ПРЕПОРУКЕ КОМИТЕТА ЗА ПРАВА ДЕТЕТА УН

Р. БР.	ПРЕПОРУКА	СПЕЦИФИЧНА / КОНКРЕТНА ПРЕПОРУКА	ИНДИКАТОР	НАДЛЕЖНИ ОРГАН	СТАТУС	ПОЧЕТНО СТАЊЕ	ЦИЉ	ИЗВОР ВЕРИФИКАЦИЈЕ	ВЕЗА СА ПРЕПОРУКАМА ИЗ ДРУГИХ МЕХАНИЗАМА УН	НАПОМЕНЕ
1.	1 (5) Комитет препоручује да држава чланица предузме све неопходне мере да испуни раније препоруке из 2008. године (CRC / C / SRB / CO / 1) који нису спроведене или нису спроведене у потпуности. 10 Dec, 2018	10 Dec, 2018	Припремљен акциони план за спровођење препорука 20 Apr, 2019	Влада РС Канцеларија за људска и мањинска права Владе РС /Центар за права детета 9 Apr, 2019	Нема промена у односу на почетно стање. План за праћење примене УН препорука, између осталог и препорука упућених РС 2017. године, је упућен на мишљење надлежним државним органима и институцијама 29. октобра 2021. године, након чега је послат Влади на усвајање у децембру 2021. године. Влада није усвојила План. 9 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Није усвојен план спровођења и праћења препорука Комитета из 2008. године. 18 Apr, 2019	Усвојен план спровођења и праћења препорука Комитета 9 Apr, 2019	Веб презентација Канцеларије за људска и мањинска права Владе РС. 9 Apr, 2019	Трећи циклус УПР 6.11. Наставити јачање напора на унапређењу и заштити људских права, посебно права осетљивих друштвених група, укључујући жене и децу. (Вијетнам) 10 Dec, 2018	Идентификовати препоруке на које се ова препорука односи - утврдити надлежност. 2 Mar, 2019	Детаљније
2.	2 (7) Комитет подсећа на своју ранију препоруку и подстиче државу чланицу да настави усклађивање свог законодавства са принципима и одредбама Конвенције. Нарочито Комитет препоручује да држава уговорница: 10 Dec, 2018	(А) донесе свеобухватни закон за децу и уведе поступак процене утицаја на права детета за све нове законске регулативе која су усвојене на националном нивоу; 9 Apr, 2019	2(7)(А) – 1 Свеобухватни Закон о деци донет у Народној Скупштини 2(7)(А) – 2 Развијена методологија за спровођење процене утицаја нових законских регулатива на права детета 2(7)(А) - 3 Влада усвојила поступак процене утицаја нових законских регулатива на права детета као обавезан корак у доношењу нове регулативе 10 Dec, 2018	МРЗБСП, Влада РС, Савет за права детета /Центар за права детета 2 Mar, 2019	МРЗБСП је припремило текст Преднацрта Закона о правима детета и заштитнику права детета у јулу 2018. Преднацрт је отворен за коментарисање путем веб презентације МРЗБСП. МРЗБСП је у јуну 2019. припремило Нацрт Закона о правима детета и заштитнику права детета. Јавна расправа је започела 5.јуна 2019. у Београду, у Народној скупштини. Jaвна расправа је завршена у јуну 2019. након чега је Нацрт закона послат надлежним министарствима и другим институцијама на мишљење. За разлику од 2020. године, Планом рада Владе РС за 2021. годину било је предвиђено да се међу актима које Влада предлаже Народној скупштини нађе и Предлог закона о правима детета и Заштитнику права детета, са роком до краја октобра 2021. године. Планови за 2018. и 2019. годину су такође предвиђали усвајање овог закона. Председник Одбора за права детета НС, на седници одржаној у априлу 2021. године, информисао је присутне да је Министарство за бригу о породици и демографију најавило рад на изменама и допунама Нацрта овог закона, али је исход и даље непознат, јер се ово Министарство није оглашавало поводом овог питања. План рада Владе РС за 2022. годину није јавно доступан. 9 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Није усвојен Закон о правима детета. 7 Mar, 2019	1 - Закон усклађен са принципима и одредбама Конвенције усвојен у НС. 2 - Методологија нових законских регулатива усвојених на националном нивоу са правима детета је развијена. 3 - Поступак процене утицаја свих нових законских регулатива усвојених на националном нивоу са правима детета усвојен је од стране Владе РС и редовно се примењује. 9 Apr, 2019	Службени гласник РС 9 Apr, 2019	Трећи циклус УПР 7.17. Усвојити свеобухватни Закон о правима детета и основати институцију Омбудсмана за децу (Монголија) Трећи циклус УПР 7.90. Успоставити законодавне и друге мере да би се обезбедила усклађеност са Општим протоколом о заштити деце од злостављања и насиља (Естонија) 2 Nov, 2019		Детаљније
2.		(Б) Измени Закон о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору како би се осигурало да његове мере штедње не утичу негативно на квалитет и ефикасност услуга за децу. 10 Dec, 2018	2(7)(Б) – 1 Донет Закон о изменама и допунама Закона о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, којим се обезбеђује да мере штедње не утичу негативно на квалитет и ефикасност услуга деци 2 Mar, 2019	МДУЛС, МФ /Центар за права детета 2 Mar, 2019	Закон о начину доређивања максималног броја запослених у јавном сектору био је на снази до 31. децембра 2019. године, међутим, до краја 2020. године се и даље запошљавало по старом, уз сагласност Владине Комисије за давање сагласности за ново запошљавање. Закон о буџетском систему, измењен је децембра 2020. године, и на тај начин се укинуо принцип запошљавања у јавном сектору, који се односио на то да за сваког новозапослног мора да се добије одобрење владине комисије, и увео систем запошљавања у складу са потребама за кадровима, што значи да, под одређеним условима, послодавцу не треба претходно помињано одобрење. Затим је Закон о буџетском систему, измењен децембра 2021. године, којим се предвиђа да корисници јавних средстава у наредне три године (Од 1.1.2021. до 31.12.2023. године) могу без посебних дозвола и сагласности Владе Србије да приме нове запослене у радни однос. 9 Jun, 2022 Делимично испуњено (преко 50%)	Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору који реализује мере штедње усвојен 2015. године. 2 Mar, 2019	Закон о изменама и допунама Закона о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, којим се обезбеђује да мере штедње не утичу негативно на квалитет и ефикасност услуга деци, усвојен у НС. 9 Apr, 2019	Службени гласник РС 9 Apr, 2019	6 Nov, 2019
3.	3(9) Комитет препоручује да држава уговорница: 10 Dec, 2018	(А) усвоји конзистентан политички оквир који ће заменити Национални план акције за децу и служити као основ за ефикасно планирање буџета и праћење одговарајућих политика; 2 Mar, 2019	3(9)(А) – 1 Усвојен нови Национални план акције за децу односно други одговарајући стратешки оквир за ефикасно планирање буџета и праћење одговарајућих политика за децу који адекватно рефлектује препоруке Комитета за права детета 2 Mar, 2019	МРЗБСП, Влада РС /Центар за права детета 2 Mar, 2019	На основу одлуке Савета за права детета министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је 24. априла 2018. донео решење о формирању Радне групе за израду новог НПА за децу као вишегодишњег документа у коме ће бити дефинисана краткорочна, средњорочна и дугорочна политика према деци и идентификовани основни проблеми у остваривању, заштити и унапређењу права детета у Србији. Од када је формирана, радна група је одржала два састанка али још увек није утврђен опис посла радне групе, план и динамика рада. С обзиром да РС од 2016. године нема јединствену политику у области права детета, ово представља велики разлог за забринутост. 9 Jun, 2022 Није испуњено	У Србији не постоји национална стратегија/акциони план који уређује права детета и који би био основ за ефикасно планирање буџета и праћење одговарајућих политика. 2 Mar, 2019	НПА за децу усвојен од стране Владе РС којим је предвиђено ефикасно планирање буџета и праћење политика за децу и који адекватно рефлектује препоруке Комитета за права детета 9 Apr, 2019	Службени гласник РС Веб презентације МРЗБСП, Владе РС и Савета за права детета РС 9 Apr, 2019			Детаљније
		(Б) Осигурати консултације са свим релевантним актерима, укључујући и децу, да се процени утицај претходног плана и идентификују сви потенцијални недостаци како би се унапредио 10 Dec, 2018	3(9)(Б) Број обављених консултација са свим релевантним актерима, укључујући и децу, о процени утицаја претходног НПА за децу, са идентификованим недостацима 2 Mar, 2019	МРЗБСП, Савет за права детета /Центар за права детета 2 Mar, 2019	Не постоји опис посла радне групе за израду НПА за децу ни разрађен план и динамика његове припреме. Нису обављене консултације са релевантним заинтересованим актерима, нити са децом, у циљу процене о ефективности претходног плана, а нема назнака ни да се планирају такве консултације. 9 Jun, 2022 Није испуњено	Није урађена евалуација претходног Националног акционог плана нити су одржане консултације са релевантним актерима, укључујући и децу, у циљу процене утицаја претходног плана и идентификације свих потенцијалних недостака у његовом спровођењу. 2 Mar, 2019	НПА за децу који је престао да важи 2015. године евалуиран у смислу његове релевантности и ефективности. Одржане консултације са релевантним актерима - организацијама цивилног друштва у области права детета и децом, у циљу процене утицаја претходног плана и идентификације свих потенцијалних недостатака у његовом спровођењу како би се ти недостаци избегли у новом НПА. 9 Apr, 2019	Веб презентације МРЗБСП и Савета за права детета РС 10 Apr, 2019		ЦПД је заједно са децом из Клуба Де Икс одржао консултације са децом из неколико школа у 5 градова у Србији о томе шта би требало да уђе у НАП. 10 Dec, 2018
		(Ц) Осигурати да сваки нови план буде подржан одговарајућим елементима за његову примену, укључујући довољно људских, техничких и финансијских ресурса и да се ефикасност њене имплементације редовно оцењује. 17 Dec, 2021	3(9)(Ц) – 1 Проценат буџетираности мера из Националног плана акције за децу односно другог одговарајућег политичког оквира 3(9)(Ц) – 2 Годишњи извештаји о имплементацији новог НПА за децу односно другог одговарајућег политичког оквира 20 Apr, 2019	Влада РС, Савет за права детета /Центар за права детета 2 Mar, 2019	С обзиром на то да НПА, примењив у смислу одговарајућих људских, техничких и финансијских ресурса није усвојен, годишњи извештаји нису израђени. 9 Jun, 2022 Није испуњено	Није усвојен НПА за децу. 10 Apr, 2019	Мере предвиђене новим НПА за децу су адекватно буџетиране и обезбеђено је довољно људских, техничких и финансијских ресурса за његово спровођење. 11 Apr, 2019	Закон о буџету РС за сваку наредну годину Годишњи извештаји Савета за права детета Владе РС 11 Apr, 2019
4.	4(11) Комитет препоручује да држава потписница: 10 Dec, 2018	(А) ојача улогу Савета за права детета као главног институционалног механизма за координацију на међуминистарском нивоу дајући му јасни мандат и довољно ауторитета да координира све активности везане за спровођење Конвенције на међусекторском, националном и локалном нивоу; 10 Dec, 2018	4(11)(А) – 1 Број седница Савета за права детета 4(11)(А) – 2 Број поднетих иницијатива, предлога, мишљења и анализа Савета за права детета које се односе на остваривање права детета у Републици Србији; 4(11)А – 3 Број прихваћених иницијатива, предлога, мишљења и анализа Савета за права детета које се односе на остваривање права детета у Републици Србији 1 Sep, 2020	МРЗБСП, Влада РС /Центар за права детета Праксис 6 Nov, 2019	Током 2017. године, одржана је 1 седница Савета (7. новембар 2017.године). Током 2018. године, одржано је 4 седнице (1. марта, 1. јуна и 5. новембра 2018. године). Током 2019. године, одржано је 4 седнице Савета (12. фебруара, 15. маја, 29. октобра и 20. децембра 2019. године Током 2020. године није одржана ниједна седница Савета, а посебно је забрињавајуће што савет није имао ниједну активност од момента наступања кризе изазване пандемијом КОВИД-19 до момента формирања новог сазива у априлу 2021. године Током 2021. године, у априлу 2021. године формиран је нов сазив Савета и одржане су две седнице (21. јул и 17. децембра 2021. године) и није било покренутих иницијатива Савета, а у наредном периоду се очекује да Влада РС формира нов сазив Савета за права детета, јер је мандат последњег сазива истекао у марту 2022. Улога савета није знатно ојачана у посматраном периоду. 9 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Савет за права детета не постоји. 9 Apr, 2019	1 - Савет за права детета је функционалан, има своју административну канцеларију и за његов рад су предвиђени адекватни ресурси од стране Владе РС. 2 - Савет за права детета редовно подноси иницијативе, предлоге, мишљења и анализе које се односе на остваривање и унапређење права детета у РС. 10 Apr, 2019	Закон о буџету за сваку наредну годину Годишњи извештаји о раду Савета за права детета Владе РС 11 Apr, 2019	У АП за Поглавље 23, у делу који се односи на права детета, држава се обавезала да ће ојачати улогу Савета за права детета. То је било предвиђено првим АП од 2015. године, као и у тренутној нацртној верзији. 6 Nov, 2019		Детаљније
		(Б) осигура да Савет добије потребне људске, техничке и финансијске ресурсе за ефикасно функционисање; 10 Dec, 2018	4(11)(Б) – 1 Стручна и административно-техничка потпора коју Савету пружа Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 4(11)(Б) – 2 Број ангажованог особља које пружа стручну и административнотехничку потпору за рад Савета 4(11)(Б) – 3 Проценат повећања буџета Савета 2 Nov, 2019	МРЗБСП, Влада РС /Центар за права детета 10 Dec, 2018	Савет за права детета је подржан од стране Министарства за бригу о породици и демографију. За рад Савета нису обезбеђена посебна буџетска средства ни посебно ангажовано особље. У наредном периоду очекује се да Влада РС формира нов сазив Савета за права детета, јер је мандат последњег сазива истекао у марту 2022. 9 Jun, 2022 Није испуњено	Не постоји подршка Савету за права детета. 5 Mar, 2019	Савет за права детета је подржан од стране Владе РС, има обезбеђено годишње финансирање из буџета и административну канцеларију са посебно ангажованим особљем. 10 Apr, 2019	Закон о буџету РС Извештаји Савета за права детета 11 Apr, 2019
		(Ц) подстакне систематски надзор над усвајањем и спровођењем политика и препорука Одбора за права детета Народне скупштине о прописима релевантним за децу. 10 Dec, 2018	4(11)Ц) - 1 Број препорука Одбора за права детета Народне скупштине о прописима релевантним за децу 4(11)Ц) - 2 Проценат спроведених препорука Одбора за права детата Народне скупштине према извештају Савета за права детета 10 Apr, 2019	Одбор за права детета НС /Центар за права детета 2 Mar, 2019	Током 2017. године, Одбор се није састајао. Током 2018. године, Одбор је одржао 6 седница (29. марта, 8. маја, 9. октобра, 23. октобра, 6. децембра и 18. децембра 2018. године). У 2019. години је одржанe су четири седнице (28. јануара, 2. априла, 23. јула, 1. октобра, 20. новембра 2019. године). Током 2020. године, Одбор је одржао 2 седнице (20. фебруара i 26. октобра 2020. године). Током 2021. године, Одбор је одржао 5 седница (19. априла, 27. маја, 21. јуна, 30. јуна, 29. јула 2021. године). Током 2022. године, Одбор је одржао 2 седнице (обе су се одржале 11. фебруара 2022. године). 9 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Одбор за права детета НС није активан. 2 Mar, 2019	Одбора за права детета Народне скупштине разматра и иницира интегрисање права детета у релевантне законе у скупштинској процедури. 10 Apr, 2019	Веб презентација НС Извештаји Савета за права детета 10 Apr, 2019		Одбор за права детета 10 Dec, 2018
5.	5 (13) У светлу Општег коментара бр. 19 у вези са јавним буџетом за остваривање права детета, Комитет препоручује да држава потписница: 10 Dec, 2018	(A) успостави поступак одређивања буџета који укључује права детета и дефинише јасна издвајања за децу у релевантним секторима и органима, укључујући специфичне показатеље и системе за праћење; 10 Dec, 2018	5(13)(А) - 1 Стриктна примена функционалне класификације до нивоа класа, посебно на локалном нивоу 5(13)(А) - 2 Усвојен предлог програмског буџета за локални ниво, поднет од стране СКГО, за сектор Социјалне заштите са детаљно разрађеним показатељима) 5(13)(А) - 3 Унапређена постојећа програмска класификација Буџета Републике Србије, за сектор ”Социјална заштита”, програм ”Породично-правна заштита”, са припадајућим показатељима 5(13)(А) - 4 Унапређена постојећа програмска класификација и припадјући показатељи за сектор ”Образовање”, на националном и локалном нивоу 13 Feb, 2019	Министарство финансија РС СКГО /Центар за социјалну политику 2 Mar, 2019	5(13)(А) - 1 Тренутно је делимично могуће пратити алокацију средстава за децу и породицу са децом у буџетском систему путем класе 040 Породица и деца (категорија Социјална заштита) и категорија Образовање у оквиру функционалне класификације. Међутим, ако је функционална класификација годинама у употреби, у примени ове класификације постоје одређени проблеми пре свега на локалном нивоу код категорије социјална заштита јер оптшине не раздвајају категорију по класама или то не раде довољно прецизно. 5(13)(А) - 2 Програмско буџетирање уведено је 2015. године, на националном и локалном нивоу. На националном нивоу постоји програм Породичноправна заштита, а на локалном програмска активност Подршка деци и породицама са децом, док на оба нивоа постоји сектор Образовања. Прописани су индикатори за праћење учинка, али су неопходна побољшања класификације и индикатора, посебно на локалном нивоу. Стална конференција градова и општина (СКГО) припремила је предлог програмске класификације социјалне заштите и образовања са детаљно разрађеним индикаторима учинка који у потпуности омогућавају праћење адекватности, ефикасности и правичности, aли Министарство финансија још увек није усвојило овај предлог. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	5 (13)(A) - 1 НЕ 5 (13)(A) - 2 Није усвојен 5 (13)(A) - 3 НЕ 5 (13)(A) - 4 НЕ 22 Apr, 2019	ДА ДА ДА ДА 26 Feb, 2019	16 Apr, 2019	Комитет за економска, социјална и културна права (24) Комитет позива државу потписницу да: (а) Повећа накнаде за социјалну помоћ, узимајући у обзир Општи коментар Комитета бр. 19. о праву на социјалну заштиту, како би помогла свим конкретним појединцима и породицама широм државе потписнице, укључујући особе са инвалидитетом, старија лица, децу, породице са ниским примањима и дугорочно незапослена лица да остваре одговарајући животни стандард; Комитет за економска, социјална и културна права (27) Комитет позива државу потписницу да: (а) Спречи раздвајање деце од породица, у најбољем интересу детета, и да предузме кораке како би обезбедила да систем бриге о детету пружи ефикасну подршку породицама у кризи и под ризиком од раздвајања детета од породице; (б) Да предузме даље кораке како би обезбедила алтернативно породично старање за децу без родитељског старања, са фокусом на деци са посебним потребама; (ц) Да приоритет алтернативнима социјалних услуга у заједници, а не резиденцијалним установама за старање о деци и да развије проактивне мере за напуштање институционалне заштите. Циљеви одрживог развоја 1.1 До краја 2030. свуда и за све људе искоренити екстремно сиромаштво (екстремно сиромашни су људи који живе са мање од 1,25 долара на дан). 1.2 До краја 2030. најмање за половину смањити број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било ком облику сиромаштва (према националним дефиницијама сиромаштва). 1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих. 1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање. 1.5 До краја 2030. изградити систем који ће повећати отпорност сиромашних и оних у рањивим ситуацијама те смањити њихову изложеност и рањивост од екстремних климатских догађаја, као и других економских, друштвених и/или еколошких катастрофа. 1.а Осигурати значајну мобилизацију ресурса из различитих извора, између осталог и кроз повећану развојну сарадњу, како би се обезбедила адекватна и предвидљива средства за земље у развоју, посебно за оне најнеразвијеније, у смислу спровођења програма и политика за окончање свих облика сиромаштва. 1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва. Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава 10.2 До краја 2030. оснажити и промовисати социјалну, економску и политичку инклузију свих, без обзира на старост, пол, инвалидност, расу, етничку припадност, порекло, религију или економски односно неки други статус. 10.3 Осигурати једнаке могућности и смањити неједнакости у исходима, између осталог и тако што ће се елиминисати дискриминаторски закони, политике и праксе и што ће се, у том погледу, промовисати прикладно законодавство, политике и активности. 10.4 Усвојити политике, посебно фискалну политику и политике у области плата и социјалне заштите, и прогресивно постићи већу равноправност. 22 Apr, 2019		Детаљније
		(Б) успостави механизме за праћење и евалуацију адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције; и 10 Dec, 2018	5(13)(Б) – 1 Успостављени су механизми за праћење и евалуацију адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције о правима деетата 5(13)(Б) – 2 Број анализа и др. докумената Савета за права детета о евалуацији адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције о правима детета 2 Mar, 2019	1 - Министарство финансија Савет за права детета 2 - Савет за права детета /Центар за социјалну политику 2 Mar, 2019	1 - Механизми нису успостављени. 2 - Савет за права детета се у свом досадашњем раду није бавио евалуацијом адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције о правима детета. 13 Jun, 2022 Није испуњено	1- Механизми не постоје. 2 - Савет за права детета не постоји. 9 Apr, 2019	1 - Успостављени су механизми за праћење и евалуацију адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције о правима деетата 2 - Савет за права детета Владе РС редовно припрема анализе и друге документе о евалуацији адекватности, ефикасности и праведности расподеле средстава издвојених за спровођење Конвенције о правима детета 11 Apr, 2019	Извештаји Савета за права детета Владе РС 11 Apr, 2019
		(Ц) осигура транспарентно и партиципативно буџетирање путем јавног дијалога, посебно са децом, као и одговарајућу одговорност власти, укључујући и на локалном нивоу; 10 Dec, 2018	5(13)(Ц) - 1 Министарство финансија је увело редовну праксу транспарентног и партиципативног буџетирања путем јавног дијалога 5(13)(Ц) - 2 Број јавних догађаја (састанака, округлих столова итд.) о планирању средстава јавних прихода за Буџет, ради остваривања права детета, на националном и локалном нивоу 5(13)Ц – 3 Број одржаних консултација са децом и родитељима 5(13) Ц – 4 Број деце и родитеља који су учествовали на јавним догађајима 5(13)(Ц) – 5 Број спроведених препорука које су добијене од стране деце 2 Sep, 2020	Министарство финансија /Центар за социјалну политику 9 Apr, 2019	У Србији је пракса партиципативног буџетирања тек у повоју и то само на локалном нивоу и не постоји пракса јавног планирања буџета за децу. Основни показатељ испуњења ове препоруке је да је Министарство финансија увело редовну праксу транспарентног и партиципативног буџетирања путем јавног дијалога. 13 Jun, 2022 Није испуњено	Не постоји пракса партиципативног буџетирања. 2 Mar, 2019
		(Д) спроведе свеобухватну процену буџетских потреба за децу и издвоји одговарајућа буџетска средства, повећа буџетска средства издвојена за друштвене секторе, посебно у областима образовања и социјалне помоћи, као и да се позабави дебалансима на основу показатеља који се односе на права детета 10 Dec, 2018	5(13)(Д) – 1 Спроведена свеобухватна процена буџетских потреба за децу 5(13)(Д) – 2 Износ издвојених буџетских средстава за програм који се односе на децу и породице са децом из области социјалне заштите и образовање и/или за класу 040 породица са децом и групу 9 образовање по функционалној класификацији 5(13)(Д) – 3 Израђена методологија за процену буџетских потреба 2 Mar, 2019	1 - Савет за права детата 2 - Министарство финансија /Центар за социјалну политику 10 Dec, 2018	Не постоји израђена методологија нити пракса свеобухватне процене буџетских потреба за децу 12 Jun, 2022 Није испуњено					Могуће је пратити само буџетске издатке у смислу републичког буџета док се издаци које финансирају локалне самоуправе не могу консолидовати. Укупни расходи за образовање односе се на децу и омладину, када се изузму издаци за високо образовање расходи се односе на децу. 21 Apr, 2019
6.	6(15) У светлу Општег коментара бр. 5 (2003) у вези са општим мерама имплементације, Комитет препоручује да држава потписница: 10 Dec, 2018	(A) брзо ојача управљање информацијама и системе прикупљања података и на нивоу централних и локалних власти да би се покриле све области Конвенције. Подаци треба да буду класификовани према, између осталог, старости, полу, инвалидитету, географском положају, етничком и националнм пореклу и социоекономском пореклу, како би се олакшала анализа стања све деце, а посебно оне у угроженом положају; 10 Dec, 2018	(6)(15)(А) Програм званичне статистике укључује обавезу класификације свих података званичне статистике према старости, полу, инвалидитету, географском положају, етничком и националном пореклу и социоекономском пореклу деце 10 Dec, 2018	Републички завод за статистику /Центар за права детета 20 Apr, 2019	Нема промена у односу на почетно стање. Шести циклус МИЦС истраживања (МИЦС 6) у Србији спроведено је од септембра до новембра 2019. године, а резултати су објављени 27. октобра 2020. године. Циљ овог истраживања јесте да се помогне у обезбеђивању показатеља који не постоје у административним изворима и подацима из других истраживања. Овим истраживањем су прикупљени различити показатељи о положају, пре свега, жена и деце, затим о положају породица, маргинализованих група становништва, итд. 12 Jun, 2022 Није испуњено	Податке о деци прикупљају надлежна министарства, у оквиру својих надлежности. Обраду података врши Републички завод за статистику, који објављује публикације, студије и анализе. Постоји ДевИнфо база података, намењена за праћење друштвеног развоја, направљена у сарадњи са УНИЦЕФ-ом, као и општинска ДевИнфо база, која пружа велики број података из области образовања, здравља и социјалне заштите на нивоу општина - за сваку од 174 општине у РС. Ова база података ажурира се два пута годишње и садржи 166 социо - економска показатеља разврстана према полу, старости и другим варијаблама. Републички завод за социјалну заштиту прикупља и обрађује податке из система социјалне заштите. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва развио је индикаторе за праћење достигнутог нивоа социјалног укључивања и смањења сиромаштва и усклађивање праћења показатеља социјалне укључености са земљама ЕУ. Не постоји систематско прикупљање података о деци, већ се за праћење остваривања права деце користе подаци из различитих извора, који често нису упоредиви јер се прикупљају по различитој методологији. Министарства, институције, правосудни органи и друга тела имају своје системе за прикупљање података о деци у зависности од надлежности. Недостатак поузданих и упоредивих података и евиденција отежава креирање делотворних политика према деци, као и ефикасну међусекторску сарадњу. Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији 2014. и Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2014 – MICS 5 спроведена су у сарадњи Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а. Нови круг, MICS6, покренут je у октобру 2016. године и посебно је усмерен ка прикупљању података који се тичу Циљева одрживог развоја. 20 Apr, 2019	Програм званичне статистике је унапређен, централни и локални нивои прикупљања међусобно усклађени. Програм званичне статистике је доступан јавности и сви подаци су класификовани према старости, полу, инвалидитету, географском положају, етничком и националном пореклу и социоекономском пореклу деце. 10 Apr, 2019	Веб презентација Републичког завода за статистику 10 Apr, 2019	11 Apr, 2019		Детаљније
		(B) осигура да се подаци и показатељи деле међу релевантним министарствима и користе за састављање, праћење и евалуацију политика, програма и пројеката за ефикасно спровођење Конвенције; 10 Dec, 2018	(6)(15)(Б) – 1 Кључни подаци и показатељи о положају деце су расположиви, редовно ажурирани и јавно доступни (6)(15)(Б) – 2 Процедуре и протоколи о размени података омогућавају размену података о деци међу релевантним институцијама (6)(15)(Б) - 3 Индикатори успешности имплементације препорука Комитета за права детета се редовно прате и ажурирају на годишњем нивоу 2 Sep, 2020	1 – Републички завод за статистику 2 - МПНТР, МЗ, МРЗСБП, МП, МУП 3 - Савет за права детета, Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права /Центар за права детета 20 Apr, 2019	Нема промена у односу на почетно стање. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у Србији 2014. и Истраживања вишеструких показатеља положаја жена и деце у ромским насељима у Србији 2014 – MICS 5 спроведена су у сарадњи Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а. Нови круг, MICS6, покренут je у октобру 2016. године и посебно је усмерен ка прикупљању података који се тичу Циљева одрживог развоја (Sustainable Development Goals – SDG). 11 Apr, 2019	1 - Кључни подаци и показатељи о положају деце су расположиви, редовно ажурирани и јавно доступни 2 - Постоје процедуре и протоколи о размени података о деци међу релевантним институцијама 3 - Индикатори успешности имплементације препорука Комитета за права детета се редовно прате и ажурирају на годишњем нивоу 11 Apr, 2019	Веб презентација Републичког завода за статистику Процедуре и протоколи о размени података о деци на веб презентацијама надлежних министарстава Извештаји Савета за права детета Владе РС 11 Apr, 2019		Деца у уличној ситуацији нису препозната као посебна група деце –ЦИМ 10 Dec, 2018
		(C) узме у обзир концептуални и методолошки оквир наведен у извештају Канцеларије Високог комесара Уједињених нација за људска права (ОХЦХР) под називом Индикатори људских права: водич за мерење и примену приликом дефинисања, прикупљања и ширења статистичких података. 7 Dec, 2020		Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права /Центар за права детета 10 Dec, 2018	Није испуњено
7.	7(17) У светлу Општег коментара бр. 2 (2002) о улози независних институција за људска права, Комитет препоручује да држава потписница: 10 Dec, 2018	(A) убрза усвајање Закона о омбудсману за права детета који би се конкретно бавио правима детета и којим би се осигурало да то тело има овлашћење да прими, истражи и решава жалбе деце на начин који је погодан за дете и којим би се расподелило довољно људских, финансијских и техничких ресурса да се подржи рад ове канцеларије; 7 Dec, 2020	7(17)(А) – 1 Народна скупштина усвојила Закон о омбудсману за права детета односно Закон о изменама и допунама Закона о заштитнику грађана, којим је обезбеђено конкретно бављење правима детета и осигурана овлашћења омбудсмана за права детета односно заштитника грађана да прими, истражи и решава жалбе деце на начин који је погодан за дете 7(17)(А) - 2 Конституисана институција омбудсмана за права детета 7(17)(А) – 3 Износ средстава издвојених у Буџету за рад омбудсмана за права детета 7(17)(А) – 4 Број ангажованог особља које пружа стручну и административнотехничку потпору за рад омбудсмана за права детета 1 Sep, 2020	1 – МРЗБСП/МДУЛС 2 – Министарство финансија 3 - Министарство финансија, МДУЛС /Центар за права детета 10 Dec, 2018	Текст Преднацрта Закона о правима детета и заштитника права детета је објављен на сајту МРЗБСП и отворен за коментарисање. Након јавне расправе о Предлогу закона о правима детета и Заштитнику права детета коју је спровело МРЗБСП у периоду од 5. до 26. јуна 2019. године, закон није усвојен. Планом рада Владе Републике Србије за 2021. годину предвиђено је да се међу актима које Влада предлаже Народној скупштини нађе и Предлог закона о правима детета и Заштитнику права детета, са роком до краја октобра 2021. године. Планом рада Владе за 2020. годину усвајање овог закона је било изостављено, док су планови за 2018. и 2019. годину то предвиђали. Почетком новембра 2021. године усвојен је нов Закон о Заштитнику грађана, којим је прописано да дете старије од десет година може самостално да поднесе притужбу због повреде права детета, као и да притужбу може да поднесе дететов родитељ или старатељ, као и удружење које се бави заштитом права детета, уз сагласност родитеља/старатеља или уз сагласност детета ако је навршило десет година (члан 28). Имајући у виду да Влада РС није објавила План рада за 2022. годину, не очекује се усвајање Закона о правима детета и заштитника права детета током 2022. године. 10 Jun, 2022 Није испуњено	Не постоји посебан омбудсман за права детета. 2 Mar, 2019	1 - Закон о омбудсману за децу којим је предвиђена надлежност за пријем, истраживање и решавање жалби деце на начин прилагођен детету усвојен у НС. 2 - Омбудсман за децу располаже средствима за рад и ангажованим особљем за пружање стручне и административнотехничке подршке. 11 Apr, 2019	Службени гласник РС Правилник о раду Омбудсмана за децу 11 Apr, 2019	Трећи циклус УПР 7.17. Усвојити свеобухватни Закон о правима детета и основати институцију Омбудсмана за децу (Монголија) 7.19. Обезбедити брзо и несметано усвајање предлога закона о дечјем омбудсману (Словачка) 10 Dec, 2018	Питање омбудсмана за права детета уређено je Преднацртом Закона о правима детета и заштитнику права детета 10 Dec, 2018	Детаљније
		(Б) обезбеди приватност и заштиту деце жртава, нарочито приликом мониторинга и пратећих посета институцијама, које се спроводе у оквиру улоге Омбудсмана као Националног превентивног механизма; 10 Dec, 2018	7(17)(Б) Усвојене и спроведене процедуре односно други одговарајући акт којим се обезбеђује приватност и заштита деце жртава, нарочито приликом мониторинга и пратећих посета институцијама, које се спроводе у оквиру улоге Омбудсмана за права детета односно Заштитника грађана као Националног превентивног механизма 10 Dec, 2018	Омбудсман за права детета /Центар за права детета 20 Apr, 2019	Према доступним информацијама, након усвајања Правилника о уређењу и систематизацији радних места у стручној служби од стране Народне скупштине, планиран је рад на акту којим се обезбеђује приватност и заштита деце жртава у оквиру НПМ-а. Међутим, Правилник је усвојен 25. априла 2019. године, а акт није и даље донесен. Према подацима Заштитника грађана, приликом састава групе за посете води се рачуна о заступљености стручњака потребних профила за спровођење адекватног мониторинга, уз обавезно учешће правника и лекара. У зависности од врсте установе, у саставу групе су и психолози, специјални педагози и стручњаци других профила. 9 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Не постоје процедуре односно други одговарајући акт којим се обезбеђује приватност и заштита деце жртава, нарочито приликом мониторинга и пратећих посета институцијама, које се спроводе у оквиру улоге Омбудсмана за права детета односно Заштитника грађана као Националног превентивног механизма. 11 Apr, 2019	Донет је правилник којим се обезбеђује приватност и заштита деце жртава, нарочито приликом мониторинга и пратећих посета институцијама, које се спроводе у оквиру улоге Омбудсмана за права детета односно Заштитника грађана као Националног превентивног механизма. 11 Apr, 2019	Службени гласник РС 11 Apr, 2019		Усвојени Правилник националног превентивног механизма усклађен са Законом о тајности података 10 Dec, 2018
