњи са локалним невладиним организацијама спроводе различите програме за обезбеђивање материјалне подршке за социјално угрожену ромску децу. У великом броју случајева у питању су скромна средства, имајући у виду тежак материјални положај ромске деце.

27(55)(Б) - 3 И даље нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем.

27(55)(Б) - 4 Акциони план за инклузивно образовање још увек није усвојен, те стога није успостављено ни тело за спровођење наџора над његовим спровођењем.

27(55)(Б) - 5 Није доступан податак о средствима која се издвајају за инклузивно образовање.

27(55)(Б) - 6 На нивоу локалних самоуправа углавном се одвајају средства за подстицање образовања Рома, али су та средства у највећем броју случајева недовољна.

27(55)(Ц) - 1 Нема података о укупном броју реализованих обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју, иако су обуке доступне.

27(55)(Ц) - 2 У Србији не постоје обједињени подаци о деци са сметњама у развоју, нити о њиховој (не)укључености у васпитно-образовни систем. Иако су Законом о основном образовању и васпитању из 2013. године била укинута специјална одељења за ученке са сметњама у развоју и инвалидитетом у основним школама, измене овог закона из 2017. године дозвољавају формирање посебних одељења за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом као један од видова сегрегације. Процена је да је током школске 2014/15 основно и средње образовање похађало око 14.200 деце са сметњама у развоју, што чини 1,7% ученика, при чему 6.708 у оквиру школа за ученике са сметњама у развоју и око 7.500 у систему редовних школа, кроз израду индивидуалних образовних планова за свако дете. Иако је стопа похађања школе у сегрегираном окружењу 0,8% за основне школе и 0,9% за средње школе, ови подаци указују да половина деце са сметњама у развоју систем образовања похађа у сегрегираном окружењу.

27(55)(Ц) - 3 У односу на 2015. годину када је било ангажовано 178 педагошких асистената, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је у оквиру секторске буџетске подршке 2018. године повећало број педагошких асистената за још 50. Према најновијим подацима, у систему је ангажован 261 педагошки асистент, од чега 221 у основним школама и 40 у предшколским управама. Рад 229 педагошких асистената финансира се из буџета Републике Србије, а 32 из буџета локалних самоуправа.

27(55)(Ц) - 4 Правилником о педагошком и андрагошком асистенту (Сл. гласник РС, бр. 87/19) прописано је да педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у предшколској установи и основној и средњој школи, у складу са потребама деце, а такође пружа помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада. Опис посла и задаци педагошких асистентата могу се поделити у три групе: (1) ангажовање у наставним и ваннаставним активностима, што укључује пружање додатне подршке деци и ученицима у складу са њиховим потребама, помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна образовна подршка, пружање подршке у реализацији диференцираних активности за конкретне ученике или за групу ученика, рад са децом са којом се ради по индивидуалном образовном плану, и пружање подршке у организовању активности које ће помоћи деци којој је потребна додатна подршка да се успешније укључе у школске и ваншколске активности са другом децом и да буду успешнија у учењу; (2) сарадња са дететовом породицом, што укључује подстицање породица да уписују децу у прешколску установу и школу, осигуравање редовности похађања припремног предшколског програма и школе, подршке родитељима у контакту са школом, пружање информација о породици и породичном окружењу из кога дете долази, мотивисање родитеља и подизања свести родитеља о значају образовања, и (3) остваривање сарадње са локалном заједницом, што укључује сарадњу са локалном управом и релевантним институцијама у циљу заступања права деце и решавања њихових конкретних проблема, као и остваривање сарадње са медијима у циљу повећања њихове осетљивости за инклузивно образовање и за промоцију права на образовање.

27(55)(Д) - 1 Подаци о броју образовних установа нису представљени по срединама у којима се налазе (урбане, руралне), већ се прикупљају збирно. У школској 2019/20 години било је 466 предшколских установа (162 државних и 304 приватних). На почетку школске 2019/20 у Републици Србији радило је 3268 редовних основних школа, и то 1136 матичних и 2132 издвојених одељења. Било је 517 редовних средњих школа (453 државне и 64 приватне) и 39 државних школа/одељења за ученике са сметњама у развоју. Свих осам државних и десет приватних универзитета налази се у урбаним срединама.

27(55)(Д) - 2 Нису доступни подаци о броју наставника у руралним срединама, већ само збирни подаци за целу територију Србије. На почетку школске 2019/20 године, у Србији је било 52.599 наставника у редовним основним школама, од којих је 52,6% било ангажовано на пуно радно време. У школама за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, на почетку школске 2019/20 године било је укупно 2040 наставника, од којих је 67,8% било ангажовано на пуно радно време.

27(55)(Д) - 3 На почетку школске 2019/20, наставу је похађало укупно 517.826 ученика, 465.907 у матичним школама и 51.919 у подручним, издвојеном одељењима. У одређеним удаљеним руралним срединама, настава у подручним школама организована је у „комбинованим одељењима“ у којима у једном разреду наставу похађају деца која су на различитим годинама школовања. Јасно је да процес образовања у таквим одељењима представља изазов и да је слабијег квалитета него у уобичајеној структури одељења. Као један од главних и најчешћих разлога раног напуштања школовања деце у сеоским срединама јесте неретка просторна недоступност образовних институција било због непостојања школа или јавног превоза до школи.

27(55)(Д) - 4 Податак о броју затворених школа није доступан. Међутим, Министарство просвете, науке и технолошког развоја наводи да је мрежа основних школа већ годинама неприлагођена демографским кретањима који се огледају у значајном смањењу броја ученика, те да је за само четири године број ученика у редовним основним школама смањен за 5,5%.

27(55)(Д) - 5 Нису доступни подаци о броју ученика у руралним срединама.

27(55)(E) - 1 Не постоји прецизна евиденција о броју деце ромске националности укључене у образовни систем. Подаци УНИЦЕФ-а, који се наводе и у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, показују да је 2014. године тек 80% деце из ромских насеља која су похађала први разред основне школе похађало и предшколски припремни програм (код опште популације обухват је 98%), а само 69% ромске деце кренуло је у први разред основне школе на време (код опште популације је 97%), 64% деце ромске националности заврши основну школу (код опште популације је 93%), и најзад, свега 22% деце ромског порекла похађа средњу школу (код опште популације је 89%). Посебан проблем је то што девојчице напуштају школовање и заснивају породице између 15. и 19. године. Чак 43% девојчица ромске националности у овом узрасту прекида школовање ради удаје. Код девојчица исте доби у општој популацији овај проценат је 4%. Подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2018. године показују да је постотак деце из ромских насеља која су уписала први разред и на крају долази до последњег разреда основне школе 77%. С друге стране, у извештају Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама за 2019. годину наводи да само 67% ромске деце заврши обавезно образовање у поређењу са 96% неромске популације.

27(55)(E) - 2 Није доступан податак о постојању програма за рад са наставницима и наставним особљем који треба да их оспособи и оснажи за спровођење наставе усмерене ка упознавању културе Рома и промоцији интеркултуралности међу децом укљученом у систем образовања.

27(55)(E) - 3 Нема податка о укупном броју обука које су организоване за наставнике и особље о култури Рома, као ни колико је наставника и наставног особља прошло кроз те обуке.

27(55)(E) - 4 Изборни предмет „Ромски језик са елементима националне културе“ уведен је у систем образовања 2016. године, а услов за одвијање наставе је да се за изборни предмет пријави бар 15 ученика. Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило је да се у Каталог уџбеника на језицима националних мањина за школску 2018/19. уврсте уџбеници за ромски језик са елементима националне културе.

27(55)(E) - 5 Школски програм није адаптиран ромској култури, односно није контекстуализован на начин којим се подржава разумевање културне разноликости и њеног доприноса мутикултуралном друштву. Наставницима је препуштено да наставу о одређеним важним садржајима (нпр. историја) спроводе без конкретних упутстава да настава треба да доведе до развијања интеркултуралних компетенција ученика, њиховог упознавања са припадницима различитих етничких или националних група и доприноса међусобном уважавању и поштовању.

27(55)(E) - 6 Није доступан податак о броју спроведених радионица са већинском популацијом на којима се шири култура Рома.

