ПРЕПОРУКЕ КОМИТЕТА ЗА ПРАВА ДЕТЕТА УН

1 (5) Комитет препоручује да држава чланица предузме све неопходне мере да испуни раније препоруке из 2008. године (CRC / C / SRB / CO / 1) који нису спроведене или нису спроведене у потпуности.

Припремљен акциони план за спровођење препорука

Влада РС

Канцеларија за људска и мањинска права Владе РС

/Центар за права детета

Нема промена у односу на почетно стање.

Није усвојен план спровођења и праћења препорука Комитета из 2008. године.

Усвојен план спровођења и праћења препорука Комитета 

Веб презентација Канцеларије за људска и мањинска права Владе РС. 

Трећи циклус УПР

6.11. Наставити јачање напора на унапређењу и заштити људских права, посебно  права осетљивих друштвених група, укључујући жене и децу. (Вијетнам)

Идентификовати препоруке на које се ова препорука односи - утврдити надлежност. 

2 (7) Комитет подсећа на своју ранију препоруку и подстиче државу чланицу да настави усклађивање свог законодавства са принципима и одредбама Конвенције. Нарочито Комитет препоручује да држава уговорница:

(А) донесе свеобухватни закон за децу и уведе поступак процене утицаја на права детета за све нове законске регулативе која су усвојене на националном нивоу;

2(7)(А) – 1 Свеобухватни Закон о деци донет у Народној Скупштини

2(7)(А) – 2 Развијена методологија за спровођење процене утицаја нових законских регулатива на права детета

2(7)(А) - 3 Влада усвојила поступак процене утицаја нових законских регулатива на права детета као обавезан корак у доношењу нове регулативе

МРЗБСП, Влада РС, Савет за права детета

/Центар за права детета

МРЗБСП је припремило текст Преднацрта Закона о правима детета и заштитнику права
детета у јулу 2018. Преднацрт је отворен за коментарисање путем веб презентације МРЗБСП. 

МРЗБСП је у јуну 2019. припремило Нацрт Закона о правима детета и заштитнику права детета. Јавна расправа је започела 5.јуна 2019. у Београду, у Народној скупштини. 

Jaвна расправа је завршена у јуну 2019. након чега је Нацрт закона послат надлежним министарствима и другим институцијама на мишљење. 

Планом рада Владе Републике Србије за 2020. годину није предвиђено да се Предлог закона нађе међу актима које Влада предлаже Народној скупштини.

Није усвојен Закон о правима детета. 

1 - Закон усклађен са принципима и одредбама Конвенције усвојен у НС. 

2 - Методологија нових законских регулатива усвојених на националном нивоу са правима детета је развијена.

3 - Поступак процене утицаја свих нових законских регулатива усвојених на националном нивоу са правима детета усвојен је од стране Владе РС и редовно се примењује.

Службени гласник РС

Трећи циклус УПР

7.17. Усвојити свеобухватни Закон о правима детета и основати институцију Омбудсмана за децу (Монголија)

Трећи циклус УПР

7.90. Успоставити законодавне и друге мере да би се обезбедила усклађеност са Општим протоколом о заштити деце од злостављања и насиља (Естонија)

3(9) Комитет препоручује да држава уговорница:

(А) усвоји конзистентан политички оквир који ће заменити Национални план акције за децу и служити као основ за ефикасно планирање буџета и праћење одговарајућих политика;

3(9)(А) – 1 Усвојен нови Национални план акције за децу односно други одговарајући стратешки оквир за ефикасно планирање буџета и праћење одговарајућих политика за децу који адекватно рефлектује препоруке Комитета за права детета

МРЗБСП, Влада РС

/Центар за права детета

На основу одлуке Савета за права детета министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је 24. априла 2018. донео решење о формирању Радне групе за израду новог НПА за децу као вишегодишњег документа у коме ће бити дефинисана краткорочна, средњорочна и дугорочна политика према деци и идентификовани основни проблеми у остваривању, заштити и унапређењу права детета у Србији.

Од када је формирана, радна група је одржала два састанка али још увек није утврђен опис посла радне групе, план и динамика рада. 

С обзиром да РС од 2016. године нема јединствену политику у области права детета, ово представља велики разлог за забринутост.

У Србији не постоји национална стратегија/акциони план који уређује права детета и који би био основ за ефикасно планирање буџета и праћење одговарајућих политика.

НПА за децу усвојен од стране Владе РС којим је предвиђено ефикасно планирање буџета и праћење политика за децу и који адекватно рефлектује препоруке Комитета за права детета

Службени гласник РС

Веб презентације МРЗБСП, Владе РС и Савета за права детета РС

4(11) Комитет препоручује да држава потписница:

(А) ојача улогу Савета за права детета као главног институционалног механизма за координацију на међуминистарском нивоу дајући му јасни мандат и довољно ауторитета да координира све активности везане за спровођење Конвенције на међусекторском, националном и локалном нивоу;

4(11)(А) – 1 Број седница Савета за права детета

4(11)(А) – 2 Број поднетих иницијатива, предлога, мишљења и анализа Савета за права детета које се односе на остваривање права детета у Републици Србији;

4(11)А – 3 Број прихваћених иницијатива, предлога, мишљења и анализа Савета за права детета које се односе на остваривање права детета у Републици Србији 

МРЗБСП, Влада РС

/Центар за права детета

Праксис

Савет за права детета Владе РС одржао је прву седницу 7. новембра 2017. године на којој је конституисан Савет у новом саставу. Друга (електронска) седница је одржана 27. децембра 2017. на којој је усвојен Извештај о раду Савета за 2017. годину, Пословник о раду Савета и Годишњи програм рада Савета за 2018. годину.

Влада РС донела је на седници 11. јануара 2018. године нову Одлуку о образовању Савета за права детета чиме је продужен његов даљи рад у истом саставу. Одлука је објављена у ''Службеном гласнику РС'' број 3/2018 од 12. јануара 2018. године. 

Током 2018. Савет за права детета је одржао још три седнице: 1. марта, 1. јуна и 5. новембра 2018.

На трећој седници 1. марта 2018. усвојене су измене и допуне Пословника о раду Савета, донет је закључак о прихватању понуђеног текста Нацрта стратегије за превенцију и заштиту деце од насиља 2018-2022. уз предложене допуне, представљен је предлог састава радне групе за израду НПА за децу, активности на ажурирању сајта Савета, И разматране су могућности формирања канцеларије Савета.  Такође, донета је одлука да се образује радно тело (посебна радна група унутар Савета) која ће се бавити питањима раног развоја деце.

На четвртој седници 1. јуна 2018. чланови Савета су упознати са Мапом пута за елиминацију злоупотребе дечјег рада у Србији, са предлогом Акционог плана који прати Стратегију за превенцију и заштиту деце од насиља 2018.2022. године, са препорукама Савета за људска права УН у области права детета након представљања извештаја Републике Србије за трећи циклус Универзалног периодичног прегледа (УПР) као и са иницијативом за унапређење мерења, праћења и извештавања о јавној потрошњи за децу у складу са препоруком Комитета за права детета.

На петој седници 5. новембра 2018. је представљен Нацрт закона о правима детета и Заштитнику права детета, Анализа о доступности услуга на локалном нивоу деци из ромске заједнице као и Препоруке за развој и унапређивање мера, услуга и програма за спречавање издвајања деце из породица, односно за повратак деце у примарну породицу уколико је до раздвајања дошло. Такође, чланови Савета су упознати са полугодишњим извештајем о раду Међуминистарског оперативног тима за заштиту деце од насиља, са планом рада Посебне радне групе за рани развој деце у 2019.год., са наставком пројекта ''Елиминација најгорих облика дечјег рада'' и са смерницама и праксама УНИЦЕФ глобалне ''Иницијативе за градове и општине по мери деце''.

На шестој седеници, 12. фебруара 2019. године, чланови су усвојили Годишњи програм рада за 2019. годину, представљена су искуства и добре праксе у формулисању националних политика за децу, чланови упознати са планираним активностима на изради Заједничког основног документа у складу са усаглашеним смерницама за извештавање о међународним уговорима о људским правима и израдом индикатора за праћење препорука Комитета за права детета, успостављањем Националне коалиције за сузбијање дечјег брака и резултатима конференције о интегрисаним услугама раних интервенција.

И даље  недостају финансијска средства и људски ресурси који би омогућили продуктивнији рад Савета.

На седмој седници, 15. маја 2019. године, чланови Савета су информисани о Годишњем извештају о спровођењу Акционог плана за Поглавље 23 уз области права детета, о изменама и допунама Породичног закона у области заштите права детета, о препорукама са седнице представника ученичких парламената Републике Србије и деце активиста у области права детета донетих у току Дечје недеље од 1. до 7. октобра 2018. године, као и са активностима различитих ресора на остваривању мера предвиђених оперативним закључцима са семинара о социјалном укључивању Рома и Ромкиња – у области заштите деце ромске националности. Такође, представљен је ChildHub платформа.

Осма седница одржана је 29. октобра 2019. године. Представљен годишњи извештај о најгорим облицима дечјег рада за 2018. годину, објављен од стране Министарства за рад САД. Србија је, према извештају, добила оцену Значајан напредак. Разговарало се о праћењу процедуре усвајања Закона о правима детета и Заштитнику права детета, који је био у фази давања мишљења релевантних органа и организација; праћењу и превенцији малолетничких бракова; као и о раду Заједничког тела за подршку социјалној инклузији и координацију надзора над радом интер ресорних комисија за процену потреба за додатном образовном, здравственом и социјалном подршком детету.

Девета седница одржана је 20. децембра 2019. године на којој је реализован задатак Савета који се односи на праћење стања у области заштите права деце у уличној ситуацији и координацију праћења спровођења националних одредаба за спречавање злоупотребе дечјег рада. Такође, представљен је и Приручник за унапређење и развој медијске писмености у предуниверзитетском образовању. Чланови су упознати са извештајем Посебне радне групе за рани развој деце и са активностима на координацији у области подршке деци у раном узрасту. Представљени су и резултати три конференције које су одржане током октобра и новембра 2019. године а на којима су чланови Савета били активни учесници.

Савет за права детета не постоји.

1 - Савет за права детета је функционалан, има своју административну канцеларију и за његов рад су предвиђени адекватни ресурси од стране Владе РС. 

2 - Савет за права детета редовно подноси иницијативе, предлоге, мишљења и анализе које се односе на остваривање и унапређење права детета у РС.

Закон о буџету за сваку наредну годину

Годишњи извештаји о раду Савета за права детета Владе РС

У АП за Поглавље 23, у делу који се односи на права детета, држава се обавезала да ће ојачати улогу Савета за права детета. То је било предвиђено првим АП од 2015. године, као и у тренутној нацртној верзији.

5 (13) У светлу Општег коментара бр. 19 у вези са јавним буџетом за остваривање права детета, Комитет препоручује да држава потписница:

(A) успостави поступак одређивања буџета који укључује права детета и дефинише јасна издвајања за децу у релевантним секторима и органима, укључујући специфичне показатеље и системе за праћење;

5(13)(А) - 1 Стриктна примена функционалне класификације до нивоа класа, посебно на локалном нивоу

5(13)(А) - 2 Усвојен предлог програмског буџета за локални ниво, поднет од стране СКГО, за сектор Социјалне заштите са детаљно разрађеним показатељима)

5(13)(А) - 3 Унапређена постојећа програмска класификација Буџета Републике Србије, за сектор ”Социјална заштита”, програм ”Породично-правна заштита”, са  припадајућим показатељима

5(13)(А) - 4 Унапређена постојећа програмска класификација и припадјући показатељи за сектор ”Образовање”, на националном и локалном нивоу

Министарство финансија РС

СКГО

/Центар за социјалну политику

5(13)(А) - 1 Тренутно је делимично могуће пратити алокацију средстава за децу и породицу са децом у буџетском систему путем класе 040 Породица и деца (категорија Социјална заштита) и категорија Образовање у оквиру функционалне класификације. Међутим, ако је функционална класификација годинама у употреби, у примени ове класификације постоје одређени проблеми пре свега на ло­калном нивоу код категорије социјална заштита јер оптшине не раздвајају категорију по класама или то не раде довољно прецизно.

5(13)(А) - 2 Програмско буџетирање уведено је 2015. године, на националном и локалном нивоу. На националном нивоу посто­ји програм Породичноправна заштита, а на локалном програмска активност По­дршка деци и породицама са децом, док на оба нивоа постоји сектор Образовања. Прописани су индикатори за праћење учинка, али су неопходна побољшања кла­сификације и индикатора, посебно на локалном нивоу. Стална конференција градова и општина (СКГО) припремила је предлог програмске класификације социјалне за­штите и образовања са детаљно разрађеним индикаторима учинка који у потпуно­сти омогућавају праћење адекватности, ефикасности и правичности, aли Министарство финансија још увек није усвојило овај предлог.

5 (13)(A) - 1 НЕ

5 (13)(A) - 2 Није усвојен

5 (13)(A) - 3 НЕ

5 (13)(A) - 4 НЕ

ДА

ДА

ДА

ДА

Комитет за економска, социјална и културна права

(24) Комитет позива државу потписницу да: (а) Повећа накнаде за социјалну помоћ, узимајући у обзир Општи коментар Комитета бр. 19. о праву на социјалну заштиту, како би помогла свим конкретним појединцима и породицама широм државе потписнице, укључујући особе са инвалидитетом, старија лица, децу, породице са ниским примањима и дугорочно незапослена лица да остваре одговарајући животни стандард;

Комитет за економска, социјална и културна права

(27) Комитет позива државу потписницу да:

(а) Спречи раздвајање деце од породица, у најбољем интересу детета, и да предузме кораке како би обезбедила да систем бриге о детету пружи ефикасну подршку породицама у кризи и под ризиком од раздвајања детета од породице;

(б) Да предузме даље кораке како би обезбедила алтернативно породично старање за децу без родитељског старања, са фокусом на деци са посебним потребама;

(ц) Да приоритет алтернативнима социјалних услуга у заједници, а не резиденцијалним установама за старање о деци и да развије проактивне мере за напуштање институционалне заштите.

Циљеви одрживог развоја

1.1 До краја 2030. свуда и за све људе искоренити екстремно сиромаштво (екстремно сиромашни су људи који живе са мање од 1,25 долара на дан).
1.2 До краја 2030. најмање за половину смањити број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било ком облику сиромаштва (према националним дефиницијама сиромаштва).
1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих.
1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање.
1.5 До краја 2030. изградити систем који ће повећати отпорност сиромашних и оних у рањивим ситуацијама те смањити њихову изложеност и рањивост од екстремних климатских догађаја, као и других економских, друштвених и/или еколошких катастрофа.
1.а Осигурати значајну мобилизацију ресурса из различитих извора, између осталог и кроз повећану развојну сарадњу, како би се обезбедила адекватна и предвидљива средства за земље у развоју, посебно за оне најнеразвијеније, у смислу спровођења програма и политика за окончање свих облика сиромаштва.
1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва.

Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава

10.2 До краја 2030. оснажити и промовисати социјалну, економску и политичку инклузију свих, без обзира на старост, пол, инвалидност, расу, етничку припадност, порекло, религију или економски односно неки други статус.

10.3 Осигурати једнаке могућности и смањити неједнакости у исходима, између осталог и тако што ће се елиминисати дискриминаторски закони, политике и праксе и што ће се, у том погледу, промовисати прикладно законодавство, политике и активности.

10.4 Усвојити политике, посебно фискалну политику и политике у области плата и социјалне заштите, и прогресивно постићи већу равноправност.

6(15) У светлу Општег коментара бр. 5 (2003) у вези са општим мерама имплементације, Комитет препоручује да држава потписница:

(A) брзо ојача управљање информацијама и системе прикупљања података и на нивоу централних и локалних власти да би се покриле све области Конвенције. Подаци треба да буду класификовани према, између осталог, старости, полу, инвалидитету, географском положају, етничком и националнм пореклу и социоекономском пореклу, како би се олакшала анализа стања све деце, а посебно оне у угроженом положају;

(6)(15)(А) Програм званичне статистике укључује обавезу класификације свих података званичне статистике према старости, полу, инвалидитету, географском положају, етничком и националном пореклу и социоекономском пореклу деце

Републички завод за статистику

/Центар за права детета

Нема промена у односу на почетно стање. 

Нови круг, MICS6, покренут je у октобру 2016. године и посебно је усмерен ка прикупљању података који се тичу Циљева одрживог развоја. 

У посматраном периоду започет је шести циклус истраживања Multiple Indicator Cluster Surveys (MICS), односно Истраживање вишеструких показатеља (о положају жена и деце). Истраживање ће бити спроведено у периоду од 2. септембра до 10. новембра 2019. године, a претходнo истраживање је спроведено 2014. године. Циљ овог истраживања је да се помогне у обезбеђивању показатеља који не постоје у административним изворима и подацима из других истраживања. Овим истраживањем се прикупљају различити показатељи о положају, пре свега, жена и деце, затим о положају породица, положају маргинализованих група становништва, итд. Истраживање се спроводи кроз заједничку сарадњу ЕУ Делегације у Србији, УНФП-а, УНИЦЕФ-а и Републичког завода за статистику (РЗС) и др.

Дисеминација резултата истраживања планирана је за мај/јун 2020. године.

Податке о деци прикупљају надлежна министарства, у оквиру својих надлежности. Обраду података врши Републички завод за статистику, који објављује публикације, студије и анализе.

Постоји ДевИнфо база података, намењена за праћење друштвеног развоја, направљена у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, као и општинска ДевИнфо база, која пружа велики број података из области образовања, здравља и социјалне заштите на нивоу општина - за сваку од 174 општине у РС. Ова база података ажурира се два пута годишње и садржи 166 социо - економска показатеља разврстана према полу, старости и другим варијаблама.

Републички завод за социјалну заштиту прикупља и обрађује податке из система социјалне заштите.

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва развио је индикаторе за праћење достигнутог нивоа социјалног укључивања и смањења сиромаштва и усклађивање праћења показатеља социјалне укључености са земљама ЕУ.

Не постоји систематско прикупљање података о деци, већ се за праћење остваривања права деце користе подаци из различитих извора, који често нису упоредиви јер се прикупљају по различитој методологији. Министарства, институције, правосудни органи и друга тела имају своје системе за прикупљање података о деци у зависности од надлежности. Недостатак поузданих и упоредивих података и евиденција отежава креирање делотворних политика према деци, као и ефикасну међусекторску сарадњу. 

Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији  2014. и Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2014 – MICS 5 спроведена су у сарадњи Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а.

Нови круг, MICS6, покренут je у октобру 2016. године и посебно је усмерен ка прикупљању података који се тичу Циљева одрживог развоја. 

Програм званичне статистике је унапређен, централни и локални нивои прикупљања међусобно усклађени.

Програм званичне статистике је доступан јавности и сви подаци су класификовани према старости, полу, инвалидитету, географском положају, етничком и националном пореклу и социоекономском пореклу деце.

Веб презентација Републичког завода за статистику

7(17) У светлу Општег коментара бр. 2 (2002) о улози независних институција за људска права, Комитет препоручује да држава потписница:

(A) убрза усвајање Закона о омбудсману за права детета који би се конкретно бавио правима детета и којим би се осигурало да то тело има овлашћење да прими, истражи и решава жалбе деце на начин који је погодан за дете и којим би се расподелило довољно људских, финансијских и техничких ресурса да се подржи рад ове канцеларије;

7(17)(А) – 1 Народна скупштина усвојила Закон о омбудсману за права детета односно Закон о изменама и допунама Закона о заштитнику грађана, којим је обезбеђено конкретно бављење правима детета и осигурана овлашћења омбудсмана за права детета односно заштитника грађана да прими, истражи и решава жалбе деце на начин који је погодан за дете

7(17)(А) - 2 Конституисана институција омбудсмана за права детета

7(17)(А) – 3 Износ средстава издвојених у Буџету за рад омбудсмана за права детета

7(17)(А) – 4 Број ангажованог особља које пружа стручну и административнотехничку потпору за рад омбудсмана за права детета

1 – МРЗБСП/МДУЛС

2 – Министарство финансија

3 - Министарство финансија, МДУЛС

/Центар за права детета

Текст Преднацрта Закона о правима детета и заштитника права детета је објављен на сајту МРЗБСП и отворен за коментарисање. 

Након јавне расправе о Предлогу закона о правима детета и Заштитнику права детета коју је спровело МРЗБСП у периоду од 5. до 26. јуна 2019. године, закон није усвојен.

Планом рада Владе РС за 2020. годину није предвиђено да се међу актима које Влада предлаже Народној скупштини нађе и Предлог закона о правима детета и Заштитнику права детета.

Не постоји посебан омбудсман за права детета. 

1 - Закон о омбудсману за децу којим је предвиђена надлежност за пријем, истраживање и решавање жалби деце на начин прилагођен детету усвојен у НС.

2 - Омбудсман за децу располаже средствима за рад и ангажованим особљем за пружање стручне и административнотехничке подршке.

Службени гласник РС

Правилник о раду Омбудсмана за децу

Трећи циклус УПР

7.17. Усвојити свеобухватни Закон о правима детета и основати институцију Омбудсмана за децу (Монголија)

7.19. Обезбедити брзо и несметано усвајање предлога закона о дечјем омбудсману (Словачка)

Питање омбудсмана за права детета уређено je Преднацртом Закона о правима детета и заштитнику права детета

8(19) Комитет понавља своју ранију препоруку из 2008. године (CRC/C/SRB/CO/1) и охрабрује државу потписницу да:

(A) ојача своје напоре да обезбеди адекватну и систематску обуку, односно сензибилизацију у вези са правима детета професионалним групама које раде са децом и за децу, као што су чланови парламента, судије, адвокати, здравствено особље, наставници, директори школа, академици, социјални радници, медијски професионалци и други;

8(19)(А) – 1 У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци, планирана мера обезбеђења адекватне и систематске обуке, односно сензибилизације у вези са правима детета професионалним групама које раде са децом и за децу, као што су чланови парламента, судије, адвокати, здравствено особље, наставници, директори школа, академици, социјални радници, медијски професионалци и други

8(19)(А) – 2  Правилници о сталном стручном усавршавању професионалних група које раде са децом и за децу у свим релевантним секторима прописују обевезну обуку о правима детета.

8(19)(А) – 3 Број чланова парламента, судија, адвоката, здравственог особља, наставника, директора школа, академика, социјалних  радника, медијских професионалаца и др. који су завршили адекватне (акредитоване, где је то могуће) и систематске обуке, односно сензибилизације у вези са правима детета – на годишњем нивоу

8(19)(А) –4 Образовање за права детета је обавезан део програма иницијалне обуке професионалаца који раде са децом и за децу.