		(Ц) обезбеди континуирано јачање капацитета и обуку особља канцеларије омбудсмана о питањима везаним за права детета. 10 Dec, 2018	7(17)(Ц) – 1 Омбудсман/Заштитник грађана има план и издвојена финансијска средства за континуирано јачање капацитета и обуку особља о питањима везаним за права детета 7(17)(Ц) – 2 Број особља канцеларије омбудсмана који је похађао обуке о питањима у вези са правима детета, на годишњем нивоу 7(17)(Ц) – 3 Број запослених у организационој јединици Заштитника грађана која је надлежна за остваривање, заштиту и промоцију права детета. 2 Sep, 2020	1 - Омбудсман за права детета 2 - Омбудсман за права детета /Центар за права детета 20 Apr, 2019	У оквиру рада канцеларије Заштитника грађана, сарадници у сектору за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом су прошли обуке о правима деце жртава сексуалног злостављања, породичног насиља, начину рада и радионицама са децом, начину обављања разговора са децом у затвореним установама, раду независних институција за заштиту људских права у области права детета, телефонском саветовању деце и младих и др. Током 2019. Заменик заштитника грађана за права детета и родну равноправност није именован. Крајем децембра 2019. године Заменица је поново именована. Током 2017. године, 5 државних службеника похађало је обуке у вези са правима детета, током 2018. године 4 државна службеника, а 2019. године 5 државних службеника. Током првих девет месеци 2020. године, обуке у вези са правима детета похађало је 4 државна службеника. Међутим, током првих десет месеци 2021. године није било обука о питањима у области права детета. 9 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Запослени у канцеларији Заштитника грађана у Сектору за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом немају разрађен план обука у области права детета. 11 Apr, 2019	Канцеларија Омбудсмана за децу/Заштитника грађана (Сектор за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом) има издвојена финансијска средства и план за континуирано јачање капацитета и обуку особља у области права детета. 11 Apr, 2019	Закон о буџету РС 16 Apr, 2019
8.	8(19) Комитет понавља своју ранију препоруку из 2008. године (CRC/C/SRB/CO/1) и охрабрује државу потписницу да: 10 Dec, 2018	(A) ојача своје напоре да обезбеди адекватну и систематску обуку, односно сензибилизацију у вези са правима детета професионалним групама које раде са децом и за децу, као што су чланови парламента, судије, адвокати, здравствено особље, наставници, директори школа, академици, социјални радници, медијски професионалци и други; 10 Dec, 2018	8(19)(А) – 1 У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци, планирана мера обезбеђења адекватне и систематске обуке, односно сензибилизације у вези са правима детета професионалним групама које раде са децом и за децу, као што су чланови парламента, судије, адвокати, здравствено особље, наставници, директори школа, академици, социјални радници, медијски професионалци и други 8(19)(А) – 2 Правилници о сталном стручном усавршавању професионалних група које раде са децом и за децу у свим релевантним секторима прописују обевезну обуку о правима детета. 8(19)(А) – 3 Број чланова парламента, судија, адвоката, здравственог особља, наставника, директора школа, академика, социјалних радника, медијских професионалаца и др. који су завршили адекватне (акредитоване, где је то могуће) и систематске обуке, односно сензибилизације у вези са правима детета – на годишњем нивоу 8(19)(А) –4 Образовање за права детета је обавезан део програма иницијалне обуке професионалаца који раде са децом и за децу. 2 Sep, 2020	1 - Министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности 2 - Правосудна академија, Републички завод за социјалну заштиту, министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности 3 - Министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности 4 - Министарства која се баве правима детета у оквиру своје надлежности /Ужички центар за права детета 20 Apr, 2019	8(19)(А) - Током 2022. године није било напретка по овом индикатору. У претходном периоду дошло је до делимичног напретка у укључивању образовања за права детета на два учитељска/педагошка факултет (Београд и Јагодина) који су у кроз процес акредитације званично укључили елементе образовања за права детета за своје студенте - будуће просветне раднике. Такође, завршен је и други круг пилотирања програма образовања за права детета на 4 учитељска/педагошка факултета (Ужице, Београд, Јагодина и Врање) у оквиру пројекта "Образовање за права детета" који реализује Ужички центар за права детета уз подршку Песталоци дечје фондације. Резултати евалуације (пост тест) показали су да је 63% студената постигло најмање просечан или бољи резултат на тесту компетенција у поређењу са 12% на иницијалном тесту – добијени подаци су показали да постоји статистичка значајност постигнутих резултата. Овим је потврђен квалитет развијеног и примењеног програма као и могућност даљег напретка за који су неопходни системски кораци које треба да предузму руководства факултета и надлежно министарство. У ранијем периоду обучено је 178 саветника и инспектора у области образовног система обучено, нема података за остале секторе. 10 Jun, 2022 Није испуњено	8(19)(А) - нови НПА још увек није усвојен 8(19)(А) – 2 – Сектор образовања - НЕ, сектор социјалне заштите - НЕ, судије и тужиоци који раде са децом - ДА, сектор здравства - НЕ 8(19)(А) – 3 – нема података. 8(19)(А) – 4 - Образовање за права детета није део иницијалног образовања професионалаца који раде са децом. 26 Sep, 2020	8(19)(А) – 1 - 4 - Професионалци који раде са децом и за децу обучени о правима детета 17 Apr, 2019	8(19)(А) - подаци доступни на сајтовима релевантних владиних тела 8(19)(А) – 2 – увид у релевантне правилнике 8(19)(А) – 3 – извештај о реализацији пројекта "Образовање за права детета" који реализује Ужички центар за права детета. 8(19)(А) – 4 - извештај о реализацији пројекта "Образовање за права детета" који реализује Ужички центар за права детета 26 Sep, 2020			Детаљније
		(Б) обрати посебну пажњу на систематско укључивање наставе о принципима и одредбама Конвенције, на свим нивоима наставног плана и програма; 10 Dec, 2018	8(19)(Б) – 1 У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци, планирана је мера систематског укључивања наставе о принципима и одредбама Конвенције о правима детета, на свим нивоима наставног плана и програма 8(19)(Б) – 2 – Исходи учења дефинисани су у складу са међупредметним компетенцијама и компетенцијама за демократску културу а у складу са Општим коментаром бр. 1, компетенцијама за демократскукултуру Савета Европе и УНИЦЕФ-овим документима (https://www.unicef.org/crc/files/UNICEF_CRE_Toolkit_FINAL_web_version170414.pdf) 8(19)(Б) – 3 – Образовањем за права детета обухваћена су сва деца у предшколском, основном и средњем образовању 8(19)(Б) – 4 – Образовање за права детета у Републици Србији успоставњено је у складу са Општим коментаром бр. 1 и уведено на свим нивоима образовања 8(19)(Б) – 5 – Учитељи и наставници имају компетенције за поучавање о правима детета 2 Sep, 2020	1 – МРЗБСП, Савет за права детета, Влада РС 2 – МПНТР /Ужички центар за права детета 20 Apr, 2019	8(19)(Б) – Није било значајнијих промена/напретка у односу на претходно констатовано стање. Образовање за права детета још увек није обезбеђено за сву децу. Тешкоће које прате реализацију предмета Грађанско васпитање и даље су присутне, како у погледу обухвата деце који је похађају, тако и у погледу положаја предмета у васпитно-образовном систему и квалитету реалиције наставе која не задовољава стандареде које прописује Конвенција о правима детета у погледу садржаја и исхода обрзовања за права детета. 10 Jun, 2022 Није испуњено	8(19)(Б) – 1 Нови НПА још увек није усвојен 8(19)(Б) – 2 У оквиру предмента грађанско васпитање постоје наставне јединице о правима детета али не на свим нивоима. Додатно, овај предмет није доступан свој деци што није у складу са стандардом Конвенције. У оквиру других предмета спорадично се помињу теме у вези са правима детета, али ни тај вид образовања за права детета није у складу са Општим коментаром 1 и општеприхваћеном дефиницијом образовања за права детета. 8(19)(Б) – 3 – Образовањем за права детета обухваћена су само деца која похађају предмет грађанско васпитање - око 50% деце у основном и средњем образовању. 8(19)(Б) – 4 – Образовање за права детета у Републици Србији није успоставњено је у скаладу са Општим коментаром бр. 1 и није уведено на свим нивоима образовања. 8(19)(Б) – 5 – Учитељи и наставници немамају адекватне компетенције за поучавање о правима детета. 26 Sep, 2020	8(19)(Б) – 1 -2 - Успоставити системски приступ у образовању деце о правима детета. 17 Apr, 2019	8(19)(А) - подаци доступни на сајтовима релевантних владиних тела 8(19)(Б) - наставни план и програм 1 Mar, 2019	1 Mar, 2019
		(Ц) да посебну пажњу учешћу деце у ширењу информација о њиховим правима; 10 Dec, 2018	8(19)(Ц) – 1 У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци планирана је мера обезбеђења учешћа деце у ширењу информација о њиховим правима, нпр. ученички парламент 8(19)(Ц) – 2 Успостављени и спроведени механизми који омогућавају учешће деце у ширењу информација о њиховим правима 8(19)(Ц) – 3 Број јавних догађаја на којима су деца говорила о својим правима 8(19)(Ц) – 4 Број медијских прилога у којима деца говоре о својим правима 8(19)(Ц) – 5 Број дечијих иницијатива на тему промовисања права деце 8(19)(Ц) – 6 Број реализованих активности са децом и младима у оквиру програма „Основи безбедности деце“, пројекта „Матура“ и осталих превентивних активности Министарства унутрашњих послова-а“ 1 Sep, 2020	Савет за права детата Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство омладине и спорта, Министарство здравља и Министарство унутрашњих послова /Центар за права детета 1 Sep, 2020	Нема промена у односу на почетно стање. Нови НПА још увек није израђен ни усвојен. Нема података који би поткрепили тврдњу да децу учествују у ширењу информација о њиховим правима кроз успостављене и примењене механизме. Заправо такови механизми на системском нивоу не постоје. Са друге стране неколико локалних организација цивилног друштва реализовале су различите акције, примарно на локалном нивоу, које су имале за циљ ширење информација о правима детета, а у којима су деца учествовала. Међутим, ту се ради о ад-хоц активностима које немају системски карактер и не могу се тумачити као напор државе да испуни ову препоруку Комитета. 9 Jun, 2022 Није испуњено	Нови НПА за децу није усвојен нити су предвиђене мере учешћа деце у ширењу информација о њиховим правима. Изузеци су панели младих при канцеларији Повереника за заштиту равноправности и Заштитника грађана као и деце и младих који се окупљају у Клубу Де Икс при НВО ЦПД, Ужичком ЦПД или кроз пројектне активности других НВО. 5 May, 2020	Нови НПА за децу предвиђа меру обезбеђења учешћа деце у ширењу информација о њиховим правима кроз успостављене и примењиве механизме за унапређење учешћа деце. 16 Apr, 2019	Подаци о учешћу деце доступни на сајту Савета за права детета и других релевантних Владиних тела. 16 Apr, 2019
		(Д) подстиче медије да би се осигурала осетљивост на права детета, као и укључивање деце у развој тих програма; и 10 Dec, 2018	8(19)(Д) – 1 У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци планирана мера која има за циљ повећање осетљивости медија за права детета, као и укључивање деце у развој програма који се односе на права детета 8(19)(Д) – 2 Јавни сервис Републике Србије у програмској шеми има редовне садржаје који се односе на права детета. 8(19)(Д) – 3 У креирању ових садржаја Јавни сервис и други емитери који имају националну фреквенцију имају обавезу да консултују укључе децу у израду тих програма у складу са одредбама Конвенције и уз поштовање етичког кодекса, достојанства и приватности детета 8(19)(Д) – 4 Број програма у чијем креирању деца активно учествују 8(19)(Д) – 5 Број деце која су учествовала у консултацијама 8(19)(Д) – 6 Број консултација са децом током креирања програма 20 Apr, 2019	МРЗБСП, Влада РС, Регулаторно тело за електронске медије /Ужички центар за права детета 20 Apr, 2019	8(19)(Д) – 1 Нови НПА није усвојен 8(19)(Д) – 2 Не 8(19)(Д) – 3 Не 10 Jun, 2022 Није испуњено	8(19)(Д) – 1 Нови НПА није усвојен 8(19)(Д) – 2 Не 8(19)(Д) – 3 Не 8(19)(Д) – 4 - 0 8(19)(Д) – 5 - 0 8(19)(Д) – 6 - 0 20 Apr, 2019	8(19)(Д) – 1- Нови НПА за децу садржи меру која има за циљ повећање осетљивости медија за права детета, као и меру за укључивање деце у развој програма који се односе на права детета 8(19)(Д) – 2 - Деца имају приступ квалитетним програмима и садржајима прилагођеним њиховим потребама и интересовањима на Јавном сервису. 8(19)(Д) – 3 - 5- Деца учествују у креирању и реализацији програма за децу на Јавни сервису и другим емитерима који имају националну фреквенцију. 17 Apr, 2019	8(19)(Д) – 1 Увид у сајтове надлежних тела 8(19)(Д) – 2 Увид у садржај програмске шеме 8(19)(Д) – 3 Нема документа који прописује ову обавезу 8(19)(Д) – 4 Увид у садржај програмске шеме 8(19)(Д) – 5 Увид у садржај програмске шеме 8(19)(Д) – 6 Увид у садржај програмске шеме 1 Mar, 2019		Коментар УНИЦЕФ: - Заштита права и приватности деце у извештавању, поштовање етичког кодекса у извештавању, обележавање садржаја штетног по децу 10 Dec, 2018
		(E) настави са јачањем својих напора на подизању свести о Конвенцији у целој земљи, у блиској сарадњи са невладиним организацијама (НВО) и другим заинтересованим странама, а обраћајући посебну пажњу на удаљена и рурална подручја и децу из мањинских група. 7 Dec, 2020	8(19)(Е) – 1 У оквиру новог НПА за децу или другог адекватног националног документа за унапређење политика према деци планирана мера за наставак јачања напора на подизању свести о Конвенцији о правима детета у целој земљи, у блиској сарадњи са невладиним организацијама (НВО) и другим заинтересованим странама, а обраћајући посебну пажњу на удаљена и рурална подручја и децу из мањинских група 8(19)(Е) – 2 Број догађаја на годишњем нивоу у којима су актери НВО и друге заинтересоване стране, за подизање свести о Конвенцији: (а) у удаљеним односно руралним подручјима, (б) за децу из мањинсих група 8(19)(Е) – 2 Расположивост редовних средстава за подршку НВО програмима које се баве подизањем свести о Конвенцији о правима детета, с посебном пажњом усмереном на децу из удаљених и руралних подручја и децу из мањинских група 8(19)(Е) – 3 – Број подржаних програма и износ средстава за програме који се баве подизањем свести о Конвенцији о правима детета, с посебном пажњом на децу из удаљених и руралних подручја и децу из мањинских група, на годишњем нивоу 16 Apr, 2019	1 – МРЗБСП, Влада РС 2 – Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом, Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права 3 - Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом /Центар за права детета 16 Apr, 2019	1 - Нови НПА за децу још увек није усвојен. 2 - Сходно томе ни заинтересоване стране нису подржане редовним средствима. 3 - НВО које се баве правима детета релативно често и редовно организују и спроводе програме и друге активности са циљем подизања свести јавности о Конвенцији о правима детета, али су то напори који углавном нису подржани од стране државе, већ су део различитих пројеката које НВО реализују уз подршку међународних донатора и/или сопственим ресурсима. 9 Jun, 2022 Није испуњено	Нови НПА за децу није усвојен. 16 Apr, 2019	1 - Нови НПА за децу садржи меру за подизање свести јавности о Конвенцији о правима детета у целој земљи, у блиској сарадњи са невладиним организацијама (НВО) и другим заинтересованим странама, уз обраћање посебне пажње на удаљена и рурална подручја и децу из мањинских група. 2 - НВО и друге заинтересоване стране су подржане кроз одговарајућа редовна средства за подизање свести о Конвенцији: (а) у удаљеним односно руралним подручјима, (б) за децу из мањинсих група. 3 - НВО и друге заинтересоване стране организују и спроводе програме за подизање свести јавности о Конвенцији о правима детета. 16 Apr, 2019	Веб презентације МРЗБСП, Владе РС, Савета за права детета РС, Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом, Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом. Закон о буџету РС 16 Apr, 2019
9.	9(21) Комитет предлаже да се донесе национални законодавни инструмент којим би се обезбедила законска дефиниција појма дете у складу са чланом 1. Конвенције. Комитет такође предлаже да држава потписница измени свој Породични закон и да уклони све изузетке који омогућавају брак за млађе од 18 година. 10 Dec, 2018	донесе национални законодавни инструмент којим би се обезбедила законска дефиниција појма дете у складу са чланом 1. Конвенције. измени свој Породични закон и да уклони све изузетке који омогућавају брак за млађе од 18 година. 10 Dec, 2018	9(21) – 1 Одговарајући закон (измене и допуне Породичног закона), са одредбом којом се обезбеђује дефиниција појма дете у складу са чланом 1. Конвенције о правима детета, усвојен у Народној скупштини 9(21) – 2 Измене и допуне Кривичног законика и осталих прописа који нису у складу са Чланом 1 Конвенције. 2 Sep, 2020	МРЗБСП, Влада РС, Народна скупштина /Центар за права детета 5 Mar, 2019	2021. године, Министарство за бригу о породици и демографију је формирало је Радна група за израду текста Нацрта закона о изменама и допунама Породичног закона која је одржала 2 састанака, 12. јула и 13 септембра 2021. године. У нацртној верзији Закона о правима детета и заштитнику права детета дата је дефиниција појма дете у складу са чланом 1 Конвенције о правима детета и уклоњена је могућност склапања брака пре пунолетства. Планом рада Владе РС за 2021. годину предвиђено је да ће Влада предложити Народној скупштини Предлог закона о изменама и допунама Породичног закона до марта 2021. године, што је такође било предвиђено Планом рада за 2019. и 2020. годину, али не и остварено. План рада Владе за 2021. годину такође предвиђа и да ће се међу документима наћи и Закона о правима детета и заштитнику права детета. И поред предвиђеног рока, Предлог закона није био у процедури НС, а План рада Владе РС за 2022. није јавно објављен. 9 Jun, 2022 Није испуњено	Одредба члана 11. став 2. Породичног закона предвиђа да се потпуна пословна способност стиче пунолетством и склапањем брака пре пунолетства уз дозволу суда. 5 Mar, 2019	Закон о изменама и допунама Породичног закона који предвиђа дефиницију појма дете у складу са чланом 1. Конвенције и уклањање свих изузетака који омогућавају брак за млађе од 18 година усвојен у НС. 16 Apr, 2019	Службени гласник РС 16 Apr, 2019			Детаљније
10.	10(23) Комитет апелује на државу потписницу да: 10 Dec, 2018	(A) осигура потпуну примену релевантних постојећих закона о забрани дискриминације кроз јачање јавних едукативних кампања које се баве негативним друштвеним ставовима према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС; 10 Dec, 2018	10(23)(А) – 1 У стратешком документу о превенцији и забрани дискриминације планирана мера јачања јавних едукативних кампања које се баве негативним друштвеним ставовима према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС 10(23)(А) – 2 Број едукативних кампања на годишњем нивоу, које се баве негативним друштвеним ставовима према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС 10(23)(А) – 3 Број донетих пресуда у поступцима ради заштите од дискриминације 10(23)(А) – 4 Број кривичних поступака покренутих због дискриминације и говора мржње 10(23)(А) – 5 Број покренутих поступака код Повереника за заштиту равноправности 10(23)(А) -6 Број донетих препорука 2 Sep, 2020	МРЗБСП, Влада РС /Центар за права детета Праксис 6 Nov, 2019	Стратегија превенције и заштите од дискриминације и акциони план су престали да важе 2018. године. Предлог новог стратешког документа за период 2020 до 2025 са пратећим АП је у фази припреме. 2018. године усвојен је Правилник о поступању установе у случају сумње или дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности. Закон о изменама и допунама закона о забрани дискриминације усвојен је 20. маја 2021. године. 9 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Правилник поступању установе у случају сумње или дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности прописује поступање установе и начине спорвођења превентивних и интервентних активности против сегрегације. 6 Nov, 2019	Усвојена је нова стратегија о превенцији и забрани дискриминације и пратећи акциони план којима је предвиђено реализовање јавних едукативних кампања којима се таргетирају негативни друштвени ставови и то нарочито према ромској деци, деци са сметњама у развоју, деци припадницима мањина, избеглицама и деци тражиоцима азила, деци мигрантима, деци која живе и раде на улици, ЛГБТ деци и деци са ХИВ/АИДС. 16 Apr, 2019	Службени гласник РС Веб презентације МРЗБСП и других релевантних министарстава и надлежних органа 16 Apr, 2019	Трећи циклус УПР 6.9. Наставити борбу против свих облика дискриминације,укључујућиимплементацију Стратегије за превенцију и заштиту од дискриминације (Кипар); 6.10. Ојачати анти-дискриминационе механизме, укључујући оне за ЛГБТИ особе, и наставити напоре за унапређење људских права особа које припадају осетљивим друштвеним групама, посебно ромској националној мањини (Француска); 6.11. Наставити јачање напора на унапређењу и заштити људских права, посебно права осетљивих друштвених група, укључујући жене и децу (Вијетнам); 6.12. Наставити напоре на унапређењу и заштити људских права, посебно осетљивих друштвених група (Индонезија); 6.13. Ојачати мере националне мере за промоцију толеранције и плурализма у циљу спречавања дискриминације по основу националне припадности (Бутан); 6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија); 6.15. Наставити са организацијом кампања подизања свести усмерених на оснаживање једнакости полова и превазилажење родних стереотипа (Белорусија). Комитет за укидање расне дискриминације 7 (21) Имајући у виду претходну препоруку (CERD/C/SRB/CO/1, став 15), Комитет позива државу уговорницу да укине дефакто сегрегацију у државним школама ромске деце и обезбеди приступ квалитетном образовању за ромску децу, и то путем обуке запослених у школству о сузбијању расизма и о људским правима, подизањем свести родитеља, и повећања броја наставника Рома. Комитет такође препоручује да држава уговорница предузме мере како би се избегло повлачење деце из већинског становништва из школе у којима су уписани Роми (тзв. „white flight“), и то развијањем делотворних механизама у циљу спречавања даље дефакто сегрегације у школама. Комитет даље препоручује да држава уговорница интегрише десегрегацију школства у својим националним политикама да би се обезбедила одрживост, и обезбеди адекватна средства за њено спровођење, у складу са циљем одрживог развоја 4.1 да се до 2030. године, свим девојчицама и дечацима обезбеди бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање. Циљеви одрживог развоја Циљ одрживог развоја 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима 1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва. Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација 3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све. Циљ 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице 5.1 Окончати свуда и све облике дискриминације против жена и девојчица. Циљ 10. Смањити неједнакост између и унутар држава 10.2 До краја 2030. оснажити и промовисати социјалну, економску и политичку инклузију свих, без обзира на старост, пол, инвалидност, расу, етничку припадност, порекло, религију или економски односно неки други статус. 10.3 Осигурати једнаке могућности и смањити неједнакости у исходима, између осталог и тако што ће се елиминисати дискриминаторски закони, политике и праксе и што ће се, у том погледу, промовисати прикладно законодавство, политике и активности. 6 Nov, 2019	Сегрегација у образовању је и даље присутна појава. У септембру 2018. године идентификован је још један случај сегрегације ромских ученика у основним школама. Последње измене образовних закона поново враћају могућност формирања посебних одељења за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом у оквиру редовних школа. 6 Nov, 2019	Детаљније
		(Б) осигура да деца која живе у руралним подручјима имају приступ квалитетном образовању, адекватној здравственој заштити и становању; 10 Dec, 2018	10(23)(Б) – 1 Нови НПА садржи мере које се односе на унапређење положаја деце у руралним подручјима у смислу унапређеног приступа и квалитета образовања, здравствене заштите и становања 10(23)(Б) – 2 Број (проценат повећања) деце из руралних подручја у односу на укупан број деце истог узраста која: (а) похађају предшколско васпитање и образовање, Б похађају обавезан Припремни предшколски програм (в) завршавају средњошколско образовање 10(23)(Б) – 3 Број/проценат забележених случајева кршења примене Закона о основама система образовања и вапспитања (чл.17) о обавезама родитеља односно другог законског заступника по питању уписа детета у ПУ и ОШ, као и обавеза установе да упис изврши. 2 Sep, 2020	1 – МРЗБСП, Савет за за права детета, Влада РС 2 – МПНТР /Центар за социјалну политику /Ужички центар за права детета 16 Apr, 2019	10(23)(Б) – 1 ??????? 10(23)(Б) – 2 Број (проценат повећања) деце из руралних подручја која: (а) похађају предшколско образовање - 63% (2019/20) - што је благи пораст у односу на претходне године; Обухват обавезним припремним предшколским програмом такође је нешто већи него претходне године и износи 97,4%. Ипак, не постоје подаци о деци из руралних подручја, али је на основу генералног повећања може претпоставити да је и у овкру те циљне групе дошло до пораста обухвата. (б) завршавају средњошколско образовање - 87,40 што је пад у односу на претходне године. 10 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	10(23)(Б) – 1 Нови НПА није усвојен 10(23)(Б) – 2 Број (проценат повећања) деце из руралних подручја која: (а) похађају предшколско образовање - 58.80% (2016) (б) завршавају средњошколско образовање - 89.60 (2016) 20 Apr, 2019	10(23)(Б) – 1 - Унапредити приступ и квалитет образовања, здравствене заштите и становања за децу из руралних подручја. 10(23)(Б) – 2 - Повећати обухват деце из руралних подршја која похађају похађају предшколско образовање и проценат оних који завршавају средњошколско образовање. 17 Apr, 2019	10(23)(Б) – увид у релевантне сајтове надлежних тела 10(23)(Б) – 2 Број (проценат повећања) деце из руралних подручја која: (а) Статистички годишњак РС - 2018 (б) Статистички годишњак РС - 2018 1 Mar, 2019	Циљеви одрживог развоја Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења 4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења. 4.2 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би се припремили за основно образовање. 4.4 До краја 2030. знатно повећати број младих и одраслих који имају релевантне вештине, између осталог и техничке и стручне, за запослење, пристојне послове и предузетништво. 4.5 До краја 2030. елиминисати родну неједнакост у образовању и обезбедити једнак приступ свим нивоима образовања и стручним обукама за рањиве групе, укључујући особе са инвалидитетом, староседелачко становништво и децу у рањивим ситуацијама. 4.6 До краја 2030. обезбедити да сви млади и знатан број одраслих (и мушкараца и жена) постигну језичку и нумеричку писменост. 4.7 До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одрживи развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју. 21 Apr, 2019	Потребно је додатно разрадити индикаторе 23 б – за социјалну заштиту, становање – Нисмо успели да се усагласимо око показатеља, једноставно таквих достуних у рутинској статистици или у репрезентативним истраживањима 10 Dec, 2018
		(Ц) осигура доступност довољних људских, техничких и финансијских ресурса за ефикасно спровођење Националне стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2013. до 2018. године; 10 Dec, 2018	10(23)(Ц) Проценат реализованости мера предвиђених Акционим планом за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2013. до 2018. године – са подацима о ресурсима за спровођење АП 10 Dec, 2018	Канцеларија за људска и мањинска права /Центар за права детета 10 Dec, 2018	Савет за праћење реализације Акционог плана за примену Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2014. до 2018. године је усвојио пет извештаја о праћењу имплементације Акционог плана. Процењено је да је око 60% мера реализовано. 9 Jun, 2022 Делимично испуњено (преко 50%)	Акционим планом је прописано да ће се у оквиру праћења и оцењивања спровођења Стратегије, организовати праћење реализације Акционог плана. С обзиром да је Акционим планом прописано да ће Влада образовати повремено тело за праћење његове реализације, Влада је образовала Савет за праћење реализације Акционог плана за примену Стратегије одлуком од 13.8.2015. године. Задатак Савета је да прати напредак у извршењу мера, спровођењу активности, поштовању предвиђених рокова и да благовремено упозорава на изазове у извршењу мера у оквиру реализације Акционог плана. 16 Apr, 2019	Спроведена је евалуација испуњености циљева и мера Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2014. до 2018. године. 16 Apr, 2019	Веб презентација Канцеларије за људска и мањинска права Владе РС. 16 Apr, 2019		Тренутно је у припреми Акциони план за спровођење Стратегије превенције и заштите од дискриминације за период од 2013. до 2017. 10 Dec, 2018
		(Д) уведе посебан механизам у оквиру Повереника за заштиту равноправности за решавање случајева дискриминације деце. 10 Dec, 2018	10(23)(Д) Успостављен механизам односно донет акт Повереника за заштиту равноправности, којим је омогућено деци да самостално подносе притужбе у случајевима дискриминације 10 Dec, 2018	Повереник за заштиту равноправности /Центар за права детета 16 Apr, 2019	Деци је омогућено да самостално подносе притужбе Поверенику за заштиту равноправности на обрасцу притужбе који је прилагођен деци и младима. 9 Jun, 2022 Испуњено	НЕ 16 Apr, 2019	Успостављен механизам којим је омогућено деци да самостално подносе притужбе у случајевима дискриминације 16 Apr, 2019	Веб презентација Повереника за заштиту равноправности 16 Apr, 2019
11.	11(25) У светлу Општег коментара бр. 14 (2013) о праву детета да његови најбољи интереси имају примарни значај, Комитет препоручује да држава потписница ојача своје напоре како би се осигурало да се ово право на одговарајући начин интегрише и доследно тумачи и примењује у свим законским, управним и судским поступцима и одлукама, као и у свим политикама, програмима и пројектима који су релевантни за децу и имају утицај на децу. У том смислу, држава потписница се подстиче да развија процедуре и критеријуме којима се пружају смернице свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају. 10 Dec, 2018	ојача своје напоре како би се осигурало да се ово право на одговарајући начин интегрише и доследно тумачи и примењује у свим законским, управним и судским поступцима и одлукама, као и у свим политикама, програмима и пројектима који су релевантни за децу и имају утицај на децу развија процедуре и критеријуме којима се пружају смернице свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају. 10 Dec, 2018	11(25) – 1 Најбољи интереси детета дефинисани као право детета, принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у свим законима који имају утицај на дете (Закон о правима детета, кровни закони у области образовања, социјалне заштите, малолетничког правосуђа, свеобухватни закон о деци и други) у складу са ОК 14. 11(25) – 2 Усвојени правилници у свим секторима којим се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14 11(25) – 3 Креирани програми обуке о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају 11(25) – 4 Број реализованих обука и број учесника обука о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају 2 Sep, 2020	Министарства правде, унутрашњих послова, здравља, образовања, социјалне заштите, независна тела, Правосудна академија, Републички завод за социјалну заштиту / Центар за права детета 7 Mar, 2019	Принцип и право на поступање у складу са најбољим интересима детета није препознат у законима РС на адекватан начин. Овај принцип помиње се само у неким одредбама појединих закона и правилника, за поједине ситуације, али није успостављен као правило поступања које важи за све одлуке које се тичу детета у правном поретку РС. Не постоје правилници у управним и судским поступцима, системима унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК бр. 14. 9 Jun, 2022 Није испуњено	Принцип најбољих интереса детета се помиње и у Уставу, у контексту родитељског права: чл. 65. Устава прописује да “Сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена […], ако је то у најбољем интересу детета”. Породични закон предвиђа да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета (чл. 6. ст. 1) али овај принцип није на адекватан начин нормативно конкретизован и процесно операционализован, тако да су његови практични домети нејасни и ограничени. Принцип и право на поступање у складу са најбољим интересима детета није препознат у законима РС на адекватан начин. Овај принцип помиње се само у неким одредбама појединих закона и правилника, за поједине ситуације, али није успоставњен као правило поступања које важи за све одлуке које се тичу детета у правном поретку РС. Не постоје правилници у управним и судским поступцима, системима унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14. Не постоје разрађени програми обука о примени процедура и критеријума са смерницама свим релевантним лицима у власти за одређивање најбољег интереса детета у свакој области и за давање потребне тежине интересима детета као примарном значају. Припремљен је приручник о примени принципа најбољих интереса детета за судије и стручњаке центара за социјални рад у грађанским судским поступцима у оквиру пројектних активности НВО ЦПД (УНИЦЕФ, ИПА 2013). 20 Apr, 2019	1. У Закону о деци успостављено право, принцип и начело поступања које се води најбољим интересима детета као обавезно у свим поступцима и одлукама које се тичу детета у односу на целокупни правни поредак РС и који је у складу са ОК бр. 14. 2. Оформљене радне групе за разраду и усвојени правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа најбољих интереса детета у складу са ОК 14 у свим судским и управним поступцима, и у поступцима у оквиру система унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите у којима се одлучује о питањима која се тичу деце и имају утицај на децу. 3. У складу са правилницима развијени програми обуке за стручњаке у свим наведеним поступцима. 4. Разрађен план обуке за утврђен број стручњака који учествују и одлучују у поступцима који се тичу деце и имају утицај на децу за сваки наведени систем и одржане обуке. 20 Apr, 2019	Службени гласник РС Веб презентације министарстава правде, унутрашњих послова, образовања, здравствене и социјалне заштите Планови обуке за сваки сектор Програми обуке и извештаји о одржаним обукама Правосудне академије и Републичког завода за социјалну заштиту 17 Apr, 2019			Детаљније