27(55)(Ф) - 1 Износи буџетских средстава из којих су финансиране услуге додатне подршке у 2015. години кретале су се од 20.000 динара до 104.500.000 динара, у 2016. години од 23.022 динара до 106.500.000 динара. Највеће замерке на рад интерресорних комисија тичу се управо финансирања препоручених мера подршке, које често није обезбеђено. Према подацима Заштитника грађана из 2018. године, већина општина обезбеђује услуге које препоручују интерресорне комисије, међутим, има и општина које услуге не обезбеђују уопште или обезбеђују само неке. У пракси се уочава и да интерресорне комисије често свесно пропуштају да препоруче одређене мере подршке, имајући у виду да за њих не постоје финансијска средства.

27(55)(Ф) - 2 Није доступан целовит податак о броју деце која су по мишљењу интерресорних комисија остварила право на мере додатне подршке.

27(55)(Ф) - 3 Нема јединственог податка о броју стручњака који се баве индивидуалним потребама ученика у складу са препорукама интерресорних комисија.
55.Ф.4. Механизми за решавање индивидуалних потреба ученика углавном постоје, али у пракси нису једнако доступни у свим општинама, најчешће због недостатка финансијских средстава.

27(55)(Г) - 1 У школској 2019/20 години било је 466 предшколских установа (162 државних и 304 приватних), међутим, нема податка о броју насеља у којима се ове установе налазе. Приметне су велике разлике у смислу капацитета предшколских установа између општина са различитим степеном социо-економског развоја; у богатијим општинама има више предшколских установа, а просечан број деце по објекту је већи. Такође постоји велика разлика када је реч о броју деце у васпитној групи између различитих објеката предшколских установа; тај број је већи за објекте који се налазе у административном центру општине него у насељима ван административног центра.

27(55)(Г) - 2 Предшколско образовање похађа само 27% деце из руралних подручја. У најразвијенијим општинама у необавезну старосну групу (0,5-5,5 година) уписано је двоструко више деце него у најмање развијеним општинама. Обухват деце обавезним припремним предшколским образовањем је 97,36% што представља пораст у односу на 95% на почетку школске 2015/16.

27(55)(Г) - 3 Корисници социјалне помоћи имају право на ослобађање од плаћања накнаде за боравак детета у предшколској установи.

27(55)(Г) - 4 Према подацима Републичког завода за статистику, у школској 2019/20 било је 466 предшколских установа, што је за 72% више него у школској 2015/16 када их је било 271. Број предшколских обеката порастао је, у истом периоду, са 2555 на 2842 објекта (2426 државних и 416 приватних) – 11,2%.

27(55)(Г) - 5 У предшколске установе у школској 2019/20 уписано је 224.563 деце; наведено је да су тиме попуњени капацитети предшколских установа те можемо претпоставити да толико износи укупан број доступних места. Подаци за школску 2015/16 показују да је у предшколске установе уписано 199.790 деце, те се, такође, може претпоставити да је толики био капацитет предшколских установа.

27(55)(Г) - 6 У школској 2019/20 у предшколске установе због попуњености капацитета није уписано 6902 деце, при чему је чак 11.680 уписано преко норматива. Подаци за школску 2015/16 показују да је због попуњености капацитета предшколских установа 6422 деце остало без места у предшколској установи, а да је 10.071 дете уписано преко норматива.

27(55)(Г) - 7 Постоје обуке за васпитаче у предшколским установама.

27(55)(Г) - 8 Нема податка о броју обука које су организоване.

27(55)(Г) - 9 Исто као индикатор 27(55)(Г) - 2.

21 May, 2020

27(55)(А) - 1 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате.

27(55)(А) - 2 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате. Међутим, поменуте законске одредбе и постојећи механизми не одређују ближе које су то мере превенције које је потребно предузети, што значи да ефикасне мере превенције и интервенције за спречавање осипања у школи и локалној заједници тек треба да се развију и опробају у пракси.

27(55)(А) - 3 Модел није примењен

27(55)(А) - 4 Методологија израчунавања броја одустанака, међутим, није оптимална (разлика у броју ученика на почетку и на крају школске године), нити су праксе пријављивања броја ученика од стране установа сасвим поуздане, тако да није расположив валидан податак о стопи осипања из система основног образовања и васпитања.

27(55)(А) - 5 У школској 2015/16, стопа осипања из основног образовања била је 0,4%, а из средњег је била 1,1%. Методологија израчунавања броја одустанака, међутим, није оптимална (разлика у броју ученика на почетку и на крају школске године), нити су праксе пријављивања броја ученика од стране установа сасвим поуздане, тако да није расположив валидан податак о стопи осипања из система основног образовања и васпитања.

27(55)(Б) - 1 Акциони план за инклузивно образовање још није усвојен.

27(55)(Б) - 3 Нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем.

27(55)(Б) - 4 Акциони план за инклузивно образовање није усвојен, те стога није успостављено ни тело за спровођење надзора над његовим спровођењем.

27(55)(Б) - 5 Није доступан прецизан податак о средствима која се издвајају за инклузивно образовање. Износи буџетских средстава из којих су финансиране услуге додатне подршке у 2015. години кретале су се од 20.000 динара до 104.500.000 динара, у 2016. години од 23.022 динара до 106.500.000 динара.

27(55)(Ц) - 1 Нема податка

27(55)(Ц) - 2 Иако не постоје прецизни подаци, процењује се да је током 2014/2015. године основно и средње образовање похађало око 14200 деце са сметњама у развоју (1,7% свих ученика). Половина деце са сметњама у развоју систем образовања похађа у сегрегираном окружењу - 6708 у односу на 7500 деце која су била укључена у систем редовних школа.

27(55)(Ц) - 3 2017. године било је ангажовано 178 педагошких асистената који су углавном пружали подршку ромској деци. Процене су да је у том тренутку било непходно бар три хиљаде педагошких асистената.

27(55)(Ц) - 4 Нема податка

27(55)(Д) - 1 У школској 2015/16, било је 2068 предшколских установа у Србији (изузев Београда), док је средњих школа било 402.

27(55)(Д) - 2 У школској 2015/16, било је 11422 васпитача у предшколским установама у Србији (изузев Београда), док је број наставника у средњим школама био 23718.

27(55)(Д) - 3 У школској 2015/16, у предшколским установама у Србији (сем Београда) било је 136846 деце док је у средњим школама било 191732 ученика.

27(55)(Д) - 4 У школској 2017/18 у образовном систему било је 175 педагошких асистената - у предшколским установама их је 35, док су остали ангажовани у основним школама.

27(55)(Д) - 5 Нема податка

27(55)(Е) - 1 Не постоји прецизна евиденција о броју деце ромске националности укључене у образовни систем. Подаци УНИЦЕФ-а, који се наводе и у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, показују да је 2014. године тек 80% деце из ромских насеља која су похађала први разред основне школе похађало и предшколски припремни програм (код опште популације обухват је 98%), а само 69% ромске деце кренуло је у први разред основне школе на време (код опште популације је 97%), 64% деце ромске националности заврши основну школу (код опште популације је 93%), и најзад, свега 22% деце ромског порекла похађа средњу школу (код опште популације је 89%). Посебан проблем је то што девојчице напуштају школовање и заснивају породице између 15. и 19. године. Чак 43% девојчица ромске националности у овом узрасту прекида школовање ради удаје. Код девојчица исте доби у општој популацији овај проценат је 4%. Подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2018. године показују да је постотак деце из ромских насеља која су уписала први разред и на крају долази до последњег разреда основне школе 77%.

27(55)(Е) - 2 Нема податка

27(55)(Е) - 3 Нема податка

27(55)(Е) - 4 Изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе уведен је 2016. године. Услов за одвијање наставе је да се за изборни предмет пријави бар 15 ученика.

27(55)(Е) - 5 Школски програм није адаптиран ромској култури.

27(55)(Е) - 6 Нема податка

27(55)(Ф) - 1 Нема податка

27(55)(Ф) - 2 Нема податка

27(55)(Ф) - 3 Нема податка

27(55)(Ф) - 4 Нема податка

27(55)(Г) - 1 Приметне су велике разлике у смислу капацитета предшколских установа између општина са различитим степеном социо-економског развоја –у богатијим општинама има више предшколских установа, а просечан број деце по објекту је већи. Такође постоји велика разлика када је реч о броју деце у васпитној групи између различитих објеката предшколских установа –тај број је већи за објекте који се налазе у административном центру општине него у насељима ван административног центра.