1 - Министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности

2 -  Правосудна академија, Републички завод за социјалну заштиту, министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности

3 - Министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности

4 - Министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности

/Ужички центар за права детета

8(19)(А) - нема промена у односу на почетно стање

8(19)(А) – 2 – нема промена у односу на почетно стање

8(19)(А) – 3 – 178 саветника и инспектора у области образовног система обчено, нема података за остале секторе

8(19)(А) – 4 - Образовање за права детета није укључено као обавезан део програма иницијалне обуке професионалаца који раде са децом и за децу. УЦПД је реализовао пилот пројекат укључивања образовања за права детета на четири учитељска/педагошка факултета (Ужице, Београд, Ћуприја и Врање) у који је укључено 227 студената, израђен документ Obrazovanje za prava deteta učitelja i nastavnika u Srbiji - Okvir za izradu programa inicijalnog i stručnog usavršavanja učitelja i nastavnika o pravima deteta u Srbiji   на основу кога је израђен и силабус за образовање за права детета који се тренутно пилотира.

8(19)(А) - нови НПА још увек није усвојен

8(19)(А) – 2 – Сектор образовања - НЕ, сектор социјалне заштите - НЕ, судије и тужиоци који раде са децом - ДА, сектор здравства - НЕ

8(19)(А) – 3 – нема података.

8(19)(А) – 4 - Образовање за права детета није део иницијалног образовања професионалаца који раде са децом.

8(19)(А) – 1 - 4 -  Професионалци који раде са децом и за децу обучени о правима детета

8(19)(А) - подаци доступни на сајтовима релевантних владиних тела

8(19)(А) – 2 – увид у релевантне правилнике

8(19)(А) – 3 – извештај о реализацији пројекта "Образовање за права детета" који реализује Ужички центар за права детета.

8(19)(А) – 4 - извештај о реализацији пројекта "Образовање за права детета" који реализује Ужички центар за права детета

9(21) Комитет предлаже да се донесе национални законодавни инструмент којим би се обезбедила законска дефиниција појма дете у складу са чланом 1. Конвенције. Комитет такође предлаже да држава потписница измени свој Породични закон и да уклони све изузетке који омогућавају брак за млађе од 18 година.

донесе национални законодавни инструмент којим би се обезбедила законска дефиниција појма дете у складу са чланом 1. Конвенције. измени свој Породични закон и да уклони све изузетке који омогућавају брак за млађе од 18 година.

9(21) – 1 Одговарајући закон (измене и допуне Породичног закона), са одредбом којом се обезбеђује дефиниција појма дете у складу са чланом 1. Конвенције о правима детета, усвојен у Народној скупштини

9(21) – 2 Измене и допуне Кривичног законика и осталих прописа који нису у складу са Чланом 1 Конвенције.

МРЗБСП, Влада РС, Народна скупштина

/Центар за права детета

У јуну 2018. године МРЗБСП је формирало радну групу за израду Нацрта Закона о изменама и допунама Породичног закона. 

У нацртној верзији Закона о правима детета и заштитнику права детета дата је дефиниција појма дете у складу са чланом 1 Конвенције о правима детета и уклоњена је могућност склапања брака пре пунолетства.

Планом рада Владе РС за 2020. годину предвиђено је да ће Влада предложити НС Предлог закона о изменама и допунама Породичног закона до јуна 2020. године.

Одредба члана 11. став 2. Породичног закона предвиђа да се потпуна пословна способност стиче пунолетством и склапањем брака пре пунолетства уз дозволу суда.

Закон о изменама и допунама Породичног закона који предвиђа дефиницију појма дете у складу са чланом 1. Конвенције и уклањање свих изузетака који омогућавају брак за млађе од 18 година усвојен у НС.

Службени гласник РС

10(23) Комитет апелује на државу потписницу да:

(A) осигура потпуну примену релевантних постојећих закона о забрани дискриминације кроз јачање јавних едукативних кампања које се баве негативним друштвеним ставовима према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС;

10(23)(А) – 1 У стратешком документу о превенцији и забрани дискриминације планирана мера јачања јавних едукативних кампања које се баве негативним друштвеним ставовима према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС

10(23)(А) – 2 Број едукативних кампања на годишњем нивоу, које се баве негативним друштвеним ставовима према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС

10(23)(А) – 3 Број донетих пресуда у поступцима ради заштите од дискриминације

10(23)(А) – 4 Број кривичних поступака покренутих због дискриминације и говора мржње

10(23)(А) – 5 Број покренутих поступака код Повереника за заштиту равноправности

10(23)(А) -6 Број донетих препорука

МРЗБСП, Влада РС

/Центар за права детета 

Праксис

Стратегија превенције и заштите од дискриминације и акциони план су престали да важе 2018. године.  

Предлог новог стратешког документа за период 2020 до 2025 са пратећим АП је у фази припреме и у том смислу МРЗБСП спроводи процес консултација са свим заинтересова-ним странама у складу са обавезама прописа-ним Законом о план-ском систему.

Усвојен је Правилник о поступању установе у случају сумње или дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности.

Спроведена је јавна расправа о Нацрту Закона о изменама и допунама закона о забрани дискриминације, тек након интервенције Коалиције против дискриминације и Повереника за заштиту равноправности.

Правилник поступању установе у случају сумње или дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописује поступање установе и начине спорвођења превентивних и интервентних активности против сегрегације.

Усвојена је нова стратегија о превенцији и забрани дискриминације и пратећи акциони план којима је предвиђено реализовање јавних едукативних кампања којима се таргетирају негативни друштвени ставови и то нарочито према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС. 

Службени гласник РС

Веб презентације МРЗБСП и других релевантних министарстава и надлежних органа

Трећи циклус УПР

6.9. Наставити борбу против свих облика дискриминације,укључујућиимплементацију Стратегије за превенцију и заштиту од дискриминације (Кипар);

6.10. Ојачати анти-дискриминационе механизме, укључујући оне за ЛГБТИ особе, и наставити напоре за унапређење људских права особа које припадају осетљивим друштвеним групама, посебно ромској националној мањини (Француска);

6.11. Наставити јачање напора на унапређењу и заштити људских права, посебно  права осетљивих друштвених група, укључујући жене и децу (Вијетнам);

6.12. Наставити напоре на унапређењу и заштити људских права, посебно осетљивих друштвених група (Индонезија);

6.13. Ојачати мере националне мере  за промоцију толеранције и плурализма у циљу спречавања дискриминације по основу националне припадности (Бутан);

6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија);

6.15. Наставити са организацијом кампања подизања свести  усмерених на оснаживање једнакости полова и превазилажење родних стереотипа (Белорусија).

Комитет за укидање расне дискриминације

7 (21) Имајући у виду претходну препоруку (CERD/C/SRB/CO/1, став 15), Комитет  позива државу уговорницу да укине дефакто сегрегацију у државним школама ромске деце и обезбеди приступ квалитетном образовању за ромску децу, и то путем обуке запослених у школству о сузбијању расизма и о људским правима, подизањем свести родитеља, и повећања броја наставника Рома. Комитет такође препоручује да држава уговорница предузме мере како би се избегло повлачење деце из већинског становништва из школе у којима су уписани Роми (тзв. „white flight“), и то развијањем делотворних механизама у циљу спречавања даље дефакто сегрегације у школама. Комитет даље препоручује да држава уговорница интегрише десегрегацију школства у својим националним политикама да би се обезбедила одрживост, и обезбеди адекватна средства за њено спровођење, у складу са циљем одрживог развоја 4.1 да се до 2030. године, свим девојчицама и дечацима обезбеди бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање.

Циљеви одрживог развоја 

Циљ одрживог развоја 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва.

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све.

Циљ 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.1 Окончати свуда и све облике дискриминације против жена и девојчица.

Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава

10.2 До краја 2030. оснажити и промовисати социјалну, економску и политичку инклузију свих, без обзира на старост, пол, инвалидност, расу, етничку припадност, порекло, религију или економски односно неки други статус.
10.3 Осигурати једнаке могућности и смањити неједнакости у исходима, између осталог и тако што ће се елиминисати дискриминаторски закони, политике и праксе и што ће се, у том погледу, промовисати прикладно законодавство, политике и активности.

Сегрегација у образовању је и даље присутна појава. У септембру 2018. године идентификован је још један случај сегрегације ромских ученика у основним школама.

Последње измене образовних закона поново враћају могућност формирања посебних одељења за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом у оквиру редовних школа.

11(25) У светлу Општег коментара бр. 14 (2013) о праву детета да његови најбољи интереси имају примарни значај, Комитет препоручује да држава потписница ојача своје напоре како би се осигурало да се ово право на одговарајући начин интегрише и доследно тумачи и примењује у свим законским, управним и судским поступцима и одлукама, као и у свим политикама, програмима и пројектима који су релевантни за децу и имају утицај на децу. У том смислу, држава потписница се подстиче да развија процедуре и критеријуме којима се пружају смернице свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају.

ојача своје напоре како би се осигурало да се ово право на одговарајући начин интегрише и доследно тумачи и примењује у свим законским, управним и судским поступцима и одлукама, као и у свим политикама, програмима и пројектима који су релевантни за децу и имају утицај на децу развија процедуре и критеријуме којима се пружају смернице свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају.

11(25) – 1 Најбољи интереси детета дефинисани као право детета, принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у свим законима који имају утицај на дете (Закон о правима детета, кровни закони у области образовања, социјалне заштите, малолетничког правосуђа, свеобухватни закон о деци и други) у складу са ОК 14.

11(25) – 2  Усвојени правилници у свим секторима којим се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14

11(25) – 3 Креирани програми обуке о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају

11(25) – 4 Број реализованих обука и број учесника обука о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају

Министарства правде, унутрашњих послова, здравља, образовања, социјалне заштите, независна тела, Правосудна академија, Републички завод за социјалну заштиту 

/ Центар за права детета

Нема промена у односу на почетно стање. 

Принцип најбољих интереса детета се помиње и у Уставу, у контексту родитељског права: чл. 65. Устава прописује да “Сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена […],  ако је то у најбољем интересу детета”.

Породични закон предвиђа да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета (чл. 6. ст. 1) али овај принцип није на адекватан начин нормативно конкретизован и процесно операционализован, тако да су његови практични домети нејасни и ограничени.

Принцип и право на поступање у складу са најбољим интересима детета није препознат у законима РС на адекватан начин. Овај принцип помиње се само у неким одредбама појединих закона и правилника, за поједине ситуације, али није успоставњен као правило поступања које важи за све одлуке које се тичу детета у правном поретку РС.

Не постоје правилници у управним и судским поступцима, системима унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14. 

Не постоје разрађени програми обука о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају.

Припремљен је приручник о примени принципа најбољих интереса детета за судије и стручњаке центара за социјални рад у грађанским судским поступцима у оквиру пројектних активности НВО ЦПД (УНИЦЕФ, ИПА 2013).

1. У Закону о деци успостављено право, принцип и начело поступања које се води најбољим интересима детета као обавезно у свим поступцима и одлукама које се тичу детета у односу на целокупни правни поредак РС и који је у складу са ОК бр. 14.

2. Оформљене радне групе за разраду и усвојени правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14  у свим судским и управним поступцима, и у поступцима у оквиру система унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите у којима се одлучује о питањима која се тичу деце и имају утицај на децу.

3. У складу са правилницима развијени програми обуке за стручњаке у свим наведеним поступцима.

4. Разрађен план обуке за утврђен број стручњака који учествују и одлучују у поступцима који се тичу деце и имају утицај на децу за сваки наведени систем и одржане обуке.

Службени гласник РС

Веб презентације министарстава правде, унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите

Планови обуке за сваки сектор

Програми обуке и извештаји о одржаним обукама Правосудне академије и Републичког завода за социјалну заштиту 

12(27) Комитет апелује на државу потписницу да:

(A) унапреди регионалну организацију неонаталних услуга да би се обезбедио приступ адекватним институционалним и професионалним капацитетима у складу са техничким смерницама ОХЦХР о елиминисању морталитета и морбидитета деце испод 5 година старости који се могу спречити;

12(27)(А) - 1 Успостављена четири перинатална центра 

 12(27)(А) - 2 Усвојен нови Национални водич за неонатолошко збрињавање 

12(27)(А) – 3 Успостављен систем благовременог транспорта превремено рођене деце

12(27)(А) – 4 Удео (%) порођаја са стручном помоћи

12(27)(А) -  5 Обезбеђеност новорођенчади неонаталозима (број новорођенчади на једног неонатолога)

12(27)(А) – 6 Стопа перинаталне смртности (мртворођења + умрла новорођенчад у првој недељи – 0 – 6 дана на 1000 порођаја кроз мртворођења + живорођења)  

12(27)(А) – 7 Удео (%) новорођенчади са малом телесном масом на рођењу (мањом од 2500 грама)

12(27)(А) – 8 Стопа неонаталне смртности (умрла новорођенчад током првог месеца - 0-28 дана на 1000 живорођених)

12(27)(А) – 9 Стопа смртности одојчади (умрла одојчад на 1000 живорођених)

12(27)(А) – 10 Стопа смртности деце до пет година старости (умрла деца до навршеног петог рођендана на 1000 деце тог узраста)

Министарство здравља

Министарство здравља

Министарство здравља

Републички институт за јавно здравље Батут

Републички институт за јавно здравље Батут

Републички завод за статситику

Успостављена су четири неонатална цента у универзитетским клиникама али нису потпуно опремљена

Водич за основно и специјализовано збрињавање новорођенчета (Републичка стручна комисија за здрав. заштиту жена, деце и омладине, Министартсво здравља, УНИЦЕФ и Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије).

Настоjи се да буде обезбеђен благовремени транспорт.

Показатељ обезбеђености новорођенчади неонатолозима се може добити на захтев из Батута.

Непотпуно опремљена четири неонатална центра.

Водич је публикован 2017. године.

Систем благовременог транспорта није успостављен

У 2017. је постигнут скоро потпун обухват порођаја струћном помоћи - само акцидентално се дешава ван здравствене установе.

Показатељ обезбеђености неонатолозима се не прати рутински.

7,8 на 1000 рођених у 2017; 8,2 мртворођених и умрлих у првој недељи после порођајан на 1000 рођених у 2018. години

6,2% са мање од 2500 грама на рођењу у 2017.

3,2 умрлих у првих 28 дана од рођења на 1000 живорођених у 2017; 3,7 умрле новорођенчади на 1000 живорођених у 2018. години.

4,7 умрле одојчади на 1000 живорођених у 2017; 4,9 умрле одојчади на 1000 живорођене деце у 2018. години

5 умрле деце од 0-4 године на 1000 деце тог узраста у 2017; 5,11 умрле деце испод пет година живота на 1000 деце тог узраста у 2018. години

Потпуно опремљена и функционална четири неонатална центра.

Водич се примењује у пракси.

Систем благовременог транспорта је успостављен и функционише.

100% обухват стручном помоћи на порођају је већ постигнут.

Увести показатељ обезбеђености новорођенчади неонатолозима у процес извештавања и праћења.

Нема дефинисаног националног циља за перинаталну смртност.

Нема дефинисаног националног циља за проценат новорођенчади са малом телесном масом на рођењу.

Стопа неонаталне смртности у ЕУ (28) је 2016. била 2,5. Циљеви одрживог развоја до 2030 - манје од 12 на 1000 живорођених.

Стопа смртности одојчади у ЕУ (28) је 2016. била 3,6.

Стопа смртности деце испод пет година старости на најмање 25 на 1000 деце тог узраста до 2030 према Циљевима одрживог развоја.

Пројекат "Стандарди регионалног система неонаталне здравствене заштите у Србији".

Републички завод за статистику. Демографска статистика 2017. Београд 2018. године.

Еуростат - регинални годишњак, издање 2017. године

Циљеви одрживог развоја који се односе на здравље, ОУН.

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду

2.1 До краја 2030. окончати глад и осигурати да свим људима, а посебно сиромашнима и лицима у осетљивим околностима, укључујући одојчад, током целе године буде доступна безбедна и хранљива храна у довољним количинама.

2.2 До краја 2030. окончати све облике неухрањености, уз постизање (до краја 2025. године) међународно договорених циљева који се односе на заостајање у телесном развоју код деце млађе од 5 година, и усмерити пажњу на нутритивне потребе адолесценткиња, трудница и дојиља те старијих лица.

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.1 До краја 2030. смањити глобалну стопу смртности код мајки на мање од 70 на 100.000 живорођења.

3.2 До краја 2030. окончати смртне случајеве који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година.

3.3 До краја 2030. окончати епидемије АИДС-а, туберкулозе, маларије и занемарених тропских болести и наставити борбу против хепатитиса, болести које се преносе водом и осталих заразних болести.

3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање.

3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све.

Напомена: Предложени показатељи су углавном апсолутни бројеви а било би добро увести релативне бројеве и поред структурних увести и процесне и показатеље исхода по здравље новорођенчади за целу ову тачку – 27 у оригиналном документу (према препоруци OHCHR).  Било би добро такође обезбедити и дисагрегацију показатеља по полу, ТМ на рођењу и територији због територијалних неједнакости што је била честа примедба. Могуће је јер наша званична статистика то обезбеђује).

13(29) У складу са чланом 12 Конвенције и у светлу Општег коментара бр. 12 (2009) о праву детета да се саслуша њгово мишљење, Комитет подстиче државу потписницу да осигура да се ставовима деце посвети дужна пажња, у породици, у школама, у судовима и у свим релевантним административним и другим поступцима у вези са њима кроз, између осталог, усвајање одговарајућих закона, обуку стручњака, успостављање специфичних активности у школама и опште подизање свести. Комитет такође подстиче државу потписницу да сарађује са релевантним актерима у ширењу информација о Конвенцији и да ојача стварање смисленог простора кроз који деца могу да утичу на јавну политику.

да осигура да се ставовима деце посвети дужна пажња, у породици, у школама, у судовима и у свим релевантним административним и другим поступцима у вези са њима кроз, између осталог, усвајање одговарајућих закона, обуку стручњака, успостављање специфичних активности у школама и опште подизање свести.

13(29) – 1 Право детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисани као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у свим законима и стратешким документима који имају утицај на дете (Закон о правима детета, кровни закони у области образовања, социјалне заштите, здравствене заштите, правосуђа, свеобухватни закон о деци и други) у складу са ОК 12.

13(29) – 2 Усвојени правилници у свим секторима (образовање, социјална заштита, здравство и правосуђе) којим се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша њихово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12.

13(29) – 3 Креирани програми обуке о примени Правилника за прибављање и адекватно узимање у обзир ставова деце у свим релевантним административним и другим поступцима

13(29) – 4 Број реализованиих обука и број учесника обука о примени Правилника за прибављање и адекватно узимање у обзир ставова деце у свим релевантним административним и другим поступцима

13(29) – 5 Успостављени механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу

13(29) – 6 Евалуација од стране деце о томе да ли је обезбеђена партиципација

13(29) – 7 Број и врста механизама на националном и локалном нивоу

13(29) – 8 Број деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу

13(29) – 9 Број активности у школама које промовишу право деце на партиципацију

13(29) – 10 Број активности којима се деца подстичу да изражавају своје мишљење

13(29) – 11 Број извештаја о консултацијама које су вођене са децом у циљу прибављања њиховог мишљења

13(29) – 12 Број тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу

Министарства правде, унутрашњих послова, здравља, образовања, социјалне заштите, независна тела, Правосудна академија, Републички завод за социјалну заштиту

/Центар за права детета

Нема промена у односу на почетно стање. 

Радна група за припрему Закона о изменама и допунама Породичног закона је припремила први нацрт који садржи унапређено решење за примену права детета да се његово/њено мишљење саслуша и узме у обзир приликом доношења одлука које се детета тичу.

Активности које подстичу партиципацију деце спроводе се кроз пројектне активности ОЦД - пројекат "Право детета да се његово мишљење чује" спроводи НВО ЦПД уз подршку ЕУ кроз програм ЕИДХР од 2017 - 2019. Припремљене брошуре за децу и онлајн мобилна апликација о овом праву у грађанском судском поступку, систему алтернативног старања, образовању и здравственој заштити. Спроведене фокус групе са око 100 деце у циљу припреме материјала и онлајн мобилне апликације. 

Активности које подстичу партиципацију деце спроводе се кроз пројекте активности ОЦД - пројекат "Права детета у политикама и пракси" спроводи  НВО ЦПД уз подршку SCI од 2017 - 2021. Деца окупљена у Клубу Де Икс при ЦПД-у се окупљају једном недељно, уче о правима детета кроз интерактивне радионице и спроводе акције у школским парламентима у 3 школе у Београду и у другим срединама. 

Закон о правима детета који садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисано као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у складу са ОК 12 није усвојен. 

Породични закон садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење (чл. 65) која није у потпуности усклађена са ОК 12. Право детета на слободно изражавање мишљења није гарантовано као опште право детета којим би се успоставила обавеза да саслушају мишљење детета родитељима и запосленима у свим органима власти, установама и институцијама. 

Правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12 у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа не постоје.

Не постоје програми обуке о поступку примене права детета да се његово/њено мишљење прибави и адекватно узме у обзир у поступцима у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа.

Не постоје механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу.

Подаци о броју деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу не постоје. 

Активности у школама и другим срединама које промовишу право деце на партиципацију не спроводе се нити су планиране одговарајућим плановима и програмима. 

Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења се не спроводе. 

Тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу постоје само у оквиру школских парламената.

Припремљен је приручник о учешћу детета за судије и стручњаке центара за социјални рад у грађанским судским поступцима у оквиру пројектних активности НВО ЦПД (УНИЦЕФ, ИПА 2013).

Закон о правима детета који садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисано као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у складу са ОК 12 је усвојен у НС. 

Закон о изменама и допунама Породичног закона који садржи унапређене одредбе о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење усвојен у НС. 

Правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12 у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа усвојени.

Израђени (акредитовани) програми обуке о поступку примене права детета да се његово/њено мишљење прибави и адекватно узме у обзир у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и управног и судског поступка.

Механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу успостављени.

Подаци о броју деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу постоје у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и управног и судског поступка.

Активности у школама и другим срединама које промовишу право деце на партиципацију редовно се спроводе.

Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења редовно се спроводе. 

Тела на локалном и националном нивоу укључују децу у вези тема које их се директно тичу.

Службени гласник РС

Веб презентације министарстава надлежних за секторе образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђе, унутрашњих послова, судова, тужилаштава, центара за социјални рад, установа/домова за децу, школа.

Вез презентације Правосудне академије и Републичког завода за социјалну заштиту о израђеним (акредитованим) програмима обуке.

Подаци Републичког завода за статистику, Републичког завода за социјалну заштиту, министарстава, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва. 