12.	12(27) Комитет апелује на државу потписницу да: 10 Dec, 2018	(A) унапреди регионалну организацију неонаталних услуга да би се обезбедио приступ адекватним институционалним и професионалним капацитетима у складу са техничким смерницама ОХЦХР о елиминисању морталитета и морбидитета деце испод 5 година старости који се могу спречити; 10 Dec, 2018	12(27)(А) - 1 Успостављена четири перинатална центра 12(27)(А) - 2 Усвојен нови Национални водич за неонатолошко збрињавање 12(27)(А) – 3 Успостављен систем благовременог транспорта превремено рођене деце 12(27)(А) – 4 Удео (%) порођаја са стручном помоћи 12(27)(А) - 5 Обезбеђеност новорођенчади неонаталозима (број новорођенчади на једног неонатолога) 12(27)(А) – 6 Стопа перинаталне смртности (мртворођења + умрла новорођенчад у првој недељи – 0 – 6 дана на 1000 порођаја кроз мртворођења + живорођења) 12(27)(А) – 7 Удео (%) новорођенчади са малом телесном масом на рођењу (мањом од 2500 грама) 12(27)(А) – 8 Стопа неонаталне смртности (умрла новорођенчад током првог месеца - 0-28 дана на 1000 живорођених) 12(27)(А) – 9 Стопа смртности одојчади (умрла одојчад на 1000 живорођених) 12(27)(А) – 10 Стопа смртности деце до пет година старости (умрла деца до навршеног петог рођендана на 1000 деце тог узраста) 20 Apr, 2019	Министарство здравља Министарство здравља Министарство здравља Републички институт за јавно здравље Батут Републички институт за јавно здравље Батут Републички завод за статситику 11 Feb, 2019	Успостављена су четири неонатална цента у универзитетским клиникама али нису потпуно опремљена Водич за основно и специјализовано збрињавање новорођенчета (Републичка стручна комисија за здрав. заштиту жена, деце и омладине, Министартсво здравља, УНИЦЕФ и Институт за здравствену заштиту мајке и детета Србије). Настоjи се да буде обезбеђен благовремени транспорт. Показатељ обезбеђености новорођенчади неонатолозима се може добити на захтев из Батута. У току је јавна расправа (2021) о Нацрту Плана оптимизације мреже установа здравствене заштите у Србији (Мастер план здравства)израђен у оквиру Другог пројекта развоја здравства који финансира СБ у коме је предложена регионална организација перинаталне здравствене заштите која има три нивоа сложености и 5 перинатолошких центара највишег ранга насталих хоризонталном функционалном интеграцијом. Постигнут је обухват од 99% порођаја уз стручну помоћ у здравственим установама деце из ромских насеља (национални просек 100%). Телесну масу на рођењу мњу од 2500гр је имало 11% новорођенчади из ромских насеља (национални просек је 6%) према подацима МИКС истраживања. Перинатална смртност је у 2020. години била 8,2 мртворођених и умрлих прве недеље живота на 1000 порођаја (у 2019 години је била 8,1). Неонатална смртност је била 3,8 умрле новорођенчади до 28 дана живота на 1000 живорођене деце (у 2019. години је била 2,6). Смртност одојчади је била 5 умрле одојчади на 1000 живорођене деце у 2020. години (у 2019. је била 4,8) 25 Nov, 2021 Делимично испуњено (преко 50%)	Непотпуно опремљена четири неонатална центра. Водич је публикован 2017. године. Систем благовременог транспорта није успостављен У 2017. је постигнут скоро потпун обухват порођаја струћном помоћи - само акцидентално се дешава ван здравствене установе. Показатељ обезбеђености неонатолозима се не прати рутински. 7,8 на 1000 рођених у 2017; 8,2 мртворођених и умрлих у првој недељи после порођајан на 1000 рођених у 2018. години 6,2% са мање од 2500 грама на рођењу у 2017. 3,2 умрлих у првих 28 дана од рођења на 1000 живорођених у 2017; 3,7 умрле новорођенчади на 1000 живорођених у 2018. години. 4,7 умрле одојчади на 1000 живорођених у 2017; 4,9 умрле одојчади на 1000 живорођене деце у 2018. години 5 умрле деце од 0-4 године на 1000 деце тог узраста у 2017; 5,11 умрле деце испод пет година живота на 1000 деце тог узраста у 2018. години 24 May, 2020	Потпуно опремљена и функционална четири неонатална центра. Водич се примењује у пракси. Систем благовременог транспорта је успостављен и функционише. 100% обухват стручном помоћи на порођају је већ постигнут. Увести показатељ обезбеђености новорођенчади неонатолозима у процес извештавања и праћења. Нема дефинисаног националног циља за перинаталну смртност. Нема дефинисаног националног циља за проценат новорођенчади са малом телесном масом на рођењу. Стопа неонаталне смртности у ЕУ (28) је 2016. била 2,5. Циљеви одрживог развоја до 2030 - манје од 12 на 1000 живорођених. Стопа смртности одојчади у ЕУ (28) је 2016. била 3,6. Стопа смртности деце испод пет година старости на најмање 25 на 1000 деце тог узраста до 2030 према Циљевима одрживог развоја. 11 Feb, 2019	Пројекат "Стандарди регионалног система неонаталне здравствене заштите у Србији". Републички завод за статистику. Демографска статистика 2017. Београд 2018. године. Еуростат - регинални годишњак, издање 2017. године Циљеви одрживог развоја који се односе на здравље, ОУН. 11 Feb, 2019	Циљеви одрживог развоја Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду 2.1 До краја 2030. окончати глад и осигурати да свим људима, а посебно сиромашнима и лицима у осетљивим околностима, укључујући одојчад, током целе године буде доступна безбедна и хранљива храна у довољним количинама. 2.2 До краја 2030. окончати све облике неухрањености, уз постизање (до краја 2025. године) међународно договорених циљева који се односе на заостајање у телесном развоју код деце млађе од 5 година, и усмерити пажњу на нутритивне потребе адолесценткиња, трудница и дојиља те старијих лица. Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација 3.1 До краја 2030. смањити глобалну стопу смртности код мајки на мање од 70 на 100.000 живорођења. 3.2 До краја 2030. окончати смртне случајеве који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година. 3.3 До краја 2030. окончати епидемије АИДС-а, туберкулозе, маларије и занемарених тропских болести и наставити борбу против хепатитиса, болести које се преносе водом и осталих заразних болести. 3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање. 3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све. 21 Apr, 2019	Напомена: Предложени показатељи су углавном апсолутни бројеви а било би добро увести релативне бројеве и поред структурних увести и процесне и показатеље исхода по здравље новорођенчади за целу ову тачку – 27 у оригиналном документу (према препоруци OHCHR). Било би добро такође обезбедити и дисагрегацију показатеља по полу, ТМ на рођењу и територији због територијалних неједнакости што је била честа примедба. Могуће је јер наша званична статистика то обезбеђује). 10 Dec, 2018	Детаљније
		(Б) ојача напоре да се обезбеди то да се приступ адекватној здравственој заштити и неонаталним услугама прошири на најугроженије породице, укључујући ромске породице и оне који живе у маргинализованим и удаљеним областима; 10 Dec, 2018	12(27)(Б) – 1 Обухват (%) бабињара и новорођенчади патронажном посетом у првој недељи после порођаја 12(27)(Б) – 2 Обухват (%) новорођенчади патронажним посетама прве недеље по рођењу – дисагрегиран на сву новорођенчад и ону из ромских насеља, као и новорођенчад са сметњама у развоју 12(27)(Б) – 3 Обухват (%) одојчади патронажним посетама – првим и поновним - дисагрегиран на сву одојчад и ону из ромских насеља, као и одојчад са сметњама у развоју 12(27)(Б) – 4 Стопа смртности одојчади која живе у ромским насељима 12(27)(Б) – 5 Стопа смртности деце до пет година старости која живе у ромским насељима 2 Sep, 2020	Министарство здравља /Центар за социјалну политику 5 Apr, 2020	Број посета породиљи и одојчету рутински се прати у здравственој статистици, за ромску популацију се може добити из извештаја о раду Министарства здравља. База података о раду здравствених медијаторки је већ три године неактивна. У ромским насељима је 90% породиља имало посету патронажне сестре у недељи после порођаја - просечан посета одојчету је био 3,6 пута (национални просек је 94% породиља са посетама патронажне сестре и 3,8 посета одојчету у просеку) према резултатима МИКС истраживања из 2019. године. Стопе смртности ромске одојчади и деце испод пет година се проценјују из МИКС истаживања Уницефа. Последње МИКС истрживање је урађено 2019. године и у њему је смртност одојчади у ромским насељима била 8 умрле одојчади на 1000 живорођене деце (национални просек је 5 у 2020. години), смртност ромске деце до навршених пет година живота је била 9 умрле деце тог узраста на 1000 живорођених. 12 Jun, 2022 Делимично испуњено (преко 50%)	Просечно пет (5) кућних посета породиљи и новорођенчету поливалентне патронаже у 2017. Просечан број посета ромској породиљи и новорођенчету се може израчунати из базе података Министасртва здравља о раду ромских медијаторски - тренутно није доступна Просечно 2 посете одојчету патронажне сестре у 2017. Процењена стопа смртности одојчади у ромским насељима је 13 умрле одојчади на 1000 живорођених у 2014. години Процењена стопа смртности деце испод пет година старости у ромским насељима је 14 умрле деце до навршеног петог рођендана на 1000 деце тог узраста у 2014. години 11 Feb, 2019	Пет (5) кућних посета породиљи и новорођенчету према Правилнику о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2017. годину (РФЗО) Две кућне посете одојчету према Правилнику за 2017. годину (РФЗО). Четири кућне посете по одојчету са сметњама у развоју или према захтеву лекара, према Правилнику за 2017. годину (РФЗО) - напомена да постоје индиције да овај цилљ није достигнут Да се смртност ромске одојчади изједначи са смртношћу одојчади у целокупној популацији Да се смртност ромске деце испод пет година старости изједначи са смртношћу ове деце у целокупној попуалцији 11 Feb, 2019	Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Анализа планираног и оствареног обима и садржаја права осигураних лица на примарну здравствену заштиту у 2017. години. Београд, 2018. МИКС 2014 - УНИЦЕФ 11 Feb, 2019		Напомена: Показатељи које прати поливалентна патронажа из њихових извештаја су детаљни 10 Dec, 2018
		(Ц) ојача здравствену заштиту ромских жена и деце путем ефикасних теренских услуга, као и да осигура да Пројекат „Здравствени медијатори“ има довољно људских, техничких и финансијских ресурса за ефикасно обављање редовних кућних посета. 10 Dec, 2018	12(27)(Ц) – 1 Занимање здравствени медијатор/медијаторка препознато и установљено у здравственом систему 12(27)(Ц) – 2 Број здравствених медијаторки 12(27)(Ц) – 3 Број корисника услуга здравствених медијаторки (ромске жене и деца) на годишњем нивоу 12(27)(Ц) – 4 Удео (%) општина са ромском популацијом која живи у нестандардним насељима у којима раде здравствени медијатори/медијаторке 12(27)(Ц) – 5 Просечан број кућних посета ромским породицама у нестандардним насељима по здравственој медијаторки за годину дана 12(27)(Ц) – 6 Просечан број кућних посета ромским породицама у нестандардним насељима са децом предшколског узраста по здравственој медијаторки за годину дана 17 May, 2019	Министарство здравља /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	Још увек није препознат статус здравствених медијаторки у систему здравствене заштите нити је изабран модел одрживе институционализације здравствених медијаторки База података о раду здравствених медијаторки је тренутно неактивна и не могу се добити подаци о њиховом раду мада постоји обавеза стварања јединствене базе података. У 60 домова здравља постоје сервери са програмима показатеља којима се прати рад здравствених медијаторки. Постојећа база података о социјалној инклузији Рома Републичког завода за статистику има веома мали број података о здрављу Рома и Ромкиња и не ажурира се редовно. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (преко 50%)	12(27)(Ц) – 1 Здравствене медијаторке су 2017., 2018. и 2019. године запослене по уговору у плаћене у оквиру пројектног финансирања Министарства здравља. Њихово занимање није преознато у систему здравствене заштите 12(27)(Ц) – 2 Број здравствених медијаторки је у 2017. години био 75. 12(27)(Ц) – 3 Укупан број корисника услуга здравствених медијаторки је тренутно недоступан пошто је наба о њихвом раду неактивна. 12(27)(Ц) – 4 Око 77% општина које има ромску популацију у нестандардним насељима има здравствену медијаторку. 12(27)(Ц) - 5 Број посета по медијаторки годишње је био 1076 посета или 4,9 посета дневно у 2017 години - податак је базе података која је била доступна 2017. године. 17 May, 2019	Изабран је модел одрживе институционализације здравствених медијаторки и њихово занимање је препознато у систему (већ је укључено у Национални оквир квалификација). Све општине у којима се налазе подстандардна ромска насеља имају здравствену медијаторку -96 здравствених медијаторки. Није наведена циљна вредност. Стандард Министарства здравља је 5 посета ромским породицама дневно или 100 посета месечно. 12 Feb, 2019	Предлог основног модела одрживе институционализације здравствених медијаторки. УНИЦЕФ, Центар за социјалну политику, МИнистарство здравља РС, јануар 2018. године Акциони план за примену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за 2017 и 2018. годину. Акциони план за Поглавље 23 усвојен на седници Владе РС 27 априла 2017. године. Оперативни закључци са семинара: Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији - нацрт, 2018. године. База података о раду здравствених медијаторки 20 Apr, 2019		Напомена: Показатељи које прати поливалентна патронажа из њихових извештаја су детаљнији и могу се добити и за ромску популацију. 10 Dec, 2018
13.	13(29) У складу са чланом 12 Конвенције и у светлу Општег коментара бр. 12 (2009) о праву детета да се саслуша њгово мишљење, Комитет подстиче државу потписницу да осигура да се ставовима деце посвети дужна пажња, у породици, у школама, у судовима и у свим релевантним административним и другим поступцима у вези са њима кроз, између осталог, усвајање одговарајућих закона, обуку стручњака, успостављање специфичних активности у школама и опште подизање свести. Комитет такође подстиче државу потписницу да сарађује са релевантним актерима у ширењу информација о Конвенцији и да ојача стварање смисленог простора кроз који деца могу да утичу на јавну политику. 10 Dec, 2018	да осигура да се ставовима деце посвети дужна пажња, у породици, у школама, у судовима и у свим релевантним административним и другим поступцима у вези са њима кроз, између осталог, усвајање одговарајућих закона, обуку стручњака, успостављање специфичних активности у школама и опште подизање свести. 10 Dec, 2018	13(29) – 1 Право детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисани као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у свим законима и стратешким документима који имају утицај на дете (Закон о правима детета, кровни закони у области образовања, социјалне заштите, здравствене заштите, правосуђа, свеобухватни закон о деци и други) у складу са ОК 12. 13(29) – 2 Усвојени правилници у свим секторима (образовање, социјална заштита, здравство и правосуђе) којим се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша њихово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12. 13(29) – 3 Креирани програми обуке о примени Правилника за прибављање и адекватно узимање у обзир ставова деце у свим релевантним административним и другим поступцима 13(29) – 4 Број реализованиих обука и број учесника обука о примени Правилника за прибављање и адекватно узимање у обзир ставова деце у свим релевантним административним и другим поступцима 13(29) – 5 Успостављени механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу 13(29) – 6 Евалуација од стране деце о томе да ли је обезбеђена партиципација 13(29) – 7 Број и врста механизама на националном и локалном нивоу 13(29) – 8 Број деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу 13(29) – 9 Број активности у школама које промовишу право деце на партиципацију 13(29) – 10 Број активности којима се деца подстичу да изражавају своје мишљење 13(29) – 11 Број извештаја о консултацијама које су вођене са децом у циљу прибављања њиховог мишљења 13(29) – 12 Број тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу 20 Apr, 2019	Министарства правде, унутрашњих послова, здравља, образовања, социјалне заштите, независна тела, Правосудна академија, Републички завод за социјалну заштиту /Центар за права детета 18 Apr, 2019	Нема промена у односу на почетно стање. Полазне основе на којима ради Посебна радна група за израду Нацрта закона о изменама и допунама Породичног закона, предвиђају право детета да изрази своје мишљење у поступцима који га се тичу, без обрзира на узраст детета. Принцип партиципације није препознат ни Законом о основама система образовања и васпитања, иако је Ужички центар за права детета у процесу јавне расправе о изменама и допунама Закона, предлагао МПНТР, али предлози нису усвојени. Елементи овог права се препознају у одредбама које предвиђају оснивање ученичких парламената, што је похвално, али свакако не и довољно за потпуно уживање овог права у образовном систему. Пратећи препоруку Комитета, Ужички центар за права детета израдио је Предлог практичне политике са предлогом Правилника о партиципацији и информисању ученика у основном образовању и затражио мишљење Савета за права детета који је требало да се током 2020. године изјасни о предлогу, након чега би био упућен МПНТР. Ипак, због пандемије, избора који су одржани у јуну 2020. године и спорог формирања Владе, као и због чињенице да је члановима Савета за права детета истекао мандат, а да су се у новом сазиву (април 2021-март 2022) одржале само две седнице, предлог се није нашао на дневном реду. Активности које подстичу партиципацију деце спроводе се кроз пројектне активности ОЦД. 9 Jun, 2022 Није испуњено	Закон о правима детета који садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисано као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у складу са ОК 12 није усвојен. Породични закон садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење (чл. 65) која није у потпуности усклађена са ОК 12. Право детета на слободно изражавање мишљења није гарантовано као опште право детета којим би се успоставила обавеза да саслушају мишљење детета родитељима и запосленима у свим органима власти, установама и институцијама. Правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12 у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа не постоје. Не постоје програми обуке о поступку примене права детета да се његово/њено мишљење прибави и адекватно узме у обзир у поступцима у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа. Не постоје механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу. Подаци о броју деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу не постоје. Активности у школама и другим срединама које промовишу право деце на партиципацију не спроводе се нити су планиране одговарајућим плановима и програмима. Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења се не спроводе. Тела на локалном и националном нивоу у којима деца учествују и дају мишљење на теме које их се директно тичу постоје само у оквиру школских парламената. Припремљен је приручник о учешћу детета за судије и стручњаке центара за социјални рад у грађанским судским поступцима у оквиру пројектних активности НВО ЦПД (УНИЦЕФ, ИПА 2013). 20 Apr, 2019	Закон о правима детета који садржи одредбу о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете дефинисано као право детета и принцип/начело и обавезно правило поступања доносиоца одлука у складу са ОК 12 је усвојен у НС. Закон о изменама и допунама Породичног закона који садржи унапређене одредбе о праву детета да се саслуша његово/њено мишљење усвојен у НС. Правилници којима се дефинишу смернице, процедуре и критеријуми за доследно тумачење, одређивање и примену принципа и права детета да се саслуша његово/њено мишљење у процесу доношења одлука од интереса за дете у складу са ОК 12 у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђа усвојени. Израђени (акредитовани) програми обуке о поступку примене права детета да се његово/њено мишљење прибави и адекватно узме у обзир у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и управног и судског поступка. Механизми на националном и локалном нивоу који омогућавају партиципацију деце и њихов утицај на унапређење јавних политика које их се тичу успостављени. Подаци о броју деце чије је мишљење саслушано на годишњем нивоу постоје у системима образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и управног и судског поступка. Активности у школама и другим срединама које промовишу право деце на партиципацију редовно се спроводе. Консултације са децом у циљу прибављања њиховог мишљења редовно се спроводе. Тела на локалном и националном нивоу укључују децу у вези тема које их се директно тичу. 18 Apr, 2019	Службени гласник РС Веб презентације министарстава надлежних за секторе образовања, социјалне заштите, здравствене заштите и правосуђе, унутрашњих послова, судова, тужилаштава, центара за социјални рад, установа/домова за децу, школа. Вез презентације Правосудне академије и Републичког завода за социјалну заштиту о израђеним (акредитованим) програмима обуке. Подаци Републичког завода за статистику, Републичког завода за социјалну заштиту, министарстава, Врховног касационог суда, Републичког јавног тужилаштва. Извештаји о спроведеним активностима у школама. Извештаји о спроведеним консултацијама са децом. Извештаји тела на локалном и националном нивоу које укључују децу у вези тема које их се директно тичу. Пројектни извештаји ЦПД-а. 18 Apr, 2019	Циљеви одрживог развоја Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења 4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења. 21 Apr, 2019		Детаљније
14.	14(31) Комитет препоручује да држава потписница осигура потпуну примену нових прописа који омогућавају директну регистрацију рођења деце чији родитељи немају лична документа и да покрене поступак за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато. 10 Dec, 2018	Да осигура потпуну примену нових прописа који омогућавају директну регистрацију рођења деце чији родитељи немају лична документа да покрене поступак за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато. 20 Apr, 2019	14(31) – 1 Законодавна регулатива омогућава регистрацију рођења деце чији родитељи немају лична документа 14(31) - 2 Успостављање система за директан упис у матичне књиге рођених све деце на територији Републике Србије одмах по рођењу, без обзира на правни статус њихових родитеља 14(31) – 3 Број деце миграната и тражилаца азила уписаних у матичну књигу рођених у односу на број деце миграната и тражилаца азила који су рођени на територији Републике Србије 14(31) – 4 Број покренутих поступака за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато, на годишњем нивоу 14(31) – 5 Број евидентираних случајева деце чији су родитељи без држављанства 14(31) - 6 Број додељених држављанстава деци чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато 14(31) – 7 Прописан поступак утврђивања држављанства 2 Sep, 2020	МДУЛС /Београдски центар за људска права Праксис Министарство здравља. 6 Nov, 2019	14(31) - 1 Србија је ратификовала Конвенцију о правима детета и Међународни пакт о грађанским и политичким правима којима се сваком детету без дискриминације гарантује право на регистровање рођења од рођења, право на име и стицање држављанства. Такође, ратификовала је и Конвенцију о смањењу броја лица без држављанства. Ови међународни инструменти се, сходно члану 18. Устава, примењују непосредно. Међутим, у пракси и даље постоје пројне бројне препреке да се деца родитеља који не поседују личне документе уписују у матичне књиге рођених. Деца чије мајке не поседују личне документе не могу бити уписана у матичну књигу рођених одмах након рођења, већ је за њих потребно водити посебне поступке (одређивање личног имена, накнадни упис у матичну књигу рођених или одређивање места и времена рођења детета, што може да траје дужи временски период). Многе организације указују да се једна од основних препрека која спречава упис ове деце у матичну књигу рођених одмах по рођењу, као што то предвиђају међународни стандарди, налази у одредбама два акта поџаконске снаге. То су члан 5. Правилника о поступку издавања пријаве рођења детета и обрасцу пријаве рођења детета у здравственој установи (Сл. гласник РС, бр. 5/11, 9/16, 16/16, 36/16 и 103/18) и тачке 10. и 24. Упутства о вођењу матичних књига и обрасцима матичних књига (Сл. гласник РС, бр. 93/18). Њима је прописано да се лични подаци родитеља уписују на основу података из матичних књига, извода из матичних књига и личне карте, а за странце на основу путне исправе, личне карте или идентификационог документа издатог од надлежног органа Републике Србије. На потребу измене ових подзаконских аката указала је и Европска комисија у свом извештају о напретку Србије за 2020. годину. У извештају који је објављен у октобру 2021, Европска комисија је поновила да се сва рођења морају регистровати одмах по рођењу деце, без обзира на статус њихових родитеља. Остваривање права на упис у матичну књигу рођених могло би бити отежано због Закључка Грађанског одељења Врховног касационог суда (ВКС) о надлежности ванпарничног суда у поступку уписа у МКР. Овај закључак је донет 2020. године и према њему Ванпарнични суд је надлежан да одлучује по предлогу за утврђивање времена и места рођења неког лица тек по правноснажном окончању управног поступка у коме је захтев истог лица за упис у МКР одбијен због тога што у том поступку није доказано време и место рођења истог лица. Даље, лице које је било уписано у МКР, али су те књиге уништене, не може тражити од ванпарничног суда да утврђује чињеницу његовог времена и места рођења. На крају, лица која су уписана у МКР тзв. Р. Косово не могу тражити од ванпарничног суда да утврђује чињеницу његовог времена и места рођења. 14(31) - 2 Родитељи мигранти на територији Србије често су без идентификационих докумената и не могу да докажу свој идентитет и држављанство. Деца избеглице и мигранти који се роде на територији Републике Србије, а чији родитељи немају лична документа из државе порекла или уобичајеног боравишта, у пракси се уписују у матичне књиге рођених на основу потврде коју Министарство унутрашњих послова издаје странцима који изразе намеру да поднесу захтев за азил у Републици Србији или на основу личне карте за тражиоце азила уколико су у питању особе које су већ поднеле захтев за азил. Оба документа издају се у складу са чланом 87. Закона о азилу и привременој заштити. Иако се, на први поглед, успостављена пракса надлежних матичних служби приликом уписа деце може оценити као позитивна и у интересу деце миграната која су рођена у Србији, а чији родитељи са собом немају одговарајућа идентификациона документа, таква пракса ствара и одређену правну несигурност. То се нарочито односи на чињеницу да потврда о регистрацији лица које је изразило намеру да поднесе захтев за азил не може да служи као идентификациони документ, као и да се подаци у њу уписују искључиво на основу усменог исказа лица које је регистровано. 14(31) - 3 Министарство државне управе и локалне самоуправе, односно Сектор за матичне књиге и регистре који води Централни регистар становништва, као ни Републички завод за статистику, не поседује податак о броју и проценту деце чије рођење је регистровано, а чији родитељи не поседују лична документа. Према Закону о матичним књигама послови вођења матичних књига поверавају се општинама, односно градовима, односно граду Београду и не постоји евиденција обједињених података за територију целе Србије. Током 2020. године је на територији Београда у матичну књигу рођених уписано једно дете, чији је један од родитеља мигрант који није поседовао лична докумената, односно имао је само фотокопију докумената. 14(31) - 4 Нема података о броју покренутих поступака за утврђивање држављанства деце чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато. 14(31) - 5 Одсек за држављанство, наџор и евиденције Управе за управне послове Министарства унутрашњих послова не поседује број евидентираних случајева деце чији су родитељи без држављанства. Штавише, Република Србија до данас није прописала процедуре за утврђивање статуса лица без држављанства које би тако нешто омогућиле. 14(31) - 6 Није познат број додељених држављанства деци чији су родитељи без држављанства или чије држављанство није познато. Чланом 13. Закона о држављанству прописано да дете рођено или нађено на територији Србије стиче држављанство рођењем (иус соли) ако су му оба родитеља непозната или непознатог држављанства или без држављанства или ако је дете без држављанства. Међутим, закон овај вид стицања држављанства предвиђа као супсидијарни, при чему дете држављанство Србије не може да стекне аутоматски већ на основу конститутивне одлуке надлежног органа. 14(31) - 7 Поступак утврђивања држављанства уређен је чланом 44. Закона о држављанству (Сл. гласник РС, бр. 135/04, 90/07 и 24/18) који прописује да министарство надлежно за унутрашње послове врши утврђивање држављанства за лице које је стекло држављанство Републике Србије, а није уписано у матичну књигу рођених или у евиденције држављана које су вођење по досадашњем прописима. Поступак се покреће на захтев особе која је стекла држављанство, а није уписана у матичну књигу рођених, одоносно на захтев надлежног органа који води поступак остваривања права лица или по службеној дужности. Србија још увек није донела нити усвојила процедуре за утврђивање статуса лица без држављанства. 23 May, 2022 Није испуњено	1 - Правни оквир не обезбеђује упис деце одмах по рођењу уколико родитељи не поседују лична документа. Деца избеглице и мигранти чији родитељи немају лична документа из државе порекла уписују се у матичне књиге рођених на основу претходно издате потврде коју МУП издаје странцима који изразе намеру да поднесу захтев за азил у Републици Србији а коју родитељи прилажу као идентификациони документ. 2 - Нису унапређени 3 - Нема податка 4 - Иако је Србија још 2011. године ратификовала Конвенцију о смањењу броја лица без држављанства, до данас нису прописане процедуре за утврђивање статуса лица без држављанства. 5 - Исто као и претходно 6 - Нема податка 7 - Нису развијене процедуре за утврђивање статуса апатрида. 21 May, 2020	Измењене су одредбе Упутствa o вoђeњу мaтичних књигa и oбрaсцимa мaтичних књигa, (тaчкe 10 и 24) и Правилника о поступку издавања пријаве рођења детета и обрасцу пријаве рођења детета у здравственој установи (члан 5) 6 Nov, 2019	1 - Службени гласник РС, извештаји организација цивилног сектора 2 - Није регулисано прописима, али у пракси се регистрација врши на овај начин, што потврђује и пракса Београдског центра за људска права 3 - Министарство државне управе и локалне самоуправе 4, 5, 6 - Министарство унутрашњих послова, Управа за управне послове, Одељење за држављанство, пребивалиште и лицне карте, Одсек за држављанство, надзор и евиденције 7 - Закон о држављанству 28 May, 2020	Трећи циклус УПР 7.28. Обезбедити да сва деца имају благовремен приступ регистровању рођења непосредно након рођења, без дискриминације, и без обзира на правни статус или статус докумената њихових родитеља (Бразил) Циљеви одрживог развоја Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима 16.9 До краја 2030. за све обезбедити законски идентитет, укључујући регистрацију приликом рођења. Препорука и Европског парламента Извештај о напретку Европске комисије 2019. Комитет за економска, социјална и културна права 14(13) Комитет препоручује држави чланици да избеглицама, повратницима и интерно расељеним лицима, посебно Ромима без регистрованог пребивалишта који живе у неформалним насељима, обезбеди ефикасан приступ поступку уписа у матичне књиге рођених и регистрацију пребивалишта у циљу лакшег приступа личним документима, укључујући изводе из матичне књиге рођених, личне карте и радне књижице. У међувремену, ове особе би требале да имају приступ економским, социјалним и културним правима. Комитет за људска права 14(15) Држава чланица треба да појача напоре за: (б) олакшавање и омогућавање регистрације деце чији родитељи немају идентификационе документе и омогућавање интерно расељеним Ромима који живе у неформалним насељима да пријаве своје пребивалиште и добију идентификационе документе, што укључује преиспитивање закона о сталном и привременом пребивалишту. 6 May, 2020		Детаљније