27(55)(Г) - 2 Обухват деце програмом предшколског васпитања и образовања нешто је мањи у школској 2014/15. години и износи 58,1%, док је обухват обавезним припремним предшколским програмом већи него у претходној школској години и износи 95,3%. Код основног образовања (чије је похађање такође обавезно) обухват генерације незнатно је мањи у односу на претходну школску годину и износи 97,6%.

27(55)(Г) - 3

27(55)(Г) - 4

27(55)(Г) - 5

27(55)(Г) - 6

27(55)(Г) - 7

27(55)(Г) - 8

21 May, 2020

27(55)(А) 1 - Службени гласник РС

27(55)(А) 2 - Службени гласник РС

27(55)(А) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(А) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(А) 5 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(А) 6 - Н/А

27(55)(Б) 1 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 2 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 5 - Заштитник грађана

27(55)(Б) 6 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 1 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 2 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Д) 1 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 2 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 3 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 4 - Извештај о реализацији акционог плана за спровођење стратегије развоја образовања до 2020. године: 2018, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

27(55)(Д) 5 - Републички завод за статистику

27(55)(Е) 1 -

27(55)(Е) 2 -

27(55)(Е) 3 -

27(55)(Е) 4 -

27(55)(Е) 5 -

27(55)(Е) 6 -

27(55)(Ф) 1 -

27(55)(Ф) 2 -

27(55)(Ф) 3 -

27(55)(Ф) 4 -

27(55)(Г) 1 -

27(55)(Г) 2 - Статистички годишњак Републике Србије, 2016.

27(55)(Г) 3 -

27(55)(Г) 4 -

27(55)(Г) 5 -

27(55)(Г) 6 -

27(55)(Г) 7 -

27(55)(Г) 8 -

27(55)(Г) 9 -

21 May, 2020

Трећи циклус УПР

27(6.14) Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија)

27(6.34) Појачати напоре ка постизању инклузивног образовања све деце (Грузија)

27(6.51) Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина)

Комитет за економска, социјална и културна питања

27(35) Комитет препоручује држави потписници да настави са спровођењем правних и политичких реформи како би сваком детету омогућила остваривање права на образовање и да у том циљу:

(а) интензивира спровођење мера у циљу спречавања насиља и дискриминације у школама, укључујући вршњачке програме и боље односе у школи;

(б) обезбеди инклузивно образовање за сву децу са посебним потребама у редовним школама;

(в) Гарантује упис ромске деце у редовна одељења у основним школама, уместо у школе или одељења за децу са посебним потребама;

(г) Смањи стопу напуштања основног образовања ромске деце и да предузме ефикасне мере како би Роми похађали школе и повећали похађање наставе у средњим школама кроз афирмативне акције, као што је додела стипендија и обезбеђивање уџбеника.

Комитет за права особа са инвалидитетом

27(14) Комитет подстиче државу чланицу да појача напоре на деинституционализацији деце, посебно оне са менталним и/или психофизичким сметњама, да спречи нова смештања деце млађе од три године у институције, и да осигура ефикасније пребацивање дечака и девојчица из институција у породице. Препоручује са да држава чланица у прелазном периоду обезбеди деци са инвалидитетом довољан ниво интервенција и подстицања развоја у раном детињству, да покрене образовне програме за запослене у институцијама и да развија ефикасне услуге неге у оквиру заједнице за ону децу која напуштају институције.

Циљеви одрживог развоја

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.3 До краја 2030. обезбедити једнаку доступност јефтиног и квалитетног техничког, стручног и терцијарног образовања, укључујући универзитетско, за све жене и мушкарце.

6 May, 2020

28)(57)(А) – 1 Развијени формулари и упитници прилагођени деци

(28)(57)(А) – 2 Израда подзаконског акта којим се уређују адекватне, транспарентне и деци прилагођене независне процедуре за процену узраста деце без пратње и раздвојене деце

(28)(57)(А) – 3 Постојање обучене особе за децу у свакој полицијској станици и на сваком граничном прелазу који је додатно обучен за рад са децом и може да се стара о поштовању права непраћене деце, упућивању у релевантне службе у складу са правилником, и да сноси одговорност у том погледу

(28)(57)(А) - 4 Запослени у центрима за азил као и прихватним центрима обучени су да примењују Приручник за поступање са малолетним тражиоцима азила без пратње у Републици Србији

(28)(57)(А) - 5 Постојање довољно одрживих ресурса за системско препознавање и процену посебних потреба сваког детета без пратње

(28)(57)(А) - 6 Број деце без пратње и раздвојене деце која су у поступку азила имала правног заступника у односу на укупан број деце без пратње и раздвојене деце у поступку азила

(28)(57)(А) - 7 Број службеника Канцеларије за азил који су прошли обуке о специјалним техникама интервјуисања деце

(28)(57)(А) - 8 Одлуке у поступку азила доносе се уз поштовање најбољег интереса детета и других процесних гаранција које произлазе из Конвенције о правима детета, а које су јасно назначене у одлукама

(28)(57)(Б) – 1 Број деце тражилаца азила на смештају у хранитељским пои раздвојене децеродицама и другим адекватним смештајним капацитетима социјалног типа

(28)(57)(Б) – 2 Развијене специјализоване услуге за децу са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима

(28)(57)(Б) – 3 Број деце са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима корисника специјализованих услуга

(28)(57)(Б) – 4 Број социјалних радника и број деце по социјалном раднику којима је постављен старатељ у односу на минималне стандарде

(28)(57)(Б) – 5 Број обучених хранитељских породица које могу да воде адекватну бригу о непраћеној и раздвојеној деци

(28)(57)(Б) – 6 Постојање засебних смештајних центара социјалног типа за децу без пратње са обученим особљем за рад са децом и стално присутним социјалним радницима

(28)(57)(Ц) – 1 Креирани и дистрибуирани информативни материјали у свим центрима за азил и другим смештајним капацитетима, полицијским станицама и другде, са детету прилагођеним и приступачним информацијама, на језику које дете разуме, о правним аспектима дететовог положаја у Србији, укључујући и информације о функционисању система азила и правима које дете има у складу са позитивним прописима

(28)(57)(Ц) – 2 Успостављен формализован протокол о прекограничној сарадњи надлежних органа Србије са суседним државама у вези питања која су од значаја за заштиту деце без пратње од трговине људима и кријумчарења, као и за случајеве раздвајања породица

(28)(57)(Ц) – 3 Постојање обучене особе за децу у свакој полицијској станици и на сваком граничном прелазу, у центру за азил и другом објекту намењеном за смештај тражилаца, за препознавање деце у опасности да постану жртве трговине људима и њихово упућивање на Центар за заштиту жртава трговине људима и друге релевантне службе за заштиту

(28)(57)(Ц) – 4 Број случајева деце без пратње и раздвојене деце који су пријављени Центру за заштиту жртава трговине људима и другим релевантним службама за заштиту

28(57)(Д) - 1 Број малолетних странаца за које су донета решења о враћању и број малолетних странаца за које су донета решења о отказу боравка и забрани уласка у Републику Србију

28(57)(Д) - 2 Број деце која су ушла у поступак реадмисије

28(57)(Д) - 3 Број деце која су се добровољно вратила у земљу порекла

28(57)(Д) – 4 Постојање јасних процедура о упућивању деце за коју се може разумно претпоставити да су у потреби за међународном заштитом на поступак азила и олакшавање приступа поступку на целокупној територији укључујући и границе

28(57)(Д) – 5 Приликом процене опасности од протеривања узимају се у обзир специфични облици прогона и опасности од изложености озбиљној неправди који су искључиво везани за децу (child-specific forms of persecution) у складу са смерницама УНХЦР и Комитета за права детета

28(57)(Е) – 1 Постојање процедурe за утврђивање статуса апатрида (statelesness determination procedure)

28(57)(Е) – 2 Доношење подзаконског акта којим се на јасан и детаљан начин прописује поступак стицања српског држављанства за децу родитеља чије је држављанство непознато, који немају држављанство, или због основаног страха од прогона не могу да се служе својим држављанством нити да комуницирају са својом државом

2 Sep, 2020

28(57)(А) - 1 Нису развијени формулари и упитници прилагођени деци.