Извештаји о спроведеним активностима у школама. 

Извештаји о спроведеним консултацијама са децом. 

Извештаји тела на локалном и националном нивоу које укључују децу у вези тема које их се директно тичу.

Пројектни извештаји ЦПД-а.

Циљеви одрживог развоја

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења.

14(31) Комитет препоручује да држава потписница осигура потпуну примену нових прописа који омогућавају директну регистрацију рођења деце чији родитељи немају лична документа и да покрене поступак за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато.

Да осигура потпуну примену нових прописа који омогућавају директну регистрацију рођења деце чији родитељи немају лична документа

да покрене поступак за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато.

14(31) – 1 Законодавна регулатива омогућава регистрацију рођења деце чији родитељи немају лична документа

14(31) - 2 Успостављање система за директан упис у матичне књиге рођених све деце на територији Републике Србије одмах по рођењу, без обзира на правни статус њихових родитеља

14(31) – 3 Број деце миграната и тражилаца азила уписаних у матичну књигу рођених у односу на број деце миграната и тражилаца азила који су рођени на територији Републике Србије

14(31) – 4 Број покренутих поступака за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато, на годишњем нивоу

14(31) – 5  Број евидентираних случајева деце чији су родитељи без држављанства

14(31) - 6  Број додељених држављанстава деци чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато 

14(31) – 7 Прописан поступак утврђивања држављанства

МДУЛС

/Београдски центар за људска права

Праксис 

Министарство здравља.

14(31) - 1 Србија је ратификовала Конвенцију о правима детета и Међународни пакт о грађанским и политичким правима којима се сваком детету без дискриминације гарантује право на регистровање рођења од рођења, право на име и стицање држављанства. Такође, ратификовала је и Конвенцију о смањењу броја лица без држављанства. Ови међународни инструменти се, сходно члану 18. Устава, примењују непосредно. Међутим, у пракси и даље постоје пројне бројне препреке да се деца родитеља који не поседују личне документе уписују у матичне књиге рођених. Деца чије мајке не поседују личне документе не могу бити уписана у матичну књигу рођених одмах након рођења, већ је за њих потребно водити посебне поступке (одређивање личног имена, накнадни упис у матичну књигу рођених или одређивање места и времена рођења детета, што може да траје дужи временски период). Многе организације указују да се једна од основних препрека која спречава упис ове деце у матичну књигу рођених одмах по рођењу, као што то предвиђају међународни стандарди, налази у одредбама два акта поџаконске снаге. То су члан 5. Правилника о поступку издавања пријаве рођења детета и обрасцу пријаве рођења детета у здравственој установи (Сл. гласник РС, бр. 5/11, 9/16, 16/16, 36/16 и 103/18) и тачке 10. и 24. Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига (Сл. гласник РС, бр. 93/18). Њима је прописано да се лични подаци родитеља уписују на основу података из матичних књига, извода из матичних књига и личне карте, а за странце на основу путне исправе, личне карте или идентификационог документа издатог од надлежног органа Републике Србије. На потребу измене ових поџаконских аката указала је и Европска комисија у свом извештају о напретку Србије у процесу приступања Европској унији за 2019. годину.

14(31) - 2 Родитељи мигранти на територији Србије често су без идентификационих докумената и не могу да докажу свој идентитет и држављанство. Деца избеглице и мигранти који се роде на територији Републике Србије, а чији родитељи немају лична документа из државе порекла или уобичајеног боравишта, у пракси се уписују у матичне књиге рођених на основу потврде коју Министарство унутрашњих послова издаје странцима који изразе намеру да поднесу захтев за азил у Републици Србији или на основу личне карте за тражиоце азила уколико су у питању особе које су већ поднеле захтев за азил. Оба документа издају се у складу са чланом 87. Закона о азилу и привременој заштити. Иако се, на први поглед, успостављена пракса надлежних матичних служби приликом уписа деце може оценити као позитивна и у интересу деце миграната која су рођена у Србији, а чији родитељи са собом немају одговарајућа идентификациона документа, таква пракса ствара и одређену правну несигурност. То се нарочито односи на чињеницу да потврда о регистрацији лица које је изразило намеру да поднесе захтев за азил не може да служи као идентификациони документ, као и да се подаци у њу уписују искључиво на основу усменог исказа лица које је регистровано.

14(31) - 3 Министарство државне управе и локалне самоуправе, односно Сектор за матичне књиге и регистре који води Централни регистар становништва, не поседује податак о броју и проценту деце чије рођење је регистровано, а чији родитељи не поседују лична документа. Према Закону о матичним књигама послови вођења матичних књига поверавају се општинама, односно градовима, односно граду Београду и не постоји евиденција обједињених података за територију целе Србије. Током 2020. године је на територији Београда у матичну књигу рођених уписано једно дете, чији је један од родитеља мигрант који није поседовао лична докумената, односно имао је само фотокопију докумената. 

14(31) - 4 Нема података о броју покренутих поступака за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато.

14(31) - 5 Одсек за држављанство, наџор и евиденције Управе за управне послове Министарства унутрашњих послова не поседује број евидентираних случајева деце чији су родитељи без држављанства. Штавише, Република Србија до данас није прописала процедуре за утврђивање статуса лица без држављанства које би тако нешто омогућиле.

14(31) - 6 Није познат број додељених држављанства деци чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато. Чланом 13. Закона о држављанству прописано да дете рођено или нађено на територији Србије стиче држављанство рођењем (иус соли) ако су му оба родитеља непозната или непознатог држављанства или без држављанства или ако је дете без држављанства. Међутим, закон овај вид стицања држављанства предвиђа као супсидијарни, при чему дете држављанство Србије не може да стекне аутоматски већ на основу конститутивне одлуке надлежног органа.

14(31) - 7 Поступак утврђивања држављанства уређен је чланом 44. Закона о држављанству (Сл. гласник РС, бр. 135/04, 90/07 и 24/18) који прописује да министарство надлежно за унутрашње послове врши утврђивање држављанства за лице које је стекло држављанство Републике Србије, а није уписано у матичну књигу рођених или у евиденције држављана које су вођење по досадашњем прописима. Поступак се покреће на захтев особе која је стекла држављанство, а није уписана у матичну књигу рођених, одоносно на захтев надлежног органа који води поступак остваривања права лица или по службеној дужности. Србија још увек није донела нити усвојила процедуре за утврђивање статуса лица без држављанства.

1 - Правни оквир не обезбеђује упис деце одмах по рођењу уколико родитељи не поседују лична документа. Деца избеглице и мигранти чији родитељи немају лична документа из државе порекла уписују се у матичне књиге рођених на основу претходно издате потврде коју МУП издаје странцима који изразе намеру да поднесу захтев за азил у Републици Србији а коју родитељи прилажу као идентификациони документ.

2 - Нису унапређени

3 - Нема податка

4 - Иако је Србија још 2011. године ратификовала Конвенцију о смањењу броја лица без држављанства, до данас нису прописане процедуре за утврђивање статуса лица без држављанства.

5 - Исто као и претходно

6 - Нема податка

7 - Нису развијене процедуре за утврђивање статуса апатрида.

Измењене су одредбе Упутствa o вoђeњу мaтичних књигa и oбрaсцимa мaтичних књигa, (тaчкe 10 и 24) и Правилника о поступку издавања пријаве рођења детета и обрасцу пријаве рођења детета у здравственој установи (члан 5)

1 - Службени гласник РС, извештаји организација цивилног сектора

2 - Није регулисано прописима, али у пракси се регистрација врши на овај начин, што потврђује и пракса Београдског центра за људска права

3 - Министарство државне управе и локалне самоуправе

4, 5, 6 - Министарство унутрашњих послова, Управа за управне послове, Одељење за држављанство, пребивалиште и лицне карте, Одсек за држављанство, надзор и евиденције

7 - Закон о држављанству

Трећи циклус УПР

7.28. Обезбедити да сва деца имају благовремен  приступ регистровању рођења непосредно након рођења, без дискриминације, и без обзира на правни статус или статус докумената њихових родитеља (Бразил)

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.9 До краја 2030. за све обезбедити законски идентитет, укључујући регистрацију приликом рођења.

Препорука и Европског парламента 

Извештај о напретку Европске комисије 2019. 

Комитет за економска, социјална и културна права

14(13) Комитет препоручује држави чланици да  избеглицама, повратницима и интерно расељеним лицима, посебно Ромима без регистрованог пребивалишта који живе у неформалним насељима, обезбеди ефикасан приступ поступку уписа у матичне књиге рођених и регистрацију пребивалишта у циљу лакшег приступа личним документима, укључујући изводе из матичне књиге рођених, личне карте и радне књижице. У међувремену, ове особе би требале да имају приступ економским, социјалним и културним правима.

Комитет за људска права

14(15) Држава чланица треба да појача напоре за: (б) олакшавање и омогућавање регистрације деце чији родитељи немају идентификационе документе и омогућавање интерно расељеним Ромима који живе у неформалним насељима да пријаве своје пребивалиште и добију идентификационе документе, што укључује преиспитивање закона о сталном и привременом пребивалишту.

15(33) Позивајући се на Општи коментар бр. 13 о праву детета на слободу од свих облика насиља, као и на Циљ одрживог развоја 16.2 да се искорене, између осталог, сви облици насиља над децом, Комитет апелује на државу потписницу да:

15(33) Позивајући се на Општи коментар бр. 13 о праву детета на слободу од свих облика насиља, као и на Циљ одрживог развоја 16.2 да се искорене, између осталог, сви облици насиља над децом, Комитет апелује на државу потписницу да:

15(33)(А) – 1  У Стратегији превенције и заштите деце од насиља и припадајућем акционом плану – прописана је мера усклађивања Општег протокола и Посебниих протокола о заштити деце од злостављања и насиља

15(33)(А) – 2 Измењени и допуњени Општи и посебни протоколи о заштити деце од злостављања и занемаривања - донети у форми правно обавезујућих подзаконских аката – правилника. 

15(33)(А) – 3 Осигурана примена Општег и посебних протокола, кроз доношење одговарајућег обавезујућег правног акта – уредбе односно правилника

15(33)(А) – 4 Број општина које су потписале међусекторске протоколе о сарадњи за имплементацију Општег и посебног протокола о заштити деце од насиља

1 – МРЗБСП, Савет за права детета

2 и  3 – МРЗСБП, МЗ, МП, МУП, МПНТР

4 – Савет за права детета, МДУЛС

/Ужички центар за права детета

15(33)(А) – 1 Влада Р Србије усвојила је Стратегију за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године  – прописана је мера усклађивања Општег протокола и Посебниих протокола о заштити деце од злостављања и насиља.

15(33)(А) – 2 - Радна група Владе Републике Србије за сузбијање насиља у школама као један од својих закључака донела је измене постојећег Правилника о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање. У складу са закључком Радне групе Министарство просвете, науке и технолошког развоја приступило је изменама посебног Правилника који се односи на образовање. Нама података о изменама посебних правилника у другим секторима.

15(33)(А) – 3 Нема промене у односу на почетно стање - Осигурана само у образовном систему

15(33)(А) – 4 -39 општина - повећање од 2 општине у односу на претходни извештај, односно од 29 општина у односу на почетно стање

15(33)(А) – 1 - Стратегија и АП нису усвојени

15(33)(А) – 2 Не

15(33)(А) – 3 Осигурана само у образовном систему

15(33)(А) – 4 - 10 општина

15(33)(А) – 1-2  - Унапредити нормативне акте који дефинишу превенцију и поступање у случајевима насиља над децом.

15(33)(А) – 3 - Унапредити примену процедура за реаговање и превенцију насиља на децом.

15(33)(А) – 4 Унапредити међусекторску сарадњу на заштити деце од насиља на локалном нивоу.

15(33)(А) – 1 - "Службени гласник РС", број 80 од 3. јуна 2020.

15(33)(А) – 2 - сајт Министарства просвете, науке и технолошког развоја

15(33)(А) – 3 увид у документа

15(33)(А) – 4 - Инетрактивна мапа МОДС-а

Трећи циклус УПР

6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина)

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска)

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка)

6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд)

7.89. Успоставити законске и друге мере за заштиту деце од злостављања и насиља (Киргистан)

Комитет за права особа са инвалидитетом

32. Комитет препоручује држави чланици да одрасле и децу са инвалидитетом у  институционалном окружењу заштити од насиља, злостављања и лошег поступања било које врсте.

Комитет за присилне нестанке

14 (34) Комитет такође жели да нагласи посебно окрутан ефекат присилних нестанака на људска права жена и деце. Жене које су изложене присилном нестанку посебно су осетљиве на сексуалне и друге облике родно заснованог насиља. Жене, рођаци нестале особе могу трпети озбиљне социјалне и економске последице и бити подвргнуте насиљу, прогону и одмазди због њихових напора да лоцирају своје најмилије. Деца која су жртве присилног нестанка, било због тога што су сами били изложени нестанку, или зато што трпе последице нестанка својих рођака, посебно су осетљива на бројна кршења људских права, укључујући замену идентитета. У том контексту, Комитет ставља посебан нагласак на потребу да Држава чланица осигура да се родне перспективе и осетљиви приступи деци користе у спровођењу права и обавеза из Конвенције.

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

Циљ одрживог развоја 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације.

16(35) Комитет препоручује да држава чланица:

(A) даље ојача подизање свести и образовне програме - укључујући кампање - уз учешће деце, како би се формулисала свеобухватна стратегија за превенцију и борбу против злостављања деце;

16(35)(А) 1 Усвојена свеобухватна Стратегија и акциони план превенције и заштите деце од насиља

16(35)(А) 2 Посотјање механизма делотворног укључивања деце и ОЦД које се баве правима детета у израду Стратегије и припадајућег акционог плана

МРЗБСП, Савет за права детета

/Ужички центар за права детета

16(35)(А) 1 - Стратегија и акциони план су усвојени 3. јуна 2020. године.
16(35)(A) 2 - Деца су била укључена у процес израде стратегије и имала могућност да дају своје предлоге у који су изети у овзир у процесу израде нацрта стратегије. ОЦД су изеле учешће у изради стратегије (Мрежа организација за децу је делегирала своју представницу у радно тело за израду стратегије), а у консултативном процесу је ушеће узело око 20 ОЦД.

16(35)(А) 1 - Стратегија и акциони план нису усвојени.
16(35)(A) 2 -  Н/А

(A) Усвојити свеобухватну стратегију за превенцију и борбу против злостављања деце уз активно учешће деце;

Службени гласник РС

Вез презентације Владе РС, МРЗБСП, Савета за права детета

Публикација "Шта нам кажу деца о насиљу над децом", Пријатељи деце Србије, 2018

Трећи циклус УПР

6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина)

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска)

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка)

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

Циљ одрживог развоја 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације.

17(37) У светлу Општег коментара бр. 8 (2006) у вези са телесним кажњавањем, Комитет апелује на државу потписницу да:

(A) изричито законом забрани телесно кажњавање;

17(37)(А) – 1  Закон о изменама и допунама Породичног закона, који садржи одредбу о изричитој забрани телесног кажњавања, донет у Народној скупштини

МРЗБСП

/Центар за права детета

Изричита забрана телесног кажњавања деце и даље није предвиђена законом. Тренутно доступна верзија Нацрта закона о изменама и допунама Породичног закона предвиђа увођење ове забране али је не разрађује детаљно те остаје да се види како ће ово бити регулисано и када ће тај закон бити усвојен и ступити на снагу. Такође, Нацртом закона о правима детета и заштитнику права детета, предвиђена је изричита забрана телесног кажњавања и дата је дефиниција оваквог поступања.

Планом рада Владе РС за 2020, предвиђено је да ће Влада предложити НС Предлог закона о изменама и допунама Породичног закона до јуна 2020. године.

Породични закон не садржи експлицитну забрану телесног кажњавања у породици

Закон о изменама и допунама Породичног закона који садржи експицитну забрану телесног кажњавања у складу са ОК бр. 8 усвојен у НС

Службени гласник РС

Трећи циклус УПР

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска)

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка)

7.91. Усвојити прописе којим се експлицитно забрањује телесно кажњавање деце у свим околностима, укључујући и код куће (Црна Гора)

7.92. Усвојити експлицитну забрану телесног кажњавања деце у закону (Португал)

7.93. Законом забранити телесно кажњавање деце, укључујући и  у породици  (Аустрија)

7.94 Усвојити све неопходне мере да би се искоренило телесно кажњавање дечака и девојчица (Чиле)

7.95. Озбиљно размотрити законску забрану  било ког облика телесног кажњавања, промовишући ненасилне дисциплинске алтернативе и генеришући свест у јавности о штетним ефектима праксе (телесног кажњавања), све у складу са прихваћеним препорукама које је Уругвај упутио Србији током другог циклуса УПР  (Уругвај)

7.96. Усвојити најављену измену закона којом ће се експлицитно забранити телесно кажњавање деце у било којим околностима  (Словенија)

7.97. Оснажити даљу примену процеса деинституционализације са посебним фокусом на децу без родитељског старања млађу од три године (Црна Гора)

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

18(38) Комитет препоручује да држава потписница успостави систем за праћење свих случајева који укључују дечије бракове међу етничким групама, посебно међу ромским девојчицама, и да пружи деци жртвама склониште и одговарајућу рехабилитацију и саветодавне услуге, као и да организује кампање подизања свести којима би се нагласиле штетне последице дечијег брака.

да успостави систем за праћење свих случајева који укључују дечије бракове међу етничким групама, посебно међу ромским девојчицама,

18(38) – 1 Развијен механизам за рано идентификовање ризика за дечији брак за професионалце у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите и полиције

18(38) – 2 Конципиран систем праћења дечјих бракова

18(38) – 3 Број пријављених случајева дечијих бракова, посебно међу ромским девојчицама, на годишњем нивоу

18(38) – 4 Број процесуираних случајева и осуђујућих одлука везаних за дечији брак

18(38) – 5 Проценат девојчица и жена које су ступиле у брак или заједницу као деца (пре 15. и пре 18. године)

МРЗБСП, Републички завод за социјалну заштиту, Републички завод за статистику

Национална коалиција за окончање дечјих бракова

/ Центар за права детета

Праксис

Издате су инструкције Центрима за социјални рад од стране Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на који начин центри за социјални рад треба да поступају у случају појаве дечјих бракова. Поред тога, основана је Национална коалиција за борбу против дечјих бракова, али конкретни резултати нису видљиви.

18(38) – 1 Не постоји развијен механизам за рано идентификовање ризика за дечији брак за професионалце у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите и полиције

18(38) – 2 Не постоји успостављен свеобухватан, мултисекторки систем праћења дечјих бракова

18(38) – 3 Не постоји егзактан систем пријављених случајева дечијих бракова, посебно међу ромским девојчицама, на годишњем нивоу

18(38) – 4 Не постоји систем праћења процесуираних случајева и осуђујућих одлука везаних за дечији брак

18(38) – 5 Не постоји систем за утврђивање процента девојчица и жена које су ступиле у брак или заједницу као деца (пре 15. и пре 18. године)

18(38) – 1 Успоставити механизам за рано идентификовање ризика за дечији брак за професионалце у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите и полиције

18(38) – 2 Успоставити свеобухватан, мултисекторки систем праћења дечјих бракова

18(38) – 3 Упоставити систем пријављених случајева дечијих бракова, посебно међу ромским девојчицама, на годишњем нивоу

18(38) – 4 Успоставити систем праћења процесуираних случајева и осуђујућих одлука везаних за дечији брак

18(38) – 5 Успоставити систем за утврђивање процента девојчица и жена које су ступиле у брак или заједницу као деца (пре 15. и пре 18. године)

18(38) – 1 Веб презентација, јединствена база података и извештаји МРЗБСП, МНПТР, МЗ, МУП, Републичког завода за социјалну заштиту за рано идентификовање ризика за дечији брак

18(38) – 2 Веб презентација, јединствена база података и извештаји Републичког завода за социјалну заштиту, МРЗБСП, Савета за права детета 

18(38) – 3 Веб презентација, база података и извештаји МУП-а и Републичког завода за социјалну заштиту

18(38) – 4 Веб презентација, база података и извештаји МП, Врховног касационог суда и Републичког завода за статистику

18(38) – 5 Веб презентација, база података и извештаји Републичког завода за социјалну заштиту

Циљеви одрживог развоја 

5.1 Окончати свуда и све облике дискриминације против жена и девојчица.

5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације.

5.3 Елиминисати све штетне праксе као што су дечији, рани и насилни бракови и обрезивање женских гениталија.

5.6 Осигурати универзалну доступност полног и репродуктивног здравља и репродуктивних права, како је договорено у складу са „Програмом акције Међународне конференције о становништву и развоју“ и „Пекиншком платформом за акцију“, односно са документима који су настали као резултат њихових аналитичких конференција.

5.а Спровести реформе како би жене добиле једнака права на економске ресурсе, као и приступ власништву и контроли над земљиштем и осталим облицима својине, финансијским услугама, наследству и природним ресурсима, у складу са националним законима.

5.б Повећати употребу иновативних технологија, посебно информационе и комуникационе технологије, ради промовисања оснаживања жена.

5.ц Усвојити и оснажити добре политике и извршно законодавство за промовисање родне равноправности и оснаживања свих жена и девојчица на свим нивоима.

Формирана је Национална коалиција за окончање дечјих бракова, на иницијативу Координационог тела за родну равноправност и Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији, како би се допринело окончању дечјих бракова кроз усмерену и координисану акцију, нарочито у ромској популацији.

19(40) Скрећући пажњу државе потписнице на Смерница за алтернативно старање о деци (Резолуција Генералне скупштине бр. 64/142, анекс), Комитет наглашава да финансијско и материјално сиромаштво, односно услови директно и искључиво повезани са таквим сиромаштвом, никада не смеју бити једино оправдање за издвајање детета из родитељског старања, прихватање детета у систем алтернативне заштите или за спречавање његове социјалне реинтеграције. У том смислу, Комитет препоручује да држава потписница:

(A) хитно смањи смештање деце млађе од 3 године у резиденцијалне установе, укључујући децу са сметњама у развоју и да убрза смештање у породицу; да осигура одговарајуће мере заштите и јасне критеријуме, посебно за ромску децу и децу са сметњама у развоју, на основу потреба и најбољих интереса детета, за утврђивање да ли дете треба сместити у систем алтернативног збрињавања;

19(40)(А) – 1  Број деце млађе од три године на смештају у резиденцијалним установама, на дан 31.12.

19(40)(A) - 2 Удео деце млађе од три године на смештају у резиденцијалним установама у укупном броју деце до 3 године на смештају (резиденцијалном + породичном), на дан 31.12.