15.	15(33) Позивајући се на Општи коментар бр. 13 о праву детета на слободу од свих облика насиља, као и на Циљ одрживог развоја 16.2 да се искорене, између осталог, сви облици насиља над децом, Комитет апелује на државу потписницу да: 10 Dec, 2018	15(33) Позивајући се на Општи коментар бр. 13 о праву детета на слободу од свих облика насиља, као и на Циљ одрживог развоја 16.2 да се искорене, између осталог, сви облици насиља над децом, Комитет апелује на државу потписницу да: 10 Dec, 2018	15(33)(А) – 1 У Стратегији превенције и заштите деце од насиља и припадајућем акционом плану – прописана је мера усклађивања Општег протокола и Посебниих протокола о заштити деце од злостављања и насиља 15(33)(А) – 2 Измењени и допуњени Општи и посебни протоколи о заштити деце од злостављања и занемаривања - донети у форми правно обавезујућих подзаконских аката – правилника. 15(33)(А) – 3 Осигурана примена Општег и посебних протокола, кроз доношење одговарајућег обавезујућег правног акта – уредбе односно правилника 15(33)(А) – 4 Број општина које су потписале међусекторске протоколе о сарадњи за имплементацију Општег и посебног протокола о заштити деце од насиља 2 Sep, 2020	1 – МРЗБСП, Савет за права детета 2 и 3 – МРЗСБП, МЗ, МП, МУП, МПНТР 4 – Савет за права детета, МДУЛС /Ужички центар за права детета 20 Apr, 2019	15(33)(А) – 1 Влада Р Србије усвојила је Стратегију за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године – прописана је мера усклађивања Општег протокола и Посебниих протокола о заштити деце од злостављања и насиља. 15(33)(А) – 2 - Влада Р Србије усвојила је унапређени Општи протокол почетком 2022. године. Још увек нису усвојени нови секторски протоколи о заштити деце од насиља, али су се усвајањем Општег протокола створили услови за рад на секториским. 15(33)(А) – 3 Нема промене у односу на почетно стање. 15(33)(А) – 4 -39 општина потписане међусекторске споразуме о заштити деце од насиља на локалном ниво. То је исти број као у претходном периоду, тако да није дошло по даљег унапређења овог индикатора. 19 May, 2022 Делимично испуњено (преко 50%)	15(33)(А) – 1 - Стратегија и АП нису усвојени 15(33)(А) – 2 Не 15(33)(А) – 3 Осигурана само у образовном систему 15(33)(А) – 4 - 10 општина 26 Sep, 2020	15(33)(А) – 1-2 - Унапредити нормативне акте који дефинишу превенцију и поступање у случајевима насиља над децом. 15(33)(А) – 3 - Унапредити примену процедура за реаговање и превенцију насиља на децом. 15(33)(А) – 4 Унапредити међусекторску сарадњу на заштити деце од насиља на локалном нивоу. 17 Apr, 2019	15(33)(А) – 1 - "Службени гласник РС", број 80 од 3. јуна 2020. 15(33)(А) – 2 - сајт Министарства просвете, науке и технолошког развоја 15(33)(А) – 3 увид у документа 15(33)(А) – 4 - Инетрактивна мапа МОДС-а 26 Sep, 2020	Трећи циклус УПР 6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина) 6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска) 6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка) 6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд) 7.89. Успоставити законске и друге мере за заштиту деце од злостављања и насиља (Киргистан) Комитет за права особа са инвалидитетом 32. Комитет препоручује држави чланици да одрасле и децу са инвалидитетом у институционалном окружењу заштити од насиља, злостављања и лошег поступања било које врсте. Комитет за присилне нестанке 14 (34) Комитет такође жели да нагласи посебно окрутан ефекат присилних нестанака на људска права жена и деце. Жене које су изложене присилном нестанку посебно су осетљиве на сексуалне и друге облике родно заснованог насиља. Жене, рођаци нестале особе могу трпети озбиљне социјалне и економске последице и бити подвргнуте насиљу, прогону и одмазди због њихових напора да лоцирају своје најмилије. Деца која су жртве присилног нестанка, било због тога што су сами били изложени нестанку, или зато што трпе последице нестанка својих рођака, посебно су осетљива на бројна кршења људских права, укључујући замену идентитета. У том контексту, Комитет ставља посебан нагласак на потребу да Држава чланица осигура да се родне перспективе и осетљиви приступи деци користе у спровођењу права и обавеза из Конвенције. Циљеви одрживог развоја Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима 16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом. 16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди. Циљ одрживог развоја 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице 5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације. 2 Sep, 2020	26 Sep, 2020	Детаљније
		(Б) у сарадњи са канцеларијом Омбудсмана, у његовом својству Националног превентивног механизма, успостави механизам праћења да би се осигурало да су сва деца у институцијама и алтернативном збрињавању заштићена од свих облика мучења, нечовечног или понижавајућег поступања и да осигура да та деца имају приступ поверљивим, безбедним механизмима и механизмима прилагођеним деци за жалбе у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем; 10 Dec, 2018	15(33)(Б) – 1 Број посета институцијама у којима се налазе деца од стране НПМ-а и невладиних организација са којима НПМ сарађује 15(33)(Б) - 2 Адекватно информисање деце у институцијама и алтернативном збрињавању о већ постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који дете разуме 15(33)(Б) – 3 Адекватно информисање деце у институцијама и алтернативном збрињавању о већ постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем на језику који дете разуме 15(33)(Б) – 4 Број/проценат поступања по препорукама НПМ-а у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем 15(33)(Б) – 5 Број/процентат деце која користе механизам за жалбе у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем 15(33)(Б) – 6 Успостављен поверљив, безбедан и прилагођен деци механизам за жалбе 15(33)(Б) – 7 Сва деца информисана о начинима заштите 2 Sep, 2020	Омбудсман за права детета, надлежна министарства /Центар за права детета Београдски центар за људска права 18 Apr, 2019	У периоду од 2017. године до 2019. године, НПМ је извршио 19 посета институцијама у којима се налазе деца. Током 2017. обавио је 11 посета, 2018. једну, а током 2019. године посећено је 7 установама у којима се налазе деца. Током првих девет месеци 2020. године, НПМ је посетио 3 центра за азил у којима бораве деца, у Крњачи, Боговађи и Сјеници. Такође, приликом посете КПЗ Сремска Митровица, ОЗ Београд и КПЗ НИШ. Tokom prvih deset meseci 2021. godine, obavljeno je 12 poseta ustanovama u kojima se nalaze deca. У периоду од 2017. године до 2019. године од стране НПМ-а упућено је укупно 54 препоруке које се односе на поступање према малолетним особама. Укупан број препорука по којима је поступљено је 26, а по осталим препорукама (28) није поступљено или је потребно даље праћење. Током првих десет месеци 2021. године, поступано је по 12 препорука НПМ-а у вези са лишавањем слободе деце, условима притвора и поступањем, што чини 92,3% доспелих препорука за које је исход поступања познат. Број поднетих притужби од стране деце у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем је изразито мали, и тако је од 2017. до септембра 2020. године, поднето укупно 2 притужбе од стране деце (једна 2017. године и једна 2019. године). Поред тога, током првих десет месеци 2021. године, Заштитник грађана није примио ниједну притужбу деце у вези са лишавањем слободе, условима притвора и поступањем. НПМ не посећује довољно често сва места на којима су деца лишена слободе иако су ова деца у највећем ризику од потенцијалног насиља, а извештаји не садрже детаљне информације о условима лишења и поступањем према деци са конкретним препорукама. Такође, деца у институцијама и алтернативном збрињавању нису адекватно обавештена о постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који је деци разумљив, као ни о већ постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем на поверљив, безбедан и деци прилагођен начин. Инспекције које врше надзор у оквиру система социјалне заштите не посећују редовно сва места на којима су деца лишена слободе, а извештаји нису доступни. 24 Dec, 2021 Делимично испуњено (преко 50%)	15(33)(Б) – 1 НПМ је током 2018. обавио посете установи за децу и младе „Сремчица“ (редовна и follow up посета), а у 2017. установи „Ветерник“ и заводу „Мале Пчелице“. 15(33)(Б) – 2 Деца у институцијама и алтернативном збрињавању нису адекватно обавештена о постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који је деци разумљив. 15(33)(Б) – 3 Деца у институцијама и алтернативном збрињавању нису адекватно обавештена о већ постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем на језику који дете разуме. 15(33)(Б) – 4 НПМ не посећује редовно сва места на којима су деца лишена слободе, а извештаји не садрже детаљне информације о условима лишења и поступањем према деци са конкретним препорукама - из извештаја Заштитника грађана за 2016. годину не може се утврдити које су конкретне препоруке дате у вези унапређења права детета и којим органима дате, као и о проценту њихових испуњености. Инспекције које врше надзор у оквиру система социјалне заштите не посећују редовно сва места на којима су деца лишена слободе, а извештаји нису доступни. 15(33)(Б) – 5 Из доступних статистичких података се не може утврдити колики број деце из којих установа користе механизам за жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем. 15(33)(Б) – 6 Не постоји поверљив, безбедан и прилагођен деци механизам за жалбе. 15(33)(Б) – 7 Деца нису адекватно информисана о начинима заштите; кутија за слање жалби није доступна на одговарајућим местима. 6 May, 2020	1 - НПМ редовно и ненајављено посећује све установе у којима су деца лишена слободе и припрема детаљне извештаје надлежним органима са конкретним препорукама за унапређење положаја деце. 2 - Деца у институцијама и алтернативном збрињавању су адекватно обавештена о постојећим механизмима који им омогућавају да пријаве насиље на језику који је деци разумљив. 3 - Деца у институцијама и алтернативном збрињавању су адекватно обавештена о већ постојећим механизмима за подношење жалбе у вези са лишавањем слободе, условима лишења и поступањем на језику који дете разуме. 4 - Извештаји Заштитника грађана садрже информације о броју конкретних препорука датих након редовних и ненајављених посета у циљу унапређења права детета и којим су органима конкретне препоруке дате, као и о проценту њихове испуњености. 5 - Јавно доступне статистичке базе података садрже податке о броју деце која су користила механизам за жалбе у вези са случајевима насиља, лишавањем слободе, условима лишења и поступањем. 6 - Механизам за жалбе је поверљив, транспарентан, безбедан, ефикасан, хитан и прилагођен деци и њиховим специфичним потребама. 7 - Деца су адекватно информисана о начинима заштите; деца имају подршку у припреми жалбе; кутија за слање жалби је доступна на местима која су лако приступачна деци и где је обезбеђена поверљивост и безбедност; судови у случајевима кршења права детета у установама поступају хитно, а деци је обезбеђена правна и друга подршка и помоћ. 20 Apr, 2019	Извештаји Заштитника грађана Извештаји инспекцијског надзора МРЗБСП Пресуде о случајевима кршења права деце у установама 6 May, 2020	Комитет против мучења 15(18) Комитет препоручује држави чланици да: (в) спроводи честе надзорне посете и ефикасно и непристрасно истражи случајеве злостављања и прекомерне употребе рестриктивних мера у психијатријским установама и жртвама пружају лекове и накнаду. 15(21) Држава чланица треба да обезбеди ефикасан и независан рад Заштитника грађана и да се суздржи од мешања у његово овлашћење да поступа по жалбама у појединачним случајевима, без обзира да ли је покренут или не кривични поступак. Држава чланица такође треба да обезбеди адекватне и сталне нивое особља и материјалних ресурса како би се осигурало да Заштитник грађана може независно и ефикасно да извршава мандат националног превентивног механизма. Држава чланица треба да обезбеди да се сви релевантни органи придржавају наредбе Народне скупштине да без одлагања примене препоруке Заштитника грађана. 2 Sep, 2020
		(Ц) осигура успостављање превентивних механизама за заштиту деце са интелектуалним и другим психосоцијалним оштећењима од било које врсте физичког или сексуалног насиља и да успостави обавезне обуке о насиљу над децом за све релевантне стручњаке; 10 Dec, 2018	15(33)(Ц) – 1 Успостављен је превентивни механизам за заштиту деце са интелектуалним и другим психосоцијалним оштећењима од било које врсте физичког или сексуалног насиља 15(33)(Ц) – 2 Број програма обавезне обуке о насиљу над децом за све релевантне стручњаке 15(33)(Ц) – 3 Број стручњака који су похађали обавезне обуке о насиљу над децом 15(33)(Ц) – 4 Број других форми стручног усаврашавања (едукације, трибине и сл) 15(33)(Ц) – 5 Број стручњака који су похађали друге форме стручног усаврашавања (едукације, трибине и сл) 15(33)(Ц) – 6 Број пријава насиља над децом са интелектуалним и другим психосоцијалним оштећењима поднетих надлежним органима 2 Sep, 2020	Заштитник грађана, МРЗБСП, Републички завод за социјалну заштиту, Врховни касациони суд /Ужички центар за права детета 20 Apr, 2019	15(33)(Ц) – 1 – нема промена у односу на претходно стање 15(33)(Ц) – 2 - нема промена у односу на претходно стање 10 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	15(33)(Ц) – 1 – 0 15(33)(Ц) – 2 - нема података 15(33)(Ц) – 3 - нема података 15(33)(Ц) – 4 - нема података 19 Mar, 2019	15(33)(Ц) – 1 - Успоставити превентивни механизам за заштиту деце са интелектуалним и другим психосоцијалним оштећењима од било које врсте физичког или сексуалног насиља 15(33)(Ц) – 2- Обучити професионалце који раде са децом о начинима и мерама за превенцију и поступање у случајевима насиља. 15 Nov, 2021	15(33)(Ц) – 1 – Препоруке Комитета Извештаји Заштитника грађана Извештаји одељења за инспекцијски надзор МРЗБСП Извештаји Републичког завода за социјалну заштиту Извештаји Врховног касационог суда 20 Apr, 2019	20 Apr, 2019	15(33)(Ц) – 1 – Нема ниједан превентивни механизам што можемо закључити на основу препорука Комитета из децембра 2017 19 Mar, 2019
		(Д) ојача националне програме за решавање проблема насиља у школама уз подршку Министарства просвете и агенција за обуку наставника, да би се успоставили стандарди, саветовање и стручна провера насиља у школама и да обезбеди обуку, укључујући и за родитеље, о ризицима насиља (на интернету); 10 Dec, 2018	15(33)(Д) – 1 Број националних програма и пројеката за унапређивање заштите од насиља у установама образовања и васпитања 15(33)(Д) - 1а Израда софтвера за праћење појава насиља и дискриминације у установама образовања и васпитања 15(33)(Д) – 2 Примена упитника о безбедности школског окружења и унапређења безбедности у школама 15(33)(Д) - 3 Број поступања у вези са вршњачким насиљем 15(33)(Д) – 4 Број пријављених ситуација насиља трећег нивоа и процењених нивоа дискриминације 15(33)(Д) – 5 Број обука за запослене у образовању на тему превенције насиља и дискриминације 15(33)(Д) - 5а - Број едукативних активности за родитеље на тему превенције насиља и дискриминације 15(33)(Д) – 6 Усвојени стандарди за одговор на насиље у школама и стручну проверу насиља у школама 2 Sep, 2020	МНПТР /Ужички центар за права детета Завод за унапређивање образовања Министарство трговине, туризма и телекомуникација 29 Jul, 2019	15(33)(Д) – 1 - Дошло је до делимичног напретка у овој области и то првенствено у домену заштите деце од насиља у дигиталном окружењу. Уведен је нови предмет "Дигитални свет" у првом циклусу обавезног образовања који деци пружа обуку о безбедности на интернету и дигиталном свету. Такође, Министар је препоручио свим васпитно-образовним институцијама да користе развијене материјале на пројекат „Безбедан интернет за целу породицу", који су покренули УНИЦЕФ и Теленор, а реализовао се у сарадњи са МПНТР и Ужичким центром за права детета, са циљем оснаживања родитеља, васпитача и учитеља за безбедно коришћење дигиталних технологија и интернета и смањење изложености деце онлајн ризику. Развијене су и реализоване обуке за васпитаче и учитеље, развијен је Водич за безбедно и конструктивно коришћење дигиталне технологије и интернета „Деца у дигиталном добу“ намењен васпитачима и учитељима за реализацију радионица са децом и родитељима на основу којег је развијена Е-верзију обука која је доступна свим родитељима, учитељима и васпитачима Србији. Посебно важан ресурс је и Дигитални водич који садржи кључне позитивне и конструктивне поруке о безбедности на интернету: хттпс://дигитални-водиц.уцпд.рс/. У њему се налазе теме, попут: Заштита личних пода-така и приватности на интернету, Време испред екрана-колико и како, Играње видео-игара (гејминг), Интернет предатори, Како унапредити дигитални уређај у циљу безбеднијег коришћења интернета, и друге. У њему су квиз за проверу знања и други корисни материјали. За децу су креирана и 4 цртана филма о безбедности деце на интернету (три анимирана видеа намењена деци узраста 7-8 година и један деци узраста 4-6 година) погодних за континуирану дисеминацију кроз медије и друштвене мреже. 10 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	15(33)(Д) – 1 - 7 програма 15(33)(Д) - 1а - софтевер не постоји 15(33)(Д) – 2 – подаци нису доступни 15(33)(Д) – 3 – подаци нису доступни 15(33)(Д) – 4 – подаци нису доступни 15(33)(Д) – 5 – подаци нису доступни 15(33)(Д) – 6 - 5 усвојених стандарда 15(33)(Д) – 7 – подаци нису доступни 15(33)(Д) – 8– подаци нису доступни 26 Sep, 2020	(Д) ојачати националне програме за решавање проблема насиља над децом у школама 17 Apr, 2019	15(33)(Д) – 1 - МПНТР, Дигитални водич (https://digitalni-vodic.ucpd.rs/) 15(33)(Д) – 6 - МПНТР 21 Apr, 2019	20 Apr, 2019
		(E) развије кампању подизања јавне свести као средства промене преовлађујућих ставова у вези са насиљем над децом и да крене у правцу нулте толеранције; 10 Dec, 2018	15(33)(Е) – 1 У складу са Стратегијом превенције и заштите деце од насиља, развијена кампања подизања јавне свести као средства промене преовлађујућих ставова у вези са насиљем над децом 15(33)(Е) – 2 Број реализованих догађаја у оквиру кампање подизања јавне свести као средства промене преовлађујућих ставова у вези са насиљем над децом 20 Apr, 2019	Савет за права детета /Ужички центар за права детета 20 Apr, 2019	15(33)(Е) – 1 - Није спроведена кампања. Није било напретка у овој области. 10 Jun, 2022 Није испуњено	15(33)(Е) – 1 - Стратегија није усвојена 15(33)(Е) – 2 - Н/А 5 Mar, 2019	(E) Реализивати кампању подизања јавне свести као средства промене преовлађујућих ставова у вези са насиљем над децом у правцу нулте толеранције; 17 Apr, 2019	15(33)(Е) – 1 - Извештај са пројекта “Заштита деце од насиља и промоција социјалне инклузије деце са сметњама у развоју у земљама Западног Балкана и Турске” 15(33)(Е) – 2 - Извештај са пројекта “Заштита деце од насиља и промоција социјалне инклузије деце са сметњама у развоју у земљама Западног Балкана и Турске” 26 Sep, 2020	20 Apr, 2019	15(33)(Е) – 2 - 20 локалних кампања је реализовано у 20 локалних самоуправа, али нису биле део кампање која је планирана Стратегијом, већ је део пројекта који је Ужички центар за права детета у сарадњи са УНИЦЕФ организовао у периоду септембар - децембер, 2017 у оквиру пројекта “Заштита деце од насиља и промоција социјалне инклузије деце са сметњама у развоју у земљама Западног Балкана и Турске” 5 Mar, 2019
		(Ф) осигура ефикасну сарадњу, координацију и размену података између служби за заштиту деце, полиције и правосудног система; 10 Dec, 2018	15(33)(Ф) – 1 Донети унапређени Општи и посебни протоколи који уређују међусекторску сарадњу 15(33)(Ф) – 2 Унапређени прописи и процедуре који дефинишу начин размене података међу ресoрима 2 Sep, 2020	Влада РС, Надлежна министарства /Ужички центар за права детета 20 Apr, 2019	15(33)(Ф) – 1 – Није било напредка у 2022. години. У ранијем периоду локални споразуми/протоколи о међусекторској сарадњи у процесу заштите деце од насиља, злостављања и занемаривања су усвојени у 39 општина Србије, што је исти број као у претходне две године. Иако су споразуми замишљени да осигурају ефикасну сарадњу и координацију различитих служби на локалном нивоу у циљу заштите деце од насиља, они ипак, нису обезбедили адекватну заштиту деце и ефикасну координацију различитих актера. Најчешћи недостаци тих споразума су: изостанак сарадње свих актера на локалном нивоу, насиље се углавном посматра у контексту породице – не и у другим окружењима , непрепознавање свих облика насиља (нпр. насиље у дигиталном окружењу), деца се углавном посматрају као хомогена група – изостанак посебних мера заштите за децу из посебно угрожених група, неусаглашен систем и начин евидентирања случајева насиља, непостојање обавезе редовног извештавања, нејасно дефинисана координација. У већини других општина постоје одређени протоколи који се баве питањем координације служби у превенцији и реаговању у случајевима насиља, али немају примарни фокус на заштиту деце, већ се односе више на насиље над женама у партнерским односима. 19 May, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	15(33)(Ф) – 1 – 10 општи/посебни протоколи 15(33)(Ф) – 2 - 10 општи/посебни протоколи 19 Mar, 2019	(Ф) Унапредити сарадњу, координацију и размену података између служби за заштиту деце, полиције и правосудног система; 17 Apr, 2019	15(33)(Ф) – 1 – МОДС интерактивна мапа (http://mapa.zadecu.org/) 15(33)(Ф) – 2 - МОДС интерактивна мапа (http://mapa.zadecu.org/) 19 Mar, 2019
		(Г) затражи техничку сарадњу са УНИЦЕФ-ом и Светском здравственом организацијом, као средствима решавања поменутих питања. 10 Dec, 2018	15(33)(Г) УНИЦЕФ и Светска здравствена организација пружају пордшку у превенцији и заштити деце од свих облика насиља: (а) број спроведених пројеката уз подрку УНИЦЕФ-а односно СЗО, (б) број других инструмената техничке подршке УНИЦЕФ-а односно СЗО (анализе, евалуације, обезбеђена експертска подршка у појединим питањима превенције и заштите деце од насиља и др.) 20 Apr, 2019		Испуњено
16.	16(35) Комитет препоручује да држава чланица: 10 Dec, 2018	(A) даље ојача подизање свести и образовне програме - укључујући кампање - уз учешће деце, како би се формулисала свеобухватна стратегија за превенцију и борбу против злостављања деце; 10 Dec, 2018	16(35)(А) 1 Усвојена свеобухватна Стратегија и акциони план превенције и заштите деце од насиља 16(35)(А) 2 Посотјање механизма делотворног укључивања деце и ОЦД које се баве правима детета у израду Стратегије и припадајућег акционог плана 2 Sep, 2020	МРЗБСП, Савет за права детета /Ужички центар за права детета 20 Apr, 2019	16(35)(А) 1 - Стратегија и акциони план су усвојени 3. јуна 2020. године. Деца су била укључена у процес израде стратегије и имала могућност да дају своје предлоге у који су изети у овзир у процесу израде нацрта стратегије. ОЦД су изеле учешће у изради стратегије (Мрежа организација за децу је делегирала своју представницу у радно тело за израду стратегије), а у консултативном процесу је ушеће узело око 20 ОЦД. 10 Jun, 2022 Испуњено	16(35)(А) 1 - Стратегија и акциони план нису усвојени. 16(35)(A) 2 - Н/А 26 Sep, 2020	(A) Усвојити свеобухватну стратегију за превенцију и борбу против злостављања деце уз активно учешће деце; 17 Apr, 2019	Службени гласник РС Вез презентације Владе РС, МРЗБСП, Савета за права детета Публикација "Шта нам кажу деца о насиљу над децом", Пријатељи деце Србије, 2018 20 Apr, 2019	Трећи циклус УПР 6.51. Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина) 6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска) 6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка) Циљеви одрживог развоја Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима 16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом. 16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди. Циљ одрживог развоја 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице 5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације. 21 Apr, 2019		Детаљније
		(Б) успостави националну базу података свих случајева насиља над децом, и да спроведе свеобухватну процену размера, узрока и природе таквог насиља; 10 Dec, 2018	16(35)(Б) – 1 Развијен јединствен, родно сензитиван и усаглашен систем евидентиранја и праћења случајева насиља у свим релевантним секторима (здравствена и социјална заштита, образовање, полиција, правосуђе, организације цивилног друштва), који омогућава претрагу узорка и природе насиља 16(35)(Б) – 2 Израђени и стандардизовани индикатори и установљен национални систем за прикупљање и анализу података о насиљу према деци 2 Sep, 2020	МРЗБСП, Републички завод за социјалну заштиту /Центар за права детета МПНТР 29 Jul, 2019	Нема промена у односу на почетно стање. Не постоји развијен јединствен, свеобухватан, родно сензитиван и усаглашен систем евидентирања и праћења случајева насиља у свим релевантним секторима (здравствена и социјална заштита, образовање, полиција, правосуђе, организације цивилног друштва) који омогућава процену размера, узрока и природе насиља као ни стандардизовани индикатори. 9 Jun, 2022 Није испуњено	16(35)(Б) – 1 Стратегијa превенције и заштите деце од насиља није усвојена - не постоји развијен јединствен, свеобухватан, родно сензитиван и усаглашен систем евидентирања и праћења случајева насиља у свим релевантним секторима (здравствена и социјална заштита, образовање, полиција, правосуђе, организације цивилног друштва) који омогућава процену размера, узрока и природе насиља 16(35)(Б) – 2 Не постоје стандардизовани индикатори и установљен национални систем за прикупљање и анализу података о насиљу над децом 20 Apr, 2019	16(35)(Б) – 1 Успоставити јединствен, свеобухватан, родно сензитиван и усаглашен систем евидентирања и праћења случајева насиља у свим релевантним секторима кроз мултисекторску сарадњу (здравствена и социјална заштита, образовање, полиција, правосуђе, организације цивилног друштва) Случајеви насиља над децом се системски евидентирају према утврђеним критеријумима који који омогућавају процену размера, узрока и природе насиља 16(35)(Б) – 2 Развити стандардизоване индикаторе и установити национални систем за прикупљање и анализу података о насиљу над децом 20 Apr, 2019	Веб презентација МРЗБСП и Републичког завода за социјалну заштиту 20 Apr, 2019
		(Ц) обезбеди расподелу адекватних људских, техничких и финансијских ресурса заменику омбудсмана да би му се омогућило спровођење дугорочних програма за решавање основних узрока насиља и злостављања; 10 Dec, 2018	16(35)(Ц) – 1 Број ангажованих лица (16)(35)(Ц) – 2 Број ангажованог особља које пружа стручну и административнотехничку потпору за рад Заштитника грађана за права детета и организационе јединице Заштитника грађана која се бави остваривањем, заштитом и унапређењем права детета. 2 Sep, 2020	Заштитник грађана /Центар за права детета 20 Apr, 2019	Током 2017. и 2018. године у Одељењу за права детета Заштитника грађана била су запослена 3 службеника. Након ступања на снагу нове систематизације радних места, од марта 2019. године у Сектору за права детета, родну равноправност и права особа са инвалидитетом било је запослено 11 државних службеника, од чега је 8 било ангажовано у области права детета. У 2020. години, најмање 8 од 10 запослених особа у Сектору се бавило заштитом права детета, док је у 2021. години тај број смањен, па се зашитом права детета бавило 5 од 9 запослених службеника. 24 Dec, 2021 Делимично испуњено (до 50%)	16(35)(Ц) – 1 Подаци о тачном броју ангажованих у области права детета нису јавно доступни (16)(35)(Ц) – 2 Подаци о броју стручних и административних радника у Одељењу за права детета у оквиру Заштитника грађана нису јавно доступни 20 Apr, 2019	Обезбедити адекватна буџетска средства Заштитнику грађана (Одељењу за права детета)/Омбудсману за права детета за људске, техничке и финансијске ресурсе у циљу ефикасног спровођења дугорочних програма за решавање основних узрока насиља и злостављања 20 Apr, 2019	Закон о буџету РС Извештаји Заштитника грађана/Омбудсмана за права детета 20 Apr, 2019
		(Д) подстакне програме у заједници с циљем спречавања и борбе против насиља у породици, злостављања и занемаривања деце укључивањем бивших жртава, волонтера и чланова заједнице, уз обезбеђивање подршке за њихову обуку 10 Dec, 2018	16(35)(Д) Број радионица, обука, трибина и сл. за упознавање и сензибилизацију јавности о посебним видовима угрожавања права детета (вршњачко насиље, сексуално насиље, злостављање и занемаривање детета и др.), у складу са Стратегијом превенције и заштите деце од насиља 10 Dec, 2018	РЗБСП, МП, МУП, Републички завод за социјалну заштиту, Правосудна академија, Савет за права детета, Заштитник грађана /Омбудсман за права детета /Центар за права детета 20 Apr, 2019	Нема промена у односу на почетно стање. Закон о спречавању насиља у породици усвојен је 2016. године након чега је обуку за примену закона за правосудне органе спроводила Правосудна академија, али без посебног фокуса на заштиту деце. Програми у заједници с циљем спречавања и решавања проблема насиља у породици и насиља над децом уопште, углавном се финансирају кроз пројекте које спроводе организације цивилног друштва, али не постоји јединствена база података из које би се могао утврдити број радионица, обука, трибина и сл. за упознавање и сензибилизацију јавности о посебним видовима угрожавања права детета (вршњачко насиље, сексуално насиље, злостављање и занемаривање детета и др.). 9 Jun, 2022 Није испуњено	Закон о спречавању насиља у породици усвојен је 2016. Обуку за примену закона за правосудне органе спроводи Правосудна академија, без фокуса на заштити деце. Програми у заједници с циљем спречавања и решавања проблема насиља у породици и насиља над децом уопште, углавном се финансирају кроз пројекте које спроводе ОЦД. Не постоји јединствена база података из које би се могао утврдити број радионица, обука, трибина и сл. за упознавање и сензибилизацију јавности о посебним видовима угрожавања права детета (вршњачко насиље, сексуално насиље, злостављање и занемаривање детета и др.) 20 Apr, 2019	Спровести обуку за примену Закона о спречавању насиља у породици за представнике полиције, правосуђа и социјалне заштите кроз мултисекторски приступ, са фокусом на правима и заштити детета. Развити прецизан план о потребним програмима у заједници с циљем спречавања и решавања проблема насиља у породици и насиља над децом уопште. Успоставити јединствену базу података о случајевима насиља, из које би се могао утврдити број радионица, обука, трибина и сл. за упознавање и сензибилизацију јавности о посебним видовима угрожавања права детета (вршњачко насиље, сексуално насиље, злостављање и занемаривање детета и др.) 20 Apr, 2019	Вез презентације и извештаји МРЗБСП, МП, МУП, Републичког завода за социјалну заштиту, Правосудне академије, Савета за права детета, Заштитника грађана 20 Apr, 2019
17.	17(37) У светлу Општег коментара бр. 8 (2006) у вези са телесним кажњавањем, Комитет апелује на државу потписницу да: 10 Dec, 2018	(A) изричито законом забрани телесно кажњавање; 10 Dec, 2018	17(37)(А) – 1 Закон о изменама и допунама Породичног закона, који садржи одредбу о изричитој забрани телесног кажњавања, донет у Народној скупштини 10 Dec, 2018	МРЗБСП /Центар за права детета 20 Apr, 2019	Изричита забрана телесног кажњавања деце и даље није предвиђена законом. Полазне основе на којима ради Посебна радна група за израду Нацрта закона о изменама и допунама Породичног закона уводе забрану физичког кажњавања детета као васпитног дисциплиновања детета. Остаје да се види како ће ово бити регулисано и када ће тај закон бити усвојен и ступити на снагу. Такође, Нацртом закона о правима детета и Заштитнику права детета, предвиђена је изричита забрана телесног кажњавања и дата је дефиниција оваквог поступања. Кампање о промовисању позитивних, ненасилних и партиципативних начина подизања и дисциплиновања детета спроводе се углавном кроз пројектне активности организација цивилног друштва. Нови резултати MICS истраживања које је 2019. спровео УНИЦЕФ у сарадњи са Републичким заводом за статистику и Популационим фондом Уједињених нација уз подршку Европске уније дају поражавајући податак да је међу децом узраста 1–14 година, 45% деце код куће изложено насилном дисциплиновању, а у ромским насељима је тај проценат још виши (67%). 9 Jun, 2022 Није испуњено	Породични закон не садржи експлицитну забрану телесног кажњавања у породици 20 Apr, 2019	Закон о изменама и допунама Породичног закона који садржи експицитну забрану телесног кажњавања у складу са ОК бр. 8 усвојен у НС 20 Apr, 2019	Службени гласник РС 20 Apr, 2019	Трећи циклус УПР 6.52. Наставити напоре у циљу ефикасне заштите жена и деце од насиља, (и) конкретно размотрити вођење кампање подизања свести о овим питањима (Пољска) 6.53. Комплетирати напоре да би се ефикасно заштитила деца од насиља и злостављања (Грчка) 7.91. Усвојити прописе којим се експлицитно забрањује телесно кажњавање деце у свим околностима, укључујући и код куће (Црна Гора) 7.92. Усвојити експлицитну забрану телесног кажњавања деце у закону (Португал) 7.93. Законом забранити телесно кажњавање деце, укључујући и у породици (Аустрија) 7.94 Усвојити све неопходне мере да би се искоренило телесно кажњавање дечака и девојчица (Чиле) 7.95. Озбиљно размотрити законску забрану било ког облика телесног кажњавања, промовишући ненасилне дисциплинске алтернативе и генеришући свест у јавности о штетним ефектима праксе (телесног кажњавања), све у складу са прихваћеним препорукама које је Уругвај упутио Србији током другог циклуса УПР (Уругвај) 7.96. Усвојити најављену измену закона којом ће се експлицитно забранити телесно кажњавање деце у било којим околностима (Словенија) 7.97. Оснажити даљу примену процеса деинституционализације са посебним фокусом на децу без родитељског старања млађу од три године (Црна Гора) Циљеви одрживог развоја Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима 16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом. 16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди. 21 Apr, 2019		Детаљније
		(Б) осигура да се забрана телесног кажњавања адекватно прати и спроводи у свим окружењима; 10 Dec, 2018	17(37)(Б) – 1 Број пријављених случајева телесног кажњавања деце у свим окружењима 17(37)(Б) – 2 Број поступака против учинилаца повреде одредбе забране телесног кажњавања детета, спроведених пред надлежним органом у складу са законом (на годишњем нивоу, после доношења Закона о изменама и допунама Породичног закона који садржи ову одредбу) 17(37)(Б) – 3 Број мера подршке позитивном родитељству, укључујући број реализованих програма у ненасилном васпитавању деце 2 Sep, 2020	МРЗБСП, МУП, МП, Републички завод за социјалну заштиту, Републички завод за статистику /Центар за права детета 20 Apr, 2019	Нема промена у односу на почетно стање. Мере позитивног родитељства спроводе се у оквиру приватних школа родитељства и кроз пројектне активности ОЦД. 9 Jun, 2022 Није испуњено	17(37)(Б) – 1 Не постоји јединствена база о броју пријављених случајева телесног кажњавања деце у свим окружењима 17(37)(Б) – 2 Не постоји база података о поступцима против учинилаца повреде одредбе забране телесног кажњавања детета, спроведених пред надлежним органом у складу са законом 17(37)(Б) – 3 Не постоји база података о програмима и спроведеним мерама подршке позитивном родитељству 20 Apr, 2019	17(37)(Б) - 1 Успоставити јединствену базу података која садржи пријављене случајева телесног кажњавања деце у свим окружењима, на годишњем нивоу (у оквиру горе наведене базе за случајеве насиља над децом) 17(37)(Б) – 2 Успоставити базу података о поступцима против учинилаца повреде одредбе забране телесног кажњавања детета, спроведених пред надлежним органом у складу са законом 17(37)(Б) – 3 Успоставити базу података о програмима и спроведеним мерама подршке позитивном родитељству 20 Apr, 2019	Вез презентације и извештаји МРЗБСП, МУП, МП, Републичког завода за социјалну заштиту, Врховног касационог суда, Републичког завода за статистику 20 Apr, 2019