28(57)(А) - 2 Није израђен поџаконски акт којим се уређују адекватне, транспарентне и деци прилагођене независне процедуре за процену узраста деце без пратње. У недостатку јасних процедура, у пракси се узраст утврђује искључиво на основу изјаве лица чији се узраст утврђује службенику Министарства унутрашњих послова или лекару. Опасности од таквог начина утврђивања узраста су бројне, нарочито када се узме у обзир да се управо на основу тог податка лица смештају у објекте који су намењени за смештај деце, те да је могуће да одрасла лица изјаве да су млађа од 18 година и буду смештена у исте просторије са децом.

28(57)(А) - 3 Према доступним подацима, и даље не постоји особа која је обучена за рад са децом избеглицама и мигрантима, која је стално присутна у свим полицијским станицама и на сваком граничном прелазу и која може ефективно да се стара о поштовању права непраћене деце, упућивању у релевантне службе у складу са правилником, и да сноси одговорност у том погледу. Поступање са непраћеном децом није уједначено на целој територији Србије.

28(57)(Б) - 1 Само једно непраћено дете на територији Републике Србије, и то у Београду, било је на хранитељском смештају. То дете је на хранитељском смештају од 2017. године, што значи да у 2019. години ниједно дете није по први пут остварило право на породични смештај.

28(57)(Б) - 2 Нису развијене специјализоване услуге за непраћену и раздвојену децу избеглице и мигранте са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима. Деца коју је Београдски центар за људска права заступао у поступку азила најчешће су показивала знаке посттрауматског стресног поремећаја и друге психолошке тегобе због искустава која су повезана са напуштањем државе порекла. Извештаји психолога или психијатара користили су се као основ да се детету обезбеде додатне процесне гаранције у поступку азила. У пракси су се дешавале ситуације у којима је дете, које је већ боравило у некој од институција социјалног типа, почело да испољава несоцијалне обрасце понашања или има озбиљне психичке потешкоће. Када би дете било хоспитализовано у Клинику за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, институције социјалног типа углавном нису биле спремне да га приме назад на смештај због недостатка стручног кадра које би могло да се даноноћно стара о детету.

28(57)(Б) - 3 С обзиром да не постоје специјализоване услуге за непраћену и раздвојену децу избеглице и мигранте, нарочито у погледу адекватног смештаја и психолошке подршке, ниједно дете није могло ни да их користи.

28(57)(Б) - 4 Нису доступни свеобухватни подаци о броју социјалних радника који су вршили дужност привременог старатеља непраћеној или раздвојеној деци, као ни подаци о броју деце која су се налазила под старатељством како би се упоредили у односу на минималне стандарде. У пракси се дешава да једна особа врши старатељство над неколико десетина непраћене или раздвојене деце која бораве у једном смештајном објекту.

28(57)(Б) - 5 У односу на 2017. годину када је Центар за породични смештај и усвојење Београд, уз подршку партнерских организација, обучио 90 хранитеља за бригу о непраћеној деци мигрантима и избеглицама, само 23 породице су се 2019. године налазиле на листи потенцијалних хранитеља. С друге стране, само једно непраћено дете налазило се на хранитељском смештају у 2019. години.

28(57)(Б) - 6 Законом о азилу и привременој заштити прописано је да се детету без пратње које је поднело захтев за азил, а које се налази на смештају у центру за азил или прихватном центру, на основу решења органа старатељства обезбеђује алтернативни смештај који може да буде установа социјалне заштите, смештај код другог пружаоца услуге смештаја или породица. Без обзира на законска решења, у пракси се ретко обезбеђује алтернативни смештај деце, најчешће због ограничених капацитета установа социјалне заштите и неразвијеног система хранитељства, а деца су углавном смештена у центрима за азил. Као прелазно решење, Комесаријат за избеглице и миграције је за смештање непраћене или раздвојене деце наменио два центра за азил, у Сјеници и Боговађи. Ниједан од ових центара није установа социјалне заштите нити у њима постоји стручно особље које би могло адекватно да се стара о деци, а непраћена или раздвојена деца се тамо смештају без индивидуалне процене најбољег интереса детета и његових потреба.

28(57)(Ц) - 1 У центрима за азил и другим смештајним капацитетима, полицијским станицама и у другим службеним објектима у којима се могу налазити непраћена или раздвојена деца још увек нису дистрибуирани информативни материјали са детету прилагођеним и приступачним информацијама, на језику које дете разуме, о правним аспектима дететовог положаја у Србији, укључујући и информације о функционисању система азила и правима које дете има у складу са позитивним прописима. Није познато да ли су надлежни државни органи такве материјале израдили нити да ли су приступили њиховој изради. За сада је у центрима који се налазе у надлежности Комесаријата за избеглице и миграције доступна брошура коју су заједно израдили Београдски центар за људска права и канцеларија УНХЦР-а у Београду, у којој су сажето објашњени ток поступка азила и основна права која имају тражиоци азила и особе које у Србији остваре право на азил.

28(57)(Ц) - 2 Није доступан податак о постојању формализованог протокола о прекограничној сарадњи надлежних органа Србије са суседним државама у вези специфичних питања која су од значаја за заштиту непраћене или раздвојене деце избеглица и миграната од трговине људима и кријумчарења, као и за случајеве раздвајања породица.

28(57)(Д) - 1 Од ступања на снагу измењеног Закона о странцима (Сл. гласник РС, бр. 24/18) 3. октобра 2018. године до краја 2019. године, Министарство унутрашњих послова донело је укупно 1815 решења о враћању којима се деци затеченој у незаконитом боравку на територији Србије отказује боравак. Највећи број деце којој је у наведеном периоду отказан боравак пореклом је из Авганистана (71,4%). Није доступан податак колико те деце је било без пратње родитеља или старатеља.

28(57)(Д) - 2 Од ступања на снагу измењеног Закона о странцима (Сл. гласник РС, бр. 24/18) 3. октобра 2018. године до краја 2019. године, у поступку реадмисије било је 246 странаца млађих од 18 година. Није доступан податак колико деце је у том поступку враћено у државу порекла или уобичајеног боравишта, а колико поступака је обустављено.

28(57)(Д) - 3 Подаци Комесаријата за избеглице и миграције показују да је у периоду од 1. јануара 2019. до 31. октобра 2019. године у програму добровољног повратка у државу порекла било 132 особа, од којих је било 19 деце.

28(57)(Е) Није измењен Закон о држављанству.

21 May, 2020

(28)(57)(А) - 1 Нису развијени формулари и упитници прилагођени деци.

(28)(57)(А) - 2 Нису израђени

(28)(57)(А) - 3 Нема целовитих података

(28)(57)(Б) - 1 До средине 2017. године, на хранитељском смештају је било 21 дете. Само у 2017. години троје деце без родитељске пратње из Пакистана и Авганистана (два дечака и једна девојчица) било је смештено у хранитељску породицу, при чему је то остварено само на територији Београда. Смештаји су трајали од два до шест месеци, а деца су била узраста једне, пет и десет годинa.

(28)(57)(Б) - 2 Нема развијених специјализованих услуга

(28)(57)(Б) - 3 Нема развијених специјализованих услуга.

(28)(57)(Б) - 4 У току 2017. године донето је 758 решења о привременом старатељству, при ћему је 708 дечака и 77 девојчица стављено под привремено старатељство - нису доставили број старатеља и број водитеља случаја за 2017. годину. Подаци Градског центра за социјални рад у Београду показују да је у првом тромесечју 2019. године један старатељ бринуо о најмање 27 деце, односно да су само два водитеља случаја радила на случајевима 355 деце.

(28)(57)(Б) - 5 У току 2017. године на листи се налазило 12 породица на територији Војводине и 14 појединачних хранитеља са територије града Београда. Исте године је Центар за породични смештај и усвојење Београд, у сарадњи с међународним организацијама International Rescue Committee и Save the Children, обучио преко 90 хранитеља за бригу о непраћеној и раздвојеној деци у ситуацији миграције.