19(40)(А) – 3 Удео деце млађе од три године са сметњама у развоју и ромске деце у укупном броју деце млађе од 3 године на резиденцијалном смештају

19(40)(А) – 4 Удео деце млађе од три године сa сметњама у развоју и ромскe децe у укупном броју деце на породичном смештају

19(40)(А) – 5 Развијеност услуга подршке биолошкој породици који се може разрадити, а имају за циљ превенцију издвајања

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

19(40)(А) – 1 На дан 31.12.2018. укупно 27 деце до 3 године било је на резиденцијалном смештају.

19(40)(А) – 2 На дан 31.12.2018. године 1,4% од укупног броја деце на резиденцијалном смештају било је млађе од 3 године.

19(40)(А) – 3 На дан 31.12.2018. године око 10% деце млађе од 3 године је на резиденцијалном од укупног броја деце на смештају.

19(40)(А) – 4 У установама за децу са сметњама у развоју смештено је 5 деце али нису доступни подаци о броју деце млађе од 3 године са сметњама у развоју и ромске деце у установама за децу без родитељског старања.

19(40)(А) 5 Нису доступни подаци о уделу деце млађе од три године са сметњама у развоју и ромске деце на породичном смештају у укупном броју деце млађе од 3 године на смештају (резиденцијалном + породичном).

19(40)(А) – 2 На дан 31.12.2016. године 1,5% од укупног броја деце на резиденцијалном смештају било је млађе од 3 године.

19(40) (А) – 3 Удео деце до три године на rезиденцијалном смештају у укупном броју деце до три године на смештају  (резиденцијалном + породичном) је 7,3%.

19(40)(A) – 4 Удео деце са сметњама у развоју  у укупном броју деце до 3 године на резиденцијалном смештају је 100% 

19(40)(А) – 5 Нису доступни подаци о уделу деце млађе од три године са сметњама у развоју и ромске деце на породичном смештају у укупном броју деце млађе од 3 године на смештају (резиденцијалном + породичном).

19(40) (А) 1Ни једно дете до 3 године није на смештају у резиденцијалним установама.

19(40) (А) 2 и 3 Обезбеђени подаци  о деци до три године са сметњама у развоју и ромској деци на резиденцијалном и породичном смештају, како би се политика примене одговарајућеих мера заштите, посебно за ромску децу и децу са сметњама у развоју, дефинисала на основу података и на основу потреба и најбољих интереса детета.

Веб презентација и извештаји Републичког завода за социјалну заштиту

Трећи циклус УПР

6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија)

6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд)

6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви)

7.97. Оснажити даљу примену процеса деинституционализације са посебним фокусом на децу без родитељског старања млађу од три године (Црна Гора)

Комитет за економска, социјална и кутлтурна права

(27) Комитет ЕСК  позива државу потписницу да:

(а) Спречи раздвајање деце од породица, у најбољем интересу детета, и да предузме кораке како би обезбедила да систем бриге о детету пружи ефикасну подршку породицама у кризи и под ризиком од раздвајања детета од породице;

(б) Да предузме даље кораке како би обезбедила алтернативно породично старање за децу без родитељског старања, са фокусом на деци са посебним потребама;

(ц) Да приоритет алтернативнима социјалних услуга у заједници, а не резиденцијалним установама за старање о деци и да развије проактивне мере за напуштање институционалне заштите.

Циљеви одрживог развоја

Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих.

1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање.

Под резиденцијалним установама подразумевају се установе за децу и младе са сметњама у развоју и установе за децу и младе без родитељског старања

Иако се, сем у изузетним ситуацијама, деца до 3 године по правилу не смештају у домове, примећује се континуирано присуство између 20 до 30 деце овог узраста на резиденцијалном смештају.

Основни извор података су извештаји Завода за социјалну заштиту, међутим они нису довољни за праћење предложених индикатора те би требало упутит захтев надлежном Министарствз да се обезбеде подаци који се односе на предложене индикаторе, позивајући се на препоруке Kомитета.

Податак о проценту деце са сметњама у развоју у укупном броју деце до 3 године на резиденцијалном смештају за 2016. годину изведен је из тада доступног извештаја за установу Звечанска. За наредне године овај податак није било могуће извести на исти начин као за почетно стање.

20(42) Комитет препоручује да држава потписница:

(A) осигура да се деца са сметњама у развоју и ромска деца не дискриминишу у процесу усвајања и да успостави програме за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са тешким инвалидитетом и ромске деце;

20(42)(А) – 1 Број реализованих програма за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са сметњама у развоју  и ромске деце.

20(42)(А) – 2 Број  усвојења деце са сметњама у развоју  и ромске деце  и удео усвојене  деце са сметњама у развоју и ромске деце у  укупном броју деце са са сметњама у развоју и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу, на годишњем нивоу.

20(42) – 3 Удео усвојене деце са инвалидитетом/сметњама у развоју и ромске деце у укупном броју деце са тешким инвалидитетом и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу.

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

20(42)(А) – 1 Нема поузданих података о броју реализованих програма за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са сметњама у раѕвоју и ромске деце

20(42)(А) – 2 У току 2018. године усвојено је 28 деце са сметњама у развоју и ромске деце (од стране страних држављана). Учешће усвојене деце са сметњама у развоју и ромске деце у току 2017. године укупном броју деце са сметњама у развоју и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу је 42.5%.

20(42)(А) – 1 Нема поузданих података о броју реализованих програма за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са сметњама у раѕвоју и ромске деце

20(42)(А) – 2  Према подацима МРЗБСП за 2018. у току године усвојено је 28 деце са сметњама у развоју и ромске деце (од стране страних државњана).

Учешће усвојене деце са сметњама у развоју и ромске деце у току 2017. године укупном броју деце са сметњама у развоју и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу је 42.5%

Сва деца са сметњама у развоју и ромска деца за коју је утврђно да је усвојење у њиховом најбољем интересу су усвојена. 

Трећи циклус УПР

6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија)

6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд)

21(44) У светлу Општег коментара бр. 9 (2006) о правима деце са сметњама у развоју, Комитет апелује на државу потписницу да усвоји приступ инвалидитету заснован на људским правима и да успостави свеобухватну стратегију како би се осигурала инклузија деце са сметњама у развоју, као и да:

(A) побољша прикупљање података о деци са сметњама у развоју и спроведе студије и анализе о ефикасности спровођења Конвенције и постојећих закона и политика;

21(44)(А) – 1 Креирана адекватна база података и спроведене студије и анализе о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања

21(44)(А) – 2 Број студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика које садрже релевантне податке о деци са сметњама у развоју

Савет за права детета, МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

21(44)(А) - 1 Није креирана адекватна база података ни спроведена студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања.

21(44)(А) - 2 Нема студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика које садрже релевантне податке о деци са сметњама у развоју.

21(44)(А) 1 Није креирана адекватна база података ни спроведена студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања

21(44)(А) – 2 Нема студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика које садрже релевантне податке о деци са сметњама у развоју

21(44)(А) –1 и 2 Креирана адекватна база података и спроведене студије и анализе о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања.

Трећи циклус УПР

6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд)

Циљеви одрживог развоја

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења.

4.2 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би се припремили за основно образовање.

4.4 До краја 2030. знатно повећати број младих и одраслих који имају релевантне вештине, између осталог и техничке и стручне, за запослење, пристојне послове и предузетништво.

4.5 До краја 2030. елиминисати родну неједнакост у образовању и обезбедити једнак приступ свим нивоима образовања и стручним обукама за рањиве групе, укључујући особе са инвалидитетом, староседелачко становништво и децу у рањивим ситуацијама.

22(46) У светлу Општег коментара бр. 15 (2013) о праву детета на уживање највишег могућег стандарда здравља и узимајући у обзир Циљ одрживог развоја 3, подциљ 3.1 о смањењу стопе смртности код мајки и подциљ 3.2 о окончању смртних случајева који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година, Комитет препоручује да држава потписница:

(A) осигура доступност и једнак приступ квалитетној основној и специјализованој здравственој заштити за сву децу у земљи, као и да ојача напоре да се обезбеди проширење приступа адекватној здравственој заштити, укључујући пренаталну бригу о неосигураним трудницама, на породице које живе у најугроженијим ситуацијама, нарочито на оне које живе у маргинализованим и удаљеним областима;

22(46)(А) – 1 Број трудница, породиља и деце која су неосигурана а који су здравствену заштиту у вези са трудноћом и порођајем и неонаталну и постнеонатлану здравствену заштиту користили на основу Закона о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља (Службени гласник РС бр. 104/2013)

22(46)(А) – 2 Обухват (%) трудница превентивним прегледима у првом, другом и тећем триместру трудноће дисагрегирано на општу популацију трудница, најсиромашније и труднице у ромским насељима

22(46)(А) – 3 Просечан број превентивних прегледа трудноћа у првом, другом и трећем триместру трудноће, укључујући и различите трудноће у примарној здравственој заштити

22(46)(А) – 4 Однос матерналне смртности (број умрлих жена у трудноћи, на порођају и у пуерперијуму због разлога повезаних са тим стањем на 1000000 живорођених)

Републички фонд за здравствено осигурање

Институт за јавно здравље Батут – извештај о раду поливалентне патронаже

Институт за јавно здравље Батут – здравствствено- статистички годишњак РС за одређену годину

Републички завод за статистику

/Центар за социјалну политику

Нису доступни подаци из РФЗО о броју трудница, породиља и деце који су као неосигурана лица користили услуге здравствене службе.

Из базе података о раду здравствених медијаторки за 2017. годину су доступни подаци о броју Рома којима су обезбеђене здравствене књижице.

Нема дисагрегираних података на сиромашне труднице и труднице из ромских насеља које су користиле услуге антенаталне здравствене заштите.

1157 у 2017. години

Обухват трудница превентивним прегледом у првом триместру трудноће је 60% у 2017. години а у другом и трећем је 58% у истј години у Србији. Обухват трудница (%) у току првог триместра трудноће савременом здравственом заштитом је у 2018. години био 78,2.

Просечан број остварених превентивних прегледа у првом триместру трудноће је 0,6, за високоризичне трудноће је 1,2 и у другом и трећем триместру је 7 оставрених прегледа у 2017 години.

Однос матерналне смртности (умрле жене у трудноћи, на порођају и у пуерперијуму због разлга везаних за та стања на 100 000 живорођених) у Србији је 2017. године био 10.8 умрлих жена на 100000 живорођених. У 2018. години однос матерналне смртности је био 14,1 умрла жена током трудноће, порођаја и пуерперијума на 100 000 живорођене деце.

Да све неосигуране труднице, породиље и деца из рањивих група буду осигурана и могу да користе услуге здравствене заштите.

Обухват трудница би требало да буде 60%

Труднице би у првом триместру трудноће требало да остваре у просеку једну посету, ризичне труднице према налогу гинеколога, а у другом и трећем триместру у просеку 4 посете

Матерналну смртност би до 2030. године смањити на мање од 70% почетне вредности (2015. године) према Циљевима одрживог развоја ОУН.

Садржај и обим превентивних мера у области здравствене заштите према Правилнику о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2017. годину. РФЗО

Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Здравствено статистички годишњак РС 2017. Београд, 2018. године.

Трећи циклус УПР

6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви)

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду

2.1 До краја 2030. окончати глад и осигурати да свим људима, а посебно сиромашнима и лицима у осетљивим околностима, укључујући одојчад, током целе године буде доступна безбедна и хранљива храна у довољним количинама.

2.2 До краја 2030. окончати све облике неухрањености, уз постизање (до краја 2025. године) међународно договорених циљева који се односе на заостајање у телесном развоју код деце млађе од 5 година, и усмерити пажњу на нутритивне потребе адолесценткиња, трудница и дојиља те старијих лица.

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.1 До краја 2030. смањити глобалну стопу смртности код мајки на мање од 70 на 100.000 живорођења.

3.2 До краја 2030. окончати смртне случајеве који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година.

3.3 До краја 2030. окончати епидемије АИДС-а, туберкулозе, маларије и занемарених тропских болести и наставити борбу против хепатитиса, болести које се преносе водом и осталих заразних болести.

3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање.

3.5 Појачати превенцију злоупотребе супстанци и лечење последица такве злоупотребе, што обухвата и злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола.

3.6 До краја 2020. на глобалном нивоу преполовити број смртних случајева и повреда до којих долази у саобраћајним несрећама.

3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме.

3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све.

3.9 До краја 2030. битно смањити број смртних случајева и обољења од опасних хемикалија, односно од загађења и контаминације ваздуха, воде и земљишта.

Напомена за 22(46)(А) – 1 Реализоване мере и активности у оквиру ”6. Области деловања –  Здравство” у Акционом плану за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период до 2020. године

23(48) Комитет препоручује да услуге менталног здравља у заједници буду на лако доступне и да се предузму кораци потребни за јачање превентивног рада, посебно у кућном окружењу и центрима за бригу. Такође препоручује да се број дечијих психијатара и психолога повећа.

да услуге менталног здравља у заједници буду на лако доступне и да се предузму кораци потребни за јачање превентивног рада, посебно у кућном окружењу и центрима за бригу.

23(48) – 1 Број служби за ментално здравље у установама примарне здравствене заштите (домовима здравља)

Институт за јавно здравље Батут

/Центар за социјалну политику

Циљеви одрживог развоја

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање.

3.5 Појачати превенцију злоупотребе супстанци и лечење последица такве злоупотребе, што обухвата и злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола.

3.6 До краја 2020. на глобалном нивоу преполовити број смртних случајева и повреда до којих долази у саобраћајним несрећама.

3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме.

3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све.

24(50) У светлу Општег коментара бр. 4 (2003) у вези са здрављем адолесцената, Комитет препоручује да држава потписница:

(A) развије свеобухватну едукацију прилагођену узрасту о сексуалном и репродуктивном здрављу, укључујући информације о планирању породице и контрацептивним средствима, о опасностима ране трудноће и превенцији и лечењу сексуално преносивих болести;

24(50)(А) - 1 Број реализованих обука прилагођених узрасту о сексуалном и репродуктивном здрављу, укључујући информације о планирању породице и контрацептивним средствима, о опасностима ране трудноће и превенцији и лечењу сексуално преносивих болести

24(50)(А) – 2 Развијени програми о здрављу и доступни кроз школе или саветовалишта за младе

24(50)(А) – 3 Број саветовалишта за адолесценте који активно пружају услуге овој популационој групи

24(50)(А) - Оснивање јединствене базе података о здрављу адолесцената

Институт за јавно здравље Батут

/Центар за социјалну политику

Реалтивно је мало података о (репродуктивном) здрављу адолесцената. Стратегија за здравље и развој младих је била формулисана 2006. године и никада није евалуирана а сада је и истекло њено орочење. Једини репрезентативни подаци су из Истраживања здравља становника Србије из 2013. године и неколико међународних истраживања о ризичном понашању адолесцената која су рађена и у Србији (Глобално истраживање пушења код младих - недавно реализовано и ЕСПАД истраживање о раширености употребе алкохола и дрога код младих последњи пут рађено 2012. године)

Нема података о броју реализованих обука о сексуалном и репродуктивном здрављу адолесцената

Нема података о развијеним програмима о здрављу адолесцената у Србији

У Србији је 2017. године било активно 40 саветовалишта за младе (12 у Београду)

Још увек није формирана база података о здрављу адолесцената иако је њено формирање било предвиђено Стратегијом за здравље и развој младих из 2006. године

Нису ни у једном документу дефинисане циљне вредности за наведене показатеље

Циљеви одрживог развоја

Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација

3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме.

Циљ 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице

5.6 Осигурати универзалну доступност полног и репродуктивног здравља и репродуктивних права, како је договорено у складу са „Програмом акције Међународне конференције о становништву и развоју“ и „Пекиншком платформом за акцију“, односно са документима који су настали као резултат њихових аналитичких конференција.

25(52) Комитет скреће пажњу на Циљ одрживог развоја 1, подциљ 1.3 о спровођењу одговарајућег националног система социјалне заштите и пратећих мера за све и препоручује да држава потписница:

(A) размотри одржавање циљаних консултација са породицама и децом, укључујући оне породице и децу у осетљивим ситуацијама, посебно ромске породице, као и са организацијама цивилног друштва које се баве дечијим правима, у циљу јачања стратегија и мера за смањење сиромаштва деце;

25(52)(А) – 1  Број циљаних консултација са породицама и децом, укључујући оне породице и децу у осетљивим ситуацијама, посебно ромске породице, као и са организацијама цивилног друштва које се баве правима детета, у циљу јачања стратегија и мера за смањење сиромаштва деце

25(52)(А) – 2 Број деце, посебно ромске деце,  укључене у консултације

25(52)(А) – 3 Број организација цивилног друштва које се баве правима детета, укључених у консултације

МРЗБСП

/Центар за социјалну политику

Нема података

Нема података

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима

1.1 До краја 2030. свуда и за све људе искоренити екстремно сиромаштво (екстремно сиромашни су људи који живе са мање од 1,25 долара на дан).

1.2 До краја 2030. најмање за половину смањити број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било ком облику сиромаштва (према националним дефиницијама сиромаштва).

1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих.

1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање.

1.5 До краја 2030. изградити систем који ће повећати отпорност сиромашних и оних у рањивим ситуацијама те смањити њихову изложеност и рањивост од екстремних климатских догађаја, као и других економских, друштвених и/или еколошких катастрофа.

1.а Осигурати значајну мобилизацију ресурса из различитих извора, између осталог и кроз повећану развојну сарадњу, како би се обезбедила адекватна и предвидљива средства за земље у развоју, посебно за оне најнеразвијеније, у смислу спровођења програма и политика за окончање свих облика сиромаштва.

1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва.

Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима

16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом.

16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди.

26(53) Комитет скреће пажњу на подциљ 13.5 Циљева одрживог развоја о промовисању механизама за подизање капацитета за делотворно планирање и управљање у области климатских промена и препоручује да држава потписница прикупи разврстане податке који идентификују врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама.

да држава потписница прикупи разврстане податке који идентификују врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама.

26(53) – 1  Сачињена анализа врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама

26(53) – 2 Методологија за процену ризика од природних катастрофа је сензитивна на питања која се односе на децу

26(53) – 3 Формирана база података који идентификују врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама

Министарство за заштиту животне средине

/Центар за права детета

Нема промена у односу на почетно стање

Усвојен Национални програм управљања ризиком од елементарних непогода са АП до 2020. који садржи 6 компоненти: изградња и развој институција, идентификација и праћење ризика везаних за елементарне непогоде, структурно и неструктурно смањење ризика, системи раног упозоравања и спремности, стратегија финансирања у случају ризика, дфикасан опоравак. Програмом за финансирање ризика у случају елементарних непогода за Републику Србију до 2019. дефинисани су циљеви за национални, локални и индивидуални ниво.

Кључни стратешки документи у овој области још увек нису усвојени. У припреми је Стратегија борбе против климатских промена са акционим планом као кровни документ и Стратегија адаптације на измењене климатске услове (израда планирана кроз IPA 2016).

Ови документи не предвиђају метолодогију за процену ризика која је сензитивна на питања која се односе на децу. 

26(53) – 1  Сачинити анализу врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама

26(53) – 2 Развити и у постојеће и будуће стратешке документе интегрисати методологију за процену ризика од природних катастрофа која је сензитивна на питања која се односе на децу

26(53) – 3 Формирати базу података која идентификује врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама

Стратешки документи иницирани и припремљени од стране МЗЖС, усвојени од Владе РС

Службени гласник РС

Веб презентација и извештаји МЗЖС

Циљеви одрживог развоја

Циљ 13. Предузети хитну акцију у борби против климатских промена и њених последица

13.1 Оснажити прилагодљивост и адаптивни капацитет на ризике повезане са климатским условима и природним катастрофама у свим земљама.
13.2 Интегрисати мере везане за климатске промене у националне политике, стратегије и планирање.
13.3 Унапредити образовање, подизање нивоа свести, као и људске и институционалне капацитете у вези са ублажавањем и смањивањем утицаја климатских промена, односно са прилагођавањем и раним упозоравањем на климатске промене.
13.а Применити обавезу коју су развијене земље потписнице „Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама“ преузеле како би заједно прикупиле 100 милијарди долара годишње до 2020. из свих извора и тако одговориле на потребе земаља у развоју у контексту значајних активности на ублажавању негативних утицаја климатских промена и транспарентности примене, те у потпуности операционализовати Зелени климатски фонд кроз његову капитализацију, што је пре могуће.
13.б Промовисати механизме за подизање капацитета за делотворно планирање и управљање у вези са климатским променама у најнеразвијенијим земљама, што подразумева и фокусирање на жене и младе, односно на локалне и маргинализоване заједнице.

4.7 До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одрживи развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју.

27 (55) У светлу Општег коментара бр. 1 (2001) о циљевима образовања и узимајући у обзир Циљ одрживог развоја 4, подциљ 4.1 и 4.2 да се осигура да до 2030. године све девојчице и дечаци заврше бесплатно, праведно и квалитетно основно и средње образовање и да имају приступ квалитетном раном дечијем развоју, бризи и предшколском образовању, Комитет препоручује да држава потписница:

(A) развије програме, као и праћење и евалуацију таквих програма за смањење стопе напуштања школе;

(Б) ојача напоре на промовисању инклузивног образовања за сву децу, нарочито за најугроженију децу, као и да осигура да је адекватна људска, финансијска и техничка подршка доступна у спровођењу одредаба наведених у Закону о основама система образовања и васпитања;

(Ц) обезбеди свој деци са сметњама у развоју право на инклузивно образовање у редовним школама, независно од сагласности родитеља, као и да обучи и именује специјализоване наставнике и стручњаке у интегрисаним одељењима који пружају индивидуалну подршку и дужну пажњу деци са сметњама у развоју, и да реши проблем мањка логопеда и квалификованих стручњака за децу са менталним и психосоцијалним сметњама;

(Д) даље ојача напоре да се побољша приступ квалитетном образовању у руралним срединама и у малим градовима, укључујући приступ предшколском, средњем и високом образовању, нарочито за угрожене групе; (E) олакша учешће и укључивање ромске деце у образовање на свим нивоима и подигне свест међу наставницима и члановима особља о психолошким и педагошким саветовалиштима о култури Рома;

(Ф) успостави законске одредбе за регулисање система за пружање додатне подршке ученицима у образовном процесу, као и да обезбеди да је довољан број стручњака доступан за решавање индивидуалних потреба ученика; и

(Г) осигура једнак приступ за сву децу, посебно из осетљивих група, програмима раног образовања, без обзира на статус запослености њихових родитеља и да обезбеди неопходна средства како би се осигурало да су предшколске и школске установе адекватне и да је обезбеђена одговарајућа обука за наставнике и сараднике у настави.