		(Ц) промовише позитивне, ненасилне и партиципативне начине подизања и дисциплиновања детета кроз кампање подизања свести; 10 Dec, 2018	17(37)(Ц) Број кампања о промовисању позитивних, ненасилних и партиципативних начина подизања и дисциплиновања детета, у складу са Стратегијом превенције и заштите деце од насиља и припадајућим акционим планом 10 Dec, 2018	МРЗБСП, Савет за права детета /Центар за права детета 20 Apr, 2019	Нема промена у односу на почетно стање 9 Jun, 2022 Није испуњено	Кампање о промовисању позитивних, ненасилних и партиципативних начина подизања и дисциплиновања детета спроводе се кроз пројектне активности ОЦД. 20 Apr, 2019
		(Д) осигура да се починиоци доведу пред надлежне управне и судске органе. 10 Dec, 2018	17(37)(Д) Број поступака против учинилаца повреде одредбе забране телесног кажњавања детета, спроведених пред надлежним органом у складу са законом (на годишњем нивоу, после доношења Закона о изменама и допунама Породичног закона који садржи ову одредбу) 10 Dec, 2018	МРЗБСП /Центар за права детета 20 Apr, 2019	Нема промена у односу на почетно стање. 9 Jun, 2022 Није испуњено	Не постоји база података о поступцима против учинилаца повреде одредбе забране телесног кажњавања детета, спроведених пред надлежним органом у складу са законом 20 Apr, 2019	Осигурати спровођење поступака против учинилаца телесног кажњавања деце пред надлежним управним и судским органима, након усвајања Закона о изменама и допунама Породичног закона 20 Apr, 2019
18.	18(38) Комитет препоручује да држава потписница успостави систем за праћење свих случајева који укључују дечије бракове међу етничким групама, посебно међу ромским девојчицама, и да пружи деци жртвама склониште и одговарајућу рехабилитацију и саветодавне услуге, као и да организује кампање подизања свести којима би се нагласиле штетне последице дечијег брака. 10 Dec, 2018	да успостави систем за праћење свих случајева који укључују дечије бракове међу етничким групама, посебно међу ромским девојчицама, 10 Dec, 2018	18(38) – 1 Развијен механизам за рано идентификовање ризика за дечији брак за професионалце у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите и полиције 18(38) – 2 Конципиран систем праћења дечјих бракова 18(38) – 3 Број пријављених случајева дечијих бракова, посебно међу ромским девојчицама, на годишњем нивоу 18(38) – 4 Број процесуираних случајева и осуђујућих одлука везаних за дечији брак 18(38) – 5 Проценат девојчица и жена које су ступиле у брак или заједницу као деца (пре 15. и пре 18. године) 20 Apr, 2019	МРЗБСП, Републички завод за социјалну заштиту, Републички завод за статистику Национална коалиција за окончање дечјих бракова / Центар за права детета Праксис 6 Nov, 2019	(18) 38.1. Иако се бележи одређени напредак у вези са овом препоруком, као што су потписивање Меморандума о разумевању у области спречавања дечијих бракова и побољшања положаја деце и младих у Србији између Координационог тела за родну равноправност и УНИЦЕФ-а (2018) и покретање Националне коалиције за окончање дечијих бракова, коју чине више од двадесет организација и институција посвећених унапређењу права детета и напорима за окончање штетне праксе дечијих бракова у Републици Србији (2019), нема већих помака у ситуацији на терену. Национални савет ромске националне мањине 10. марта 2022. године усвојио је, делом захваљујући и залагању УНИЦЕФ-а, Декларацију о укидању дечијих бракова. Декларација дефинише дечији брак као кршење права детета које угрожава животе и будућност девојчица и дечака, ускраћује им могућност да одлучују о свом животу, омета њихово образовање, чинећи их подложним насиљу, дискриминацији и злостављању. (18) 38.2. Република Србија још увек нема успостављен свеобухватан систем за праћење дечијих бракова, нити се подаци о случајевима воде на основу етничке припадности. Међутим, након увођења обавезних Инструкција центрима за социјални рад од стране МРЗБСП (2019) на који начин ове установе треба да поступају у случају сумње на дечји брак, у извештајима из система социјалне заштите за 2020. годину, објављен је преглед који се тиче дечијих бракова. Преглед даје делимичан увид у ову појаву, њену раширеност, структуру и карактеристике жртава и слично, а детаљи су наведени у следећој тачки извештаја. (18) 38.3. Извештај Деца у систему социјалне заштите наводи да су у 2020. години, Центри за социјални рад евидентирали укупно 141 дете жртву дечијег брака. Преовлађују деца узраста 16-17 година са 60,3%, док је удео девојчица је 95%. Према MICS истраживању (УНИЦЕФ), односно Истраживању вишеструких показатеља о положају жена и деце, за 2019. годину око 4 процента младих жена старости 15–19 година тренутно је удато или живи у ванбрачној заједници, а тај проценат расте на 13 процената код жена из најсиромашнијих домаћинстава. У ромским насељима, посматрана категорија показује вишеструко увећан проценат; чак 34 процента младих жена старости 15–19 година из ромских насеља, је тренутно удато или живи у ванбрачној заједници. Код најсиромашнијих домаћинстава у ромским насељнима, тај проценат износи 41. (18) 38.4. Државне институције не објављују податке у вези са бројем процесуираних случајева и осуђујућих одлука везаних за дечији брак. Организација АСТРА Акција против трговине људима, у протеклих 10 година прикупља пресуде у вези са трговином људима и сродним кривичним делима, међу којима и трговина децом ради усвојења (забележен је један поступак у 2020, по овом кривичном делу и донета је 1 правноснажна пресуда) . Центар за заштиту жртава трговине људима пријављује свега 4 случаја деце идентификоване током 2021. године, и то 3 девојчице и 1 дечак, а од претходних година као активни случајеви са којима раде још увек се налази 4-оро деце, за које наводе да је облик трговине људима био принудни брак. Што се тиче пријава, у овом извештајном периоду није било пријава полиције, а у 2 случаја Центру за заштиту жртава трговине људима пријавом се обратио надлежни центар за социјални рад. (18) 38.5. Према извештају Републичког завода за социјалну заштиту за претходну годину, током 2021. године центри за социјални рад идентификовали су 235 деце жртава дечијег брака, од чега 16 дечака и 219 девојчица. 72,8% су деца узраста 16-17 година, 27,2% су деца узраста 10-15 година. 7,3% деце нема регулисан грађанско правни статус. Доминантно је реч о ромској деци – 55,3%, 30,2% су деца српске националности. У овом извештајном периоду податке није доставило 8 (13,6%) центара за социјални рад. Имајући у виду општине које нису доставиле податке, основано је претпоставити да је укупан број деце жртава дечијег брака већи јер се међу њима налазе средине за које је познато да имају дечији брак као појаву на својој територији, али се поставља питање да ли ови центри препознају овај вид насиља над децом али не достављају податке због немогућности да прате ову појаву јер користе софтверске програме који нису погодни за овакво прикупљање података, или ову појаву уопште не препознају. Прецизних података нема, али процене говоре да се у ромским насељима свака шеста девојчица уда пре него што напуни 15 година, а више од половине се венча пре пунолетства. Стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља за период од 2020. до 2023. године препознаје проблем дечијих бракова и иде корак даље тиме што прави јасну разлику између дечјих, раних и принудних бракова. Дефинише их као облике насиља који представљају грубо кршење права детета, посебно девојчица, који су у супротности са Конвенцијом о правима детета. Као једну од мера у борби против дечјих бракова, Стратегија предлаже брисање одредбе којом се дозвољава склапање малолетничког брака уз дозволу суда, а као једну од жељених промена, Стратегија наводи развој услуга превенције, директне подршке и заштите деце из осетљивих група међу којима препознаје и децу из ромске популације која су најчешће жртве дечјих, раних и принудних бракова. 38.6. Почетком 2019. године у Београду, на новој адреси, почело је са радом Прихватилиште за децу Београда намењено прихвату најугроженијих категорија - занемарене, злостављане и деце без родитеља или старатеља, као и деце која су била жртве трговине људима, (од 7 до 18 година). Део овог објекта је и Свратиште, намењено дневном боравку деце у уличној ситуацији. Иако пружа подршку и деци из других градова и општина, Прихватилиште је првенствено намењено најосетљивијим категоријама младих из Београда. Према подацима добијеним од ове установе, Прихватилиште је током 2021. године пружало услуге за укупно 70 деце. Од тог броја 45 је дечака, а 25 су девојчице. Што се тиче узраста, у старосној групи од 7-14 година укупно је 25 дечака, док је у старосној групи од 15-18 нешто мање дечака, укупно 20. Девојчица у старосној групи од 7-14 година је 17, док у старијој групи, 15-18 година, укупно 8. Кориснице групе београдског свратишта су доминантно деца без родитељског старања и то њих 19, као и деца са неадекватним родитељским старањем и то укупно њих 51 у 2021. години. Деца жртве трговине људима и деца улице (скитња, просјачење, без наџора родитеља), деца повратници из реадмисије и деца са проблемима у понашању и у сукобу са законом у претходној години нема као корисничких група. Средина из које су деца/малолетни корисници непосредно дошли у прихватлиште у 2021. години њих 42 је из биолошке породице, 16 из хранитељске породице, сродничке 8, и на крају, 4 из Установа за смештај у сустему социјалне заштите. 38.7. и 38.8. Број деце жртава којима су пружене саветодавне услуге, на годишњем нивоу као и број програма и износ средстава опредељених за програме подршке деци у ризику од дечјег брака и њиховим породицама није могуће пратити на основу тренутно доступних података државних институција и установа. 38.9. Кампање за подизање свести о штетности дечијих бракова се углавном спроводе у оквиру пројеката организација цивилног друштва и немају шири обухват. Кампања „Детињство, не брак“, покренула је Национална коалиција за окончање дечијих бракова лета 2021. године. Циљ кампање је да скрене пажњу јавности и професионалаца на проблем дечијих бракова. Новембра 2021. године, у Београду је промовисана кампања за превенцију и елиминацију дечијих бракова у Србији и побољшања положаја Ромкиња, под називом "Не жури да одрастеш! Детињство, не брак!" . 38.10. Основана је Национална коалиција за борбу против дечијих бракова, међутим, знатнији помак и ефекти у пракси се још увек не опажају. 10 Jun, 2022 Није испуњено	18(38) – 1 Не постоји развијен механизам за рано идентификовање ризика за дечији брак за професионалце у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите и полиције 18(38) – 2 Не постоји успостављен свеобухватан, мултисекторки систем праћења дечјих бракова 18(38) – 3 Не постоји егзактан систем пријављених случајева дечијих бракова, посебно међу ромским девојчицама, на годишњем нивоу 18(38) – 4 Не постоји систем праћења процесуираних случајева и осуђујућих одлука везаних за дечији брак 18(38) – 5 Не постоји систем за утврђивање процента девојчица и жена које су ступиле у брак или заједницу као деца (пре 15. и пре 18. године) 20 Apr, 2019	18(38) – 1 Успоставити механизам за рано идентификовање ризика за дечији брак за професионалце у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите и полиције 18(38) – 2 Успоставити свеобухватан, мултисекторки систем праћења дечјих бракова 18(38) – 3 Упоставити систем пријављених случајева дечијих бракова, посебно међу ромским девојчицама, на годишњем нивоу 18(38) – 4 Успоставити систем праћења процесуираних случајева и осуђујућих одлука везаних за дечији брак 18(38) – 5 Успоставити систем за утврђивање процента девојчица и жена које су ступиле у брак или заједницу као деца (пре 15. и пре 18. године) 20 Apr, 2019	18(38) – 1 Веб презентација, јединствена база података и извештаји МРЗБСП, МНПТР, МЗ, МУП, Републичког завода за социјалну заштиту за рано идентификовање ризика за дечији брак 18(38) – 2 Веб презентација, јединствена база података и извештаји Републичког завода за социјалну заштиту, МРЗБСП, Савета за права детета 18(38) – 3 Веб презентација, база података и извештаји МУП-а и Републичког завода за социјалну заштиту 18(38) – 4 Веб презентација, база података и извештаји МП, Врховног касационог суда и Републичког завода за статистику 18(38) – 5 Веб презентација, база података и извештаји Републичког завода за социјалну заштиту 20 Apr, 2019	Циљеви одрживог развоја 5.1 Окончати свуда и све облике дискриминације против жена и девојчица. 5.2 Елиминисати све облике насиља над женама и девојчицама у јавној и приватној сфери, укључујући трговину људима, односно сексуалну експлоатацију и друге облике експлоатације. 5.3 Елиминисати све штетне праксе као што су дечији, рани и насилни бракови и обрезивање женских гениталија. 5.6 Осигурати универзалну доступност полног и репродуктивног здравља и репродуктивних права, како је договорено у складу са „Програмом акције Међународне конференције о становништву и развоју“ и „Пекиншком платформом за акцију“, односно са документима који су настали као резултат њихових аналитичких конференција. 5.а Спровести реформе како би жене добиле једнака права на економске ресурсе, као и приступ власништву и контроли над земљиштем и осталим облицима својине, финансијским услугама, наследству и природним ресурсима, у складу са националним законима. 5.б Повећати употребу иновативних технологија, посебно информационе и комуникационе технологије, ради промовисања оснаживања жена. 5.ц Усвојити и оснажити добре политике и извршно законодавство за промовисање родне равноправности и оснаживања свих жена и девојчица на свим нивоима. 21 Apr, 2019	Формирана је Национална коалиција за окончање дечјих бракова, на иницијативу Координационог тела за родну равноправност и Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији, како би се допринело окончању дечјих бракова кроз усмерену и координисану акцију, нарочито у ромској популацији. 20 Apr, 2019	Детаљније
		да пружи деци жртвама склониште и одговарајућу рехабилитацију и саветодавне услуге, 10 Dec, 2018	18(38) – 6 Број деце жртава којима је пружена услуга склоништа (прихватилишта), на годишњем нивоу 18(38) – 7 Број деце жртава којима су пружене саветодавне услуге, на годишњем нивоу 18(38) – 8 Број програма и износ средстава опредељених за програме подршке деци у ризику од дечјег брака и њиховим породицама 20 Apr, 2019	МРЗБСП /Центар за социјални рад 20 Apr, 2019	(18) 38.6. Прихватилиште за децу Београда, ради од 2019. године и намењено је прихвату најугроженијих категорија - занемарене, злостављане и деце без родитеља или старатеља, као и деце која су била жртве трговине људима, (од 7 до 18 година). Према подацима добијеним од ове установе, Прихватилиште је током 2020. године пружало услуге за укупно стотину деце (51 дечака и 49 девојчица). То је три пута мање у односу на 2019. годину, када је било 303 корисника. У 2020. години корисници су долазили из само две групе: деца са неадекватним породичним старањем и деца без родитељског старања. Највећи број дошао из биолошке породице 68, затим из хранитељских породица (15) и 11 из установа за смештај у систему социјалне заштите. Организације цивилног друштва које пружају услуге жртвама трговине људима имају своје индивидуалне извештаје и прегледе, који се међусобно разлику по начину вођења евиденције па је поређење и покушај сумирања, могуће извести само делимично. Подаци Свратишта у Новом Саду сведоче о много већем броју корисника – за непуну 2021. годину (од јануара до краја октобра) услугу ове установе користило је 378 деце (205 дечака и 173 девојчица). Посебно су забрињавајући забележени подаци о малолетничим трудноћама - 6 малолетних корисница свратишта, узраста од 15 до 18 година, се породило у текућој години. (18) 38.7. и 38.8. Број деце жртава којима су пружене саветодавне услуге, на годишњем нивоу као и број програма и износ средстава опредељених за програме подршке деци у ризику од дечјег брака и њиховим породицама није могуће пратити на основу тренутно доступних података државних институција и установа. 15 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Склоништа (прихватилишта) немају адекватне програме за децу жртве дечјих бракова, рехабилитацију и саветодавне услуге, нити се ти подаци могу пратити на годишњем нивоу, нити су за програме подршке деци у ризику од дечјег брака опредељена средства, осим кроз пројектно финансиране активности. 20 Apr, 2019
		да организује кампање подизања свести којима би се нагласиле штетне последице дечијег брака. 10 Dec, 2018	18(38) – 9 Број кампања подизања свести о штетним последицама дечијих бракова 18(38) – 10 Основана национална коалиција кључних актера за борбу против дечијих бракова 20 Apr, 2019	МРЗБСП, Савет за права детета /Центар за права детета 20 Apr, 2019	(18) 38.9. Кампање за подизање свести о штетности дечијих бракова се углавном спроводе у оквиру пројеката организација цивилног друштва и немају шири обухват. Кампања „Детињство, не брак“, покренула је Национална коалиција за окончање дечијих бракова лета 2021. године. Циљ кампање је да скрене пажњу јавности и професионалаца на проблем дечијих бракова. (18) 38.10. Основана је Национална коалиција за борбу против дечијих бракова, не види се знатнији помак у пракси. 15 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Кампање подизања свести о штетним последицама дечијих бракова спроводе се кроз пројектне активности ОЦД и УНИЦЕФ-а Не постоји национална коалиција кључних актера за борбу против дечијих бракова 20 Apr, 2019	Разрадити координисан, мултисекторски план спровођена кампање подизања свести о штетним последицама дечијих бракова Национална коалиција кључних актера за борбу против дечијих бракова има разрађену мапу пута, план рада и јасно постављене, мерљиве и одрживе циљеве у циљу потпуног укидања дечјих бракова. 20 Apr, 2019	Вез презентације и извештаји МРЗБСП, Савета за права детета Извештаји Националне коалиције за борбу против дечјих бракова 20 Apr, 2019
19.	19(40) Скрећући пажњу државе потписнице на Смерница за алтернативно старање о деци (Резолуција Генералне скупштине бр. 64/142, анекс), Комитет наглашава да финансијско и материјално сиромаштво, односно услови директно и искључиво повезани са таквим сиромаштвом, никада не смеју бити једино оправдање за издвајање детета из родитељског старања, прихватање детета у систем алтернативне заштите или за спречавање његове социјалне реинтеграције. У том смислу, Комитет препоручује да држава потписница: 10 Dec, 2018	(A) хитно смањи смештање деце млађе од 3 године у резиденцијалне установе, укључујући децу са сметњама у развоју и да убрза смештање у породицу; да осигура одговарајуће мере заштите и јасне критеријуме, посебно за ромску децу и децу са сметњама у развоју, на основу потреба и најбољих интереса детета, за утврђивање да ли дете треба сместити у систем алтернативног збрињавања; 10 Dec, 2018	19(40)(А) – 1 Број деце млађе од три године на смештају у резиденцијалним установама, на дан 31.12. 19(40)(A) - 2 Удео деце млађе од три године на смештају у резиденцијалним установама у укупном броју деце до 3 године на смештају (резиденцијалном + породичном), на дан 31.12. 19(40)(А) – 3 Удео деце млађе од три године са сметњама у развоју и ромске деце у укупном броју деце млађе од 3 године на резиденцијалном смештају 19(40)(А) – 4 Удео деце млађе од три године сa сметњама у развоју и ромскe децe у укупном броју деце на породичном смештају 19(40)(А) – 5 Развијеност услуга подршке биолошкој породици који се може разрадити, а имају за циљ превенцију издвајања 2 Sep, 2020	МРЗБСП /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	19(40)(А) – 1 На дан 31.12.2020. године 20 деце до 3 године било је на резиденцијалном смештају. 19(40)(А) – 2 На дан 31.12.2020. године 3,7% од укупног броја деце на резиденцијалном смештају било је млађе од 3 године. 19(40)(А) – 3 На дан 31.12.2020. године 0,34% деце млађе од 3 године је на резиденцијалном од укупног броја деце на смештају (резиденцијални и породични). 19(40)(А) - 4 Нису доступни подаци о уделу деце млађе од три године са сметњама у развоју и ромске деце на породичном смештају у укупном броју деце млађе од 3 године на смештају (резиденцијалном + породичном). 12 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	19(40) (А) – 1 На дан 31.12.2016. укупно 29 деце до 3 године је на резиденцијалном смештају. 19(40)(А) – 2 На дан 31.12.2016. године 1,5% од укупног броја деце на резиденцијалном смештају било је млађе од 3 године. 19(40) (А) – 3 Удео деце до три године на rезиденцијалном смештају у укупном броју деце до три године на смештају (резиденцијалном + породичном) је 7,3%. 19(40)(A) – 4 Удео деце са сметњама у развоју у укупном броју деце до 3 године на резиденцијалном смештају је 100% 19(40)(А) – 5 Нису доступни подаци о уделу деце млађе од три године са сметњама у развоју и ромске деце на породичном смештају у укупном броју деце млађе од 3 године на смештају (резиденцијалном + породичном). 24 May, 2020	19(40) (А) 1Ни једно дете до 3 године није на смештају у резиденцијалним установама. 19(40) (А) 2 и 3 Обезбеђени подаци о деци до три године са сметњама у развоју и ромској деци на резиденцијалном и породичном смештају, како би се политика примене одговарајућеих мера заштите, посебно за ромску децу и децу са сметњама у развоју, дефинисала на основу података и на основу потреба и најбољих интереса детета. 16 Feb, 2019	Веб презентација и извештаји Републичког завода за социјалну заштиту 21 Apr, 2019	Трећи циклус УПР 6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија) 6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд) 6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви) 7.97. Оснажити даљу примену процеса деинституционализације са посебним фокусом на децу без родитељског старања млађу од три године (Црна Гора) Комитет за економска, социјална и кутлтурна права (27) Комитет ЕСК позива државу потписницу да: (а) Спречи раздвајање деце од породица, у најбољем интересу детета, и да предузме кораке како би обезбедила да систем бриге о детету пружи ефикасну подршку породицама у кризи и под ризиком од раздвајања детета од породице; (б) Да предузме даље кораке како би обезбедила алтернативно породично старање за децу без родитељског старања, са фокусом на деци са посебним потребама; (ц) Да приоритет алтернативнима социјалних услуга у заједници, а не резиденцијалним установама за старање о деци и да развије проактивне мере за напуштање институционалне заштите. Циљеви одрживог развоја Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима 1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих. 1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање. 21 Apr, 2019	Под резиденцијалним установама подразумевају се установе за децу и младе са сметњама у развоју и установе за децу и младе без родитељског старања Иако се, сем у изузетним ситуацијама, деца до 3 године по правилу не смештају у домове, примећује се континуирано присуство између 20 до 30 деце овог узраста на резиденцијалном смештају. Основни извор података су извештаји Завода за социјалну заштиту, међутим они нису довољни за праћење предложених индикатора те би требало упутит захтев надлежном Министарствз да се обезбеде подаци који се односе на предложене индикаторе, позивајући се на препоруке Kомитета. Податак о проценту деце са сметњама у развоју у укупном броју деце до 3 године на резиденцијалном смештају за 2016. годину изведен је из тада доступног извештаја за установу Звечанска. За наредне године овај податак није било могуће извести на исти начин као за почетно стање. 24 May, 2020	Детаљније
		(Б) спроведе одредбе наведене у Закону о социјалној заштити из 2011. године којима се ограничава број деце по резиденцијалној установи на 50; 10 Dec, 2018	19(40)(Б) – 1 Усаглашена Уредба о мрежи установа социјалне заштите са Законом о социјалној заштити 19(40)(Б) – 2 Удео установа за смештај деце капацитета смештаја до 50 у укупном броју установа за смештај деце, на годишњем нивоу 20 Apr, 2019	МРЗБСП /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	19(40)(Б) – 1 Уредба о мрежи установа социјалне заштите није усаглашена са Законом о социјалној заштити и прописује већи капацитет од 50 за одређени број домова. 19(40)(Б) – 2 Ипак, примећује се напредак у трансформацији резиденцијалних установа за смештај деце и младих без родитељског старања па од 11 установа, две установе имају капацитет домског смештаја већи од 50. Једној је капацитет Уредбом дозвољен на преко 400 места али је њена попуњеност само 60%. Кроз процес трансформације и деинституционализације у већини ових установа се континуирано смањује број корисника, тако да је у свим домовима број корисника значајно испод капацитета смештаја прописаног Уредбом а једна установа више и нема децу на смештају. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	19(40)(Б) – 1 Уредба о мрежи установа социјалне заштите није усаглашена са Законом о социјалној заштити 19(40)(Б) – 2 Удео установа за смештај деце капацитета до 50 у укупном броју установа за смештај деце је 0% Ниједна установа за резиденцијални смештај деце није капацитета до 50 корисника сем 5 радних јединица малих домских заједница са капацитетом од 10 до 12 корисника, при 5 резиденцијалним установама за децу и младе. 6 Apr, 2020	19(40)(Б) – 1 Усаглашена уредба о мрежи установа социјалне заштите са Законом о социјалној заштити 19(40)(Б) – 2 Удео установа за смештај деце капацитета до 50 у укупном броју установа за смештај деце је 100 %. 16 Feb, 2019
		Ц) спроведе мере за смањење броја деце у великим установама за децу са сметњама у развоју; и да осигура да се институционализација користи само као последње средство, укључујући кроз пружање информација будућим родитељима и здравственим радницима који саветују нове родитеље о правима и достојанству деце са сметњама у развоју; 14 Feb, 2019	19(40)(Ц) - 1 Број мера и активности на годишњем нивоу министарства надлежног за социјалну заштиту, Републичког завода за социјалну заштиту у Београду и Покрајинског завода за социјалну заштиту у Новом Саду којима се осигурава поштовaње права деце са сметњама у развоју 19 (40) (Ц) - 2 Број јединица локалне самоуправе (ЈЛС) које пружају услуге (по услугама: дневни боравак, помоћ у кући, предах) 19 (40) (Ц) - 3 Просечан месечни број корисника услуге у датој години (по услугама: дневни боравак, помоћ у кући, предах) 6 Apr, 2020	МРЗБСП, Републички завод за социјалну заштиту, Покрајински завод за социјалну заштиту /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	19(40)(Ц) -1 Нема поузданих података о мерама и активностима наведених институција којима се осигурава поштовње права деце са сметњама у развоју. 19 (40) (Ц) - 2 У 2018. години услуга дневног боравка пружала се у 64 од 144 ЈЛС у Србији; само 14 ЈЛЦ има организовану услугу помоћ у кући за децу и младе; услугу личног пратиоца пружа 76 локалних самоуправа а услугу предаха пружа само 6 ЈЛС. 19 (40) (Ц) – 3 У 2018. години 2000 деце просечно месечно је користило услугу дневног боравка, 200 услугу помоћ у кући и 1700 деце користило је услугу лични пратилац. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	19(40)(Ц) -1 Нема поузданих података о мерама и активностима наведених институција којима се осигурава поштовње права деце са сметњама у развоју. 19 (40) (Ц) - 2 У 2015. години у 68 ЈЛС пружана је услуга дневног боравка, у 20 ЈЛС услуга помоћ у кући, у 9 ЈЛС услуга предах и у 30 ЈЛС услуга лични пратилац. 19 (40) (Ц) – У 2015. години 1507 деце просечно месечно је користило услугу дневног боравка, 254 услугу помоћ у кући, за 193 деце услугу предах и 705 деце користило је услугу лични пратилац. 6 Nov, 2019	19 (40) Ц 1Редовно извештавање о предузетим мерама и активностима у циљу промовисања права деце са сметњама у развоју . Смањење броја деце у великим установама за децу са сметњама у развоју на капацитет од 50 корисника 19 (40) (Ц) – 2 и 3 Услуге социјалне заштите у заједници за децу са сметњама у развоју успостављене у свим ЈЛС и повеђан обухват деце са сметњама у развоју услугама у заједници 16 Feb, 2019	Према подацима Мапирања услуга социјалне заштите из 2016. и 2019. године (Центар за социјалну политику и Тим за социјало укључивање и смањење сиромаштва) 6 Apr, 2020
		(Д) предузме хитне кораке како би се осигурало да се Правилник о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити примењује тако да деца у установама буду ослобођена сваког физичког или психичког злостављања и занемаривања и да постоји одговорност за такво злостављање или занемаривање; да забрани употребу одвајања, физичког спутавања и изолације као средстава дисциплине; и да осигура да се најбољи интереси детета поштују приликом одлучивања о потребном и одговарајућем медицинском третману и да се ставови деце чују и узимају у обзир; 14 Feb, 2019	19(40)(Д) – 1 Број мера на годишњем нивоу (инструкција, налога инспектора социјалне заштите и др.) министарства надлежног за социјалну заштиту 19(40)(Д) – 2 Број случајева на годишњем нивоу физичког или психичког злостављања и занемаривања у установама социјалне заштите, према извештајима Републичког завода за социјалну заштиту у Београду и Покрајинског завода за социјалну заштиту у Новом Саду 19(40)(Д) – 3 Број случајева на годишњем нивоу у којима је утврђено да постоји одговорност за злостављање или занемаривање, према извештајима Републичког завода за социјалну заштиту у Београду и Покрајинског завода за социјалну заштиту у Новом Саду 19 (40) (Д) – 4 Број истраживања заснованих на изјавама деце о злостављању и занемаривању 2 Sep, 2020	МРЗПСП , Републички завод за социјалну заштиту , Покрајински завод за социјалну заштиту /Центар за социјалну политику 10 Dec, 2018	19(40)(Д) – 1 Oд 20 установа за децу и младе, само једна нема формиран интерни тим за поступке у случају насиља над корисницима. 19(40)(Д) – 2 У установама за децу и младе без родитељског старања у 2018. години евидентирано је 26 деце и једна млада особа као жртава, а као насилници у свим случајевима су евидентирани други кприсници. У установама за децу и младе са сметњама у развоју је евидентирано је 15 случајева насиља над корисницима, 4 жртве су деца. У устанoвама за васпитање деце и омладине евидентирано је 8 пријављених насиља а као насилник је евидентиран други корисник. Све установе имају процедуре за разматрање жалби и притужби. У 2018. години евидентирано је 44 усмене и једна писана жалба. У 2016. години, није било евидентираних жалби, што се тумачи променом регулативе. 19(40)(Д) – 3 Нема доступних података о броју случајева у којима је утврђено да постоји одговорност за злостављање или занемаривање деце на смештају. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	19(40)(Д) – 1 Нема јавно доступних података о броју мера на годишњем нивоу (инструкција, налога инспектора социјалне заштите и др.) министарства надлежног за социјалну заштиту 19(40)(Д) – 2 У 2015. години број пријава насиља над децом на смештају је 12 (на породичном смештају) + 36 (у резиденцијалном смештају). 19(40)(Д) – 3 Нема доступних података о броју случајева на годишњем нивоу у којима је утврђено да постоји одговорност за злостављање или занемаривање деце на смештају 23 Apr, 2019	19(40)(Д) – Број мера којима се осигурава да се Правилник о забрањеним поступањима запослених у социјалној заштити примењује бележи се и јавно објављују на годишњем нивоу са циљем да се постигне нултна толеранција на сва забрањена понашања која се односе на насиље над децом, занемаривање, изолацију и друга поступања која нису у најбоњем интересу деце. 16 Feb, 2019	Извештаји о раду установа за смештај деце и Центра за породични смештај и усвојење, Републички завод за социјалну заштиту 23 Apr, 2019
		(E) осигура одговарајуће законске мере заштите и јасне критеријуме за утврђивање да ли дете треба сместити у систем алтернативног збрињавања, узимајући у обзир ставове и најбољи интерес детета, као и да спроводи такве критеријуме кроз подизање свести судија породичног суда; 10 Dec, 2018	19(40)(Е) – 1 Донето стручно упутство министарства надлежног за социјалну заштиту 19(40) Е – 2 Организована обука за примену стручног упутства 19(40) Е – 3 Годишње извештавање о спровођењу стручног упутства 19(40)(Е) – 4 Број реализованих обука судија које се баве овом материјим, број полазника тих обука 20 Apr, 2019	МРЗБСП, Правосудна академија у партнерству са Републичким заводом за социјалну заштиту /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	19 (40)(Е) - 1 Није донето стручно упутство са јасним критеријумима за утврђивање да ли је и када оправдано и у најбољем интересу детета примена алтернативних мера. 9(40) Е – 2 Није организована обука за примену стручног упутства. 19(40) Е – 3 Нема годишњег извештавања о спровођењу стручног упутства. 19(40)(Е) – 4 Нема доступних података о броју реализованих обука судија које се баве овом материјим, ни о броју полазника тих обука. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	19(40)(Е) – 1 Није донето стручно упутство са јасним критеријумима за утврђивање да ли је и када оправдано и у најбољем интересу детета примена алтернативних мера заштите. 19(40) Е – 2 Није организована обука за примену стручног упутства. 19(40) Е – 3 Нема годишњег извештавања о спровођењу стручног упутства. 19(40)(Е) – 4 Нема доступних података о броју реализованих обука судија које се баве овом материјим, ни о броју полазника тих обука. 15 Feb, 2019	19(40)(Е) – 1,2 и 3 Донето стручно упутство министарства надлежног за социјалну заштиту, организоване обуке и годишње извештавање о примени упутства. 19(40) Е – 4 Правосудна Академија уврстила у програм сталних обука судија теме о заштити најбољег интереса детета при примени алтернативних мера заштите. 6 Apr, 2020	Извештај о раду установа за смештај деце и младих за 2016. и 2018. годину, Завод за социјалну заштиту, Београд) 6 Apr, 2020