(28)(57)(Б) - 6 Постоје засебне радне јединице за смештај стране деце без пратње у оквиру постојећих институција у оквиру система социјалне заштите, али се оне не могу сматрати адекватним због тога што је њихова основна намена ресоцијализација деце за изреченом васпитном мером односно старање о деци с менталним инвалидитетом. Крајем 2018. године отворено је реновирано крило Дома за децу "Јован Јовановић Змај" у Београду у које се од новембра те године смештају само непраћена деца.

(28)(57)(Ц) - 1 Не

(28)(57)(Ц) - 2 Нема целовитих података.

(28)(57)(Д) - 1 Нема података.

(28)(57)(Д) - 2 Нема података.

(28)(57)(Д) - 3 До ступања на снагу Закона о азилу и привременој заштити 3. јуна 2018. године, добровољне повратке миграната спроводила је Међународна организација за миграције. Подаци те организације показују да се у току 2017. године, 27 деце вратило у земљу порекла у оквиру програма асистираног добровољног повратка који се спроводио под њеним мандатом, а да је међу том било двоје непраћене деце из Авганистана и Ирана.

(28)(57)(Е) - Нема измене закона.

6 May, 2020

(А) 1 - Пракса Београдског центра за људска права,

(А) 2 - Службени гласник РС, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal,

(А) 3 - Пракса Београдског центра за људска права,

(Б) 1 - Одговори на захтев за приступ информацијама од јавног значаја прибављени од центара за породични смештај и усвојење,

(Б) 2 - Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућен је 1. новембра 2019. године, али није добијен одговор,

(Б) 3 - Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућен је 1. новембра 2019. године, али није добијен одговор,

(Б) 4 - Одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 07-00-00230/2019-15, од 22. априла 2019. године, и одговор Градског центра за социјални рад у Београду на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 550-139 од 22. априла 2019. године,

(Б) 5 - Одговори на захтев за приступ информацијама од јавног значаја прибављени од центара за породични смештај и усвојење,

(Б) 6 -Пракса Београдског центра за људска права.

(Ц) 1 - Одговор Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, Управе граничне полиције на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 26-1991/18, од 6. децембра 2018. године,

(Ц) 2 -

(Д) 1 -

(Д) 2 - Министарство унутрашњих послова, одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја.

(Д) 3 - Комесаријат за избеглице и миграције РС, Миграциони профил 2017, доступно на: http://www.kirs.gov.rs/media/uploads/Migracije/Publikacije/migracioni%20profil%202017.pdf.

(Е) Службени гласник РС, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal.

28 May, 2020

Трећи циклус УПР

Комитет за људска права

14(33) Држава потписница треба строго да поштује своје националне и међународне обавезе: (а) омогућавањем доступности приступа формалном поступку за пријаве за азил на свим граничним прелазима, посебно на међународним аеродромима и у транзитним зонама, као и да су све особе које се директно баве избеглицама или мигрантима одговарајуће едуковане; (б) осигуравањем тога да се све пријаве за азил одмах процењују на индивидуалној основи, уз пуно поштовање принципа забране протеривања, као и да одлуке о одбијању могу бити оспорене у суспензивном поступку; (в) уздржавањем од колективног протеривања странаца и осигуравањем објективне процене степена заштите када се странци протерују у „сигурне треће земље”; (г) осигуравањем адекватних услова и унутар и изван прихватних центара за све избеглице и тражиоце азила; и (д) омогућавање постојања протокола за одређивање старости малолетника без пратње и да они добију адекавтно старатељство и третман у складу са најбољим интересима детета.

Комитет за економска, социјална и културна права

28(13) Комитет препоручује држави чланици да избеглицама, повратницима и интерно расељеним лицима, посебно Ромима без регистрованог пребивалишта који живе у неформалним насељима, обезбеди ефикасан приступ поступку уписа у матичне књиге рођених и регистрацију пребивалишта у циљу лакшег приступа личним документима, укључујући изводе из матичне књиге рођених, личне карте и радне књижице. У међувремену, ове особе би требале да имају приступ економским, социјалним и културним правима.

28(34) Комитет препоручује држави потписници да се свој деци тражиоцима азила омогући приступ основном и средњем образовању у складу са Законом о азилу.

Комитет против мучења

28(14) Држава чланица би требало да настави и интензивира напоре да омогући приступ брзим и правичним индивидуализованим поступцима азила да би се спречио ризик од кршења начела забране протеривања (non-refoulement).

С тим у вези држава би требало да: (а) обезбеди довољно људских и финанијских и техничних средстава Канцеларији за азил да би овај орган могао да благовремено региструје тражиоце азила, да им издаје идентификационе картице, спроводи индивидуализована саслушања уз помоћ преводилаца, као и да у разумном времену доноси одлуке о захтевима за азил. Држава би требало да кроз нови нацрт закона о азилу отклони ове недостатке, укључујући и прописивање рокова за доношење одлука; (б) успостави и обезбеди примену стандардизованог поступка азила и процедуре за упућивање на међународним аеродромима и у транзитним зонама; (в) гарантује тражиоцима азила приступ независној, квалификованој и бесплатној правној помоћи и преводилачким услугама током поступка азила, као и у прекршајним поступцима и у случајевима када су лишени слободе на аеродрому, како би им се омогућило да оспоре законитост одлука о депортацији и лишењу слободе.

28(15) Комитет позива државу чланицу да обезбеди да се у поступку азила суштински поштује принцип забране протеривања (non-refoulement) , без обзира да ли се држава одредишта сматра безбедном. Држава потписница такође треба да обезбеди потпуну заштиту од протеривања кроз успостављање потребних правних и административних мера заштите и правних лекова у поступцима принудног удаљења и на тај начин гарантује да сва лица којима је потребна међународна заштита неће бити враћена у земљу у којој постоји опасност да буду изложена мучењу или свирепом, нечовечном или понижавајућем поступању, условима прихвата или кажњавању или пак ланчаном протеривању (chain refoulement). Држава потписница треба да успостави и формализоване механизме мониторинга граничног појаса, у сарадњи са Канцеларијом Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице и организацијама цивилног друштва, и да предузме снажне мере у борби против злостављања и изнуђивања недокументованих миграната од стране полицијских службеника, што укључује слање јасне и недвосмислене порука да су таква дела неприхватљива и кривично гоњење и кажњавање починилаца.

27(20)(Б) Држава чланица треба да: (а) развије модуле о Конвенцији против мучења у програмима периодичних и обавезних обука полицијских службеника, судија, тужилаца и затворских и имиграционих службеника; (б) омогући редовну обуку о Истанбулском протоколу полицијским службеницима, службеницима Канцеларије за азил, судијама, тужиоцима, затворским чуварима, форензичким лекарима и особљу које ради у прихватним или притворским центрима, укључујући обуку о откривању психолошких трагова мучења и о родно осетљивим приступима, као и да осигурају да смернице из Протокола буду инкорпориране у истрагу случајева мучења или злостављања.

6 May, 2020

(A) спроводи кампање на свим нивоима и у свим покрајинама које имају за циљ решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини, као и да предузме ефикасне мере за спречавање насиља и говора мржње према Ромима;

(Б) осигура потпуно укључивање деце тражилаца азила и деце избеглица која су без пратње или раздвојена у постојећи систем заштите деце; обезбеди смештај у хранитељским породицама или другим смјештајним капацитетима који су адекватни за њихов узраст, пол и потребе, у складу са проценама најбољег интереса спроведеним на индивидуалној основи; и да успостави специјализоване услуге за децу са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима;

(Ц) осигура да се свој деци која траже азил систематски пружају информације о њиховим правима и обавезама, поступцима за азил и расположивим услугама, како би се спречило да прибегну спавању без крова над главом због страха од депортације, као и да предузме неопходне кораке за заштиту деце без пратње од кријумчара;

(Д) осигура потпуно поштовање принципа забране протеривања и олакша приступ систему азила за децу којој је потребна међународна заштита у складу са члановима 6, 22 и 37 Конвенције;

(E) гарантује право на стицање српског држављанства за сву децу која тренутно бораве у држави потписници, која би иначе била без држављанства, без обзира на сопствени правни статус или правни статус родитеља.