27(55)(А) – 1 Образована Радна група или друга структура која треба да развије/успостави програм за смањење стопе напуштања школе

27(55)(А) – 2 Сачињен програм за смањење стопе напуштања школе

27(55)(А) – 3 Модел за превенцију раног напуштања образовања примењен у свим школама

27(55)(А) – 4 Информациони систем у образовању обезбеђује поуздане податке о стопи осипања

27(55)(А) – 5 Стопа осипања из основног и средњег образовања

27(55) – 6 Сачињен програм подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који би их додатно оснаживао с обзиром да је у том периоду стопа опадања највећа

27(55)(Б) - 1 Усвојен акциони план за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 2 Број ИОП 1 и ИОП 2 за  децу и ученике у систем образовања и васпитања

27(55)(Б) – 3 Постоје грантови за школе за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 4 Број ромске деце, деце са инвалидитетом, деце избеглица, миграната, странаца који су напустили образовни ситем

27(55)(Б) – 5 Успостављено тело задужено за спровођење надзора над извршењем Акционог плана

27(55)(Б) – 6 Повећана финансијска средства за инклузивно образовање

27(55)(Б) – 7 Постојање локалних политика за успостављање финансијске и друге неопходне подршке

27(55)(Ц) – 1 Број реализованих обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју

27(55)(Ц) – 2 Број пружене подршке деци и ученицима кроз израду ИОП1 и ИОП2 у односу на укупан број деце/ученика у систему

27(55)(Ц) – 3 Број деце укључене

27(55)(Ц) – 4 Број специјализованих стручњака

27(55)(Ц) – 5 Опис посла специјализованих стручњака

24(55)(Д) – 1 Број вртића, предшколских и средњих школа у руралним срединама као и високообразовне институције

27(55)(Д) – 2 Број наставника у руралним срединама

27(55)(Д) – 3 Број ученика у рурланим срединама

27(55)(Д) – 4 Број затворених школа

27(55)(Д) – 5 Повећан број ученика у руралним срединама

27(55)(Е) – 1 Праћење броја ромске деце у школама, повезивање са бројем деце која су напустила школу

27(55)(Е) – 2 Сачињен програм за рад са наставницима и члановима особља о психолошким и педагошким саветовалиштима о култури Рома

27(55)(Е) – 3 Број обука које су организоване за наставнике и особље о култури Рома

 27(55)(Е) – 4 Уведен наставни предмет ромски језик са елементима националне културе

27(55)(Е) – 5 Школски програм адаптиран ромској култури

27(55)(Е) – 6 Број спроведених радионица са већинском популацијом на којима се шири култура Рома

27(55)(Е) – 7 Број ученика уписаних у средње школе на основу афирмативне акције

27(55)(Е) – 8 Број ученика који су завршили одговарајућу средњу школу након што су уписани на основу афирмативне акције

27(55)(Ф) – 1 Број општина које финансирају мере додатне подршке образовању

27(55)(Ф) – 2 Број деце који је по мишљењу ИРК остварио додатне подршке

27(55)(Ф) – 3 Број стручњака доступан за решавање индивидуалних потреба ученика

27(55)(Ф) – 4 Уведени механизми за решавање индивидуалних потреба ученика

7(55)(Г) – 1 Број насеља које има предшколски објекат

27(55)(Г) – 2 % деце која похађају предшколско (разврстан по урбано-рурално, образовању родитеља)

27(55)(Г) –  3 Бесплатан вртић за децу примаоце НСП

27(55)(Г) – 4 Број новоизрађених вртића и % повећања капацитета

27(55)(Г) – 5 Број места у предшколским установама и % повећања капацитета

27(55)(Г) – 6 Број пријава за упис у предшколску установу које су одбијене на годишњем нивоу услед недостатка места

27(55)(Г) – 7 Сачињен програм за рад са наставницима и сарадницима

27(55)(Г) – 8 Број обука које су организоване за наставнике и сараднике

27(55)(Г) – 9 % деце  која похађају предшколско образовање (сегрегирано урбано-рурално, по образовању родитеља)

МНПТР

МРЗБСП

/Ужички центар за права детета

Београдски центар за људска права

27(55)(А) - 1 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате.

27(55)(А) - 2 Законске одредбе и постојећи механизми не одређују ближе које су то мере превенције које је потребно предузети, што значи да ефикасне мере превенције и интервенције за спречавање осипања у школи и локалној заједници тек треба да се развију и опробају у пракси. Новим Правилником о ближим условима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање уведени су нови елементи ИОП-а који за појединог ученика може да садржи и план транзиције (план подршке детету и ученику при укључивању у образовање, при преласку на други ниво образовања или при преласку у другу образовну установу), као и план превенције раног напуштања образовања за децу и ученике у ризику од раног напуштања школе.

27(55)(А) - 3 Модел за превенцију раног напуштања образовања још увек није примењен у свим школама.

27(55)(А) - 4 Информациони систем у образовању не обезбеђује поуздане податке о стопи осипања, нити се подаци прецизно прикупљају. Заштитник грађана је 2019. године покушао да утврди да ли постоје евиденције о броју предшколске, основношколске и средњошколске деце ромске националности. Наиме, у разговору са представницима школских управа утврђено је да не постоји прецизна евиденција. Утврђено је да је у пракси могуће водити евиденцију, али да то зависи од тога да ли директори школа препознају значај вођења овакве евиденције и у којој мери школска управа у раду са школама инсистира на овом питању. Такође, стиче се утисак да у школама и даље постоји бојазан да питају родитеље за националну припадност. У плану је успостављање ЈИС-а (јединственог информационог система просвете) и ЈОБ-а (јединствени образовни број који прати његовог носиоца кроз све нивое формалног образовања и васпитања и представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику и одраслом у јединственом информационом систему просвете) који ће омогућити да се прати кретање детета/ученика кроз образовни систем и добију прецизнији подаци о стопи осипања ученика из образовног система.

27(55)(А) - 5 Не постоји поуздан податак о стопи осипања из основног и средњег образовања, јер методологија израчунавања одустанака (разлике у броју ученика на почетку и на крају школске године) није оптимална. Поред тога, утврђено је да се на нивоу школских управа не води прецизна евиденција иако је то у пракси могуће.

27(55)(А) - 6 Нису доступни целовити подаци о програмима подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који се спроводе ради спречавања осипања.

27(55)(Б) - 1 Акциони план за инклузивно образовање још није усвојен.

27(55)(Б) - 2 У школској 2019/20 години наставу по ИОП 1 похађало је 9 154 ученика, а број ученика који је похађао наставу по ИОП 2 је 12 488.

27(55)(Б) - 3 И даље нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем. Према подацима УНИЦЕФ-а, скоро сва деца школског узраста (99%) током епидемије КОВИД-19 имала су приступ учењу на даљину (школским садржајима преко телевизије и интернета, комуникацији са наставником путем телефона и интернета итд.) и користила су учење на даљину (98%). Деца којима су мајке/старатељи незапослена лица, као и деца корисници социјалних услуга нешто чешће у односу на просек нису имала приступ учењу на даљину. Када је реч о малом броју деце школског узраста која су имала приступ учењу на даљину, али га нису користила (0,6%) не издвајају се доследне социо-демографске карактеристике. Са друге стране, према подацима Ужичког центра за права детета, а контексту чл. 28 - право на приступ образовању за сву децу, примењени модел учења и подучавања током КОВИД-19 оставио је многу деца изван образовног процеса. То је углавном било због недостатка ресурса потребних за учење на мрежи/на даљину, као што су дигитални уређаји (таблети, рачунари, ТВ), приступ Интернету и/или ТВ сигналу или због недостатака електричне енергије уопште. Таква је била ситуација са децом која вец́ припадају најугроженијим породицама, децом која живе у руралним деловима, а посебно ромском децом која живе у нехигијенским насељима. Ужички центар за права детета покренуо је прац́ење овог процеса у 30 основних школа са скоро 27.000 деце уписане из 18 различитих заједница (узорак није био репрезентативан, али је био довољно велик да добије драгоцене податке) током марта-маја 2020. године и потврдио неких 1.250 (4,6 %) случајеви када деца нису имала било какав приступ организованом учењу на мрежи/на даљину - то су деца која нису имала дигитални уређај у целој породици или нису имала приступ електричној енергији, ТВ-у и Интернет сигналу у својим домовима. Додатних 3.500 (13%) деце имало је само делимичан приступ - деци која су имала ТВ и могла су да прате предавања на ТВ-у, али нису могла да добију и раде на задацима које су им пружали наставници путем мрежних алата за учење који су захтевали рачунар и/или Интернет. Временом су се проблемом приступа бавиле Министарство и ОЦД, обезбеђујуц́и рачунаре/таблете и приступ Интернету. Реализоване акције само су делимично побољшале ову ситуацију. Међутим, питање квалитета онлајн / даљинског образовања било је далеко сложеније (контекст члана 29.). Учење на даљину за децу у основној школи подразумевало је емитовање унапред снимљених часова преко националне телевизије уз подршку директне комуникације наставника и деце путем алата за учење и подучавање на мрежи који су коришц́ени за задатке. Кључни недостаци овог процеса односе се на непостојање основних педагошких захтева у погледу квалитета наставе. Комуникација кроз унапред снимљене часове је једнострана и иде само у једном правцу од наставника до детета. Деца нису у стању да постављају питања, разговарају, решавају недоумице и активно учествују у њиховом образовном процесу. Директна комуникација између деце и наставника путем алата за учење на даљину дизајнирана је да превазиђе ове недостатке. Међутим, показало се да овај сегмент процеса учења није успео да обезбеди побољшану комуникацију, размену и сарадњу, како на нивоу „деца - деца“, тако и на нивоу „наставник - дете“. Даље, приступ који је заузело министарство није узимао у обзир индивидуалне потребе. Деца којима је била потребна додатна подршка у учењу, а која раде према индивидуалном образовном плану, остала су без те подршке. Према налазима која смо прикупили у непосредној комуникацији са децом, деца нису добила потребну психосоцијалну подршку, а потреба за тим постојала је због анксиозности, бриге и несигурности коју су деца осец́ала услед изолације и опште ситуације у друштву на то време. Није било активности које би замениле ваннаставне активности, групни задаци који се односе не само на курикулум и који би ублажили тешку и нову ситуацију у којој су се деца нашла.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја је 2018. године започело спровођење пројекта „Инклузивно предшколско образовање и васпитање“ чији је циљ унапређење доступности, квалитета и услова предшколског васпитања и образовања, нарочито за децу из друштвено осетљивих група. У оквиру пројекта планирано је да 50 јединица локалне самоуправе добије финансијску подршку за унапређење предшколског васпитања и образовања, од чега је већ 20 добило грантове у износу од по 4,5 милиона динара.

27(55)(Б) - 4 Имајући у виду да према Уставу РС слобода изражавања националне припадности није обавезна, те стога родитељи нису у обавези да се изјашњавају о својој националној припадности. Сходно томе, установе образовања и васпитања не прикупљају податке према националној припадности. Додатно, прикупљање података по националној припадности може бити карактерисано и као дискриминација. Даље, не прикупљају се раздвојени подаци о деци, ученицима и одраслим полазницима по основу националне припадности или инвалидитета.
Током школске 2017/18 године у систему образовања и васпитања било је укључено 503 детета из мигрантских породица из прихватних центара и 83 ученика за које је настава организована у прихватним центрима. Настава се одвијала у 45 основих школа. Наредне школске године, 2018/2019, 316 миграната је похађало основну школу, 64 средњу, а 20 предшколски програм.
У септембру 2019. године настављен је упис, али се бележи пад броја деце и ученика који похађају предшколске установе и школе, тако да је у септембру 2019. године било евидентирано 208 деце, а у фебруару 2020. године само 134 деце.

27(55)(Б) - 5 И даље нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем.

27 (55) (Б) - 6 Акциони план за инклузивно образовање још увек није усвојен, те стога није успостављено ни тело за спровођење надзора над његовим спровођењем.

27 (55) (Б) - 7 Није доступан податак о средствима која се издвајају за инклузивно образовање.
За инклузивно предшколско образовање и васпитање за 2020. годину почетна апропријација је била 124.657.000 динара а ребалансом је утврђен износ од 249.688.000 динара. За 2019. годину почетна апропријација 64.935.000, а текућа апропријација је 284.802.862,05 динара.

27 (55) (Б) 8 - На нивоу локалних самоуправа углавном се одвајају средства за подстицање образовања Рома, али су та средства у највећем броју случајева недовољна.
У мају 2019. године реализован је Конкурс за доделу стипендија ученицима средњих школа ромске националности за школску 2019/20. годину у оквиру пројекта „Израда, спровођење и праћење одрживог државног механизма за доделу стипендија ученицима средњих школа ромске националности”. Кроз пројекат ИПА 2014 настављена је менторска подршка за 180 стипендиста Ромског едукативног фонда (РЕФ), који су остварили право да обнове стипендију у школској 2019/20. години. Циљ ове активности је праћење напретка ромских ученика и ученица у образовању и пружање неопходне подршке.

27(55)(Ц) - 1 Нема података о укупном броју реализованих обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју, иако су обуке доступне. У првој половини 2020. године није одржана ниједна таква обука.

27(55)(Ц) - 2 Број ученика у основним школама који су у протеклој школској години (2019/20) похађали наставу по ИОП је 8.182 а број ученика у основним школама који су похађали наставу по ИОП 2 је 6 569. Број ученика у средњим школама који су похађали наставу по ИОП 1 је 567, а број ученика у средњим школама који су похађали похађају наставу по ИОП 2 је 1.504. Број ученика која су уписана специјалне школе и који су похађали наставу по ИОП 1 је 407, а број ученика који су уписана у специјалне школе и који су похађали наставу по ИОП 2 је 4.429. На почетку школске године било укупно 517.826 ученика.

27(55)(Ц) - 3 У Србији не постоје обједињени подаци о деци са сметњама у развоју, нити о њиховој (не)укључености у васпитно-образовни систем. Иако су Законом о основном образовању и васпитању из 2013. године била укинута специјална одељења за ученке са сметњама у развоју и инвалидитетом у основним школама, измене овог закона из 2017. године дозвољавају формирање посебних одељења за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом као један од видова сегрегације. Процена је да је током школске 2014/15 основно и средње образовање похађало око 14.200 деце са сметњама у развоју, што чини 1,7% ученика, при чему 6.708 у оквиру школа за ученике са сметњама у развоју и око 7.500 у систему редовних школа, кроз израду индивидуалних образовних планова за свако дете. Иако је стопа похађања школе у сегрегираном окружењу 0,8% за основне школе и 0,9% за средње школе, ови подаци указују да половина деце са сметњама у развоју систем образовања похађа у сегрегираном окружењу. 

27(55)(Ц) - 4 У односу на 2015. годину када је било ангажовано 178 педагошких асистената, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је у оквиру секторске буџетске подршке 2018. године повећало број педагошких асистената за још 50. Према најновијим подацима, у систему је ангажован 261 педагошки асистент, од чега 221 у основним школама и 40 у предшколским управама. Рад 229 педагошких асистената финансира се из буџета Републике Србије, а 32 из буџета локалних самоуправа.

27(55)(Ц) - 5 Правилником о педагошком и андрагошком асистенту (Сл. гласник РС, бр. 87/19) прописано је да педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у предшколској установи и основној и средњој школи, у складу са потребама деце, а такође пружа помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада. Опис посла и задаци педагошких асистентата могу се поделити у три групе: (1) ангажовање у наставним и ваннаставним активностима, што укључује пружање додатне подршке деци и ученицима у складу са њиховим потребама, помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна образовна подршка, пружање подршке у реализацији диференцираних активности за конкретне ученике или за групу ученика, рад са децом са којом се ради по индивидуалном образовном плану, и пружање подршке у организовању активности које ће помоћи деци којој је потребна додатна подршка да се успешније укључе у школске и ваншколске активности са другом децом и да буду успешнија у учењу; (2) сарадња са дететовом породицом, што укључује подстицање породица да уписују децу у прешколску установу и школу, осигуравање редовности похађања припремног предшколског програма и школе, подршке родитељима у контакту са школом, пружање информација о породици и породичном окружењу из кога дете долази, мотивисање родитеља и подизања свести родитеља о значају образовања, и (3) остваривање сарадње са локалном заједницом, што укључује сарадњу са локалном управом и релевантним институцијама у циљу заступања права деце и решавања њихових конкретних проблема, као и остваривање сарадње са медијима у циљу повећања њихове осетљивости за инклузивно образовање и за промоцију права на образовање.

27(55)(Д) - 1 Подаци о броју образовних установа нису представљени по срединама у којима се налазе (урбане, руралне), већ се прикупљају збирно. У школској 2019/20 години било је 466 предшколских установа (162 државних и 304 приватних). На почетку школске 2019/20 у Републици Србији радило је 3268 редовних основних школа, и то 1136 матичних и 2132 издвојених одељења. Било је 517 редовних средњих школа (453 државне и 64 приватне) и 39 државних школа/одељења за ученике са сметњама у развоју. Свих осам државних и десет приватних универзитета налази се у урбаним срединама.

27(55)(Д) - 2  Нису доступни подаци о броју наставника у руралним срединама, већ само збирни подаци за целу територију Србије. На почетку школске 2019/20 године, у Србији је било 52.599 наставника у редовним основним школама, од којих је 52,6% било ангажовано на пуно радно време. У школама за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, на почетку школске 2019/20 године било је укупно 2040 наставника, од којих је 67,8% било ангажовано на пуно радно време. Број наставника у Београду је био 23.196, у Новом Саду 5.211, а у Нишу 4.293, што значи да је близу 60% свих наставника било ангажовано на територији ова три града.

27(55)(Д) - 3 На почетку школске 2019/20, наставу је похађало укупно 517.826 ученика, 465.907 у матичним школама и 51.919 у подручним, издвојеном одељењима. У одређеним удаљеним руралним срединама, настава у подручним школама организована је у „комбинованим одељењима“ у којима у једном разреду наставу похађају деца која су на различитим годинама школовања. Јасно је да процес образовања у таквим одељењима представља изазов и да је слабијег квалитета него у уобичајеној структури одељења. Као један од главних и најчешћих разлога раног напуштања школовања деце у сеоским срединама јесте неретка просторна недоступност образовних институција било због непостојања школа или јавног превоза до школи. Број ученика у Београду је био 200.085, у Новом Саду 44.453, а у Нишу 32.361, односно преко 50% свих ученика је похађало школе које се налазе на територији ова три града.

27(55)(Д) - 4 Податак о броју затворених школа није доступан. Међутим, Министарство просвете, науке и технолошког развоја наводи да је мрежа основних школа већ годинама неприлагођена демографским кретањима који се огледају у значајном смањењу броја ученика, те да је за само четири године број ученика у редовним основним школама смањен за 5,5%. Ниједна основна и средња школа није затворена у последњих годину дана. Започело се са оптимизацијом и рационализацијом мреже средњих школа и простора који се користе нерационално. Пилотирани су следећи модели рационализације: 14 средњих школа је спојено по две у једну. Тиме је од 14 правних лица формирано 7, а 8 школа је пресељено у други простор. Формиран је један образовни центар спајањем основне и средње школе.

27(55)(Д) - 5 Нису доступни подаци о броју ученика у руралним срединама.

27(55)(E) - 1 Не постоји прецизна евиденција о броју деце ромске националности укључене у образовни систем. Подаци УНИЦЕФ-а, који се наводе и у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, показују да је 2014. године тек 80% деце из ромских насеља која су похађала први разред основне школе похађало и предшколски припремни програм (код опште популације обухват је 98%), а само 69% ромске деце кренуло је у први разред основне школе на време (код опште популације је 97%), 64% деце ромске националности заврши основну школу (код опште популације је 93%), и најзад, свега 22% деце ромског порекла похађа средњу школу (код опште популације је 89%). Посебан проблем је то што девојчице напуштају школовање и заснивају породице између 15. и 19. године. Чак 43% девојчица ромске националности у овом узрасту прекида школовање ради удаје. Код девојчица исте доби у општој популацији овај проценат је 4%. Подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2018. године показују да је постотак деце из ромских насеља која су уписала први разред и на крају долази до последњег разреда основне школе 77%. С друге стране, у извештају Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама за 2019. годину наводи да само 67% ромске деце заврши обавезно образовање у поређењу са 96% неромске популације. У сарадњи са Тимом за социјалну инклузију и смањење сиромаштва Владе Републике Србије припремљена је интернет платформа за базу у којој ће бити прикупљени подаци о раду педагошких асистената који раде са ромском децом и ученицима. Податке о образовним постигнућима ромских ученика у базу ће уносити педагошки асистенти најмање два пута током школске године. Према подацима МИЦС-а 2019. припремни предшколски програм је похађало 76,8% деце из ромских насеља. Као разлоге за непохађање обавезног припремног предшколског програма 31,5% родитеља наводи да нису знали да је похађање обавезно, а 27,7% наводи превисоке трошкове (превоз, књиге, одећа). Преко 90% деце из ромских насеља похађају основну школу, док је ван система 7,3% деце. Када је реч о средњошколском образовању, проценат знатно расте - чак 57,1% деце је ван система образовања.

27(55)(E) - 2 Није доступан податак о постојању програма за рад са наставницима и наставним особљем који треба да их оспособи и оснажи за спровођење наставе усмерене ка упознавању културе Рома и промоцији интеркултуралности међу децом укљученом у систем образовања. На сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања може се наћи неколико обука намењених запосленима у образовању: 1) Интеркултурализам у вртићу: ромски језик, обичаји и култура; 2) Свако дете је важно – подршка ромској деци за успешно школовање; 3) Како приступити теми страдању Рома током Другог светског рата и антициганизму у данашњем друштву. Осим тога, на листи програма од јавног интереса које решењем одобрава министар налази се, између осталог, програм који је одобрен 2020. године „МОДУЛ 3: Менторска подршка ученицима средњих школа ромске националности за стицање компетенција за 21. век”.

27(55)(E) - 3 Нема податка о укупном броју обука које су организоване за наставнике и особље о култури Рома, као ни колико је наставника и наставног особља прошло кроз те обуке.

27(55)(E) - 4 Изборни предмет „Ромски језик са елементима националне културе“ уведен је у систем образовања 2016. године, а услов за одвијање наставе је да се за изборни предмет пријави бар 15 ученика. Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило је да се у Каталог уџбеника на језицима националних мањина за школску 2018/19. уврсте уџбеници за ромски језик са елементима националне културе. Министарства просвете, науке и технолошког развоја је, уз учешће Националног савета ромске националне мањине, израдило нове програме наставе и учења за изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе за све разреде основне школе. Штампана су четири уџбеника за прва четири разреда и налазе су у каталогу уџбеника на језицима националних мањина за предшколско, основно и средње образовање и васпитање — школска 2020/21 година. У школској 2018/19. години 2.860 ученика у 74 школе је изучавало Ромски језик са елементима националне културе, док је њихов број у 2019/20. смањен, односно 2.553 ученика у 68 школа је изучавало овај предмет.