		(Ф) ојача подршку деци и младима који напуштају установе, укључујући оне са инвалидитетом, да им омогући да се поново интегришу у друштво кроз обезбеђивање приступа адекватном становању, правним, здравственим и социјалним услугама, као и могућностима за образовање и стручне обуке; и 10 Dec, 2018	19(40)(Ф) – 1 Проценат деце и младих који су напустили услуге смештаја у систему социјалне заштиту и користе услуге подршке за осамостаљивање у односу на укупан број деце и младих који су напустили социјалнy заштиту на годишњем нивоу 19(40)(Ф) – 2 Проценат деце и младих који напуштају социјалну заштиту, који користе подстицајне мере Националне службе за запошљавање у односу на укупан број деце и младих који напуштају заштиту 19(40)(Ф) – 3 Усвојена допуна Закона о социјалној заштити којом се уводи право деце и младих који напуштају смештај на новчану помоћ у трајању од две године, условљена активним тражењем посла 19(40)(Ф) – 4 Проценат деце са инвалидитетом која користе услуге подршке за осамостаљивање у односу на укупан број деце и младих који су напустили социјалнy заштиту на годишњем нивоу 2 Sep, 2020	МРЗБСП /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	19(40)(Ф) – 1 Према подацима из истраживања које је 2017. године ЦСП организовао у сарадњи са НАЛЕД-ом око 100 младих је напустило услуге смештаја у систему социјалне заштите и у процесу су осамостаљивања. 19(40)(Ф) – 2 Нема поузданих података о проценту младих који су напустили смештај у систему социјалне заштите који користе услуге подршке за самостални живот. Постоје релативно поуздани подаци о коришћењу услуге становања уз подршку након напуштања смештаја по којима је око 70 % младих који су напустили заштиту користило ову услугу. Доступни су и подаци о броју младих који након напуштања смештаја користе право на материјалну подршку у току једне године, установљено Одлуком о социјалној заштити Града Београда, по којима је око 50 % младих који су напустили смештај користило то право. Нема поузданих података о младима који су напустили услуге смештаја у оквиру система социјалне заштите и подршци коју добијају у оквиру Националне службе за запошљавање. 19(40)(Ф) – 3 Није усвојен предлог о допуни Закона о социјалној заштити којом се уводи право деце и младих који напуштају смештај на новчану помоћ у трајању од две године, условљена активним тражењем посла. 13 Jun, 2022 Није испуњено	19(40)(Ф) – 1 Према подацима из истраживања које је 2017. године ЦСП организовао у сарадњи са НАЛЕД-ом око 100 младих је напустило услуге смештаја у систему социјалне заштите и у процесу су осамостаљивања. Нема поузданих података о проценту младих који су напустили смештај у систему социјалне заштите који користе услуге подршке за самостални живот. Постоје релативно поуздани подаци о коришћењу услуге становања уз подршку након напуштања смештаја по којима је око 70 % младих који су напустили заштиту користило ову услугу. Доступни су и подаци о броју младих који након напуштања смештаја користе право на материјалну подршку у току једне године, установљено Одлуком о социјалној заштити Града Београда, по којима је око 50 % младих који су напустили смештај користило то право. 19(40)(Ф) – 2 Нема поузданих података о младима који су напустили услуге смештаја у оквиру система социјалне заштите и подршци коју добијају у оквиру Националне службе за запошљавање. 19(40)(Ф) – 3 Није усвојен предлог о допуни Закона о социјалној заштити којом се уводи право деце и младих који напуштају смештај на новчану помоћ у трајању од две године, условљена активним тражењем посла. 20 Apr, 2019	19 (40) (Ф) 1 и 2 Успоставити поуздану евиденцију о деци и младима који напуштају услуге смештаја у систему социјалне заштите и дефинисати политуку подрршке социјалном укњучивању младих засновану на подацима и најбољем интересу младих. 19(40)(Ф) – 3 Усвојена допуна Закона о социјалној заштити којом се уводи право деце и младих који напуштају смештај на новчану помоћ у трајању од две године, условљена активним тражењем посла. 16 Feb, 2019
		(Г) подигне свест у друштву у циљу супротстављања стигматизацији и дискриминацији деце у систему алтернативног збрињавања. 10 Dec, 2018	19(40)(Г) Број кампања и др. активности за подизање свести у друштву у циљу супротстављања стигматизацији и дискриминацији деце у систему алтернативног збрињавања 10 Dec, 2018	МРЗБСП /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	19(40)(Г) – 1 Нема поузданих података о кампањама и другим активности за подизање свести у друштву у циљу супротстављања стигматизацији и дискриминацији деце у систему алтернативног збрињавања. 13 Jun, 2022 Није испуњено	19(40)(Г) Нама поузданих података о кампањама и другим активности за подизање свести у друштву у циљу супротстављања стигматизацији и дискриминацији деце у систему алтернативног збрињавања. 15 Feb, 2019	19(40)(Г) Кампањама и другим активностим подићи свест у друштву у циљу супротстављања стигматизацији и дискриминацији деце у систему алтернативног збрињавања. 15 Feb, 2019
20.	20(42) Комитет препоручује да држава потписница: 10 Dec, 2018	(A) осигура да се деца са сметњама у развоју и ромска деца не дискриминишу у процесу усвајања и да успостави програме за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са тешким инвалидитетом и ромске деце; 10 Dec, 2018	20(42)(А) – 1 Број реализованих програма за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са сметњама у развоју и ромске деце. 20(42)(А) – 2 Број усвојења деце са сметњама у развоју и ромске деце и удео усвојене деце са сметњама у развоју и ромске деце у укупном броју деце са са сметњама у развоју и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу, на годишњем нивоу. 20(42) – 3 Удео усвојене деце са инвалидитетом/сметњама у развоју и ромске деце у укупном броју деце са тешким инвалидитетом и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу. 2 Sep, 2020	МРЗБСП /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	20(42)(А) – 1 Нема поузданих података о броју реализованих програма за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са сметњама у раѕвоју и ромске деце 20(42)(А) – 2 У току 2018. године усвојено је 28 деце са сметњама у развоју и ромске деце (од стране страних држављана). Учешће усвојене деце са сметњама у развоју и ромске деце у току 2017. године укупном броју деце са сметњама у развоју и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу је 42.5%. 13 Jun, 2022 Није испуњено	20(42)(А) – 1 Нема поузданих података о броју реализованих програма за смањење заблуда у вези са усвајањем деце са сметњама у раѕвоју и ромске деце 20(42)(А) – 2 Према подацима МРЗБСП за 2018. у току године усвојено је 28 деце са сметњама у развоју и ромске деце (од стране страних државњана). Учешће усвојене деце са сметњама у развоју и ромске деце у току 2017. године укупном броју деце са сметњама у развоју и ромске деце за које је процењено да је усвојење у њиховом најбољем интересу је 42.5% 20 Apr, 2019	Сва деца са сметњама у развоју и ромска деца за коју је утврђно да је усвојење у њиховом најбољем интересу су усвојена. 16 Feb, 2019	16 Feb, 2019	Трећи циклус УПР 6.14. Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија) 6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд) 21 Apr, 2019		Детаљније
20.		(Б) осигура бољу сарадњу релевантних агенција, уз довољну обуку особља, да би се обезбедила одговарајућа дугорочна подршка усвојеном детету и усвојитељима. 10 Dec, 2018	20(42)(Б) – 1 Развијени програми подршке усвојитељима и детету 20(42)(Б) – 2 Учешће усвојитеља којима jе пружена подршка реализацијом наведених развијених програма укупном броју усвојитеља на годишњем нивоу 10 Dec, 2018	МРЗБСП, Центри за породични смештај и усвојење /Центар за социјалну политику 10 Dec, 2018	20(42)(Б) – 1 Нема акредитованог програма подршке усвојитељима и детету 20(42)(Б) – 2 Нема доступних података о учешће усвојитеља којима jе пружена подршка у укупном броју усвојитеља на годишњем нивоу. 13 Jun, 2022 Није испуњено	20(42)(Б) – 1 . Нема акредитованог програма подршке усвојитељима и детету. 20(42)(Б) – 2 Нема доступних података о учешће усвојитеља којима jе пружена подршка реализацијом наведених развијених програма укупном броју усвојитеља на годишњем нивоу. 16 Feb, 2019	20 (40) (Б) Обезбеђени акредитовани програми подршке усвојитељима и дететету и обука особља за реализацију да би се обезбедила одговарајућа дугорочна подршка усвојеном детету и усвојитељима. 16 Feb, 2019
21.	21(44) У светлу Општег коментара бр. 9 (2006) о правима деце са сметњама у развоју, Комитет апелује на државу потписницу да усвоји приступ инвалидитету заснован на људским правима и да успостави свеобухватну стратегију како би се осигурала инклузија деце са сметњама у развоју, као и да: 10 Dec, 2018	(A) побољша прикупљање података о деци са сметњама у развоју и спроведе студије и анализе о ефикасности спровођења Конвенције и постојећих закона и политика; 10 Dec, 2018	21(44)(А) – 1 Креирана адекватна база података и спроведене студије и анализе о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања 21(44)(А) – 2 Број студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика које садрже релевантне податке о деци са сметњама у развоју 7 Nov, 2019	Савет за права детета, МРЗБСП /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	21(44)(А) - 1 Није креирана адекватна база података ни спроведена студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања. 21(44)(А) - 2 Нема студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика које садрже релевантне податке о деци са сметњама у развоју. 13 Jun, 2022 Није испуњено	21(44)(А) 1 Није креирана адекватна база података ни спроведена студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања 21(44)(А) – 2 Нема студија и анализа о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика које садрже релевантне податке о деци са сметњама у развоју 16 Feb, 2019	21(44)(А) –1 и 2 Креирана адекватна база података и спроведене студије и анализе о ефикасности спровођења Конвенције о правима детета и постојећих закона и политика, ради статистичког праћења стања. 16 Feb, 2019		Трећи циклус УПР 6.54. Радити у правцу деинституционализације деце са инвалидитетом и уклањању препрека које спречавају ефикасан приступ образовању деци са инвалидитетом (Нови Зеланд) Циљеви одрживог развоја Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења 4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења. 4.2 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би се припремили за основно образовање. 4.4 До краја 2030. знатно повећати број младих и одраслих који имају релевантне вештине, између осталог и техничке и стручне, за запослење, пристојне послове и предузетништво. 4.5 До краја 2030. елиминисати родну неједнакост у образовању и обезбедити једнак приступ свим нивоима образовања и стручним обукама за рањиве групе, укључујући особе са инвалидитетом, староседелачко становништво и децу у рањивим ситуацијама. 21 Apr, 2019		Детаљније
		(б) реформише систем социјалне помоћи за децу са сметњама у развоју и њихове породице у циљу побољшања његове кохерентности и координације, као и да избегава непотребну институционализацију и да спроведе кампање за подизање свести с циљем борбе против стигматизације и предрасуда према деци са сметњама у развоју; 10 Dec, 2018	21(44)(Б) – 1 Спроведено истраживање о стању подршке система социјалне заштите за децу са сметњама у развоју и њихове породице и препоруке за унапређење 21(44)(Б) – 2 Број кампања за подизање свести с циљем борбе против стигматизације и предрасуда према деци са сметњама у развоју (на годишњем нивоу) 27 Mar, 2019	Савет за права детета, МРЗБСП /Центар за социјалну политику 10 Dec, 2018	21(44)(Б) - 1 Није урађено. 21(44)(Б) - 2 Нема података о кампањама за подизање свести с циљем борбе против стигматизације и предрасуда према деци са сметњама у развоју 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (преко 50%)	21(44)(Б) – 1 Није спроведено 21(44)(Б) - 2 Нема податка 27 Mar, 2019	1. Sprovedeno istraživanje o stanju podrške sistema socijalne zaštite za decu sa smetnjama u razvoju i njihove porodice i preporuke za unapređenje; 2. Broj kampanja za podizanje svesti s ciljem borbe protiv stigmatizacije i predrasuda prema deci sa smetnjama u razvoju (na godišnjem nivou); 13 Jun, 2022
		(Ц) успостави законске и друге мере да би се обезбедило да деца са сметњама у развоју и деца којима је потребна стална брига и помоћ остану са својим биолошким породицама, кроз услуге за децу и родитеље, односно кроз финансијску подршку и помоћ за родитеље који нису способни да раде и стварају приход јер пружају сталну бригу и помоћ детету са сметњама у развоју; 10 Dec, 2018	21(44)(Ц) – 1 Број корисника услуга подршке биолошким породицама са децом са сметњама у развоју (по услугама: помоћ у кући за децу и младе са сметњама у развоју, дневни борава, предах) 21(44)(Ц) – 2 Просечан месечни број деце и младих корисника yвећаног (по основу сметњи у развоју) дечјег додатка у датој години 21(44)(Ц) – 3 Просечан месечни износ увећаног дечијег додатка у датој години (РСД) 21(44)(Ц) – 4 Просечан месечни број корисника додатка за помоћ и негу другог лица (ДПН) – основни и увећани, у посматраној години 21(44)(Ц) – 5 Број корисника ДПН 0-17 у односу на укупан број ОСИ (0-17) година, % 21(44)(Ц) – 6 Број корисника ДПН 18-25 у односу на укупан број ОСИ (18-25) година, % 21(44)(Ц) – 7 Просечан месечни износ ДПН по кориснику у датој години, основни и увећани (РСД) 21(44)(Ц) – 8 Однос просечног месечног износа увећаног додатка по кориснику у датој години и просечне минималне зараде (нето) у датој години 21(44)(Ц) – 9 Просечaн месечни број корисникa одсуства за посебну негу детета у посматраној години 21(44)(Ц) – 10 Просечан месечни износ накнаде по кориснику у датој години 24 May, 2020	МРЗБСП /Центар за социјалну политику 29 Jul, 2019	21(44)(Ц) - 1 У 2018. години дневним боравком обухваћено је око 2000 деце; услугом помоћ у кући око 200 деце и младих; а услугом личног пратиоца обухваћено је 1700 деце и младих. 21(44)(Ц) - 2 Потребна посебна обрада податка 21(44)(Ц) - 3 Од 1. јануара 2021. износи 4.788 РСД месечно (увећање 50%), увећава се свој деци са сметњама у развоју без провере материјалног стања 21(44)(Ц) – 4 Број деца (0-18) корисника основног ДПН у 2020. години износио је 4369. Број деце (0-18) корисника увећеног ДПН у 2020. години износио је 4204 21(44)(Ц) - 5 Нема података 21(44)(Ц) - 6 Нема података 21(44)(Ц) - 7 У 2020. просечан месечни износ основног додатка за помоћ и негу износио је око 11 хиљасда динара (160 ППС) а увећаног око 29 хиљада динара (432 ППС). 21(44)(Ц) - 8 У 2020. увећани ДПН износи око 100% минималне нето зараде у истом месецу 21(44)(Ц) – 9 Потребна посебна обрада податка 21(44)(Ц) – 10 Потребна посебна обрада податка 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (преко 50%)	21(44)(Ц) – 1 У 2015. 1857 деце је користило услуге у заједници за децу са сметњама у развоју 21(44)(Ц) - 2 Н/А 21(44)(Ц) - 3 Просечан месечни износ у 2016. години износио је 3460 РСД (увећање 30%). 21(44)(Ц) - 4 Деца (0-18) корисници основног ДПН у 2016. години 3093. Деца (0-18) корисници увећеног ДПН у 2016. години 3702 21(44)(Ц) - 5 Н/А 21(44)(Ц) - 6 Н/А 21(44)(Ц) – 9 Н/А 21(44)(Ц) – 10 Н/А 24 May, 2020		21 44 (Ц) - 1 Матковић, Г, Страњаковић, М. (2016), Мапирање услуга социјалне заштите у мандату ЈЛС, СИПРУ 21 44 (Ц) - 4 Извештај: Деца у систему социјалне заштите, Завод за социјалну заштиту 17 May, 2019		21(44)(Ц) - 2 Податак је доступан само уз посебну обраду МРЗБС. Сугестија за Завод за социјалну заштиту да у публикацију Деца у систему социјалне заштите коју објављује на годишњем нивоу уврсти и увећани дечији додатак разврстан према намени (за децу са сметњама у развоју и за једнородитљске породице) 21(44)(Ц) - 5 Податак није доступан јер не постоји регистар деце са сметњама у развоју/инвалидитетом (Батут је у поступку израде) 21(44)(Ц) - 6 Податак није доступан јер не постоји регистар деце са сметњама у развоју/инвалидитетом (Батут је у поступку израде) 21(44)(Ц) – 9 Подаци се не публикују, доступни на захтев Министарству 21(44)(Ц) – 10 Подаци се не публикују, доступни на захтев Министарству 6 Apr, 2020
		(Д) да приоритет мерама којима се олакшава потпуна инклузија деце са сметњама у развоју, укључујући и децу са интелектуалним и психосоцијалним инвалидитетом, у све области јавног живота, као што су слободне активности, брига у заједници и обезбеђивање социјалног становања. 10 Dec, 2018	21(44)(Д) - 1 Преиспитана ефикасност и ефективност услуга социјалне заштите у заједници и механизама за образовну инклузију (педагошки асистент, ИРК итд.) и њихове усклађености 21(44)(Д) - 2 Правилником дефинисани услови за увођење педагошког асистента у образовно-васпитни систем 21(44)(Д) - 3 Обухват деце са сметњамa у развоју услугама и механизмима за инклузију у образовању и друштву (по услугама: лични пратилац детета, дневни боравак, помоћ у кући, педагошки асистент) 21(44)(Д) –4 Број обука за унапређивање компетенција запослених у образовању и број учесника који примењују стечена знања и вештине у области социјалне инклузије 2 Sep, 2020		21(44)(Д) - 1 Не 21(44)(Д) - 2 У 2018. години услугу лични пратилац примало је 1700 деце и младих у 76 ЈЛС 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	21(44)(Д) - 1 Не 21(44)(Д) - 2 У 2015. години услугу лични пратилац примало је 705 деце и младих у 30 ЈЛС 6 Apr, 2020		Мапирање услуга социјалне заштите, ЦСП и СИПРУ 6 Apr, 2020
22.	22(46) У светлу Општег коментара бр. 15 (2013) о праву детета на уживање највишег могућег стандарда здравља и узимајући у обзир Циљ одрживог развоја 3, подциљ 3.1 о смањењу стопе смртности код мајки и подциљ 3.2 о окончању смртних случајева који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година, Комитет препоручује да држава потписница: 10 Dec, 2018	(A) осигура доступност и једнак приступ квалитетној основној и специјализованој здравственој заштити за сву децу у земљи, као и да ојача напоре да се обезбеди проширење приступа адекватној здравственој заштити, укључујући пренаталну бригу о неосигураним трудницама, на породице које живе у најугроженијим ситуацијама, нарочито на оне које живе у маргинализованим и удаљеним областима; 10 Dec, 2018	22(46)(А) – 1 Број трудница, породиља и деце која су неосигурана а који су здравствену заштиту у вези са трудноћом и порођајем и неонаталну и постнеонатлану здравствену заштиту користили на основу Закона о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља (Службени гласник РС бр. 104/2013) 22(46)(А) – 2 Обухват (%) трудница превентивним прегледима у првом, другом и тећем триместру трудноће дисагрегирано на општу популацију трудница, најсиромашније и труднице у ромским насељима 22(46)(А) – 3 Просечан број превентивних прегледа трудноћа у првом, другом и трећем триместру трудноће, укључујући и различите трудноће у примарној здравственој заштити 22(46)(А) – 4 Однос матерналне смртности (број умрлих жена у трудноћи, на порођају и у пуерперијуму због разлога повезаних са тим стањем на 1000000 живорођених) 3 Sep, 2020	Републички фонд за здравствено осигурање Институт за јавно здравље Батут – извештај о раду поливалентне патронаже Институт за јавно здравље Батут – здравствствено- статистички годишњак РС за одређену годину Републички завод за статистику /Центар за социјалну политику 10 Dec, 2018	Нису доступни подаци из РФЗО о броју трудница, породиља и деце који су као неосигурана лица користили услуге здравствене службе. Према резултатима МИКС истраживања, труднице и породиље у ромским насељима имају обавезно здравствено осигурање у 97% (национални просек 97%) и деца узраста до 5 година у ромским насељима имају обавезно здравствено осигурање у 96% случајева (национални просек 99%). Деца узраста од 5 до 17 година живота су и у ромским насељима осигурана 97% (национални просек је 99%). Из базе података о раду здравствених медијаторки за 2017. годину су доступни подаци о броју Рома којима су обезбеђене здравствене књижице. Доступни подаци из Извештаја Владе РС за 2020. годину наводе број издатих здравствених књижица, личних докумената и број оверених здравствених књижица за децу и одрасле Роме (2150 за ромску децу и 6250 за одрасле Роме и Ромкиње) . Нема дисагрегираних података на сиромашне труднице а за труднице из ромских насеља које су користиле услуге антенаталне здравствене заштите подаци су доступни из МИКС истраживања за 2019. годину. Према том истраживању у ромским насељима је 95% жена које су родиле у последње две године имало пренатални преглед више од једног пута, 83% барем четири пута и 43% осам или више пута (национални просек је барем четири пута 97% и 8 и више пута 80% жена у Србији). 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (преко 50%)	1157 у 2017. години Обухват трудница превентивним прегледом у првом триместру трудноће је 60% у 2017. години а у другом и трећем је 58% у истј години у Србији. Обухват трудница (%) у току првог триместра трудноће савременом здравственом заштитом је у 2018. години био 78,2. Просечан број остварених превентивних прегледа у првом триместру трудноће је 0,6, за високоризичне трудноће је 1,2 и у другом и трећем триместру је 7 оставрених прегледа у 2017 години. Однос матерналне смртности (умрле жене у трудноћи, на порођају и у пуерперијуму због разлга везаних за та стања на 100 000 живорођених) у Србији је 2017. године био 10.8 умрлих жена на 100000 живорођених. У 2018. години однос матерналне смртности је био 14,1 умрла жена током трудноће, порођаја и пуерперијума на 100 000 живорођене деце. 24 May, 2020	Да све неосигуране труднице, породиље и деца из рањивих група буду осигурана и могу да користе услуге здравствене заштите. Обухват трудница би требало да буде 60% Труднице би у првом триместру трудноће требало да остваре у просеку једну посету, ризичне труднице према налогу гинеколога, а у другом и трећем триместру у просеку 4 посете Матерналну смртност би до 2030. године смањити на мање од 70% почетне вредности (2015. године) према Циљевима одрживог развоја ОУН. 12 Feb, 2019	Садржај и обим превентивних мера у области здравствене заштите према Правилнику о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2017. годину. РФЗО Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Здравствено статистички годишњак РС 2017. Београд, 2018. године. 12 Feb, 2019	Трећи циклус УПР 6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви) Циљеви одрживог развоја Циљ 2. Окончати глад, постићи безбедност хране и побољшану исхрану и промовисати одрживу пољопривреду 2.1 До краја 2030. окончати глад и осигурати да свим људима, а посебно сиромашнима и лицима у осетљивим околностима, укључујући одојчад, током целе године буде доступна безбедна и хранљива храна у довољним количинама. 2.2 До краја 2030. окончати све облике неухрањености, уз постизање (до краја 2025. године) међународно договорених циљева који се односе на заостајање у телесном развоју код деце млађе од 5 година, и усмерити пажњу на нутритивне потребе адолесценткиња, трудница и дојиља те старијих лица. Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација 3.1 До краја 2030. смањити глобалну стопу смртности код мајки на мање од 70 на 100.000 живорођења. 3.2 До краја 2030. окончати смртне случајеве који се могу спречити код новорођенчади и деце млађе од 5 година. 3.3 До краја 2030. окончати епидемије АИДС-а, туберкулозе, маларије и занемарених тропских болести и наставити борбу против хепатитиса, болести које се преносе водом и осталих заразних болести. 3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање. 3.5 Појачати превенцију злоупотребе супстанци и лечење последица такве злоупотребе, што обухвата и злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола. 3.6 До краја 2020. на глобалном нивоу преполовити број смртних случајева и повреда до којих долази у саобраћајним несрећама. 3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме. 3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све. 3.9 До краја 2030. битно смањити број смртних случајева и обољења од опасних хемикалија, односно од загађења и контаминације ваздуха, воде и земљишта. 21 Apr, 2019	Напомена за 22(46)(А) – 1 Реализоване мере и активности у оквиру ”6. Области деловања – Здравство” у Акционом плану за спровођење Стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период до 2020. године 10 Dec, 2018	Детаљније
		(Б) распореди адекватне људске и финансијске ресурсе како би се осигурало потпуно спровођење Уредбе о националном програму здравствене заштите жена, деце и омладине; 10 Dec, 2018	22(46)(Б) – 1 Број деце предшколског узраста по педијатру у примарној здравственој заштити. 22(46)(Б) - 2 Број деце школског узраста по педијатру у примарној здравственој заштити. 22(46)(Б) – 3 Просечан број посета по лекару (у ординацији) у служби за здравствену заштиту предшколске деце у примарној здравственој заштити. 22(46)(Б) – 4 Просечан број посета по лекару (у ординацији) у служби за здравствену заштиту школске деце у примарној здравственој заштити. 21 Apr, 2019	Министарстсво здравља - Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	671 дете предшколског узраста на једног лекара у служби за здравствену заштиту предшкоске деце у примарној здравственој заштити (ПЗЗ) у 2020. години 1459 деце школског узраста по педијатру у служби за здравствену заштиту школске деце у ПЗЗ у 2020. години 5018 просечно посета по лекару (у ординацији) у служби за здравствену заштиту деце предшколског узраста у ПЗЗ у 2020. - пад као последица пандемије ковид 19 3222 просечно посета по лекару (у ординацији) у служби за здравствену заштиту школске деце у ПЗЗ у 2020. - пад као последица пандемије ковид 19 13 Jun, 2022 Испуњено		850 деце предшколског узраста (0-6) на једног лекара у служби за здравствену заштиту деце предшколског узраста у ПЗЗ 1500 деце школског узраста (7-19) на једног лекара у служби за здравствену заштиту деце школског узраста у ПЗЗ 12 Feb, 2019	Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе. Службени гласник РС број 16/2018. године 12 Feb, 2019
		(Ц) ојача и повећа подршку новоизабраних здравствених медијатора ромским заједницама и обезбеди институционализацију ромских здравствених медијатора у оквиру здравственог система; 10 Dec, 2018	22(46)(Ц) – 1 Дефинисан и правно уређен одговарајући програм едукације за радно место здравствене медијаторке кроз фoрмaлнo oбрaзoвaњe, нoмeнклaтуру зaнимaњa и рeaлизoвaнo зaпoшљaвaњe здрaвствeних мeдиjaтoрки у домовима здравља, као и програм њиховог континуираног стручног усавршавања – у складу са Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији за период од 2016. до 2025. године. 22(46)(Ц) – 2 Радно место здравствене медијаторке је систематизовано, а број медијаторки је повећан (до 2025. године) – у складу са Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији за период од 2016. до 2025. године. 12 Feb, 2019	МЗ Институт за јавно здравље Батут - здравствствено-статистички годишњак РС за одређену годину /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	Оба показатеља ће бити прецизније одређена у Акционом плану за 2019 и 2020. годину Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња Занимање здравствена медијаторка је препознато у Националном оквиру квалификација али још увек нема помака у развоју одговарајућих програма едукације, нити је изабран одрживи модел институционализације положаја медијаторки, те сходно томе њихово радно место није систематизовано. Број здравствених медијаторки је повећан на 85 у 2019. години. 13 Jun, 2022 Није испуњено	Није дефинисан нити правно уређен програм едукације за радно место здравствене медијаторке у 2017. години. Није систематизовано радно место здравствене медијаторке у 2017. години Број здравствених медијаторки је повећан почетком 2018. године са 60 на 75. 12 Feb, 2019	Да буде дефинисан и правно уређен програм едукације за радно место здравствене медијаторке после избора основног модела одрживе институционализације здравствених медијаторки. Да се систематизује радно место здравствене медијаторке после избора основног модлеа одрживе институционализације здравствених медијаторки. Број здравствених медијаторки би требало повећати на 85 у 2019. години и на 96 до 2025 године тако да свака општина у којима постоје подстандардна ромска насеља има здравствену медијаторку. 21 Apr, 2019	Акциони план запримену Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за 2019 и 2020. годину 12 Feb, 2019
		(Д) осигура равноправан приступ саветовању и другим здравственим услугама подршке за децу са сметњама у развоју; 10 Dec, 2018	22(46)(Д) – 1 Увођење развојне педијатрије у основне и последипломске/субспецијалистичке студије ма медицинским факултетима у Србији 22(46)(Д) – 2 Број домова здравља које имају развојно саветовалиште 22(46)(Д) – 3 Број организационих јединица које се баве развојном педијатријом у установама секундарне и терцијарне здравствене заштите 22(46)(Д) – 4 Постојање дефинисаног минималног пакета услуга за децу са сметњама у развоју 22(46)(Д) – 5 Број домова здравља који су успоставили програм саветовања са родитељима деце са тешкоћама и сметњама у развоју примењујући водич за скрининг и дијагностику и интервенције са децом са поремећајима из аутистичног спектра 22(46)(Д) - 6 Обухват (%) живорођене деце скринингом за слух 22(46)(Д) - 7 Укључена примена стандардизованих инструмената за процену тазвоја детета у свакодневну праксу педијатара и патронажних сестара 22(46)(Д) - 8 Установљавање регистра деце са сметњама у развоју 12 Feb, 2019	МЗ Институт за јавно здравље Батут – посебни извештаји о раду развојних саветовалишта /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	Уредба о Националном програму за унапређење развоја у раном детињству (Службени гласник РС број 22/2016) садржи циљеве са мерама и активностима за праћење развоја у раном детињству и у току је стварање услова за њену примену. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Није развијен курикулум 36 домова здравља у Србији од 158 постојећих (13 у Београду) је приказало неки облик развојно саветовалишног рада у 2017. години. Формални критеријум за оснивање развојног саветовалишта је 8500 деце предшколског узраста и многе општине због ниског наталитета не могу да га испуне. Осам (8) развојних саветовалишта су структуирани као организационе јединице а остала ако функционалне јединице без наменског простора за рад. Нема података о броју организационих јединица на нивоу секундарне и терцијарне здравствене заштите Није дефинисан минимални пакет услуга у развојним саветовалиштима Није развијен водич за скрининг Непознат податак Нису стандардизовани инструменти за процену развоја детета Није установљен регистар деце са сметњама у развоју на националном нивоу 24 May, 2020	Развити курикулум развојне педијатрије и укључити га у основне и последипломске студије на медицинским факултетима Обезбедити да у седишту сваког управног округа постоји најмање једно развојно саветовалиште, односно да општине са најмање 8500 деце предшколског узраста организују развојно саветовалиште. 12 Feb, 2019	Уредба о националном програму за унапређење развоја у раном детињству, Службени гласник РС број 22/2016. Правилник о ближим условима за обављање здравствене делатности у здравственим установама и другим облицима здравствене службе, Службени гласник РС бр. 16/2018. 12 Feb, 2019
		(E) подржи јавно заступање и ангажовање медија да се баве знањем, ставовима и праксом у циљу подстицања имунизације и да примењује „Техничке смернице ОХЦХР о примени приступа заснованог на људским правима у спровођењу политика и програма за смањење и окончање морталитета и морбидитета који се могу спречити код деце испод 5 година старости“ (A/HRC/27/31). 10 Dec, 2018	22(46)(Е) – 1 Донет План комуникације у циљу подстицања имунизације. 22(46)(Е) – 2 Направљени приручници за медијске кампање и социјални маркетинг о важности имунизације за здравствене раднике и здравствене установе 22(46)(Е) – 3 На сајтовима здравствених установа – ПЗЗ и виших нивоа су редовно ажуриране странице са информацијама о имунизацији и најчешћим питањима и одоговорима за родитеље 22(46)(Е) – 4 Обележавање недеље имунизације – 21-27 април у целој Србији 22(46)(Е) – 5 Обухват деце имунизацијом за одређене болести дисагрегирано за сву децу до пет година старости и децу у ромским насељима 13 Feb, 2019	МЗ Институт за јавно здравље Батут – извештаји о имунизацији и здравствено-статистички годишњак по годинама МИКС УНИЦЕФ /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	План комуникације за имунизацију становништва је развијен поводом вакцинације од ковид 19 и посредно се може применити и промовисати активну имунизацију у целини. Стручно методолошко упутство за обавезну и препоручену имунизацију становништва против заразних болести се примењује у пракси и здравствени радници су едуковани за његову примену. Све здравствене установе на нивоу ПЗЗ (домови здравља) на својим веб страницама имају детаљне информације о имунизацији - нису стандардизоване. Недеља имунизације се редовно обележава у Србији, последња 0д 4 до 2 маја 2021. године под слоганом "Вакцине нас зближавају. Обухват деце у другој години живота вакцином ММР је био 88% у 2019. години, а ревакцинацијом пре поласка у школу 91,9%. Обухват активном имунизацијом против хепатитиса Б у првој години живота је био 90,9%. Према подацима МИКС истраживања која се односе на 2019. годину, у ромским насељима је 63% деце узраста 24-35 месеци примило све препоручене вакцине (национални просек је 80% без ПВЦ вакцине и ревакцина) али је само 35% ромске деце примило све вакцине на време (национални просек је 69% деце). 24 Nov, 2021 Испуњено	Нема информација о усвојеном плану комуникације који се односи на имунизацију од заразних болести Припремљено Стручно-методолошко упутство за обавезну и препоручену имунизацију становништва против одређених заразних болести. Сајтови здравствених установа су увели комуникацију са корисницима и већина наводи најчешћа питања и одговоре који се односе на вакцинацију (посебно ММР вакцином). Обележена је Недеља имунизације од 24.04.2017. до 30.04.2017. под слоганом "Вакцине штите" и пропраћена медијском кампањом, брошурама, плакатима и конференцијом за штампу. Обухват новорођенчади вакцином против туберкулозе је 2017. године био 97,4& У ромским насељима је 44% деце узраста 24-35 месеци у 2014. години примило све препоручене вакцине, док је код осталог становништва обухват био 81% деце тог узраста у истој години. Обухват деце у првој години вакцином против дифтерије, тетануса и великог кашља је 2017. био 95,1%, у 2018. години обухват ДиТеПер вакцином је био 94,7%. Обухват деце у првој години живота вакцином против дечје парализе у 2017. години је био 95,2% Обухват одојчади вакцином против хепатитиса Б је у 2017. години био 92,4% Обухват деце у другој години живота вакцином против малих богиња, заушака и рубеле је у 2017. години био 85,2%; проценат деце вакцинисаних против малих богиња у првих 18 месеци живота је 93,4% у 2018. години. Обухват деце вакцином против хемофилуса инфлуенце тип 6 је у 2017. години био 95,2% У ромским насељима је 44% деце узраста од 24 до 35 месеци у 2014. години примило све препоручене вакцине док је код осталог становништва обухват био 81% за децу тог узраста у истој години. 24 May, 2020	Усвојити план комуникације за имунизациј установништва од заразних болести Применити Стручно-методолошко упутство за обавезну и препоручену имунизацију становништва против одређених болести у пракси и спровести едукацију здравствених радника за његову примену. Стандардизовати сајтове здравствених установа са увођењем обавезних поља која се односе на имунизацију од заразних болести и могућношћу постављања питања корисника и добијања релевантних одговора. Годишње обележавати недељу имунизације према календару здравља на територији Србије. Постићи обухват од најмање 95% (епидемиолошки бедем) посебно за ММР вакцину и вакцину против хеепатитиса Б за које је обухват незадовољавајући. За децу у ромским насељима постићи обухват од најмање 95% (епидемиолошки бедем) имајући у виду да је сем за вакцину против туберкулозе и хепатитиса Б код новорођенчади, обухват осталим вакцинама незадовољавајући. 13 Feb, 2019	Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Извештај о спроведеној имунизацији на територији РС у 2017. години. Београд, 2018. Републички завод за статистику и УНИЦЕФ. Србија - Истраживање вишеструких показатеља 2014 и Ромска насеља - Истраживање вишеструких показатеља 2014 - Резиме. Београд, 2014. 13 Feb, 2019	Циљеви одрживог развоја 3.б Подржати истраживања и развој вакцина и лекова за заразне и незаразне болести које примарно погађају земље у развоју, обезбедити доступност јефтиних основних лекова и вакцина (у складу са „Декларацијом из Дохе о Споразуму о трговинским аспектима права интелектуалне својине (ТРИПС) и јавном здрављу“, којом се потврђује право земаља у развоју да у потпуности користе одредбе „Споразума о трговинским аспектима права интелектуалне својине“ које се односе на флексибилност у погледу заштите јавног здравља) и, посебно, обезбеђивати универзалну доступност лекова. 20 Apr, 2019