9 Apr, 2019

29(59)(А) - 1 Србија има неопходне законске основе за борбу против дискриминације Рома, али се оне не примењује у довољној мери, а основни услов за унапређење положаја Рома је сузбијане стереотипа и предрасуда. Недавно спроведено истраживање показало да две трећине грађана препознаје да у Србији у значајној мери постоји дискриминација, а њих 50 одсто као најизложеније дискриминацији види Роме. Међутим, није дошло до помака у спровођењу циљаних кампања за спречавање насиља и говора мржње према Ромима, као и за разбијање предрасуда и негативних ставова према Ромима у друштву. Дискриминацију према припадницима ромске националне мањине потврђују честе притужбе Повереници за заштиту равноправности и Заштитнику грађана; обе независне институције Роме виде као најрањивију и највише дискриминисану групу становништва.

29(59)(А) - 2 Не постоје целовити статистички подаци о говору мржње, већ је те податке потребно прикупљати из различитих извора који користе другачије методологије. Доступни подаци јавних тужилаштава показују да је у току 2018. године донето шест осуђујућих пресуда за кривично дело из члана 317. Кривичног законика – изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, при чему су четири лица осуђена на казну затвора док су два лица кажњена условном осудом. За кривично дело расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика тужилаштва су 2018. године поступала по 10 кривичних пријава, од којих су три одбачене. Нема података о националној припадности или раси особа које су жртве ових кривичних дела, али је разумно претпоставити да се међу њима налазе припадници ромске мањине. Подаци које је прикупила Организација за европску безбедност и слободу показују да је током 2018. године Министарство унутрашњих послова Републике Србије забележило 61 случај злочина из мржње, да је оптужница подигнута против 12 лица, те да је седам лица осуђено за кривично дело злочин из мржње. Подаци за 2019. годину још увек нису доступни.

29(59)(А) - 3 Према доступним подацима Републичког јавног тужилаштва, у 2018. години је због кривичног дела изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (члан 317. Кривичног законика) пријављено 20 лица, што је мање него претходне године када је пријављено 50. Због кривичног дела расна и друга дискриминација (члан 387. Кривичног законика) пријављено је осам лица, слично као и претходне године када је пријављено девет лица. Нема података о националној припадности или раси особа које су жртве ових кривичних дела.

29(59)(А) - 4 У извештају Републичког јавног тужилаштва наводи се да је 2018. године одбачене су кривичне пријаве против 15 лица за кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости. С друге стране оптужена су три лица и донето шест осуђујућих пресуда којим се казном затвора кажњавају четири лица, док је у односу на три лица изречена условна осуда. Тужилаштва су у истом периоду добацила кривичне пријаве против три лица за кривично дело расна и друга дискриминација, док су остале пријаве остале нерешене.

29(59)(Б) - 1 Национални план акције за децу није усвојен. С друге стране, Националном стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016. до 2025. године предвиђено је неколико циљева са пратећим мерама које се тичу приступа услугама и програмима социјалне заштите деци Ромима. Као циљеви су наведени: унапређење развоја и здравља ромске деце, унапређење приступа квалитетној здравственој заштити без дискриминације, у систему социјалне заштите применити решења која дају предност подршци породици приликом пружања подршке деци у ризику, укључујући и посебну подршку ромској породици, унапредити доступност новчаних давања за децу и породице ромске националности које имају на њих право, са посебним акцентом на новчану социјалну помоћ, туђу негу и помоћ и дечји додатак, и друге мере. Заштитник грађана је у сарадњи са невладином организацијом А11 – Иницијатива за економска и социјална права у току 2019. године пратио спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у двадесет локалних самоуправа. Закључак до кога се дошло је да је Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња поставила реалне основе, а да су у Акционом плану развијене добре активности за њено спровођење. Међутим, иако се бележи напредак у одређеним областима, уколико се та достигнућа анализирају са становишта остваривања мера и активности које је Влада Републике Србије одредила да би се постигло сузбијање сиромаштва Рома и смањивање социјално-економских разлика, резултати су врло ограничени.

29(59)(Б) - 2 У регистру акредитованих програма, који води Републички завод за социјалну заштиту постоји само један програм обуке који се односи на наведену тематику, и то Препознавање и уважавање различитости - културно компетентна пракса у социјалној заштити. Завод за унапређивање образовања и васпитања међу акредитованим програмима има Рад са децом из маргинализованих група, које организује Педагошко друштво Србије. Циљ овог програма је сагледавање и уважавање културе, традиције и искуства различитих маргинализованих група у наставном процесу.

29(59)(Б) - 3 Нема података о броју стручњака у центрима за социјални рад и у образовним институцијама који су прошли обуке за културно осетљиву комуникацију и поступање. У посебном извештају Заштитника грађана о спровођењу актуелне стратегије за социјално укључивање Рома наводи се да стручњаци у центрима за социјални рад врло често нису у могућности да похађају доступне обуке, и то због мањка запослених.

29(59)(Б) - 4 Међу акредитованим програмима у каталогу Завода за унапређење образовања и васпитања налази се 161 обука чији је циљ развијање компетенција наставног особља за комуникацију и сарадњу. Међу њима се налази обука под називом Интеркултурализам у вртићу: ромски језик, обичаји и култура. Када су у питању акредитовани програми у области социјалне заштите, Републички завод за социјалну заштиту води само један програм обуке који се односи на осетљиву комуникацију и поступање, а то је Препознавање и уважавање различитости-културно компетентна пракса у социјалној заштити. Програм је до краја априла 2019. године имао две реализације, с тим што су обе биле у децембру 2017. године. Наведеним обукама су присуствовали стручни радници центара за социјални рад, запослени у домовима за децу и младе, домовима за старе и геронтолошким центрима, као и специјалних основних и средњих школа.

29(59)(Б) - 5 Постојећи ресурси у систему социјалне заштите нису адекватни за пружање ефикасне социјалне заштите, међутим, недостаје боље умрежавање система социјалне заштите са другим системима, односно недржавним пружаоцима битних услуга социјалне заштите. Једна од њих је свакако Свратиште за децу, лиценцирана услуга коју пружа невладина организација Центар за интеграцију младих с циљем унапређења квалитета живота деце која живе или раде на улици. Иако је препозната Законом о социјалној заштити, средства за финансирање ове важне услуге и даље се, нажалост, не обезбеђују из државног буџета, већ из пројеката међународних организација који немају компоненту одрживости и донација грађана и компанија.

21 May, 2020

29(59)(А) 1 - Није дошло до напретка у спровођењу кампања које имају за циљ решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини и других мера за спречавање насиља и говора мржње према Ромима.

29(59)(А) 2 - Не постоје целовити статистички подаци о говору мржње. Подаци јавних тужилаштава показују да су у периоду од почетка јануара 2011. до 30. маја 2016. године поднесене кривичне пријаве због говора мржње против 216 лица, при чему је у 207 случајева било реч о говору мржње у односу на национално или етничко порекло; говор мржње је у највећем броју случајева био усмерен према Ромима и ЛГБТ особама. У односу на број поднесених кривичних пријава, против 106 лица је подигнута оптужница, а 41 лице је осуђено због кривичног дела говора мржње.

29(59)(А) 3 - Због кривичног дела изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (члан 317. Кривичног законика) у 2016. години пријављено је 38 лица, при чему су из претходне године пренете нерешене кривичне пријаве против 38 лица, те је у току 2016. године у раду било укупно 76 пријава. Због кривичног дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика пријављено је у 2016. години 25 лица, а у раду је биле су још кривичне пријаве против 6 лица које су пренете из претходног периода.

У 2017. годину пренети су предмети формирани по кривичним пријавама из 2016. године у односу на 33 особе, тако да су у 2017. години у раду биле пријаве против 83 лица, од чега су пријаве притив 24 лица одбачене. На крају 2017. године, у тужилаштву је остало нерешених пријава против 28 лица, а код других органа су нерешене остале кривичне пријаве против 26 лица. Због кривичног дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика у 2017. години пријављено је девет лица, а шест нерешених кривичних пријава је пренесено из претходног периода.