27(55)(E) - 5 Школски програм није адаптиран ромској култури, односно није контекстуализован на начин којим се подржава разумевање културне разноликости и њеног доприноса мутикултуралном друштву. Наставницима је препуштено да наставу о одређеним важним садржајима (нпр. историја) спроводе без конкретних упутстава да настава треба да доведе до развијања интеркултуралних компетенција ученика, њиховог упознавања са припадницима различитих етничких или националних група и доприноса међусобном уважавању и поштовању.

27(55)(E) - 6 Није доступан податак о броју спроведених радионица са већинском популацијом на којима се шири култура Рома.

27 (55)(Е) - 7 У школској 2019/20. години, уписано 2.009 ученика ромске националности на основу афирмативних мера, од чека је 56% било девојчица, док прелиминарни подаци за ову школску годину показују да је уписано 1.894 ученика.

27 (55)(Е) 8 - Не постоје доступни подаци о броју ученика који су завршили одговарајућу средњу школу након што су уписани на основу афирмативне акције.

27(55)(Ф) - 1 Износи буџетских средстава из којих су финансиране услуге додатне подршке у 2015. години кретале су се од 20.000 динара до 104.500.000 динара, у 2016. години од 23.022 динара до 106.500.000 динара. Највеће замерке на рад интерресорних комисија тичу се управо финансирања препоручених мера подршке, које често није обезбеђено. Према подацима Заштитника грађана из 2018. године, већина општина обезбеђује услуге које препоручују интерресорне комисије, међутим, има и општина које услуге не обезбеђују уопште или обезбеђују само неке. У пракси се уочава и да интерресорне комисије често свесно пропуштају да препоруче одређене мере подршке, имајући у виду да за њих не постоје финансијска средства.Према расположивим подацима, укупно је 136 општина у којима активно ради интерресорна комисија, а општине финансирају мере додатне подршке из своје надлежности.

27(55)(Ф) - 2 Није доступан целовит податак о броју деце која су по мишљењу интерресорних комисија остварила право на мере додатне подршке. У току је обрада података из извештаја о раду интерресорних комисија у 2019. години. Број ученика која су уписана специјалне школе и похађају наставу по ИОП 1 је 407, а број ученика која су уписана у специјалне школе и похађају наставу по ИОП 2 је 4.429. Када су у питању средње школе у школској 2019/20. години 2.119 ученика, односно 807 девојчица (38,1%) и 1.312 дечака (61,9%) су се уписали у 39 државних школа/одељења за ученике са сметњама у развоју.

27(55)(Ф) - 3 Нема јединственог податка о броју стручњака који се баве индивидуалним потребама ученика у складу са препорукама интерресорних комисија. Према истраживању Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања у 2018. години на пословима додатне подршке деци и ученицима у редовним основним и средњим школама било је ангажовано 373 дефектолога у 436 образовних установа, од чега је 14 дефектолога било ангажовано у 73 предшколске установе, њих 222 у 354 основне школе и 8 дефектолога је радило у 9 средњих школа. Овим видом додатне подршке обухваћено је 2.571 деце и ученика. Највећи број обухваћених услугама додатне подршке су ученици основних школа (1.874 - 72,88%). Деца предшколског узраста, која добијају додатну подршку од стручњака из „специјалних” школа чине петину од овог броја (686 - 26.70%), док је број ученика средње школе готово занемарљив (11 - 0.42%).

27 (55) (Ф) - 4 Механизми за решавање индивидуалних потреба ученика углавном постоје, али у пракси нису једнако доступни у свим општинама, најчешће због недостатка финансијских средстава. Истраживање које је реализовала Стална конференција градова и општина показује да су услуге и права која се најчешће финансирају из буџета локалних самоуправа: услуга лични пратилац деце; превоз и смештаја ученика са сметњама у развоју и регресирање трошкова боравка у предшколској установи за децу из социјално осетљивих група, финансирање ужине ученика у основним школама и услуга дневног боравка.

27(55)(Г) - 1 У школској 2019/20 години било је 466 предшколских установа (162 државних и 304 приватних), међутим, нема податка о броју насеља у којима се ове установе налазе. Приметне су велике разлике у смислу капацитета предшколских установа између општина са различитим степеном социо-економског развоја; у богатијим општинама има више предшколских установа, а просечан број деце по објекту је већи. Такође постоји велика разлика када је реч о броју деце у васпитној групи између различитих објеката предшколских установа; тај број је већи за објекте који се налазе у административном центру општине него у насељима ван административног центра.

27(55)(Г) - 2 Предшколско образовање похађа само 27% деце из руралних подручја. У најразвијенијим општинама у необавезну старосну групу (0,5-5,5 година) уписано је двоструко више деце него у најмање развијеним општинама. Обухват деце обавезним припремним предшколским образовањем је 97,36% што представља пораст у односу на 95% на почетку школске 2015/16.

27(55)(Г) - 3 Корисници социјалне помоћи имају право на ослобађање од плаћања накнаде за боравак детета у предшколској установи.

27(55)(Г) - 4 Према подацима Републичког завода за статистику, у школској 2019/20 било је 466 предшколских установа, што је за 72% више него у школској 2015/16 када их је било 271. Број предшколских обеката порастао је, у истом периоду, са 2555 на 2842 објекта (2426 државних и 416 приватних) – 11,2%.

27(55)(Г) - 5 У предшколске установе у школској 2019/20 уписано је 224.563 деце; наведено је да су тиме попуњени капацитети предшколских установа те можемо претпоставити да толико износи укупан број доступних места. Подаци за школску 2015/16 показују да је у предшколске установе уписано 199.790 деце, те се, такође, може претпоставити да је толики био капацитет предшколских установа.

27(55)(Г) - 6 У школској 2019/20 у предшколске установе због попуњености капацитета није уписано 6902 деце, при чему је чак 11.680 уписано преко норматива. Подаци за школску 2015/16 показују да је због попуњености капацитета предшколских установа 6422 деце остало без места у предшколској установи, а да је 10.071 дете уписано преко норматива.

27(55)(Г) - 7 Постоје обуке за васпитаче у предшколским установама.

27(55)(Г) - 8 Од почетка 2020. године до 30. јуна организовано је 25 оваквих обука.

27(55)(А) - 1 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате.

27(55)(А) - 2 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате. Међутим, поменуте законске одредбе и постојећи механизми не одређују ближе које су то мере превенције које је потребно предузети, што значи да ефикасне мере превенције и интервенције за спречавање осипања у школи и локалној заједници тек треба да се развију и опробају у пракси.

27(55)(А) - 3 Модел није примењен

27(55)(А) - 4 Методологија израчунавања броја одустанака, међутим, није оптимална (разлика у броју ученика на почетку и на крају школске године), нити су праксе пријављивања броја ученика од стране установа сасвим поуздане, тако да није расположив валидан податак о стопи осипања из система основног образовања и васпитања.

27(55)(А) - 5 У школској 2015/16, стопа осипања из основног образовања била је 0,4%, а из средњег је била 1,1%. Методологија израчунавања броја одустанака, међутим, није оптимална (разлика у броју ученика на почетку и на крају школске године), нити су праксе пријављивања броја ученика од стране установа сасвим поуздане, тако да није расположив валидан податак о стопи осипања из система основног образовања и васпитања.

27(55)(А) - 6 Нису доступни целовити подаци о програмима подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који се спроводе ради спречавања осипања.

27(55)(Б) - 1 Акциони план за инклузивно образовање још није усвојен.

27(55)(Б) - 2 Готово све локалне самоуправе одвајају средства за подстицање образовања ромске деце. Међу подстицајним мерама издвајају се бесплатна ужина, превоз, поклон пакети у виду обуће, одеће и хигијенских артикала. Одређене локалне самоуправе у сарадњи са локалним невладиним организацијама спроводе различите програме за обезбеђивање материјалне подршке за социјално угрожену ромску децу. У великом броју случајева у питању су скромна средства, имајући у виду тежак материјални положај ромске деце.

27(55)(Б) - 3 Нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем. 

27(55)(Б) - 4 Акциони план за инклузивно образовање није усвојен, те стога није успостављено ни тело за спровођење надзора над његовим спровођењем.

27(55)(Б) - 5 Није доступан прецизан податак о средствима која се издвајају за инклузивно образовање. Износи буџетских средстава из којих су финансиране услуге додатне подршке у 2015. години кретале су се од 20.000 динара до 104.500.000 динара, у 2016. години од 23.022 динара до 106.500.000 динара. 

27(55)(Б) - 6 На нивоу локалних самоуправа углавном се одвајају средства за подстицање образовања Рома, али су та средства у највећем броју случајева недовољна.

27(55)(Ц) - 1 Нема податка

27(55)(Ц) - 2 Иако не постоје прецизни подаци, процењује се да је током 2014/2015. године основно и средње образовање похађало око 14200 деце са сметњама у развоју (1,7% свих ученика). Половина деце са сметњама у развоју систем образовања похађа у сегрегираном окружењу - 6708 у односу на 7500 деце која су била укључена у систем редовних школа.

27(55)(Ц) - 3 2017. године било је ангажовано 178 педагошких асистената који су углавном пружали подршку ромској деци. Процене су да је у том тренутку било непходно бар три хиљаде педагошких асистената.

27(55)(Ц) - 4 Нема податка

27(55)(Д) - 1 У школској 2015/16, било је 2068 предшколских установа у Србији (изузев Београда), док је средњих школа било 402.

27(55)(Д) - 2 У школској 2015/16, било је 11422 васпитача у предшколским установама у Србији (изузев Београда), док је број наставника у средњим школама био 23718.

27(55)(Д) - 3 У школској 2015/16, у предшколским установама у Србији (сем Београда) било је 136846 деце док је у средњим школама било 191732 ученика.

27(55)(Д) - 4 У школској 2017/18 у образовном систему било је 175 педагошких асистената - у предшколским установама их је 35, док су остали ангажовани у основним школама.

27(55)(Д) - 5 Нема податка

27(55)(Е) - 1 Не постоји прецизна евиденција о броју деце ромске националности укључене у образовни систем. Подаци УНИЦЕФ-а, који се наводе и у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, показују да је 2014. године тек 80% деце из ромских насеља која су похађала први разред основне школе похађало и предшколски припремни програм (код опште популације обухват је 98%), а само 69% ромске деце кренуло је у први разред основне школе на време (код опште популације је 97%), 64% деце ромске националности заврши основну школу (код опште популације је 93%), и најзад, свега 22% деце ромског порекла похађа средњу школу (код опште популације је 89%). Посебан проблем је то што девојчице напуштају школовање и заснивају породице између 15. и 19. године. Чак 43% девојчица ромске националности у овом узрасту прекида школовање ради удаје. Код девојчица исте доби у општој популацији овај проценат је 4%. Подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2018. године показују да је постотак деце из ромских насеља која су уписала први разред и на крају долази до последњег разреда основне школе 77%.

27(55)(Е) - 2 Нема податка

27(55)(Е) - 3 Нема податка

27(55)(Е) - 4 Изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе уведен је 2016. године. Услов за одвијање наставе је да се за изборни предмет пријави бар 15 ученика.

27(55)(Е) - 5 Школски програм није адаптиран ромској култури.

27(55)(Е) - 6 Нема податка

27(55)(Ф) - 1 Нема податка

27(55)(Ф) - 2 Нема податка

27(55)(Ф) - 3 Нема податка

27(55)(Ф) - 4 Нема податка

27(55)(Г) - 1 Приметне су велике разлике у смислу капацитета предшколских установа између општина са различитим степеном социо-економског развоја –у богатијим општинама има више предшколских установа, а просечан број деце по објекту је већи. Такође постоји велика разлика када је реч о броју деце у васпитној групи између различитих објеката предшколских установа –тај број је већи за објекте који се налазе у административном центру општине него у насељима ван административног центра.

27(55)(Г) - 2 Обухват деце програмом предшколског васпитања и образовања нешто је мањи у школској 2014/15. години и износи 58,1%, док је обухват обавезним припремним предшколским програмом већи него у претходној школској години и износи 95,3%. Код основног образовања (чије је похађање такође обавезно) обухват генерације незнатно је мањи у односу на претходну школску годину и износи 97,6%.

27(55)(Г) - 3

27(55)(Г) - 4

27(55)(Г) - 5

27(55)(Г) - 6

27(55)(Г) - 7

27(55)(Г) - 8

27(55)(А) 1 - Службени гласник РС

27(55)(А) 2 - Службени гласник РС

27(55)(А) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(А) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(А) 5 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(А) 6 - Н/А

27(55)(Б) 1 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 2 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Б) 5 - Заштитник грађана

27(55)(Б) 6 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 1 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 2 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Ц) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја

27(55)(Д) 1 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 2 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 3 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017.

27(55)(Д) 4 - Извештај о реализацији акционог плана за спровођење стратегије развоја образовања до 2020. године: 2018, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

27(55)(Д) 5 - Републички завод за статистику

27(55)(Е) 1 -

27(55)(Е) 2 -

27(55)(Е) 3 -

27(55)(Е) 4 -

27(55)(Е) 5 -

27(55)(Е) 6 -

27(55)(Ф) 1 -

27(55)(Ф) 2 -

27(55)(Ф) 3 -

27(55)(Ф) 4 -

27(55)(Г) 1 -

27(55)(Г) 2 - Статистички годишњак Републике Србије, 2016.

27(55)(Г) 3 -

27(55)(Г) 4 -

27(55)(Г) 5 -

27(55)(Г) 6 -

27(55)(Г) 7 -

27(55)(Г) 8 -

27(55)(Г) 9 -

Трећи циклус УПР

27(6.14) Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија)

27(6.34) Појачати напоре ка постизању инклузивног образовања све деце (Грузија)

27(6.51) Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина)

Комитет за економска, социјална и културна питања

27(35) Комитет препоручује држави потписници да настави са спровођењем правних и политичких реформи како би сваком детету омогућила остваривање права на образовање и да у том циљу:

(а) интензивира спровођење мера у циљу спречавања насиља и дискриминације у школама, укључујући вршњачке програме и боље односе у школи;

(б) обезбеди инклузивно образовање за сву децу са посебним потребама у редовним школама;

(в) Гарантује упис ромске деце у редовна одељења у основним школама, уместо у школе или одељења за децу са посебним потребама;

(г) Смањи стопу напуштања основног образовања ромске деце и да предузме ефикасне мере како би Роми похађали школе и повећали похађање наставе у средњим школама кроз афирмативне акције, као што је додела стипендија и обезбеђивање уџбеника.

Комитет за права особа са инвалидитетом

27(14) Комитет подстиче државу чланицу да појача напоре на  деинституционализацији деце, посебно оне са менталним и/или психофизичким сметњама, да спречи нова смештања деце млађе од три године у институције, и да осигура ефикасније пребацивање дечака и девојчица из институција у породице. Препоручује са да држава чланица у прелазном периоду обезбеди деци са инвалидитетом довољан ниво интервенција и подстицања развоја у раном детињству, да покрене образовне програме за запослене у институцијама и да развија ефикасне услуге неге у оквиру заједнице за ону децу која напуштају институције.

Циљеви одрживог развоја 

Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења

4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења.

4.2 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би се припремили за основно образовање.

4.3 До краја 2030. обезбедити једнаку доступност јефтиног и квалитетног техничког, стручног и терцијарног образовања, укључујући универзитетско, за све жене и мушкарце.

4.4 До краја 2030. знатно повећати број младих и одраслих који имају релевантне вештине, између осталог и техничке и стручне, за запослење, пристојне послове и предузетништво.

4.5 До краја 2030. елиминисати родну неједнакост у образовању и обезбедити једнак приступ свим нивоима образовања и стручним обукама за рањиве групе, укључујући особе са инвалидитетом, староседелачко становништво и децу у рањивим ситуацијама.

4.6 До краја 2030. обезбедити да сви млади и знатан број одраслих (и мушкараца и жена) постигну језичку и нумеричку писменост.

4.7 До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одрживи развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју.

28 (57) У светлу Општег коментара бр. 6 о поступању с децом без пратње и раздвојеном децом ван њихове земље порекла, Комитет препоручује да држава потписница:

(A) успостави правичне и ефикасне поступке за азил који се спроводе на начин прилагођен за дете, и са процедуралног и са материјалног аспекта, а којима се систематски идентификују деца без пратње или раздвојена деца и упућују на одговарајућу заштиту и подршку, као и да, у том смислу, размотри измену важећег националног законодавства, укључујући Закон о азилу;

28)(57)(А) – 1 Развијени формулари и упитници прилагођени деци

(28)(57)(А) – 2 Израда подзаконског акта којим се уређују адекватне, транспарентне и деци прилагођене независне процедуре за процену узраста деце без пратње и раздвојене деце

(28)(57)(А) – 3 Постојање обучене особе за децу у свакој полицијској станици и на сваком граничном прелазу који је додатно обучен за рад са децом и може да се стара о поштовању права непраћене деце, упућивању у релевантне службе у складу са правилником, и да сноси одговорност у том погледу

(28)(57)(А) - 4 Запослени у центрима за азил као и прихватним центрима обучени су да примењују Приручник за поступање са малолетним тражиоцима азила без пратње у Републици Србији

(28)(57)(А) - 5 Постојање довољно одрживих ресурса за системско препознавање и процену посебних потреба сваког детета без пратње

(28)(57)(А) - 6 Број деце без пратње и раздвојене деце која су у поступку азила имала правног заступника у односу на укупан број деце без пратње и раздвојене деце у поступку азила

(28)(57)(А) - 7 Број службеника Канцеларије за азил који су прошли обуке о специјалним техникама интервјуисања деце

(28)(57)(А) - 8 Одлуке у поступку азила доносе се уз поштовање најбољег интереса детета и других процесних гаранција које произлазе из Конвенције о правима детета, а које су јасно назначене у одлукама

(28)(57)(Б) – 1 Број деце тражилаца азила на смештају у хранитељским пои раздвојене децеродицама и другим адекватним смештајним капацитетима социјалног типа

(28)(57)(Б) – 2 Развијене специјализоване услуге за децу са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима

(28)(57)(Б) – 3 Број деце са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима корисника специјализованих услуга

(28)(57)(Б) – 4 Број социјалних радника и број деце по социјалном раднику којима је постављен старатељ у односу на минималне стандарде

(28)(57)(Б) – 5 Број обучених хранитељских породица које могу да воде адекватну бригу о непраћеној и раздвојеној деци

(28)(57)(Б) – 6 Постојање засебних смештајних центара социјалног типа за децу без пратње са обученим особљем за рад са децом и стално присутним социјалним радницима

(28)(57)(Ц) – 1 Креирани и дистрибуирани информативни материјали у свим центрима за азил и другим смештајним капацитетима, полицијским станицама и другде, са детету прилагођеним и приступачним информацијама, на језику које дете разуме, о правним аспектима дететовог положаја у Србији, укључујући и информације о функционисању система азила и правима које дете има у складу са позитивним прописима

(28)(57)(Ц) – 2 Успостављен формализован протокол о прекограничној сарадњи надлежних органа Србије са суседним државама у вези питања која су од значаја за заштиту деце без пратње од трговине људима и кријумчарења, као и за случајеве раздвајања породица

(28)(57)(Ц) – 3 Постојање обучене особе за децу у свакој полицијској станици и на сваком граничном прелазу, у центру за азил и другом објекту намењеном за смештај тражилаца, за препознавање деце у опасности да постану жртве трговине људима и њихово упућивање на Центар за заштиту жртава трговине људима и друге релевантне службе за заштиту

(28)(57)(Ц) – 4 Број случајева деце без пратње и раздвојене деце који су пријављени Центру за заштиту жртава трговине људима и другим релевантним службама за заштиту

28(57)(Д)  - 1 Број малолетних странаца за које су донета решења о враћању и број малолетних странаца за које су донета решења о отказу боравка и забрани уласка у Републику Србију

28(57)(Д) - 2 Број деце која су ушла у поступак реадмисије

28(57)(Д) - 3 Број деце која су се добровољно вратила у земљу порекла

28(57)(Д) – 4 Постојање јасних процедура о упућивању деце за коју се може разумно претпоставити да су у потреби за међународном заштитом на поступак азила и олакшавање приступа поступку на целокупној територији укључујући и границе

28(57)(Д) – 5 Приликом процене опасности од протеривања узимају се у обзир специфични облици прогона и опасности од изложености озбиљној неправди који су искључиво везани за децу (child-specific forms of persecution) у складу са смерницама УНХЦР и Комитета за права детета

28(57)(Е) – 1 Постојање процедурe за утврђивање статуса апатрида (statelesness determination procedure)

28(57)(Е) – 2 Доношење подзаконског акта којим се на јасан и детаљан начин прописује поступак стицања српског држављанства за децу родитеља чије је држављанство непознато, који немају држављанство, или због основаног страха од прогона не могу да се служе својим држављанством нити да комуницирају са својом државом

МУП

Комесаријат за избеглице

/Београдски центар за људска права

28(57)(А) - 1 Нису развијени формулари и упитници прилагођени деци.

28(57)(А) - 2 Није израђен поџаконски акт којим се уређују адекватне, транспарентне и деци прилагођене независне процедуре за процену узраста деце без пратње. У недостатку јасних процедура, у пракси се узраст утврђује искључиво на основу изјаве лица чији се узраст утврђује службенику Министарства унутрашњих послова или лекару. Опасности од таквог начина утврђивања узраста су бројне, нарочито када се узме у обзир да се управо на основу тог податка лица смештају у објекте који су намењени за смештај деце, те да је могуће да одрасла лица изјаве да су млађа од 18 година и буду смештена у исте просторије са децом. Обрнуто, постоји опасност и да деца без пратње изјаве да су старија од 18 година и на тај начин остају без могућност да добију потребну заштиту.  

28(57)(А) - 3 Према доступним подацима, и даље не постоји особа која је обучена за рад са децом избеглицама и мигрантима, која је стално присутна у свим полицијским станицама и на сваком граничном прелазу и која може ефективно да се стара о поштовању права непраћене деце, упућивању у релевантне службе у складу са правилником, и да сноси одговорност у том погледу. Поступање са непраћеном децом није уједначено на целој територији Србије.

28 (57)(А) - 4 Запослени у центрима за азил и прихватним центрима, углавном јесу обучени да примењују Приручник за поступање са малолетним тражиоцима азила без пратње у РС, а посебно запослени у центрима у Сјеници у Боговађи, које је КИРС наменио за смештај непраћене или раздвојене деце.