		(Ф) у потпуности имплементира Међународни кодекс маркетинга замене мајчиног млека, као и да развије национални програм за заштиту, промоцију и подршку дојењу кроз свеобухватне кампање. 10 Dec, 2018	22(46)(Ф) – 1 Обележавање светске и националне недеље дојења према календару здравља 22(46)(Ф) – 2 Усвајање националног програма за заштиту, промоцију и подршку дојењу у РС 22(46)(Ф) – 3 Потрошња млечне формуле у породилиштима према броју живорођене деце дисагрегирано по породилиштима 22(46)(Ф) – 4 Број пријављених случајева кршења Кодекса о рекламирању замена за мајчино млеко 22(46)(Ф) – 5 Проценат породилишта која имају писану политику подршке дојењу 22(46)(Ф) – 6 Број породилишта која имају 80% едукованог кадра у области заштите и промоције дојења у последњих 5 година 22(46)(Ф) - 7 - Број саветовалишта за дојење у домовима здравља 13 Feb, 2019	МЗ Институт за јавно здравље Батут /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	Национални програм подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета је усвојен (Службени гласник РС, број 105/2020.) и редовно се финансира средствима из буџета. Национална недеља дојења се редовно обележава и том приликом се обележава и Светска недеља дојења, последњи пут 28. септембра до 4 октобра 2020. године под слоганом "Подржи дојење за здравију планету". Нису јавно доступни подаци о кршењу Кодекса о рекламирању замене за мајчино млеко. Едукација кадра у породилиштима у области заштите дојења је спорадична, није организована и нема јавно доступних података. Подршка дојењу се пружа на нивоу ПЗЗ у Школама за родитељство формираним уз подршку донатора. У 2019 години је било укупно 25 школа за родитељство. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (преко 50%)	У Србији се редовно обележава сваке године од 1 до 7 августа Светска недеља дојења и од 1 до 7 октобра Национална недеља промоције дојења и то како на националном нивоу, тако и на нивоу здравствених установа и мреже завода за јавно здравље. Уредба о националном програму подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета је усвојена у јулу 2018 године са јасно дефинисаним циљевима, мерама и активностима. Нису доступни подаци о потрошњи млечне формуле Нема података о броју пријављених случајева кршења Кодекса о о рекламирању замена за мајчино млеко Сва породилишта у Србији имају писану политику подршке дојењу. Није познат број породилишта са едукованим особљем у области заштите и подршке дојењу Нема података о броју саветовалишта за дојење у домовима здравља 13 Feb, 2019	Наставити са редовним обележавањем Светске недеље дојења и Националне недеље промоције дојења према календару здравља Реализовати циљеве Националног програма подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета. Обезбедити евидентирање података и извештавање о случајевима кршења Кодекса о рекламирању замене за мајчино млеко. Обезбедити податке о едукацији кадра у породилиштима у области заштите и пормоције дојења. Сваке године оснивати по 4 нова саветовалишта за подршку дојењу у домовима здравља тако да је крајњи циљ да сви домови здравља имају ова саветовалишта 13 Feb, 2019
		Мајке треба да се на одговарајући начин подрже кроз структуре саветовања у болницама, клиникама и заједници, а иницијатива „Болница пријатељ беба“ треба да се спроводи широм земље. 10 Dec, 2018	22(46)(Г) – 1 Проценат домова здравља у којима постоји редовна услуга ”Школа за родитељство” и припреме за порођај 22(46)(Г) – 2 Обухват (%) трудница услугама ”Школе за родитељство” дисагрегирано за све труднице и оне из ромских насеља 22(46)(Г) – 3 Проценат породилишта који су акредитовани по новим стандардима за породилишта и неонатологију 22(46)(Г) – 4 Обезбеђени услови за остваривање породично о ријентисане развојне неге и контакта ”кожа на кожу” на свим јединицама интензивне неонатолошке неге 22(46)(Г) – 5 Проценат жена које су биле у истој соби са дететом након порођаја 22(46)(Г) – 6 Проценат искључиво дојене деце 22(46)(Г) – 7 Проценат дојене деце у првом сату након рођења 22(46)(Г) – 8 Проценат дојене деце у првих 48 сати 22(46)(Г) – 9 Проценат дојене деце са навршених месец дана 22(46)(Г) - 10 Проценат дојене деце са навршених пет месеци 22(46)(Г) - 11 Проценат укупно дојене деце уз дохрану са навршена три месеца, шест месеци и 12 месеци 14 Sep, 2020	Министарство здравља РС Институт за јавно здравље Батут /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	Нема доступних података о проценту породилишта акредитованих по новим стандардима за породилишта и неонатологију, нити о условима за остваривање породично оријентисане развојне неге. Према подацима МИКСа из 2019. године 73% Ромкиња из ромских насеља је боравило у истој соби са новорођенчетом, на голу кожу мајчиних груди је било стављено 72% новорођенчади из ромских насеља (37% није било умотано (национални просек је 59% породиља је боравило у истој соби са новорођенчетом и 63% стављено на голу кожу мајчиних груди (32% није било умотано). Икада је било дојено91% одојчади из ромских насеља, само 8% искључиво дојено и 40% претежно дојено (национални просек је 93% одојчади икада дојено, 24% искључиво дојено и 54% претежно дојено) према истом извору. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	Нема података о броју домова здравља у којима постоји услуга "Школа за родитељство". Нема података о обухвату трудница услугама ових школа у домовима здравља у којима постоје. Нема података о томе у ком је проценту остварен контакт "кожа на кожу" у трајању најмање од једног сата. Нема података ни о једном показатељу из Националног програма подршке дојењу, тек би требало установити систем за праћење показатеља. 13 Feb, 2019	Нема циљне вредности ни у једном документу о о школама за родитељство нити жељеном одухвату трудница услугама ових школа. Повећање броја едукативних семинара за труднице са непознато на 60%. Контакт "кожа на кожу" у трајању од једног сата би требало подићи од непознато на 50% породиља и њихове новорођенчади. Повећати стопу искључивог дојења за три године (није наведена вредност) Повећати проценат дојене деце у првом сату након рођења са 50,8 на 70% Повећати проценат дојене деце у првих 48 сати на 80%. Повећати проценат дојене деце са навршених месец дана на 40% новорођенчади. Повећати проценат дојене деце са навршених пет месеци са 13% на 20% одојчади. Повећати стопу укупно дојене деце уз дохрану, са навршена три месеца на 60%, са навршених шест месеци са 47% на 60% и са навршених 12 месеци са 24,6% на 60%. 13 Feb, 2019	Уредба о Националном програму подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета усвојена јула 2018. године. Институт за јавно здравље Батут – здравствено-статистички годишњак за одређену годину МИКС – УНИЦЕФ 20 Apr, 2019
23.	23(48) Комитет препоручује да услуге менталног здравља у заједници буду на лако доступне и да се предузму кораци потребни за јачање превентивног рада, посебно у кућном окружењу и центрима за бригу. Такође препоручује да се број дечијих психијатара и психолога повећа. 10 Dec, 2018	да услуге менталног здравља у заједници буду на лако доступне и да се предузму кораци потребни за јачање превентивног рада, посебно у кућном окружењу и центрима за бригу. 10 Dec, 2018	23(48) – 1 Број служби за ментално здравље у установама примарне здравствене заштите (домовима здравља) 10 Dec, 2018	Институт за јавно здравље Батут /Центар за социјалну политику 21 Apr, 2019	Према Националном програму о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019 - 2026. године који је усвојен крајем 2029. године (Службени гласник РС број 84/2019.) се наводи одсуство центара за заштиту менталног здравља у заједници и других ванинституционалних психијатријских служби па је у његовим циљевима зацртано основање ових служби које ће подржати свеобухватну заштиту менталног здравља уз најмање могуће рестрикције и што ближе месту боравка, односно породице особе са проблемима менталног здравља. 25 Nov, 2021 Није испуњено	24 May, 2020			Циљеви одрживог развоја Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација 3.4 До краја 2030. смањити за једну трећину број превремених смртних случајева од незаразних болести кроз превенцију и лечење и промовисати ментално здравље и благостање. 3.5 Појачати превенцију злоупотребе супстанци и лечење последица такве злоупотребе, што обухвата и злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола. 3.6 До краја 2020. на глобалном нивоу преполовити број смртних случајева и повреда до којих долази у саобраћајним несрећама. 3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме. 3.8 Постићи универзални обухват здравственом заштитом, укључујући заштиту од финансијског ризика, доступност квалитетних основних услуга из области здравствене заштите и доступност безбедних, делотворних, квалитетних и јефтиних основних лекова и вакцина за све. 21 Apr, 2019		Детаљније
23.		да се број дечијих психијатара и психолога повећа. 10 Dec, 2018	23(48) – 2 Обезбеђеност деце предшколског узраста, школског узраста и студената дечјим психијатрима (број дечјих психијатара на 10000 или 100000 деце предшколског узраста, школског узраста, студената) 23(48) – 3 Обезбеђеност деце предшколског узраста, школског узраста и студената психолозима (број психолога који раде са децом на 10000 или 100000 деце предшколског узраста, школског узраста, студената) 23(48) – 4 Број услуга пружених по детету предшколског, школског узраста или студенту по дечјем психијатру 23(48) – 5 Број радионица посвећених очувању и унапређењу менталног здравља деце и адолесцената у школи, здравственој установи или заједници по областима и општинама 14 Feb, 2019	Институт за јавно здравље Батут /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	У 2019. години Србија је имала укупно 32 стручњака за дечју и адолесцентну психијтарију (приближно једног стручњака на 40 000 деце) што није довољно да се задовоље постојеће потребе за овим профилом стручњака. Укупан број лекара кој исе баве менталним здрављем младих је 47. Према Националном програму о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019. - 2026. у Србији је укупан број специјалиста психијатрије који се баве децом и младима и специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије 47 (од којих 24 специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије. Од поменутог броја њих 38 ради у псијатријским установама док 9 специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије обавља свој посао у регионалним здраавственим центрима, домовима здравља и приватној пракси што чини обезбеђеност од једног специјалисте психијатра на 27 400 деце/адолесцената узраста до 18. година. 25 Nov, 2021 Делимично испуњено (до 50%)		Нису дефинисане циљне вредности показатеља . 13 Feb, 2019			Напомена за 24(50)(Ц) – 1 : ЕСПАД истраживање Национално истраживање здравља Глобално истраживање пушења код младих 10 Dec, 2018
24.	24(50) У светлу Општег коментара бр. 4 (2003) у вези са здрављем адолесцената, Комитет препоручује да држава потписница: 10 Dec, 2018	(A) развије свеобухватну едукацију прилагођену узрасту о сексуалном и репродуктивном здрављу, укључујући информације о планирању породице и контрацептивним средствима, о опасностима ране трудноће и превенцији и лечењу сексуално преносивих болести; 10 Dec, 2018	24(50)(А) - 1 Број реализованих обука прилагођених узрасту о сексуалном и репродуктивном здрављу, укључујући информације о планирању породице и контрацептивним средствима, о опасностима ране трудноће и превенцији и лечењу сексуално преносивих болести 24(50)(А) – 2 Развијени програми о здрављу и доступни кроз школе или саветовалишта за младе 24(50)(А) – 3 Број саветовалишта за адолесценте који активно пружају услуге овој популационој групи 24(50)(А) - Оснивање јединствене базе података о здрављу адолесцената 14 Feb, 2019	Институт за јавно здравље Батут /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	Реалтивно је мало података о (репродуктивном) здрављу адолесцената. Стратегија за здравље и развој младих је била формулисана 2006. године и никада није евалуирана а сада је и истекло њено орочење. Једини репрезентативни подаци су из Истраживања здравља становника Србије из 2019. године и неколико међународних истраживања о ризичном понашању адолесцената која су рађена и у Србији (Истраживање здравља деце школског узраста у РС које је спровео Батут 2018. године, Глобално истраживање пушења код младих - реализовано 2018. године и ЕСПАД истраживање о раширености употребе алкохола и дрога код младих последњи пут рађено 2012. године) Национални програм очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља је усвојен 2017. године са циљем спречавања ризичног сексуалног и репродуктивног понашања младих и промовисања метода планирања породице. Нема побољшања у овој области ни три године наког усвајања овог Програма. 25 Nov, 2021 Није испуњено	Нема података о броју реализованих обука о сексуалном и репродуктивном здрављу адолесцената Нема података о развијеним програмима о здрављу адолесцената у Србији У Србији је 2017. године било активно 40 саветовалишта за младе (12 у Београду) Још увек није формирана база података о здрављу адолесцената иако је њено формирање било предвиђено Стратегијом за здравље и развој младих из 2006. године 14 Feb, 2019	Нису ни у једном документу дефинисане циљне вредности за наведене показатеље 14 Feb, 2019		Циљеви одрживог развоја Циљ 3. Обезбедити здрав живот и промовисати благостање за људе свих генерација 3.7 До краја 2030. обезбедити универзални приступ услугама које се односе на полну и репродуктивну здравствену заштиту (између осталог и услугама за планирање породице, информисање и образовање), као и интегрисање питања репродуктивног здравља у националне стратегије и програме. Циљ 5. Постићи родну равноправност и оснаживати све жене и девојчице 5.6 Осигурати универзалну доступност полног и репродуктивног здравља и репродуктивних права, како је договорено у складу са „Програмом акције Међународне конференције о становништву и развоју“ и „Пекиншком платформом за акцију“, односно са документима који су настали као резултат њихових аналитичких конференција. 21 Apr, 2019		Детаљније
		(Б) осигура несметани приступ сексуалним и репродуктивним здравственим услугама, укључујући поверљиво саветовање и модерна контрацептивна средства за адолесценткиње и адолесценте; 10 Dec, 2018	24(50)(Б) – 1 Обухват (%) адолесцената контрацепцијом 24(50)(Б) – 2 Обухват деце и адолесцената имунизацијом против хепатитиса Б и ХПВ 24(50)(Б) – 3 Стопа малолетничких трудноћа 24(50)(Б) – 4 Стопа малолетничких прекида трудноће 24(50)(Б) – 5 Стопа малолетничких бракова 14 Feb, 2019	Институт за јавно здравље Батут /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	Према Истраживању здравља становника РС из 2019. године, 26,8% младих узраста 15-19 година је ступило у сексуалне односе, и то више дечака него девојчица (29,5% према 24,5%), што је ниже него у претходном Истраживању здравља из 2013. године (33,1%). Девојке ступају у сексуалне односе нешто касније (18 година) од младића (17 година). Према резултатима из 2019. године, 2,9% младих је ступило у сексуалне односе пре 15 године живота.. Млади су у 55,6% случајева користили кондом приликом последњег сексуалног односа са привременим партнерима (дечаци чешће него девојчице) према истом извору. Процењује се да је стопа адолесцентних трудноћа 50 на 1000 девојака тог узраста. Нема званичних података о обухвату ХПВ вакцином (хумани папилома вирус) пошто није укључена у програм обавезне вакцинације и родитељи је купују самоиницијативно. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	33,1% младих узраста 15-19 година је ступило у сексуалне односе а 73,8% је користило кондом при последњем односу (2013. године) Обухват деце и адолесцената вакцином против хепатитиса Б је у 2017 години био у првој години живота 92,4%, а у 12 години живота 69,2% са великим варијацијама по окрузима и по општинама Србије Нема рутинских података о обухвату вакцином ХПБ пошто она није обавезна и плаћа се. Број малолетничких трудноћа које су се завршиле порођајем у 2017. години је 9 код девојчица млађих од 15 година и 981 код женских особа старости од 15 до 19. година - укупно 990. Број малолетничких прекида трудноће у 2017. години је 6 код девојчица млађих од 15 година и 506 код женских особа старости од 15 до 19 година - укупно 512. Број закључених бракова женских особа старости од 16 до 19 година у 2017. години је био 1349. Међу адолесценткинјама старости 15-19 година које живе у ромским насељима 17% њих се венчало пре 15 године живота (МИКС 2014). Стопа малолетничких порођаја на 1000 породиља је била 12,9 у 2018. години. 24 May, 2020	Нема дефинисаних циљних врдности за ове показатеље ни у једном документу 14 Feb, 2019	Истраживање здравља становника Србије из 2013 године. Демографска статистика 2017. Републички завод за статистику Београд, 2018. 14 Feb, 2019
		(Ц) реши учесталост узимања дроге од стране деце и адолесцената кроз, између осталог, тачно и објективно информисање деце и адолесцената, као и учење животних вештина, о спречавању злоупотреба супстанци (укључујући дуван и алкохол), као и да развије приступачно лечење од зависности од дроге прилагођено младима и услуге смањења штете. 10 Dec, 2018	24(50)(Ц) – 1 Учесталост (преваленција) употребе дроге међу адолесцентима 24(50)(Ц) – 2 Учесталост пушења међу адолесцентима 24(50)(Ц) – 3 Учесталост пијења међу адолесцентима 24(50)(Ц) –4 Број лиценцираних или акредитованих центара за лечење болести зависности у државном и приватном здравственом сектору 10 Dec, 2018	Министарство здравља /Центар за социјалну политику Ужички центар за права детета 20 Apr, 2019	Нема евалуације Акционог плана за спровођење злоупотребе дрога за период 2014 - 2017 па није познато какви су резултати постигнути у првенцији злоупотребе дрога. Национални програм превенције штетне употребе алкохолаи алкохолом узрокованих поремећаја у Републици Србији је усвојен 2017. године али нема евалуације ефеката његових мера и активности. Према резултатима Истраживања здравља станoвника Србије из 2019. године, у популацији младих узраста од 15 до 19 година, 52,7% младих није конзумирало алкохол (више девојака него младића) Нема нове националне стратегије превенције пушења и контроле дувана, стара је била орочена до 2015. године. Према Истраживању здравља становника Србије из 2019. године, у популацији младих старости од 15 до 19 година, сваки седми испитаник (14,4%) је изјавио да конзумира неки од дуванских производа (укључујући и загреване дуванске производе). 13 Jun, 2022 Није испуњено	Сваки четврти средњошколац (25%) у Србији је пробао дрогу или је користио лекове као наркотике (ЕСПАД; 2012) 11% ученика узраста од 13 до 15 година у Србији пуши цигарете према Глобалном истраживању о употреби дувана код младих (2017. године) Преваленца употребе алкохола међу адолесцентима (15 - 19 година) је 51,8% према Истраживању здравља становника Србије 2013. године. Нема података о акредитованим центрима за лечење болести зависности у државном и приватном сектору здравствене заштите. 14 Feb, 2019	Нема дефинисаних циљних вредности за наведене показатеље. (Ц) Унапредити систем информисања деце о штетном утицају дрога и психоактивних супстанци. 17 Apr, 2019	ЕСПАД - Европско истраживање о употреби алкохола и других дрога међу младима у Србији (2012. године) Глобално истраживање о употреби дувана код младих. Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". Београд, 2017. године Истраживање здравља становника Србије. Министарство здраља и Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", Београд 2013. године 14 Feb, 2019	Циљеви одрживог развоја 3.5 Појачати превенцију злоупотребе супстанци и лечење последица такве злоупотребе, што обухвата и злоупотребу опојних дрога и штетну употребу алкохола. 3.а Појачати примену „Оквирне конвенције Светске здравствене организације о контроли дувана“ у свим земљама, на одговарајући начин. 20 Apr, 2019
25.	25(52) Комитет скреће пажњу на Циљ одрживог развоја 1, подциљ 1.3 о спровођењу одговарајућег националног система социјалне заштите и пратећих мера за све и препоручује да држава потписница: 10 Dec, 2018	(A) размотри одржавање циљаних консултација са породицама и децом, укључујући оне породице и децу у осетљивим ситуацијама, посебно ромске породице, као и са организацијама цивилног друштва које се баве дечијим правима, у циљу јачања стратегија и мера за смањење сиромаштва деце; 10 Dec, 2018	25(52)(А) – 1 Број циљаних консултација са породицама и децом, укључујући оне породице и децу у осетљивим ситуацијама, посебно ромске породице, као и са организацијама цивилног друштва које се баве правима детета, у циљу јачања стратегија и мера за смањење сиромаштва деце 25(52)(А) – 2 Број деце, посебно ромске деце, укључене у консултације 25(52)(А) – 3 Број организација цивилног друштва које се баве правима детета, укључених у консултације 20 Apr, 2019	МРЗБСП /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	Нема података 24 Dec, 2021 Делимично испуњено (до 50%)	Нема података 6 Nov, 2019			Циљеви одрживог развоја Циљ 1. Окончати сиромаштво свуда и у свим облицима 1.1 До краја 2030. свуда и за све људе искоренити екстремно сиромаштво (екстремно сиромашни су људи који живе са мање од 1,25 долара на дан). 1.2 До краја 2030. најмање за половину смањити број мушкараца, жена и деце свих узраста који живе у било ком облику сиромаштва (према националним дефиницијама сиромаштва). 1.3 Применити одговарајуће националне системе социјалне заштите и мере за све, укључујући најугроженије, и до краја 2030. постићи довољно велики обухват сиромашних и рањивих. 1.4 До краја 2030. осигурати да сви мушкарци и жене, а посебно сиромашни и рањиви, имају једнака права на економске ресурсе, као и приступ основним услугама, власништву и управљању земљиштем, односно другим облицима својине, наследству, природним богатствима, одговарајућим новим технологијама и финансијским услугама, укључујући микрофинансирање. 1.5 До краја 2030. изградити систем који ће повећати отпорност сиромашних и оних у рањивим ситуацијама те смањити њихову изложеност и рањивост од екстремних климатских догађаја, као и других економских, друштвених и/или еколошких катастрофа. 1.а Осигурати значајну мобилизацију ресурса из различитих извора, између осталог и кроз повећану развојну сарадњу, како би се обезбедила адекватна и предвидљива средства за земље у развоју, посебно за оне најнеразвијеније, у смислу спровођења програма и политика за окончање свих облика сиромаштва. 1.б Креирати јасне оквире политика на националном, регионалном и међународном нивоу, засноване на развојним стратегијама које промовишу борбу против сиромаштва и родну осетљивост, како би се подржало убрзано инвестирање у акције на искорењивању сиромаштва. Циљ 16. Промовисати мирољубива и инклузивна друштва за одрживи развој, обезбедити приступ правди за све и изградити ефикасне, поуздане и инклузивне институције на свим нивоима 16.2 Окончати злоупотребу и експлоатацију деце, трговину децом и све облике насиља и тортуре над децом. 16.3 Промовисати владавину права на националном и међународном нивоу и свима осигурати једнак приступ правди. 21 Apr, 2019		Детаљније
		(Б) ојача подршку деци која живе испод границе сиромаштва, посебно породицама са једним родитељем, породицама са четворо или више деце и породицама са децом са сметњама у развоју, као и да обезбеди да мере социјалне заштите пружају довољно за стварне трошкове пристојног живота деце, укључујући трошкове релевантне за њихово право на здравље, исхрану, образовање, адекватан смештај и воду и хигијену; 10 Dec, 2018	25(52)(Б) – 1 Просечан месечни број домаћинстава са децом корисника НСП у датој години према типу домаћинства (једнородитељска са 1, 2 и 3+ деце, двоје одраслих са 1, 2, 3+ деце, вишегенерацијска са децом, са децом са сметњама у развоју) 25(52)(Б) – 2 Просечан месечни број домаћинстава са децом корисника НСП у датој години у односу на укупан број домаћинстава са децом 25(52)(Б) – 3 Просечан месечни број корисника ДД у датој години 25 (52)(Б) – 4 Удео деце и младих који примају дечји додатак у укупном броју деце и младих одговарајуће старости 25(52)(Б) – 5 Просечни месечни износ дечјег додатка по детету у датој години 25(52)(Б) – 6 Износ НСП и ДД по типу домаћинства (једнородитељско, 2 одрасла + 1 дете, 2 одрасла + 2 деце) у односу на апсолутну и релативни линиију сиромаштва 25(52)(B) - 7 Удео деце корисника НСП/ДД у укупном броју сиромашне деце (по дефиницији апсолутног и релативног сиромаштва 2 Sep, 2020	МРЗБСП, СИПРУ /Центар за социјалну политику 20 Apr, 2019	25(52)(Б) – 1 Потребна посебна обрада податка 25(52)(Б) – 2 Потребна посебна обрада податка 25(52)(Б) – 3 Потребна посебна обрада податка 25(52)(Б) – 4 Право на дечији додатак 31.12.2022. године остварује 224.266 хиљаде деце и младих у Републици Србији. Стопа обухвата деце и младих до 19 година старости износи 20%. Од 1. јануара 2022. дечији додатак износи 3326 динара, за децу из једнородитељских породица увећава се 30% и износи 4.324 а за децу са сметњама у развоју увећава се 50% и изсноси 4.989 динара. 13 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)	25(52)(Б) – 1 Потребна посебна обрада податка 25(52)(Б) – 2 Потребна посебна обрада податка 25(52)(Б) – 3 Потребна посебна обрада податка 6 Apr, 2020
		(Ц) преиспита своје законодавство, политике и програме о становању у циљу спречавања и отклањања бескућништва, узимајући у обзир посебне потребе деце, укључујући ромску децу, децу са сметњама у развоју, њихове породице и младе који напуштају алтернативно збрињавање. 29 Jul, 2019	25(52)(Ц) Спроведено истраживање политике и програма становања посебно осетљивих група, са фокусом на децу и препорукама за унапређење законодавства 29 Jul, 2019	СИПРУ МРЗБСП Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре /Центар за социјалну политику 29 Jul, 2019	Није испуњено
		(Д) размотри адекватност новчане помоћи деци са становишта обезбеђивања минималног животног стандарда и приступа у смислу информисања, домета и процедура прилагођених кориснику; 29 Jul, 2019	25(52)(Д) У оквиру Националног плана акције за децу или другог одговарајућег документа за унапређење политика, планирана мера преиспитивања адекватности новчане помоћи деци са становишта обезбеђивања минималног животног стандарда и приступа у смислу информисања 29 Jul, 2019	МРЗБСП /Центар за социјалну политику 29 Jul, 2019	Делимично испуњено (до 50%)
		(E) поједностави административне процедуре и одредбе подршке за приступ новчаној помоћи за породице које живе у најугроженијим ситуацијама. 11 Feb, 2021			Делимично испуњено (преко 50%)
26.	26(53) Комитет скреће пажњу на подциљ 13.5 Циљева одрживог развоја о промовисању механизама за подизање капацитета за делотворно планирање и управљање у области климатских промена и препоручује да држава потписница прикупи разврстане податке који идентификују врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама. 28 Jan, 2019	да држава потписница прикупи разврстане податке који идентификују врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама. 28 Jan, 2019	26(53) – 1 Сачињена анализа врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама 26(53) – 2 Методологија за процену ризика од природних катастрофа је сензитивна на питања која се односе на децу 26(53) – 3 Формирана база података који идентификују врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама 21 Apr, 2019	Министарство за заштиту животне средине /Центар за права детета 21 Apr, 2019	До усвајања Закон о климатским променама, у марту 2021. године постојао је озбиљан недостатак у регулисању ове важне области и њеном усклађивању са међународним стандардима, посебно са Оквирном конвенцијом УН о промени климе. Овај закон, заједно са Законом о смањењу ризика од катастрофа и управљању вандредним ситуацијама, представља основни закон којим је регулисано питање прилагођавања на измењене климатске услове и ризике од катастрофа. Забрињавајућа је чињеница да ови закони не препознају децу као осетљиву групу, као и то да не садрже обавезу да се приликом процене ризика и израде планова посебно узму у обзир деца као осетљива група. УНИЦЕФ је током 2020. године спровео Анализу климатске ситуације и њених утицаја на децу у Србији која је објављена у септембру 2021. године. Један од главних закључака је да ће негативан утицај на здравље деце, као и на њихов приступ услугама, исхрани и заштити, имати недостатак инфраструктуре и постојање великих загађивача, као и њихова комбинација за ефектима климатских промена. Европска комисија у свом Извештају о напретку РС за 2021. годину, понавља своје препоруке из 2019. и 2020. године, с обзиром на то да није дошло до значајног напретка у области заштите животне средине у РС и климатских промена. Наглашено је да је Србија остварила ограничен напредак, углавном спроводећи препоруку за усвајање Закона о климатским променама. Између осталог, Европска комисија указује на неопходност усвајања националног енергетског плана који би био у складу са циљем нулте емисије из Европског зеленог договора за 2050. годину, као и са Зеленом агедном за Западни Балкан. Такође, указује на значај интензивирања рада на спровођењу и примени правних прописа, са акцентом на строго поштовање правила о процени утицаја на животну средину, затварање неусловних депонија, рециклажу, побољшање квалитета воде и ваздуха, као и постепено укидање угља и др. Поред тога, Европска комисија указује на потребу за јачањем административних и финансијских капацитета централних и локалних органа власти, даљим побољшањем координације, даљим повећањем инвестиција у животну средину, као и даље унапређење стратешког планирања инвестиција. Током 2021. године, у истраживању „Права детета на здраву животну средину у РС“, Центар за права детета мапирао је изазове у остваривању права детета на здраву животну средину у РС, испитао ставове деце и младих о остваривању овог права, као и креирао препоруке за унапређење права детета на здраву животну средину. Поред тога, Центар за права детета је објавио „Анализу законодавства Републике Србије из перспективе права детета на здраву животну средину“ где је указано на то да не постоји систематични законодавни оквир у области права детета на здраву животну средину, већ да је ова област уређена кроз законодавни оквир којим се уређују различите области заштите животне средине или друге правне области. Савет за људска права УН усвојио је Резолуцију о правима детета: остваривање права детета на здраву животну средину, октобра 2020. године. Државе чланице се подстичу да предузму неопходне мере како би се омогућило пуно остваривање права детета без дискриминације, поштујући принцип најбољег интереса детета. Резолуција је од изузетне важности, међутим тренутно стање у РС показује да држава и даље не предузима неопходне мере како би унапредила област заштите животне средине посебно из перспективе остваривања права детета на здраву животну средину. 9 Jun, 2022 Није испуњено	Усвојен Национални програм управљања ризиком од елементарних непогода са АП до 2020. који садржи 6 компоненти: изградња и развој институција, идентификација и праћење ризика везаних за елементарне непогоде, структурно и неструктурно смањење ризика, системи раног упозоравања и спремности, стратегија финансирања у случају ризика, дфикасан опоравак. Програмом за финансирање ризика у случају елементарних непогода за Републику Србију до 2019. дефинисани су циљеви за национални, локални и индивидуални ниво. Кључни стратешки документи у овој области још увек нису усвојени. У припреми је Стратегија борбе против климатских промена са акционим планом као кровни документ и Стратегија адаптације на измењене климатске услове (израда планирана кроз IPA 2016). Ови документи не предвиђају метолодогију за процену ризика која је сензитивна на питања која се односе на децу. 21 Apr, 2019	26(53) – 1 Сачинити анализу врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама 26(53) – 2 Развити и у постојеће и будуће стратешке документе интегрисати методологију за процену ризика од природних катастрофа која је сензитивна на питања која се односе на децу 26(53) – 3 Формирати базу података која идентификује врсте ризика са којима се суочавају деца у разним катастрофама 21 Apr, 2019	Стратешки документи иницирани и припремљени од стране МЗЖС, усвојени од Владе РС Службени гласник РС Веб презентација и извештаји МЗЖС 21 Apr, 2019	Циљеви одрживог развоја Циљ 13. Предузети хитну акцију у борби против климатских промена и њених последица 13.1 Оснажити прилагодљивост и адаптивни капацитет на ризике повезане са климатским условима и природним катастрофама у свим земљама. 13.2 Интегрисати мере везане за климатске промене у националне политике, стратегије и планирање. 13.3 Унапредити образовање, подизање нивоа свести, као и људске и институционалне капацитете у вези са ублажавањем и смањивањем утицаја климатских промена, односно са прилагођавањем и раним упозоравањем на климатске промене. 13.а Применити обавезу коју су развијене земље потписнице „Оквирне конвенције Уједињених нација о климатским променама“ преузеле како би заједно прикупиле 100 милијарди долара годишње до 2020. из свих извора и тако одговориле на потребе земаља у развоју у контексту значајних активности на ублажавању негативних утицаја климатских промена и транспарентности примене, те у потпуности операционализовати Зелени климатски фонд кроз његову капитализацију, што је пре могуће. 13.б Промовисати механизме за подизање капацитета за делотворно планирање и управљање у вези са климатским променама у најнеразвијенијим земљама, што подразумева и фокусирање на жене и младе, односно на локалне и маргинализоване заједнице. 4.7 До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одрживи развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју. 21 Apr, 2019		Детаљније