29(59)(А) 4 - Од укупног броја пријава које су обрађиване у 2016. години у односу на кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости из члана 317. Кривичног законика (76), одбачене су 43 кривичне пријаве, против једног лица је захтевана истрага, донето је 14 осуђујућих пресуда и једна ослобађајућа пресуда, 15 пријава било је у обради, а осам пријава је остало нерешено. У односу на кривичне пријаве због дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика, на крају 2016. године одбачено је 25 пријава, а 8 пријава је било на проверама.

У 2017. години донете су осуђујуће пресуде против три лица за кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, од чега је једно лице осуђено на казну затвора, а два лица су осуђена на условну казну. За кривично дело расна и друга дискриминација, од 15 кривичних пријава које су обрађиване у 2017. години, одбачене су четири, донете су осуђујуће пресуде против два лица - затворске казне, а у односу на три лица донете су ослобађајуће пресуде.

3 Feb, 2020

Трећи циклус УПР

6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина).

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска).

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка).

Комитет за људска права

29(11) Држава странка треба да: (а) повећа напоре за промовисање толеранције према припадницима етничких, националних, расних, верских и других мањина, укључујући и припаднике ромске заједнице; и (б) омогући ефикасно спровођење члана 54 (а) Кривичног законика, укључујући обезбеђивање индентификације и благовремене истраге злочина из мржње, процесуирање починилаца и кажњавање одговарајућим санкцијама.

29(15) Држава чланица треба да појача напоре за: (а) промоцију недискриминаторног приступа могућностима и услугама у свим областима за припаднике ромске заједнице; (б) олакшавање и омогућавање регистрације деце чији родитељи немају идентификационе документе и омогућавање интерно расељеним Ромима који живе у неформалним насељима да пријаве своје пребивалиште и добију идентификационе документе, што укључује преиспитивање закона о сталном и привременом пребивалишту; (в) сарадњу са интерно расељеним ромским заједницама на развоју одговарајућих трајних решења, укључујући и локалну интеграцију у српско друштво; и (г) предузимање свих неопходних корака за спровођење стратегије за социјалну инклузију Рома.

Комитет за економска, социјална и културна права

29(11) Комитет позива државу чланицу да: (а) интензивира напоре усмерене ка унапређењу равноправности и борбе против дискриминације припадника националних мањина, особа са инвалидитетом, избеглица и интерно расељених лица, укључујући Роме, лезбијке, геј, бисексуалне и трансродне особе и друге маргинализоване особе и групе у погледу приступа запошљавање, социјално осигурање, становање, здравство и образовање; (б) систематски примењује Закон о забрани дискриминације и друго релевантно законодавство, као и Стратегију за спречавање и заштиту од дискриминације 2013–2018, да би се спречавала и кажњавала дела дискриминације, водећи рачуна о свим забрањеним основима дискриминације које су садржани у члану 2, став 2. Пакта и разрађена у Општем коментару Комитета бр. 20 (2009) о забрани дискриминације у погледу уживања економских, социјалних и културних права.

29(12) Комитет позива државу чланицу да предузме даље мере како би се превазишла преовлађујућа дискриминација Рома у приступу економским, социјалним и културним правима, укључујући ревизију Стратегије за унапређење положаја Рома како би она боље одражавала специфични положај Рома, као и осигуравање да се национални приоритети о Ромима уредно саопште локалним властима како би се ефикасно спровели.

Комитет за укидање расне дискриминације

29(14) Позивајући се на своје опште препоруке бр. 7 (1985) која се односи на спровођење члана 4. Конвенције, бр. 15 (1993) о члану 4. Конвенције и бр. 35 (2013) о борби против расно мотивисаног говора мржње, Комитет тражи од државе чланице да у наредном периодичном извештају достави статистичке податке, разврстане по националности жртве, који се односе на истражне радње, кривично гоњење, осуђујуће пресуде, санкцијаме и правне лекове за расно мотивисана дела говора мржње и подстицања на расну мржњу. Комитет даље препоручује држави чланици да: (а) осигура да њени закони криминализују подстицање расне мржње, без обзира да ли се подстиче насиље или не; (б) појача мере за ефикасну идентификацију, истрагу и кажњавање лица одговорних за расистички мотивисан говор мржње, укључујући његове писане, говорне и онлајн форме, у складу са општом препоруком бр. 35 (2013) о борби против расно мотивисаног говора мржње; (в) предузме одговарајуће мере за борбу против ширења расизма на Интернету, укључујући блокирање веб страница посвећених подстицању расне дискриминације и мржње, и захтевањем од друштвених мрежа и других веб страница које дозвољавају коментаре на мрежи да прате писања на својим страницама и благовремено уклањају коментаре који садрже говор мржње; (г) снажно одговара на расистичко понашање у спорту, нарочито у фудбалу, што укључује ширење јаких антирасистичких порука на спортским догађајима и брзом применом препорука садржаних у параграфима 56. и 57. извештаја Европске комисије против расизма и нетолеранције за 2017. годину о Србији; (д) повећа напоре усмерене ка информисању и сензибилизисању јавности о недозвољености расно мотивисаног говора мржње и релевантним механизмима за жалбе; (ђ) осигура да политички лидери и наставници активно промовишу међуетничку толеранцију и разумевање.

29(16) Комитет препоручује да држава чланица уложи напоре за спровођење члана 54 (а) Кривичног закона, а нарочито да: (а) обезбеди евидентирање свих пријављених инциденти, истрага, кривичних гоњења, санкција и правних лекова који се односе на злочине расистичке мржње; (б) осигура да се починиоцима изричу санкције сразмерне тежини расистичких злочина мржње и да жртве добију пуну одштету; (в) у оквиру полицијских управа одреди контакт особе за расистичке инциденте, оспособи их за спровођење истрага и обезбеди њихово редовни дијалог са циљним групама, како би се осигурало адекватно пријављивање расистичких злочина мржње.

29(17) Комитет захтева од државе чланице да достави детаљне статистике, разврстане по националности, о броју и природи пријављених расно мотивисаних злочина из мржње, кривичном гоњењу и осуђивању и накнади штете жртвама. Комитет такође тражи статистику о броју таквих случајева који су још увек у току пред Републичким јавним тужилаштвом и пред судовима.

7 Apr, 2020

29(59)(Б) - 2 У регистру акредитованих програма, који води Републички завод за социјалну заштиту постоји само један програм обуке који се односи на наведену тематику - Препознавање и уважавање различитости - културно копетентна пракса у социјалној заштити.

29(59)(Б) - 3 Током 2016. године овај програм није био реализован, тако да запослени у центрима за социјални рад нису похађали овај програм.

29(59)(Б) - 4 Током 2016. године програм Препознавање и уважавање различитости - културно копетентна пракса у социјалној заштити није био реализован. Програм је имао две реализације у децембру 2017. године. Наведене обуке су похађали стручњаци радника центара за социјални рад, запослени из домова за децу и младе, домова за старе и геронтолошких центара, као и из тзв. специјалних основних и средњих школа.

(29)(59)(Б) - 5 Нема услуга интегрисаних у систем.

6 May, 2020

30(61)(Ц) – 1 Не постоји свеобухватна база дугорочних програма за подршку и реинтеграцију деце укључене у живот и рад на улици. Само делимично се могу прикупити подаци подељени по врсти пружаоца дугорочног програма (државна социјална установа или ОЦД). Такође, само делимични подаци се могу прикупити о буџетским средствима издвојенима за спровођење тих програма.

30(61)(Ц) – 2 До податка о броју деце укључене у програме подршке и реинтеграције (разврстано према узрасту, полу, месту порекла, етничком и социјалном пореклу) се, као и за претходни индикатор, може доћи само парцијално због непостојања свеобухватног прегледа пружалаца услуга подршке, типа програма и сл.

30(61)(Ц) – 3 До податка о броју деце укључене у живот и рад на улици корисника услуга смештаја, по врсти услуге, се може доћи делимично, увидом у евиденције пружалаца услуга смештаја за ову категорију деце.