28 (57)(А) - 5 С обзиром на велики број штићеника за које су задужени старатељи, стиче се утисак да они често немају довољно времена и капацитета за препознавање и процену посебних потреба сваког детета. У пракси се и даље дешава да је једна особа задужена да буде старатељ десетинама непраћене или раздвојене деце која бораве у истом центру.

28 (57)(А) - 6 Није доступан податак о тачном броју раздвојене деце и деце без пратње која су у поступку азила имала правног заступника. Према искуству правних заступника Београдског центра за људска права, велики број раздвојене деце и деце без пратње не желе да траже азил у РС, већ имају план да наставе свој пут ка другим европским земљама.

28 (57)(А) - 7 Није било могуће добити податак о броју службеника Канцеларије за азил који су прошли обуке о специјалним техникама интервјуисања деце, али је искуство запослених у Београдском центру за људска права, који су присуствовали подношењу захтеву за азил и усменим расправама, да је комуникација службеника Канцеларије за азил другачија када су у питању деца, у односу на комуникацију са пунолетним тражиоцима азила. Службеници су били више благонаклони и стиче се утисак да су сензитивисани за разговор са децом.

28 (57)(А) - 8 Према Закону о азилу и привременој заштити, приликом одлучивања о основаности захтева за азил, Канцеларија за азил прикупља и разматра све релевантне чињенице, доказе и околности, узимајући у обзир, између осталог, положај и личне околности тражиоца азила, укључујући његов пол и узраст. Поред тога, у поступку азила води се рачуна о специфичној ситуацији лица којима су потребне посебне процесне или прихватне гаранције. Међу тим лицима налазе се малолетна лица и малолетна лица без пратње.

28(57)(Б) - 1 Само једно непраћено дете на територији Републике Србије, и то у Београду, било је на хранитељском смештају. То дете је на хранитељском смештају од 2017. године, што значи да у 2019. години ниједно дете није по први пут остварило право на породични смештај. Према подацима добијених од Центра за породични смештај и усвојење у Нишу, у септембру 2020. године је на хранитељском смештају било двоје малолетне деце, девојчица од 6 и дечак од 7 година.Према подацима добијених од Центра за породични смештај и усвојење у Нишу, у септембру 2020. године је на хранитељском смештају било двоје малолетне деце, девојчица од 6 и дечак од 7 година.

28(57)(Б) - 2 Нису развијене специјализоване услуге за непраћену и раздвојену децу избеглице и мигранте са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима. Деца коју је Београдски центар за људска права заступао у поступку азила најчешће су показивала знаке посттрауматског стресног поремећаја и друге психолошке тегобе због искустава која су повезана са напуштањем државе порекла. Извештаји психолога или психијатара користили су се као основ да се детету обезбеде додатне процесне гаранције у поступку азила. У пракси су се дешавале ситуације у којима је дете, које је већ боравило у некој од институција социјалног типа, почело да испољава несоцијалне обрасце понашања или има озбиљне психичке потешкоће. Када би дете било хоспитализовано у Клинику за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, институције социјалног типа углавном нису биле спремне да га приме назад на смештај због недостатка стручног кадра које би могло да се даноноћно стара о детету. Такве услуге углавном пружају међународне и невладине организације. Као потенцијалну могућност, центри за социјални рад истичу могућност коришћење услуга: саветовалишта за предбрачне, брачне и породичне односе, које врши специјализоване услуге пружања психосоцијалне подршке становништву на локалном нивоу и потенцијално би имало капацитет и за пружање услуга деци са емоционалним и бихејвиоралним сметњама, али не и психијатријским. Осим тога, постоје дневни боравци за децу и младе са сметњама у развоју, услуге развојног саветовалишта, социјално-едукативна услуга под називом социо-рехабилитациони клуб за младе.

28(57)(Б) - 3 С обзиром да не постоје специјализоване услуге за непраћену и раздвојену децу избеглице и мигранте, нарочито у погледу адекватног смештаја и психолошке подршке, ниједно дете није могло ни да их користи.

28(57)(Б) - 4 Нису доступни свеобухватни подаци о броју социјалних радника који су вршили дужност привременог старатеља непраћеној или раздвојеној деци, као ни подаци о броју деце која су се налазила под старатељством како би се упоредили у односу на минималне стандарде. У пракси се дешава да једна особа врши старатељство над неколико десетина непраћене или раздвојене деце која бораве у једном смештајном објекту. То је прилично изражено у Сјеници у којој је, од почетка године 2020. до краја јуна исте године, 150 малолетних миграната без пратње стављено под колективно старатељство, док је у исто време 1 особа имала дужност старатеља и једна особа је била водитељ случаја. Слична ситуација је и на територији Љига, Лајковца и Мионице. Под старатељство привременог старатеља стављена су 302 малолетна мигранта без пратње, док су дужност привременог старатеља обављале 2 особе, а једна особа је имала дужност водитеља случаја. По подацима добијеним од МРЗБСП, у првој половини 2020. године центри за социјални рад донели 638 решења којима су малолетним мигрантима без пратње постављени привремени старатељи, док је у исто време 61 лице обављало послове старатеља малолетним мигрантима без пратње на основу решења центара за социјални рад.

28(57)(Б) - 5 У односу на 2017. годину када је Центар за породични смештај и усвојење Београд, уз подршку партнерских организација, обучио 90 хранитеља за бригу о непраћеној деци мигрантима и избеглицама, само 23 породице су се 2019. године налазиле на листи потенцијалних хранитеља. С друге стране, само једно непраћено дете налазило се на хранитељском смештају у 2019. години. Тај број је у 2020. години још мањи - на територији Војводине су се налазиле само 2 хранитељске породице обучене за бригу о страним малолетним лицима без пратње родитеља. 

28(57)(Б) - 6 Законом о азилу и привременој заштити прописано је да се детету без пратње које је поднело захтев за азил, а које се налази на смештају у центру за азил или прихватном центру, на основу решења органа старатељства обезбеђује алтернативни смештај који може да буде установа социјалне заштите, смештај код другог пружаоца услуге смештаја или породица. Без обзира на законска решења, у пракси се ретко обезбеђује алтернативни смештај деце, најчешће због ограничених капацитета установа социјалне заштите и неразвијеног система хранитељства, а деца су углавном смештена у центрима за азил. Као прелазно решење, Комесаријат за избеглице и миграције је за смештање непраћене или раздвојене деце наменио два центра за азил, у Сјеници и Боговађи. Ниједан од ових центара није установа социјалне заштите нити у њима постоји стручно особље које би могло адекватно да се стара о деци, а непраћена или раздвојена деца се тамо смештају без индивидуалне процене најбољег интереса детета и његових потреба. У мају 2020. године у Центру за азил у Боговађи догодио се инцидент у којем су радници фирме која обезбеђује центар, физички и вербално малтретирали децу која у том центру бораве без пратње родитеља. У дому за незбринуту децу „Јован Јовановић Змај“ у Београду 10 деце је било смештено у првој половини 2020. године. Уједно, толики је и смештајни капацитет радне јединице у коју се смештају страна малолетна лица без пратње родитеља или старатеља. Ангажовано је 6 васпитача и стручних сарадника. У дому у Нишу било је смештено 24 деце, а о њима је бринуло 6 васпитача. Смештајни капацитет је 15 места и то 10 за дечаке и 5 за девојчице. Међутим и у Београду и у Нишу су били смештени само дечаци, а највећи број њих је из Авганистана.

28(57)(Ц) - 1 У центрима за азил и другим смештајним капацитетима, полицијским станицама и у другим службеним објектима у којима се могу налазити непраћена или раздвојена деца још увек нису дистрибуирани информативни материјали са детету прилагођеним и приступачним информацијама, на језику које дете разуме, о правним аспектима дететовог положаја у Србији, укључујући и информације о функционисању система азила и правима које дете има у складу са позитивним прописима. Није познато да ли су надлежни државни органи такве материјале израдили нити да ли су приступили њиховој изради. За сада је у центрима који се налазе у надлежности Комесаријата за избеглице и миграције доступна брошура коју су заједно израдили Београдски центар за људска права и канцеларија УНХЦР-а у Београду, у којој су сажето објашњени ток поступка азила и основна права која имају тражиоци азила и особе које у Србији остваре право на азил.

28(57)(Ц) - 2 Није доступан податак о постојању формализованог протокола о прекограничној сарадњи надлежних органа Србије са суседним државама у вези специфичних питања која су од значаја за заштиту непраћене или раздвојене деце избеглица и миграната од трговине људима и кријумчарења, као и за случајеве раздвајања породица.

28(57)(Ц) - 3 Нису доступни подаци који се односе на полицијске станице и граничне прелазе, а већина запослених КИРС-а у центрима за азил и прихватним центрима је прошла потребне обуке за препознавање деце у опасности да постану жртве трговине људима. Међутим, обучене особе у центрима имају и низ других задужења, те је упитно колико заиста имају времена да се посвете идентификацији деце која су у опасности да постану жртве трговине људима.
Постоје индикатори за прелиминарну идентификацију жртава који су намењени запосленима у полицији, просвети и систему социјалне заштите, али је једино употреба индикатора за запослене у систему социјалне заштите постала обавезујућа на основу упутства које је издало МРЗБСП 2017. године. УНИЦЕФ је почетком 2020. године издао публикацију „Како учинити невидљиво видљивим: Идентификација девојчица без пратње и раздвојених девојчица у Србији, Бугарској, Грчкој и Италији”. У оквиру публикације дата је и алатка, односно листа савета намењена радницима на терену како би лакше препознали девојчице без пратње или раздвојене девојчице.

28(57)(Ц) - 4 На основу евиденције Центра за заштиту жртава трговине људима од почетка 2020. године било је укупно 8 страних држављана који су у Србији третирани као жртве трговине људима, од чега је двоје деце, једно мушко и једно женско. Обе малолетне особе су из Авганистана.

28(57)(Д) - 1 Од ступања на снагу измењеног Закона о странцима (Сл. гласник РС, бр. 24/18) 3. октобра 2018. године до краја 2019. године, Министарство унутрашњих послова донело је укупно 1815 решења о враћању којима се деци затеченој у незаконитом боравку на територији Србије отказује боравак. Највећи број деце којој је у наведеном периоду отказан боравак пореклом је из Авганистана (71,4%). Није доступан податак колико те деце је било без пратње родитеља или старатеља.

28(57)(Д) - 2 Од ступања на снагу измењеног Закона о странцима (Сл. гласник РС, бр. 24/18) 3. октобра 2018. године до краја 2019. године, у поступку реадмисије било је 246 странаца млађих од 18 година. Није доступан податак колико деце је у том поступку враћено у државу порекла или уобичајеног боравишта, а колико поступака је обустављено. Нажалост, подаци за текућу годину нису доступни, пошто се МУП изјаснило да не располаже документом који садржи тражене информације и достављање тражених информација односно статистичких података би подразумевао израду новог документа односно статистичког извештаја, што није обавеза органа власти.

28(57)(Д) - 3 Подаци Комесаријата за избеглице и миграције показују да је у периоду од 1. јануара 2019. до 31. октобра 2019. године у програму добровољног повратка у државу порекла било 132 особа, од којих је било 19 деце. У 2020. години КИРС је у сарадњи са Међународном организацијом за миграције спроводио програме добровољног повратка. До увођења ванредног стања у РС у марту 2020. године, организован је повратак за 37 особа, од чега је било 7 деце.

28(57)(Д) - 4 Закон не предвиђа давање приоритета и ефикасно поступање органа који доноси одлуку о захтеву за азил када је подносилац азила малолетно лице без пратње. Према Члану 40 Закона о азилу и привременој заштити убрзани поступак се не може водити о захтеву за азил који је поднело малолетно лице без пратње, док Члан 41 указује да се поступак азила по захтеву малолетног лица без пратње не може водити на граници или у транзитном простору.
Осим тога 2018. године МРЗБСП је донело обавезујућу Инструкцију о поступању центара за социјални рад и установа социјалне заштите за смештај корисника у обезбеђивању заштите и смештаја малолетних миграната без пратње.

28(57)(Д) - 5 РС се обавезала на поштовање принципа невраћања у земљу у којој су деца била предмет прогона које проистичу првенствено из међународних људских права, хуманитарног права и права избеглица. Према Закону о странцима током поступка враћања надлежни орган ће имати у виду специфичну ситуацију посебно угрожених лица, породично и здравствено стање лица које се враћа, као и најбољи интерес малолетника. Исти закон предвиђа да малолетник без пратње не сме бити принудно удаљен, осим у случају да је надлежни орган уверења да ће малолетник бити враћен члану породице, старатељу или одговарајућој установи за прихват деце. Међутим, неки од малолетних клијената Београдског центра за људска права су као разлог напуштања земље порекла наводили сукоб са члановима породице, њихово неприхватање и осуду.

28(57)(Е) - 1 Подаци о апатридији у Србији нису свеобухватни и не постоји посебна процедура за утврђивања статуса апатридије, нити постоји јасан и доступан поступак за утврђивање овог статуса. Према Закону о држављанству РС дете рођено или нађено на територији Републике Србије (нахоче) стиче рођењем држављанство Републике Србије, ако су му оба родитеља непозната или непознатог држављанства или без држављанства или ако је дете без држављанства. Извештај Европске мреже за питање апатридије (ЕНС) који је ове године објављен сврстао је Србију међу најлошије оцењене земље Европе, када је у питању могућност уписа деце у матичне књиге рођених. У пракси, највећи проблем представљају два подзаконска акта - Члан 5. Правилника о поступку издавања пријаве рођења детета и обрасцу пријаве рођења детета у здравственој установи и тачке 10 и 24 Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига. Због примене ових аката деца чији родитељи не поседују лична документа не могу бити уписана у матичну књигу рођених. У том случају, потребно је спровести додатне поступке, као што су одређивање личног имена, накнадни упис у матичну књигу рођених или одређивање времена и места рођења. Сваки од тих поступака је компликован, а често трају месецима. Овај проблем у највећој мери погађа ромску популацију.
Позитиван помак у спречавању апатридије представља Споразум о разумевању о даљој сарадњи на решавању проблема припадника ромске националне мањине у остваривању права на упис у матичну књигу рођених. Споразум су потписали у октобру 2019. године Министарство за државну управу и локалну самоуправу, Заштитник грађана и УНХЦР.

28(57)(Е) - 2 Није измењен Закон о држављанству РС.

(28)(57)(А) - 1 Нису развијени формулари и упитници прилагођени деци.

(28)(57)(А) - 2 Нису израђени

(28)(57)(А) - 3 Нема целовитих података

(28)(57)(Б) - 1 До средине 2017. године, на хранитељском смештају је било 21 дете. Само у 2017. години троје деце без родитељске пратње из Пакистана и Авганистана (два дечака и једна девојчица) било је смештено у хранитељску породицу, при чему је то остварено само на територији Београда. Смештаји су трајали од два до шест месеци, а деца су била узраста једне, пет и десет годинa.

(28)(57)(Б) - 2 Нема развијених специјализованих услуга

(28)(57)(Б) - 3 Нема развијених специјализованих услуга.

(28)(57)(Б) - 4 У току 2017. године донето је 758 решења о привременом старатељству, при ћему је 708 дечака и 77 девојчица стављено под привремено старатељство - нису доставили број старатеља и број водитеља случаја за 2017. годину. Подаци Градског центра за социјални рад у Београду показују да је у првом тромесечју 2019. године један старатељ бринуо о најмање 27 деце, односно да су само два водитеља случаја радила на случајевима 355 деце.

(28)(57)(Б) - 5 У току 2017. године на листи се налазило 12 породица на територији Војводине и 14 појединачних хранитеља са територије града Београда. Исте године је Центар за породични смештај и усвојење Београд, у сарадњи с међународним организацијама International Rescue Committee и Save the Children, обучио преко 90 хранитеља за бригу о непраћеној и раздвојеној деци у ситуацији миграције.

(28)(57)(Б) - 6 Постоје засебне радне јединице за смештај стране деце без пратње у оквиру постојећих институција у оквиру система социјалне заштите, али се оне не могу сматрати адекватним због тога што је њихова основна намена ресоцијализација деце за изреченом васпитном мером односно старање о деци с менталним инвалидитетом. Крајем 2018. године отворено је реновирано крило Дома за децу "Јован Јовановић Змај" у Београду у које се од новембра те године смештају само непраћена деца.

(28)(57)(Ц) - 1 Не

(28)(57)(Ц) - 2 Нема целовитих података.

(28)(57)(Д) - 1 Нема података.

(28)(57)(Д) - 2 Нема података.

(28)(57)(Д) - 3 До ступања на снагу Закона о азилу и привременој заштити 3. јуна 2018. године, добровољне повратке миграната спроводила је Међународна организација за миграције. Подаци те организације показују да се у току 2017. године, 27 деце вратило у земљу порекла у оквиру програма асистираног добровољног повратка који се спроводио под њеним мандатом, а да је међу том било двоје непраћене деце из Авганистана и Ирана.

(28)(57)(Е) - Нема измене закона.

(А) 1 - Пракса Београдског центра за људска права,

(А) 2 - Службени гласник РС, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal,

(А) 3 - Пракса Београдског центра за људска права,

(Б) 1 - Одговори на захтев за приступ информацијама од јавног значаја прибављени од центара за породични смештај и усвојење,

(Б) 2 - Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућен је 1. новембра 2019. године, али није добијен одговор,

(Б) 3 - Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућен је 1. новембра 2019. године, али није добијен одговор,

(Б) 4 - Одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 07-00-00230/2019-15, од 22. априла 2019. године, и одговор Градског центра за социјални рад у Београду на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 550-139 од 22. априла 2019. године,

(Б) 5 - Одговори на захтев за приступ информацијама од јавног значаја прибављени од центара за породични смештај и усвојење,

(Б) 6 -Пракса Београдског центра за људска права.

(Ц) 1 - Одговор Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, Управе граничне полиције на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 26-1991/18, од 6. децембра 2018. године,

(Ц) 2 -

(Д) 1 -

(Д) 2 - Министарство унутрашњих послова, одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја.

(Д) 3 - Комесаријат за избеглице и миграције РС, Миграциони профил 2017, доступно на: http://www.kirs.gov.rs/media/uploads/Migracije/Publikacije/migracioni%20profil%202017.pdf.

(Е) Службени гласник РС, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal.

Трећи циклус УПР

6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви)

Комитет за људска права

14(33) Држава потписница треба строго да поштује своје националне и међународне обавезе: (а) омогућавањем доступности приступа формалном поступку за пријаве за азил на свим граничним прелазима, посебно на међународним аеродромима и у транзитним зонама, као и да су све особе које се директно баве избеглицама или мигрантима одговарајуће едуковане; (б) осигуравањем тога да се све пријаве за азил одмах процењују на индивидуалној основи, уз пуно поштовање принципа забране протеривања, као и да одлуке о одбијању могу бити оспорене у суспензивном поступку; (в) уздржавањем од колективног протеривања странаца и осигуравањем објективне процене степена заштите када се странци протерују у „сигурне треће земље”; (г) осигуравањем адекватних услова и унутар и изван прихватних центара за све избеглице и тражиоце азила; и (д) омогућавање постојања протокола за одређивање старости малолетника без пратње и да они добију адекавтно старатељство и третман у складу са најбољим интересима детета.

Комитет за економска, социјална и културна права

28(13) Комитет препоручује држави чланици да  избеглицама, повратницима и интерно расељеним лицима, посебно Ромима без регистрованог пребивалишта који живе у неформалним насељима, обезбеди ефикасан приступ поступку уписа у матичне књиге рођених и регистрацију пребивалишта у циљу лакшег приступа личним документима, укључујући изводе из матичне књиге рођених, личне карте и радне књижице. У међувремену, ове особе би требале да имају приступ економским, социјалним и културним правима.

28(34) Комитет препоручује држави потписници да се свој деци тражиоцима азила омогући приступ основном и средњем образовању у складу са Законом о азилу.

Комитет против мучења

28(14) Држава чланица би требало да настави и интензивира напоре да омогући приступ брзим и правичним индивидуализованим поступцима азила да би се спречио ризик од кршења начела забране протеривања (non-refoulement).

С тим у вези држава би требало да: (а) обезбеди довољно људских и финанијских и техничних средстава Канцеларији за азил да би овај орган могао да благовремено региструје тражиоце азила, да им издаје идентификационе картице, спроводи индивидуализована саслушања уз помоћ преводилаца, као и да у разумном времену доноси одлуке о захтевима за азил. Држава би требало да кроз нови нацрт закона о азилу отклони ове недостатке, укључујући и прописивање рокова за доношење одлука; (б) успостави и обезбеди примену стандардизованог поступка азила и процедуре за упућивање на међународним аеродромима и у транзитним зонама; (в) гарантује тражиоцима азила приступ независној, квалификованој и бесплатној правној помоћи и преводилачким услугама током поступка азила, као и у прекршајним поступцима и у случајевима када су лишени слободе на аеродрому, како би им се омогућило да оспоре законитост одлука о депортацији и лишењу слободе.

28(15) Комитет позива државу чланицу да обезбеди да се у поступку азила суштински поштује принцип забране протеривања (non-refoulement) , без обзира да ли се држава одредишта сматра безбедном. Држава потписница такође треба да обезбеди потпуну заштиту од протеривања кроз успостављање потребних правних и административних мера заштите и правних лекова у поступцима принудног удаљења и на тај начин гарантује да сва лица којима је потребна међународна заштита неће бити враћена у земљу у којој постоји опасност да буду изложена мучењу или свирепом, нечовечном или понижавајућем поступању, условима прихвата или кажњавању или пак ланчаном протеривању (chain refoulement). Држава потписница треба да успостави и формализоване механизме мониторинга граничног појаса, у сарадњи са Канцеларијом Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице и организацијама цивилног друштва, и да предузме снажне мере у борби против злостављања и изнуђивања недокументованих миграната од стране полицијских службеника, што укључује слање јасне и недвосмислене порука да су таква дела неприхватљива и кривично гоњење и кажњавање починилаца.

27(20)(Б) Држава чланица треба да: (а) развије модуле о Конвенцији против мучења у програмима периодичних и обавезних обука полицијских службеника, судија, тужилаца и затворских и имиграционих службеника; (б) омогући редовну обуку о Истанбулском протоколу полицијским службеницима, службеницима Канцеларије за азил, судијама, тужиоцима, затворским чуварима, форензичким лекарима и особљу које ради у прихватним или притворским центрима, укључујући обуку о откривању психолошких трагова мучења и о родно осетљивим приступима, као и да осигурају да смернице из Протокола буду инкорпориране у истрагу случајева мучења или злостављања.