Пример: (Анализа стања деце улице, 2012.) У односу на укупан број корисника који су боравили у свратиштима од њиховог оснивања према подацима Центра за интеграцију младих из Београда био је 602, у Новом Саду Екуменска организација ЕХО бележи 216 корисника, док је у Нишу према подацима Центра за помоћ деци тај број износио 302. Број корисника у 2011. години био је готово идентичан у Београду (програм Свратишта и Дневног центра имао је 191 активног корисника) и Новом Саду (192), док је у Нишу број корисника био већи и износио је 207. Подаци из јуна месеца 2012. године показују да је у 2012. години број активних корисника, оба програма, у Београду био 214, у Новом Саду број корисника износио је 206, а у Нишу 106. Што се тиче полне структуре корисника ових програма, она сведочи о знатно већој заступљености корисника мушког пола у односу на женски пол, у Београду је тај однос 65% према 35% у Свратишту, 75% према 25% у Дневном центру у Новом Саду 72% према 28% и у Нишу 70% према 30%. Колико је међу корисницима свратишта малолетних лица, прикупљени подаци не указују.

30(61)(Ц) – 4 До прецизног броја деце укључене у живот и рад на улици која су издвојена из породице, такође није могуће доћи, јер се не наводи довољно прецизно разлог за примену ове мере. У току 2016. године ЦСР, као органи старатељства, применили су мере старатељске заштите за 2.756 дете (нови корисници/деца под старатељством). Подаци ЦСР за претходне године указивали су да је најчешћи разлог примене старатељске заштите неадекватно родитељско старање са елементима занемаривања и злостављања деце. У 2016. години доминира разлог «остале околности» за 35,3% деце. С обзиром да Породични закон прописује околности услед којих се примењује мера старатељске заштите, овај податак указује на то да ЦСР или не воде адекватну евиденцију о веома рањивој категорији деце или не достављају РЗСЗ поуздане податке. (Деца у систему социјалне заштите, 2016.)

30(61)(Ц) – 5 Као и за претходни индикатор, не може се доћи до прецизног броја јер се експлицитно не наводи разлог (у овом случају просјачење) за примену мере смештања у хранитељску породицу.

30(61)(Ц) – 6 Удео деце која су изложена просјачењу у укупном броју деце која су смештена у институционалне облике бриге: исто као претходни индикатор.

30(61)(Ц) – 7 Удео деце која су су изложена просјачењу у укупном броју деце која су реинтегрисана у породице: исто као претходни индикатор.

30(61)(Ц) – 8 Не постоји израђена евалуација ставова деце о нивоу укључености током процеса одлучивања о смештају у алтернативне видове бриге/ реинтеграцију у породице.

22 Apr, 2019

31(63)(Б) – 1 Не постоји свеобухватна база са бројем и врстом специјализованих програма и услуга за децу жртве трговине људима, укључујући и податак о услугама које се нуде на нивоу општина. У годишњим и статистичким извештајима Центра за жртве трговине људима се наводи која врста институције или организације је упутила жртву али се не елаборира даљи облик нити обим сарадње приликом подршке жртвама.

31(63)(Б) – 2 Не постоји свеобухватна база са бројем и врстом стандардизованих и лиценцираних специјализованих услуга за децу жртве трговине људима.

31(63)(Б) – 3 Не постоји свеобухватна база са подацима о деци жртавама трговине људима која су добила специјализовану помоћ, подршку и смештај, у складу са својим узрастом, тј. услуге посебно развијене за помоћ и подршку деци жртвама трговине људима (психолошка, правна, медицинска, материјална, осигурање безбедности, смештај, реинтеграција у систем образовања, социјална инклузија), на годишњем новоу, укључујући и податке о врсти пружаоца услуге. Центар за жртве објављује податке о броју, полу, националности, али у објављеним извештајима за сада нема детаља о броју и типу пружених услуга. Такође, ОЦД које пружају услуге жртвама тровине људима имају своје извештаје и прегледе.

31(63)(Б) – 4 Нема објављених података о просечном трајању подршке и реинтеграције детета жртве у оквиру специјализованих програма и услуга.

22 Apr, 2019

34(69)(Б) - 1 Број случајева продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама; на којима су координисано сарађивали органи, јавне службе и ОЦД које се баве заштитом права детета, на годишњем нивоу, укључујући и према полу, узрасту, националној припадности, месту порекла, врсти експлоатације, типу органа/организације укљученог у координисани рад.

34(69)(Б) - 2 Број поступака за идентификацију жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама;на годишњем нивоу, укључујући и податак о броју одбачених пријава, према подносиоцу пријаве, узрасту, полу, врсти експоатације, националној припадности, месту порекла, на годишњем нивоу.

34(69)(Б) - 3 Број реализованих програма обуке професионалаца укључених у идентификацију жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама; на годишњем нивоу, укључујући и број обучених службеника, према институцији, врсти и нивоу обуке.

34(69)(Б) – 4 Број и врста специјализованих програма и услуга за децу жртве продаје деце, дечије проституције и трговине женама, укључујући и податак о услугама које се нуде на нивоу општина.

34(69)(Б) – 5 Број и врста стандардизованих и лиценцираних специјализованих услуга за децу жртве продаје, дечије проституције и трговине женама.

34(69)(Б) – 6 Број жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама које су добила специјализовану помоћ, подршку и смештај, у складу са својим узрастом, тј. услуге посебно развијене за помоћ и подршку жртавама продаје деце, дечије проституције и трговине женама (психолошка, правна, медицинска, материјална, осиугурање безбедности, смештај, реинтеграција у систем образовања, социјална инклузија), на годишњем новоу, укључујући и податке о врсти пружаоца услуге.

34(69)(Б) – 7 Просечно трајање подршке и реинтеграције детета жртве у оквиру специјализованих програма и услуга.

34(69)(Б) - 8 Број и врста превентивних програма спроведених у ромској заједници, посебно програма које спроводе ромске организације, укључујући и податак о броју учесника, врсти програма, месту спровођења, организацији/служби која је спровела активности, висини средстава уложених у програме.

22 Apr, 2019

34(69)(Б) - 1 Не постоји свеобухватни преглед броја случајева продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама; на којима су координисано сарађивали органи, јавне службе и ОЦД које се баве заштитом права детета, на годишњем нивоу, укључујући и према полу, узрасту, националној припадности, месту порекла, врсти експлоатације, типу органа/организације укљученог у координисани рад.

34(69)(Б) - 2 Не постоји свеобухватни преглед броја поступака за идентификацију жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама;на годишњем нивоу, укључујући и податак о броју одбачених пријава, према подносиоцу пријаве, узрасту, полу, врсти експоатације, националној припадности, месту порекла, на годишњем нивоу.

34(69)(Б) - 3 Не постоји свеобухватни преглед реализованих програма обуке професионалаца укључених у идентификацију жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама у сексуалне сврхе у ромским заједницама; на годишњем нивоу, укључујући и број обучених службеника, према институцији, врсти и нивоу обуке.

34(69)(Б) – 4 Не постоји свеобухватни преглед броја и врсте специјализованих програма и услуга за децу жртве продаје деце, дечије проституције и трговине женама, укључујући и податак о услугама које се нуде на нивоу општина.

34(69)(Б) – 5 Не постоји свеобухватан преглед број и врста стандардизованих и лиценцираних специјализованих услуга за децу жртве продаје, дечије проституције и трговине женама.

34(69)(Б) – 6 Не постоји свеобухватан преглед броја жртава продаје деце, дечије проституције и трговине женама које су добила специјализовану помоћ, подршку и смештај, у складу са својим узрастом, тј. услуге посебно развијене за помоћ и подршку жртавама продаје деце, дечије проституције и трговине женама (психолошка, правна, медицинска, материјална, осигурање безбедности, смештај, реинтеграција у систем образовања, социјална инклузија), на годишњем новоу, укључујући и податке о врсти пружаоца услуге.

34(69)(Б) – 7 Нема података о просечном трајању подршке и реинтеграције детета жртве у оквиру специјализованих програма и услуга.

34(69)(Б) - 8 Нема свеобухватног прегледа броја и врста превентивних програма спроведених у ромској заједници, посебно програма које спроводе ромске организације, укључујући и податак о броју учесника, врсти програма, месту спровођења, организацији/служби која је спровела активности, висини средстава уложених у програме.

22 Apr, 2019