29(59) Комитет апелује на државу потписницу да:

(A) спроводи кампање на свим нивоима и у свим покрајинама које имају за циљ решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини, као и да предузме ефикасне мере за спречавање насиља и говора мржње према Ромима;

(Б) осигура потпуно укључивање деце тражилаца азила и деце избеглица која су без пратње или раздвојена у постојећи систем заштите деце; обезбеди смештај у хранитељским породицама или другим смјештајним капацитетима који су адекватни за њихов узраст, пол и потребе, у складу са проценама најбољег интереса спроведеним на индивидуалној основи; и да успостави специјализоване услуге за децу са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима;

(Ц) осигура да се свој деци која траже азил систематски пружају информације о њиховим правима и обавезама, поступцима за азил и расположивим услугама, како би се спречило да прибегну спавању без крова над главом због страха од депортације, као и да предузме неопходне кораке за заштиту деце без пратње од кријумчара;

(Д) осигура потпуно поштовање принципа забране протеривања и олакша приступ систему азила за децу којој је потребна међународна заштита у складу са члановима 6, 22 и 37 Конвенције;

(E) гарантује право на стицање српског држављанства за сву децу која тренутно бораве у држави потписници, која би иначе била без држављанства, без обзира на сопствени правни статус или правни статус родитеља.

29(59)(А)  - 1 Број спроведених кампања које имају за циљ решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини

29(59)(А) – 2 Број извршених санкција за говор мржње и насиље према Ромима

29(59)(А) – 3 Број кривичних пријава

29(59)(А) – 4 Број процесуираних пријава

29(59)(А)  - 5 Буџетска средства опредељена за решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини

29(59)(А)  - 6 Постојање јасно утврђених, мерљивих и транспарентних мера за спречавање насиља и говора мржње према Ромима

/Београдски центар за људска права

29(59)(А) - 1 Србија има неопходне законске основе за борбу против дискриминације Рома, али се оне не примењује у довољној мери, а основни услов за унапређење положаја Рома је сузбијање стереотипа и предрасуда. Недавно спроведено истраживање показало да две трећине грађана препознаје да у Србији у значајној мери постоји дискриминација, а њих 50% као најизложеније дискриминацији види Роме. Међутим, није дошло до помака у спровођењу циљаних кампања за спречавање насиља и говора мржње према Ромима, као и за разбијање предрасуда и негативних ставова према Ромима у друштву. Дискриминацију према припадницима ромске националне мањине потврђују честе притужбе Повереници за заштиту равноправности и Заштитнику грађана. Ове независне институције Роме виде као најрањивију и највише дискриминисану групу становништва. У области права националних мањина, више од 40% притужби упућених Заштитнику грађана прошле године се односи на повреду посебних права Рома. У току 2019. године Поверенику је поднето 32 притужбе због дискриминације припадника ромске националне мањине, што чини 64% од свих притужби које су поднете због дискриминације по основу националне припадности и етничког порекла.

29(59)(А) - 2 Не постоје целовити статистички подаци о говору мржње, већ је те податке потребно прикупљати из различитих извора који користе другачије методологије. Доступни подаци јавних тужилаштава показују да је у току 2018. године донето шест осуђујућих пресуда за кривично дело из члана 317. Кривичног законика – изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, при чему су четири лица осуђена на казну затвора док су два лица кажњена условном осудом. У току 2019. године донето 9 осуђујућих пресуда за кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, при чему су казном затвора кажњена 2 лица, за 1 лице је изречена као главна казна рад у јавном интересу, док је за 6 лица изречена условна осуда. За кривично дело расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика тужилаштва су 2018. године поступала по 10 кривичних пријава, од којих су три одбачене. У 2019. години било је укупно 25 новопримљених кривичних пријава, од којих је 21 одбачена. Нема података о националној припадности или раси особа које су жртве ових кривичних дела, али је разумно претпоставити да се међу њима налазе припадници ромске мањине. Подаци које је прикупила Организација за европску безбедност и слободу показују да је током 2018. године МУП РС забележило 61 случај злочина из мржње, да је оптужница подигнута против 12 лица, те да је седам лица осуђено за кривично дело злочин из мржње. Статистички обрасци који приказују податке о кривичним делима која се прате не садрже посебно податке из којих би се видело према којој националној мањини су извршена наведена кривична дела. Ти подаци се једино могу видети увидом у конкретни предмет који се води код првостепених подручних јавних тужилаштава, која поступају по тим кривичним пријавама.

29(59)(А) - 3.Према доступним подацима Републичког јавног тужилаштва, у 2019. години је због кривичног дела изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (члан 317. Кривичног законика) пријављено 36 лица, што је више него претходне године када је пријављено 20. Због кривичног дела расна и друга дискриминација (члан 387. Кривичног законика) пријављено је 18 лица, знатно више него претходне године када је пријављено 8 лица. Нема података о националној припадности или раси особа које су жртве ових кривичних дела.

29(59)(А) - 4 У извештају Републичког јавног тужилаштва наводи се да је 2018. године одбачене су кривичне пријаве против 15 лица за кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости. С друге стране оптужена су три лица и донето шест осуђујућих пресуда којим се казном затвора кажњавају четири лица, док је у односу на три лица изречена условна осуда. Тужилаштва су у истом периоду добацила кривичне пријаве против три лица за кривично дело расна и друга дискриминација, док су остале пријаве остале нерешене.
Прошле године одбачене су кривичне пријаве против 19 лица за кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости. Казном затвора кажњавају се 2 лица, за 1 лице је изречена као главна казна рад у јавном интересу, док је за 6 лица изречена условна осуда.

29(59)(А) - 5 Нису доступни подаци о постојању буџетских средстава која су опредељена за решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини. Најчешће се средства која издваја држава користе за пружање неке врсте помоћи Ромима, а не за решавање негативних ставова. Углавном организације цивилног друштва и међународне организације у оквиру различитих пројеката спроводе кампање које имају за циљ смањење предрасуда према Ромима.

29(59)(А) - 6 Закон о забрани дискриминације забрањује дискриминацију националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. Један од облика дискриминације може бити и говор мржње, коју закон дефинише као изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин. Међутим, не постоје јасно утврђене, мерљиве и транспарентне мере за спречавање насиља и говора мржње, искључиво, према Ромима.

29(59)(Б) - 1 Национални план акције за децу није усвојен. С друге стране, Националном стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016. до 2025. године предвиђено је неколико циљева са пратећим мерама које се тичу приступа услугама и програмима социјалне заштите деци Ромима. Као циљеви су наведени: унапређење развоја и здравља ромске деце, унапређење приступа квалитетној здравственој заштити без дискриминације, у систему социјалне заштите применити решења која дају предност подршци породици приликом пружања подршке деци у ризику, укључујући и посебну подршку ромској породици, унапредити доступност новчаних давања за децу и породице ромске националности које имају на њих право, са посебним акцентом на новчану социјалну помоћ, туђу негу и помоћ и дечји додатак, и друге мере. Заштитник грађана је у сарадњи са невладином организацијом А11 – Иницијатива за економска и социјална права у току 2019. године пратио спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у двадесет локалних самоуправа. Закључак до кога се дошло је да је Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња поставила реалне основе, а да су у Акционом плану развијене добре активности за њено спровођење. Међутим, иако се бележи напредак у одређеним областима, уколико се та достигнућа анализирају са становишта остваривања мера и активности које је Влада Републике Србије одредила да би се постигло сузбијање сиромаштва Рома и смањивање социјално-економских разлика, резултати су врло ограничени.

29(59)(Б) - 2 У регистру акредитованих програма, који води Републички завод за социјалну заштиту постоји један програм обуке који се односи на наведену тематику, и то „Препознавање и уважавање различитости - културно компетентна пракса у социјалној заштити“. Осим њега постоји и програм „Подршка унапређењу положаја Ромкиња”, који учесницима омогућује да стекну знања о историји, култури, традицији и обичајима Рома и да их користе у приступу корисницама без дискриминације и предрасуда. У Центру за социјални рад у Лозници је у марту ове године реализована је обука „Унапређење етичких компетенција стручних радника за рад са маргинализованим групама”. Завод за унапређивање образовања и васпитања међу акредитованим програмима има „Рад са децом из маргинализованих група“, које организује Педагошко друштво Србије. Циљ овог програма је сагледавање и уважавање културе, традиције и искуства различитих маргинализованих група у наставном процесу.
Такође, у каталогу се налазе и следећи програми „Ни црно ни бело – програм за рад са децом/младима, против предрасуда, за толеранцију и интеркултуралност“, „Ми и они други“, „Оснаживање наставника и васпитача за препознавање дискриминације и упознавање са механизмима заштите од дискриминације“, као и неколико програма који имају за циљ унапређење комуникационих компетенција запослених у образовним институцијама у циљу стварања толерантне средине за учење и развој детета.

29(59)(Б) - 3 Нема података о броју стручњака у центрима за социјални рад и у образовним институцијама који су прошли обуке за културно осетљиву комуникацију и поступање. Према подацима добијеним од Завода за унапређивање образовања и васпитања у првој половини године обучено је 157 полазника, али нису дате прецизне информације о којим обукама је реч. У посебном извештају Заштитника грађана о спровођењу актуелне стратегије за социјално укључивање Рома наводи се да стручњаци у центрима за социјални рад врло често нису у могућности да похађају доступне обуке, и то због мањка запослених.

29(59)(Б) - 4 Међу акредитованим програмима у каталогу Завода за унапређење образовања и васпитања налази се 161 обука чији је циљ развијање компетенција наставног особља за комуникацију и сарадњу. Међу њима се налази обука под називом „Интеркултурализам у вртићу: ромски језик, обичаји и култура“. Када су у питању акредитовани програми у области социјалне заштите, Републички завод за социјалну заштиту води само један програм обуке који се односи на осетљиву комуникацију и поступање, а то је „Препознавање и уважавање различитости-културно компетентна пракса у социјалној заштити“. Програм је до краја априла 2019. године имао две реализације, с тим што су обе биле у децембру 2017. године. Наведеним обукама су присуствовали стручни радници центара за социјални рад, запослени у домовима за децу и младе, домовима за старе и геронтолошким центрима, као и специјалних основних и средњих школа.
У марту 2020. године реализована је обука „Унапређење етичких компетенција стручних радника за рад са маргинализованим групама” коју је похађало 15 запослених Центра за социјални рад Лозница. Комора социјалне заштите у Лозници је организовала ову обуку. Од почетка године до септембра 2020. године, Завод за унапређивање образовања и васпитања одржао је 6 обука, али није прецизирано којих.

29(59)(Б) - 5 Постојећи ресурси у систему социјалне заштите нису адекватни за пружање ефикасне социјалне заштите, међутим, недостаје боље умрежавање система социјалне заштите са другим системима, односно недржавним пружаоцима битних услуга социјалне заштите. Једна од њих је свакако Свратиште за децу, лиценцирана услуга коју пружа невладина организација Центар за интеграцију младих с циљем унапређења квалитета живота деце која живе или раде на улици. Иако је препозната Законом о социјалној заштити, средства за финансирање ове важне услуге и даље се, нажалост, не обезбеђују из државног буџета, већ из пројеката међународних организација који немају компоненту одрживости и донација грађана и компанија.

29(59)(Б) - 6 МРЗБСП је у 2018. године започело процес израде Стратегије социјалне заштите за период од 2019. до 2025. године, али она још увек није усвојена. Акциони план за спровођење Стратегије за инклузију Рома и Ромкиња за период 2019 – 2020. године није усвојен и стога није могуће праћење стања. Резултати истраживања „Процена институционалних капацитета јединица локалне самоуправе у области социјалне заштите и остваривања социјалне укључености рањивих група“ објављени су током 2019. године. Узорак су чиниле 31 јединица локалне самоуправе, а истраживање је показало да су само 4 донеле програм унапређења социјалне заштите за 2018. годину, док 22,5% њих нема ниједан важећи стратешки и плански документ значајан за процес социјалног укључивања. Осим тога, истраживање је показало да ромске породице најчешће користе право на новчану социјалну помоћ, једнократну новчану помоћ, а значајан број користи и услугу народне кухиње. С друге стране, према истом истраживању, запослени у систему социјалне заштите на локалном нивоу као разлоге за недовољну развијеност услуга социјалне заштите наводе: недостатак финансијских средстава, недостатак кадрова и забрану запошљавања, недовољну информисаност локалних самоуправа о надлежностима у области социјалне заштите. У појединим градивима и општинама ангажовани су локалних координатора за ромска питања. Међутим, велики број људи није упознат са њиховим радом. Осим њих, у 50 градова и општина постоје мобилни тимови за инклузију Рома чији је задатак обављање теренских посета ромским насељима и пружање подршке и помоћи појединцима и породицама. Истраживање „Мапирање услуга социјалне заштите и материјалне подршке у надлежности локалних самоуправа у Републици Србији“ показало је да је већи број услуга доступне једино у већим градовима, док у појединим општинама не постоји ниједна од локалних услуга социјалне заштите. Треба напоменути и улогу организација цивилног друштва које често имају улогу посредника између ромских породица и институција социјалне заштите.

29(59)(Б) - 7 Један од највећих проблема за приступ мерама социјалне заштите представља то што одређени број Рома нема пројављено пребивалиште. Закон о пребивалишту и боравишту грађана је предвидео могућност утврђивања пребивалишта на адреси центра за социјални рад и то је значајно олакшало приступ мерама социјалне заштите. Међутим, многи корисници и даље нису упознати да ова могућност постоји, а они који знају за то, често имају тешкоће да поднесу захтеве за утврђивање пребивалишта, јер не умеју да напишу такав захтев, а неки су чак и неписмени.

29(59)(А) 1 - Није дошло до напретка у спровођењу кампања које имају за циљ решавање негативних ставова према Ромима у друштву у целини и других мера за спречавање насиља и говора мржње према Ромима.

29(59)(А) 2 - Не постоје целовити статистички подаци о говору мржње. Подаци јавних тужилаштава показују да су у периоду од почетка јануара 2011. до 30. маја 2016. године поднесене кривичне пријаве због говора мржње против 216 лица, при чему је у 207 случајева било реч о говору мржње у односу на национално или етничко порекло; говор мржње је у највећем броју случајева био усмерен према Ромима и ЛГБТ особама. У односу на број поднесених кривичних пријава, против 106 лица је подигнута оптужница, а 41 лице је осуђено због кривичног дела говора мржње.

29(59)(А) 3 - Због кривичног дела изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости (члан 317. Кривичног законика) у 2016. години пријављено је 38 лица, при чему су из претходне године пренете нерешене кривичне пријаве против 38 лица, те је у току 2016. године у раду било укупно 76 пријава. Због кривичног дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика пријављено је у 2016. години 25 лица, а у раду је биле су још кривичне пријаве против 6 лица које су пренете из претходног периода. 

У 2017. годину пренети су предмети формирани по кривичним пријавама из 2016. године у односу на 33 особе, тако да су у 2017. години у раду биле пријаве против 83 лица, од чега су пријаве притив 24 лица одбачене. На крају 2017. године, у тужилаштву је остало нерешених пријава против 28 лица, а код других органа су нерешене остале кривичне пријаве против 26 лица. Због кривичног дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика у 2017. години пријављено је девет лица, а шест нерешених кривичних пријава је пренесено из претходног периода.

29(59)(А) 4 - Од укупног броја пријава које су обрађиване у 2016. години у односу на кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости из члана 317. Кривичног законика (76), одбачене су 43 кривичне пријаве, против једног лица је захтевана истрага, донето је 14 осуђујућих пресуда и једна ослобађајућа пресуда, 15 пријава било је у обради, а осам пријава је остало нерешено. У односу на кривичне пријаве због дела расна и друга дискриминација из члана 387. Кривичног законика, на крају 2016. године одбачено је 25 пријава, а 8 пријава је било на проверама.

У 2017. години донете су осуђујуће пресуде против три лица за кривично дело изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости, од чега је једно лице осуђено на казну затвора, а два лица су осуђена на условну казну. За кривично дело расна и друга дискриминација, од 15 кривичних пријава које су обрађиване у 2017. години, одбачене су четири, донете су осуђујуће пресуде против два лица - затворске казне, а у односу на три лица донете су ослобађајуће пресуде.

29(59)(А) 1 - Посебан извештај Заштитника грађана: Стање права детета у Републици Србији, Заштитник грађана, Београд, новембар 2018, на: https://www.ombudsman.rs/index.php/izvestaji/posebnii-izvestaji/5949-p-s-b-n-izv-sh-z-sh-i-ni-gr-d-n-s-nju-pr-v-d.

29(59)(А) 2 - ECRI Report on Serbia (fifth monitoring cycle), Strazbur, maj 2017, para. 19, na: https://rm.coe.int/third-report-on-serbia/16808b5bf4.

29(59)(А) 3 - Рад јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2016. години, Републичко јавно тужилаштво, Београд, март 2017. године, стр. 25, на: http://www.rjt.gov.rs/docs/Rad%20javnih%20tuzilastva%20-%202016.pdf; Рад јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2017. години, Републичко јавно тужилаштво, Београд, март 2018. године, стр. 28-29, на: http://www.rjt.gov.rs/docs/SKMBT_C65218033011140_2.pdf.

29(59)(А) 4 - Рад јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2016. години, Републичко јавно тужилаштво, Београд, март 2017. године, стр. 25, на: http://www.rjt.gov.rs/docs/Rad%20javnih%20tuzilastva%20-%202016.pdf; Рад јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости у 2017. години, Републичко јавно тужилаштво, Београд, март 2018. године, стр. 28-29, на: http://www.rjt.gov.rs/docs/SKMBT_C65218033011140_2.pdf.

Трећи циклус УПР

6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина).

6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска).

6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка).

Комитет за људска права

29(11) Држава странка треба да: (а) повећа напоре за промовисање толеранције према припадницима етничких, националних, расних, верских и других мањина, укључујући и припаднике ромске заједнице; и (б) омогући ефикасно спровођење члана 54 (а) Кривичног законика, укључујући обезбеђивање индентификације и благовремене истраге злочина из мржње, процесуирање починилаца и кажњавање одговарајућим санкцијама.

29(15) Држава чланица треба да појача напоре за: (а) промоцију недискриминаторног приступа могућностима и услугама у свим областима за припаднике ромске заједнице; (б) олакшавање и омогућавање регистрације деце чији родитељи немају идентификационе документе и омогућавање интерно расељеним Ромима који живе у неформалним насељима да пријаве своје пребивалиште и добију идентификационе документе, што укључује преиспитивање закона о сталном и привременом пребивалишту; (в) сарадњу са интерно расељеним ромским заједницама на развоју одговарајућих трајних решења, укључујући и локалну интеграцију у српско друштво; и (г) предузимање свих неопходних корака за спровођење стратегије за социјалну инклузију Рома.

Комитет за економска, социјална и културна права

29(11) Комитет позива државу чланицу да: (а) интензивира напоре усмерене ка унапређењу равноправности и борбе против дискриминације припадника националних мањина, особа са инвалидитетом, избеглица и интерно расељених лица, укључујући Роме, лезбијке, геј, бисексуалне и трансродне особе и друге маргинализоване особе и групе у погледу приступа запошљавање, социјално осигурање, становање, здравство и образовање; (б) систематски примењује Закон о забрани дискриминације и друго релевантно законодавство, као и Стратегију за спречавање и заштиту од дискриминације 2013–2018, да би се спречавала и кажњавала дела дискриминације, водећи рачуна о свим забрањеним основима дискриминације које су садржани у члану 2, став 2. Пакта и разрађена у Општем коментару Комитета бр. 20 (2009) о забрани дискриминације у погледу уживања економских, социјалних и културних права.

29(12) Комитет позива државу чланицу да предузме даље мере како би се превазишла преовлађујућа дискриминација Рома у приступу економским, социјалним и културним правима, укључујући ревизију Стратегије за унапређење положаја Рома како би она боље одражавала специфични положај Рома, као и осигуравање да се национални приоритети о Ромима уредно саопште локалним властима како би се ефикасно спровели.

Комитет за укидање расне дискриминације

29(14) Позивајући се на своје опште препоруке бр. 7 (1985) која се односи на спровођење члана 4. Конвенције, бр. 15 (1993) о члану 4. Конвенције и бр. 35 (2013) о борби против расно мотивисаног говора мржње, Комитет тражи од државе чланице да у наредном периодичном извештају достави статистичке податке, разврстане по националности жртве, који се односе на истражне радње, кривично гоњење, осуђујуће пресуде, санкцијаме и правне лекове за расно мотивисана дела говора мржње и подстицања на расну мржњу. Комитет даље препоручује држави чланици да: (а) осигура да њени закони криминализују подстицање расне мржње, без обзира да ли се подстиче насиље или не; (б) појача мере за ефикасну идентификацију, истрагу и кажњавање лица одговорних за расистички мотивисан говор мржње, укључујући његове писане, говорне и онлајн форме, у складу са општом препоруком бр. 35 (2013) о борби против расно мотивисаног говора мржње; (в) предузме одговарајуће мере за борбу против ширења расизма на Интернету, укључујући блокирање веб страница посвећених подстицању расне дискриминације и мржње, и захтевањем од друштвених мрежа и других веб страница које дозвољавају коментаре на мрежи да прате писања на својим страницама и благовремено уклањају коментаре који садрже говор мржње; (г) снажно одговара на расистичко понашање у спорту, нарочито у фудбалу, што укључује ширење јаких антирасистичких порука на спортским догађајима и брзом применом препорука садржаних у параграфима 56. и 57. извештаја Европске комисије против расизма и нетолеранције за 2017. годину о Србији; (д) повећа напоре усмерене ка информисању и сензибилизисању јавности о недозвољености расно мотивисаног говора мржње и релевантним механизмима за жалбе; (ђ) осигура да политички лидери и наставници активно промовишу међуетничку толеранцију и разумевање.

29(16) Комитет препоручује да држава чланица уложи напоре за спровођење члана 54 (а) Кривичног закона, а нарочито да: (а) обезбеди евидентирање свих пријављених инциденти, истрага, кривичних гоњења, санкција и правних лекова који се односе на злочине расистичке мржње; (б) осигура да се починиоцима изричу санкције сразмерне тежини расистичких злочина мржње и да жртве добију пуну одштету; (в) у оквиру полицијских управа одреди контакт особе за расистичке инциденте, оспособи их за спровођење истрага и обезбеди њихово редовни дијалог са циљним групама, како би се осигурало адекватно пријављивање расистичких злочина мржње.

29(17) Комитет захтева од државе чланице да достави детаљне статистике, разврстане по националности, о броју и природи пријављених расно мотивисаних злочина из мржње, кривичном гоњењу и осуђивању и накнади штете жртвама. Комитет такође тражи статистику о броју таквих случајева који су још увек у току пред Републичким јавним тужилаштвом и пред судовима.