27.	27 (55) У светлу Општег коментара бр. 1 (2001) о циљевима образовања и узимајући у обзир Циљ одрживог развоја 4, подциљ 4.1 и 4.2 да се осигура да до 2030. године све девојчице и дечаци заврше бесплатно, праведно и квалитетно основно и средње образовање и да имају приступ квалитетном раном дечијем развоју, бризи и предшколском образовању, Комитет препоручује да држава потписница: 28 Jan, 2019	(A) развије програме, као и праћење и евалуацију таквих програма за смањење стопе напуштања школе; 11 Feb, 2021	27(55)(А) – 1 Образована Радна група или друга структура која треба да развије/успостави програм за смањење стопе напуштања школе 27(55)(А) – 2 Сачињен програм за смањење стопе напуштања школе 27(55)(А) – 3 Модел за превенцију раног напуштања образовања примењен у свим школама 27(55)(А) – 4 Информациони систем у образовању обезбеђује поуздане податке о стопи осипања 27(55)(А) – 5 Стопа осипања из основног и средњег образовања 27(55) – 6 Сачињен програм подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који би их додатно оснаживао с обзиром да је у том периоду стопа опадања највећа 27(55)(Б) - 1 Усвојен акциони план за инклузивно образовање 27(55)(Б) – 2 Број ИОП 1 и ИОП 2 за децу и ученике у систем образовања и васпитања 27(55)(Б) – 3 Постоје грантови за школе за инклузивно образовање 27(55)(Б) – 4 Број ромске деце, деце са инвалидитетом, деце избеглица, миграната, странаца који су напустили образовни ситем 27(55)(Б) – 5 Успостављено тело задужено за спровођење надзора над извршењем Акционог плана 27(55)(Б) – 6 Повећана финансијска средства за инклузивно образовање 27(55)(Б) – 7 Постојање локалних политика за успостављање финансијске и друге неопходне подршке 27(55)(Ц) – 1 Број реализованих обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју 27(55)(Ц) – 2 Број пружене подршке деци и ученицима кроз израду ИОП1 и ИОП2 у односу на укупан број деце/ученика у систему 27(55)(Ц) – 3 Број деце укључене 27(55)(Ц) – 4 Број специјализованих стручњака 27(55)(Ц) – 5 Опис посла специјализованих стручњака 24(55)(Д) – 1 Број вртића, предшколских и средњих школа у руралним срединама као и високообразовне институције 27(55)(Д) – 2 Број наставника у руралним срединама 27(55)(Д) – 3 Број ученика у рурланим срединама 27(55)(Д) – 4 Број затворених школа 27(55)(Д) – 5 Повећан број ученика у руралним срединама 27(55)(Е) – 1 Праћење броја ромске деце у школама, повезивање са бројем деце која су напустила школу 27(55)(Е) – 2 Сачињен програм за рад са наставницима и члановима особља о психолошким и педагошким саветовалиштима о култури Рома 27(55)(Е) – 3 Број обука које су организоване за наставнике и особље о култури Рома 27(55)(Е) – 4 Уведен наставни предмет ромски језик са елементима националне културе 27(55)(Е) – 5 Школски програм адаптиран ромској култури 27(55)(Е) – 6 Број спроведених радионица са већинском популацијом на којима се шири култура Рома 27(55)(Е) – 7 Број ученика уписаних у средње школе на основу афирмативне акције 27(55)(Е) – 8 Број ученика који су завршили одговарајућу средњу школу након што су уписани на основу афирмативне акције 27(55)(Ф) – 1 Број општина које финансирају мере додатне подршке образовању 27(55)(Ф) – 2 Број деце који је по мишљењу ИРК остварио додатне подршке 27(55)(Ф) – 3 Број стручњака доступан за решавање индивидуалних потреба ученика 27(55)(Ф) – 4 Уведени механизми за решавање индивидуалних потреба ученика 7(55)(Г) – 1 Број насеља које има предшколски објекат 27(55)(Г) – 2 % деце која похађају предшколско (разврстан по урбано-рурално, образовању родитеља) 27(55)(Г) – 3 Бесплатан вртић за децу примаоце НСП 27(55)(Г) – 4 Број новоизрађених вртића и % повећања капацитета 27(55)(Г) – 5 Број места у предшколским установама и % повећања капацитета 27(55)(Г) – 6 Број пријава за упис у предшколску установу које су одбијене на годишњем нивоу услед недостатка места 27(55)(Г) – 7 Сачињен програм за рад са наставницима и сарадницима 27(55)(Г) – 8 Број обука које су организоване за наставнике и сараднике 27(55)(Г) – 9 % деце која похађају предшколско образовање (сегрегирано урбано-рурално, по образовању родитеља) 14 Sep, 2020	МНПТР МРЗБСП /Ужички центар за права детета Београдски центар за људска права 29 Jul, 2019	27(55)(А) - 1 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате. У јуну 2021. године израђена је Стратегија развоја образовања и васпитања у Републици Србији до 2030. године у којој се приоритет ставља на активности за повећање обухвата и спречавања осипања. 27(55)(А) - 2 Законске одредбе и постојећи механизми не одређују ближе које су то мере превенције које је потребно предузети, што значи да ефикасне мере превенције и интервенције за спречавање осипања у школи и локалној заједници тек треба да се развију и опробају у пракси. Новим Правилником о ближим условима за остваривање права на ИОП, његову примену и вредновање уведени су нови елементи ИОП-а који за појединог ученика може да садржи и план транзиције (план подршке детету и ученику при укључивању у образовање, при преласку на други ниво образовања или при преласку у другу образовну установу), као и план превенције раног напуштања образовања за децу и ученике у ризику од раног напуштања школе. 27(55)(А) - 3 Модел за превенцију раног напуштања образовања још увек није примењен у свим школама. 27(55)(А) - 4 Информациони систем у образовању не обезбеђује поуздане податке о стопи осипања, нити се подаци прецизно прикупљају. Заштитник грађана је 2019. године покушао да утврди да ли постоје евиденције о броју предшколске, основношколске и средњошколске деце ромске националности. Наиме, у разговору са представницима школских управа утврђено је да не постоји прецизна евиденција. Утврђено је да је у пракси могуће водити евиденцију, али да то зависи од тога да ли директори школа препознају значај вођења овакве евиденције и у којој мери школска управа у раду са школама инсистира на овом питању. Такође, стиче се утисак да у школама и даље постоји бојазан да питају родитеље за националну припадност. У плану је успостављање ЈИС-а (јединственог информационог система просвете) и ЈОБ-а (јединствени образовни број који прати његовог носиоца кроз све нивое формалног образовања и васпитања и представља кључ за повезивање свих података о детету, ученику и одраслом у јединственом информационом систему просвете) који ће омогућити да се прати кретање детета/ученика кроз образовни систем и добију прецизнији подаци о стопи осипања ученика из образовног система. У току је унос података у ЈИСП и очекује се да ће од наредне школске године Министарство просвете, науке и технолошког развоја имати податке о стопи осипања ученика. 27(55)(А) - 5 Не постоји поуздан податак о стопи осипања из основног и средњег образовања, јер методологија израчунавања одустанака (разлике у броју ученика на почетку и на крају школске године) није оптимална. Поред тога, утврђено је да се на нивоу школских управа не води прецизна евиденција иако је то у пракси могуће. Према подацима Републичког завода за статистику током 2019. године стопа осипања из основног образовања је била 0,6%, а из средњег 1,1%. 27(55)(А) - 6 Нису доступни целовити подаци о програмима подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који се спроводе ради спречавања осипања. Да би се запослени у образовању оснажили да препознају ученике у ризику од осипања и да им пруже адекватну подршку, израђен је програм обуке за рану идентификацију и спречавање осипања ученика и урађени су приручници за школе. Поред тога, сачињено је Упутство за спречавање раног напуштања образовања са препорукама и предлозима мера за превенцију осипања од стране Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, које је у јуну 2021. године подељено и представљено средњим школама и регионалним школским управама. 23 May, 2022 Није испуњено	27(55)(А) - 1 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате. 27(55)(А) - 2 Национални просветни савет има обавезу да прати, анализира и даје препоруке за смањење осипања деце и ученика из образовног система и да утврђују предлоге мера за наставак образовања особа које су напустиле система (чл. 34. Закона о основама система образовања и васпитања, Службени гласник РС, бр. 88/17, 27/18, 10/19 и 5/20), а поред обавеза ових тела на националном нивоу, на основу Закона о основном образовању и васпитању (чл. 26, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 10/19) и Закона о средњем образовању и васпитању (чл. 9, Службени гласник РС, бр. 55/13, 101/17, 27/18 и 6/20) школе имају обавезу да у школском развојном плану планирају мере за превенцију осипања, да их реализују и прате. Међутим, поменуте законске одредбе и постојећи механизми не одређују ближе које су то мере превенције које је потребно предузети, што значи да ефикасне мере превенције и интервенције за спречавање осипања у школи и локалној заједници тек треба да се развију и опробају у пракси. 27(55)(А) - 3 Модел није примењен 27(55)(А) - 4 Методологија израчунавања броја одустанака, међутим, није оптимална (разлика у броју ученика на почетку и на крају школске године), нити су праксе пријављивања броја ученика од стране установа сасвим поуздане, тако да није расположив валидан податак о стопи осипања из система основног образовања и васпитања. 27(55)(А) - 5 У школској 2015/16, стопа осипања из основног образовања била је 0,4%, а из средњег је била 1,1%. Методологија израчунавања броја одустанака, међутим, није оптимална (разлика у броју ученика на почетку и на крају школске године), нити су праксе пријављивања броја ученика од стране установа сасвим поуздане, тако да није расположив валидан податак о стопи осипања из система основног образовања и васпитања. 27(55)(А) - 6 Нису доступни целовити подаци о програмима подршке за децу у вишим разредима основне школе (6, 7. и 8. разред) који се спроводе ради спречавања осипања. 27(55)(Б) - 1 Акциони план за инклузивно образовање још није усвојен. 27(55)(Б) - 2 Готово све локалне самоуправе одвајају средства за подстицање образовања ромске деце. Међу подстицајним мерама издвајају се бесплатна ужина, превоз, поклон пакети у виду обуће, одеће и хигијенских артикала. Одређене локалне самоуправе у сарадњи са локалним невладиним организацијама спроводе различите програме за обезбеђивање материјалне подршке за социјално угрожену ромску децу. У великом броју случајева у питању су скромна средства, имајући у виду тежак материјални положај ромске деце. 27(55)(Б) - 3 Нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем. 27(55)(Б) - 4 Акциони план за инклузивно образовање није усвојен, те стога није успостављено ни тело за спровођење надзора над његовим спровођењем. 27(55)(Б) - 5 Није доступан прецизан податак о средствима која се издвајају за инклузивно образовање. Износи буџетских средстава из којих су финансиране услуге додатне подршке у 2015. години кретале су се од 20.000 динара до 104.500.000 динара, у 2016. години од 23.022 динара до 106.500.000 динара. 27(55)(Б) - 6 На нивоу локалних самоуправа углавном се одвајају средства за подстицање образовања Рома, али су та средства у највећем броју случајева недовољна. 27(55)(Ц) - 1 Нема податка 27(55)(Ц) - 2 Иако не постоје прецизни подаци, процењује се да је током 2014/2015. године основно и средње образовање похађало око 14200 деце са сметњама у развоју (1,7% свих ученика). Половина деце са сметњама у развоју систем образовања похађа у сегрегираном окружењу - 6708 у односу на 7500 деце која су била укључена у систем редовних школа. 27(55)(Ц) - 3 2017. године било је ангажовано 178 педагошких асистената који су углавном пружали подршку ромској деци. Процене су да је у том тренутку било непходно бар три хиљаде педагошких асистената. 27(55)(Ц) - 4 Нема податка 27(55)(Д) - 1 У школској 2015/16, било је 2068 предшколских установа у Србији (изузев Београда), док је средњих школа било 402. 27(55)(Д) - 2 У школској 2015/16, било је 11422 васпитача у предшколским установама у Србији (изузев Београда), док је број наставника у средњим школама био 23718. 27(55)(Д) - 3 У школској 2015/16, у предшколским установама у Србији (сем Београда) било је 136846 деце док је у средњим школама било 191732 ученика. 27(55)(Д) - 4 У школској 2017/18 у образовном систему било је 175 педагошких асистената - у предшколским установама их је 35, док су остали ангажовани у основним школама. 27(55)(Д) - 5 Нема податка 27(55)(Е) - 1 Не постоји прецизна евиденција о броју деце ромске националности укључене у образовни систем. Подаци УНИЦЕФ-а, који се наводе и у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, показују да је 2014. године тек 80% деце из ромских насеља која су похађала први разред основне школе похађало и предшколски припремни програм (код опште популације обухват је 98%), а само 69% ромске деце кренуло је у први разред основне школе на време (код опште популације је 97%), 64% деце ромске националности заврши основну школу (код опште популације је 93%), и најзад, свега 22% деце ромског порекла похађа средњу школу (код опште популације је 89%). Посебан проблем је то што девојчице напуштају школовање и заснивају породице између 15. и 19. године. Чак 43% девојчица ромске националности у овом узрасту прекида школовање ради удаје. Код девојчица исте доби у општој популацији овај проценат је 4%. Подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2018. године показују да је постотак деце из ромских насеља која су уписала први разред и на крају долази до последњег разреда основне школе 77%. 27(55)(Е) - 2 Нема податка 27(55)(Е) - 3 Нема податка 27(55)(Е) - 4 Изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе уведен је 2016. године. Услов за одвијање наставе је да се за изборни предмет пријави бар 15 ученика. 27(55)(Е) - 5 Школски програм није адаптиран ромској култури. 27(55)(Е) - 6 Нема податка 27(55)(Ф) - 1 Нема податка 27(55)(Ф) - 2 Нема податка 27(55)(Ф) - 3 Нема податка 27(55)(Ф) - 4 Нема податка 27(55)(Г) - 1 Приметне су велике разлике у смислу капацитета предшколских установа између општина са различитим степеном социо-економског развоја –у богатијим општинама има више предшколских установа, а просечан број деце по објекту је већи. Такође постоји велика разлика када је реч о броју деце у васпитној групи између различитих објеката предшколских установа –тај број је већи за објекте који се налазе у административном центру општине него у насељима ван административног центра. 27(55)(Г) - 2 Обухват деце програмом предшколског васпитања и образовања нешто је мањи у школској 2014/15. години и износи 58,1%, док је обухват обавезним припремним предшколским програмом већи него у претходној школској години и износи 95,3%. Код основног образовања (чије је похађање такође обавезно) обухват генерације незнатно је мањи у односу на претходну школску годину и износи 97,6%. 27(55)(Г) - 3 27(55)(Г) - 4 27(55)(Г) - 5 27(55)(Г) - 6 27(55)(Г) - 7 27(55)(Г) - 8 21 May, 2020		27(55)(А) 1 - Службени гласник РС 27(55)(А) 2 - Службени гласник РС 27(55)(А) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(А) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(А) 5 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017. 27(55)(А) 6 - Н/А 27(55)(Б) 1 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(Б) 2 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(Б) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(Б) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(Б) 5 - Заштитник грађана 27(55)(Б) 6 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(Ц) 1 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(Ц) 2 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(Ц) 3 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(Ц) 4 - Министарство просвете, науке и технолошког развоја 27(55)(Д) 1 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017. 27(55)(Д) 2 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017. 27(55)(Д) 3 - Статистички годишњак Републике Србије, 2017. 27(55)(Д) 4 - Извештај о реализацији акционог плана за спровођење стратегије развоја образовања до 2020. године: 2018, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 27(55)(Д) 5 - Републички завод за статистику 27(55)(Е) 1 - 27(55)(Е) 2 - 27(55)(Е) 3 - 27(55)(Е) 4 - 27(55)(Е) 5 - 27(55)(Е) 6 - 27(55)(Ф) 1 - 27(55)(Ф) 2 - 27(55)(Ф) 3 - 27(55)(Ф) 4 - 27(55)(Г) 1 - 27(55)(Г) 2 - Статистички годишњак Републике Србије, 2016. 27(55)(Г) 3 - 27(55)(Г) 4 - 27(55)(Г) 5 - 27(55)(Г) 6 - 27(55)(Г) 7 - 27(55)(Г) 8 - 27(55)(Г) 9 - 21 May, 2020	Трећи циклус УПР 27(6.14) Ојачати напоре на спречавању и борби против свих облика дискриминације, укључујући дискриминацију жена, деце, Рома и ЛГБТИ особа (Италија) 27(6.34) Појачати напоре ка постизању инклузивног образовања све деце (Грузија) 27(6.51) Наставити промоцију образовних политика против насиља, посебно физичког и родно заснованог насиља према женама и деци (Палестина) Комитет за економска, социјална и културна питања 27(35) Комитет препоручује држави потписници да настави са спровођењем правних и политичких реформи како би сваком детету омогућила остваривање права на образовање и да у том циљу: (а) интензивира спровођење мера у циљу спречавања насиља и дискриминације у школама, укључујући вршњачке програме и боље односе у школи; (б) обезбеди инклузивно образовање за сву децу са посебним потребама у редовним школама; (в) Гарантује упис ромске деце у редовна одељења у основним школама, уместо у школе или одељења за децу са посебним потребама; (г) Смањи стопу напуштања основног образовања ромске деце и да предузме ефикасне мере како би Роми похађали школе и повећали похађање наставе у средњим школама кроз афирмативне акције, као што је додела стипендија и обезбеђивање уџбеника. Комитет за права особа са инвалидитетом 27(14) Комитет подстиче државу чланицу да појача напоре на деинституционализацији деце, посебно оне са менталним и/или психофизичким сметњама, да спречи нова смештања деце млађе од три године у институције, и да осигура ефикасније пребацивање дечака и девојчица из институција у породице. Препоручује са да држава чланица у прелазном периоду обезбеди деци са инвалидитетом довољан ниво интервенција и подстицања развоја у раном детињству, да покрене образовне програме за запослене у институцијама и да развија ефикасне услуге неге у оквиру заједнице за ону децу која напуштају институције. Циљеви одрживог развоја Циљ 4. Обезбедити инклузивно и квалитетно образовање и промовисати могућности целоживотног учења 4.1 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци заврше бесплатно, једнако и квалитетно основно и средње образовање које води ка релевантним и делотворним исходима учења. 4.2 До краја 2030. обезбедити да све девојчице и дечаци имају приступ квалитетном развоју у раном детињству, бризи и предшколском образовању како би се припремили за основно образовање. 4.3 До краја 2030. обезбедити једнаку доступност јефтиног и квалитетног техничког, стручног и терцијарног образовања, укључујући универзитетско, за све жене и мушкарце. 4.4 До краја 2030. знатно повећати број младих и одраслих који имају релевантне вештине, између осталог и техничке и стручне, за запослење, пристојне послове и предузетништво. 4.5 До краја 2030. елиминисати родну неједнакост у образовању и обезбедити једнак приступ свим нивоима образовања и стручним обукама за рањиве групе, укључујући особе са инвалидитетом, староседелачко становништво и децу у рањивим ситуацијама. 4.6 До краја 2030. обезбедити да сви млади и знатан број одраслих (и мушкараца и жена) постигну језичку и нумеричку писменост. 4.7 До краја 2030. обезбедити да сви ученици стекну знања и вештине потребне да се унапреди одрживи развој, између осталог и путем едукације за одрживи развој и одрживе стилове живота, људска права, родну равноправност, као и за промовисање културе мира и ненасиља, припадности глобалној заједници и поштовања културне разноликости и доприноса културе одрживом развоју. 6 May, 2020		Детаљније
		(Б) ојача напоре на промовисању инклузивног образовања за сву децу, нарочито за најугроженију децу, као и да осигура да је адекватна људска, финансијска и техничка подршка доступна у спровођењу одредаба наведених у Закону о основама система образовања и васпитања; 11 Feb, 2021			27(55)(Б) - 1 Акциони план за инклузивно образовање усвојен. 27(55)(Б) - 2 У школској 2020/21 години наставу по ИОП 1 похађало је 8 721 ученика, а број ученика који је похађао наставу по ИОП 2 је 6 565. 27(55)(Б) - 3 И даље нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем. Према подацима УНИЦЕФ-а, скоро сва деца школског узраста (99%) током епидемије КОВИД-19 имала су приступ учењу на даљину (школским садржајима преко телевизије и интернета, комуникацији са наставником путем телефона и интернета итд.) и користила су учење на даљину (98%). Деца којима су мајке/старатељи незапослена лица, као и деца корисници социјалних услуга нешто чешће у односу на просек нису имала приступ учењу на даљину. Када је реч о малом броју деце школског узраста која су имала приступ учењу на даљину, али га нису користила (0,6%) не издвајају се доследне социо-демографске карактеристике. Са друге стране, према подацима Ужичког центра за права детета, а контексту чл. 28 - право на приступ образовању за сву децу, примењени модел учења и подучавања током КОВИД-19 оставио је многу деца изван образовног процеса. То је углавном било због недостатка ресурса потребних за учење на мрежи/на даљину, као што су дигитални уређаји (таблети, рачунари, ТВ), приступ Интернету и/или ТВ сигналу или због недостатака електричне енергије уопште. Таква је била ситуација са децом која вец́ припадају најугроженијим породицама, децом која живе у руралним деловима, а посебно ромском децом која живе у нехигијенским насељима. Ужички центар за права детета покренуо је прац́ење овог процеса у 30 основних школа са скоро 27.000 деце уписане из 18 различитих заједница (узорак није био репрезентативан, али је био довољно велик да добије драгоцене податке) током марта-маја 2020. године и потврдио неких 1.250 (4,6 %) случајеви када деца нису имала било какав приступ организованом учењу на мрежи/на даљину - то су деца која нису имала дигитални уређај у целој породици или нису имала приступ електричној енергији, ТВ-у и Интернет сигналу у својим домовима. Додатних 3.500 (13%) деце имало је само делимичан приступ - деци која су имала ТВ и могла су да прате предавања на ТВ-у, али нису могла да добију и раде на задацима које су им пружали наставници путем мрежних алата за учење који су захтевали рачунар и/или Интернет. Временом су се проблемом приступа бавиле Министарство и ОЦД, обезбеђујуц́и рачунаре/таблете и приступ Интернету. Реализоване акције само су делимично побољшале ову ситуацију. Тако је у оквиру пројекта „Премошћавање дигиталног јаза у Србији за најугроженију децу“, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом реализована донација 1890 таблета, као и 310 лаптоп рачунара за рад педагошких асистената. Такође, уз подршку Ромског образовног фонда и Фондације за отворено друштво је подељено 550 ИТ уређаја школама у којима се образују ученици ромске националности који нису имали потребну опрему за праћење наставе на даљину. Међутим, питање квалитета онлајн / даљинског образовања било је далеко сложеније (контекст члана 29.). Учење на даљину за децу у основној школи подразумевало је емитовање унапред снимљених часова преко националне телевизије уз подршку директне комуникације наставника и деце путем алата за учење и подучавање на мрежи који су коришц́ени за задатке. Кључни недостаци овог процеса односе се на непостојање основних педагошких захтева у погледу квалитета наставе. Комуникација кроз унапред снимљене часове је једнострана и иде само у једном правцу од наставника до детета. Деца нису у стању да постављају питања, разговарају, решавају недоумице и активно учествују у њиховом образовном процесу. Директна комуникација између деце и наставника путем алата за учење на даљину дизајнирана је да превазиђе ове недостатке. Међутим, показало се да овај сегмент процеса учења није успео да обезбеди побољшану комуникацију, размену и сарадњу, како на нивоу „деца - деца“, тако и на нивоу „наставник - дете“. Даље, приступ који је заузело министарство није узимао у обзир индивидуалне потребе. Деца којима је била потребна додатна подршка у учењу, а која раде према индивидуалном образовном плану, остала су без те подршке. Према налазима која смо прикупили у непосредној комуникацији са децом, деца нису добила потребну психосоцијалну подршку, а потреба за тим постојала је због анксиозности, бриге и несигурности коју су деца осец́ала услед изолације и опште ситуације у друштву на то време. Није било активности које би замениле ваннаставне активности, групни задаци који се односе не само на курикулум и који би ублажили тешку и нову ситуацију у којој су се деца нашла. Током јуна и августа 2021. године 12 школа је организовало активности летње школе за 360 ученика, претежно од V до VIII разреда, који су имали недовољне оцене или су завршили разред са доста пропуштеног градива. Реализовано је више од 100 часова претежно из математике и српског језика, али и из биологије, географије, хемије, физике, страних језика… Министарство просвете, науке и технолошког развоја је 2018. године започело спровођење пројекта „Инклузивно предшколско образовање и васпитање“ чији је циљ унапређење доступности, квалитета и услова предшколског васпитања и образовања, нарочито за децу из друштвено осетљивих група. У оквиру пројекта планирано је да 50 јединица локалне самоуправе добије финансијску подршку за унапређење предшколског васпитања и образовања, од чега је већ 20 добило грантове у износу од по 4,5 милиона динара. 27(55)(Б) - 4 Имајући у виду да према Уставу РС слобода изражавања националне припадности није обавезна, те стога родитељи нису у обавези да се изјашњавају о својој националној припадности. Сходно томе, установе образовања и васпитања не прикупљају податке према националној припадности. Додатно, прикупљање података по националној припадности може бити карактерисано и као дискриминација. Даље, не прикупљају се раздвојени подаци о деци, ученицима и одраслим полазницима по основу националне припадности или инвалидитета. Према подацима Министарства просвете, у школској 2018/19. уписано је 2220 ученика ромске националности, 2019/20. уписано је 2209 ученика, а 2020/21. 1894 ученика. Такође, током школске 2020/21. уписано је 120 ученика, повратника по реадмисији, од чега је 74 девојчицa и 46 дечака. Током школске 2017/18 године у систему образовања и васпитања било је укључено 503 детета из мигрантских породица из прихватних центара и 83 ученика за које је настава организована у прихватним центрима. Настава се одвијала у 45 основих школа. Наредне школске године, 2018/2019, 316 миграната је похађало основну школу, 64 средњу, а 20 предшколски програм. У септембру 2019. године настављен је упис, али се бележи пад броја деце и ученика који похађају предшколске установе и школе, тако да је у септембру 2019. године било евидентирано 208 деце, а у фебруару 2020. године само 134 деце. У школску 2021/2022. годину уписано је 128 ученика миграната, што чини 85-87% обухвата у односу на број миграната школског узраста. У 16 основних школа у наставу је укључено 97 ученика (56 дечака и 47 девојчица), од њих је 7 малолетника без пратње, а у припремни предшколски програм укључено је једно дете. Када говоримо о истом периоду у средње школе уписано је 30 ученика (22 дечака и 8 девојчица) у 10 средњих школа. 27(55)(Б) - 5 И даље нема целовитих података о броју деце из рањивих друштвених група (Роми, деца са инвалидитетом, деца избеглице, мигранти и странци) која су напустила образовни систем. 27 (55) (Б) - 6 Акциони план за инклузивно образовање усвојен. 27 (55) (Б) - 7 Није доступан податак о средствима која се издвајају за инклузивно образовање. Буџет Министарства није организован према специфичним областима, већ према нивоима образовања, а инклузија се примењује на свим нивоима. 27 (55) (Б) 8 - На нивоу локалних самоуправа углавном се одвајају средства за подстицање образовања Рома, али су та средства у највећем броју случајева недовољна. У мају 2019. године реализован је Конкурс за доделу стипендија ученицима средњих школа ромске националности за школску 2019/20. годину у оквиру пројекта „Израда, спровођење и праћење одрживог државног механизма за доделу стипендија ученицима средњих школа ромске националности”. Кроз пројекат ИПА 2014 настављена је менторска подршка за 180 стипендиста Ромског едукативног фонда (РЕФ), који су остварили право да обнове стипендију у школској 2019/20. години.Ове године је ангажовано 200 ментора. Циљ ове активности је праћење напретка ромских ученика и ученица у образовању и пружање неопходне подршке. У последњих 5 година додељено је 5419 стипендија за ромске ученике, од чега је било 65% девојчица. Знатно више стипендија је додељено у последње две године, у односу на претходне, па је тако 2019/20. стипендирано 1207 ученика, а 2020/21. је 1213 ученика добило стипендију. 23 May, 2022 Није испуњено
		(Ц) обезбеди свој деци са сметњама у развоју право на инклузивно образовање у редовним школама, независно од сагласности родитеља, као и да обучи и именује специјализоване наставнике и стручњаке у интегрисаним одељењима који пружају индивидуалну подршку и дужну пажњу деци са сметњама у развоју, и да реши проблем мањка логопеда и квалификованих стручњака за децу са менталним и психосоцијалним сметњама; 11 Feb, 2021			27(55)(Ц) - 1 Нема података о укупном броју реализованих обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју, иако су обуке доступне. У првој половини 2020. године није одржана ниједна таква обука. Од почетка 2021. године одржано је 529 обука за наставнике за рад са децом са сметњама у развоју. Обукама је присуствовало преко 12000 учесника. Поред тога, реализовано је 109 обука за запослене у образовним институцијама за рад са децом из осетљивих група, од чега се велики број обука бавио темом инклузије. Највише, тачније 23 пута, је реализована обука наставника и стручних сарадника у основним школама за пружање подршке школама у функцији развоја квалитета инклузивног образовања и унапеђивања културе вредновања, затим је реализовано 7 обука „Инклузија од теорије до праксе 2“, исто толико обука „Транзиција – континуитет у пружању подршке деци/ученицима од предшколске установе до средње школе“, као и 5 обука „Инклузивно образовање и индивидуални образовни план (ИО и ИОП)“. 27(55)(Ц) - 2 Број ученика у основним школама који су у протеклој школској години (2019/20) похађали наставу по ИОП је 8.182 а број ученика у основним школама који су похађали наставу по ИОП 2 је 6 569. Број ученика у средњим школама који су похађали наставу по ИОП 1 је 567, а број ученика у средњим школама који су похађали похађају наставу по ИОП 2 је 1.504. Број ученика која су уписана специјалне школе и који су похађали наставу по ИОП 1 је 407, а број ученика који су уписана у специјалне школе и који су похађали наставу по ИОП 2 је 4.429. На почетку школске године било укупно 517.826 ученика. Подаци за школску 2020/21 су следећи - у основним школама 8721 ученика је похађало наставу по ИОП1, а 6565 ученика по ИОП2, док је у средњим школама 509 ученика је похађало наставу по ИОП1, а 1817 ученика по ИОП2. У основним и средњим школама за ученике са сметњама у развоју образовало се 308 ученика по ИОП1 и 4613 ученика по ИОП2. 27(55)(Ц) - 3 У Србији не постоје обједињени подаци о деци са сметњама у развоју, нити о њиховој (не)укључености у васпитно-образовни систем. Иако су Законом о основном образовању и васпитању из 2013. године била укинута специјална одељења за ученке са сметњама у развоју и инвалидитетом у основним школама, измене овог закона из 2017. године дозвољавају формирање посебних одељења за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом као један од видова сегрегације. Процена је да је током школске 2014/15 основно и средње образовање похађало око 14.200 деце са сметњама у развоју, што чини 1,7% ученика, при чему 6.708 у оквиру школа за ученике са сметњама у развоју и око 7.500 у систему редовних школа, кроз израду индивидуалних образовних планова за свако дете. Иако је стопа похађања школе у сегрегираном окружењу 0,8% за основне школе и 0,9% за средње школе, ови подаци указују да половина деце са сметњама у развоју систем образовања похађа у сегрегираном окружењу. 27(55)(Ц) - 4 У односу на 2015. годину када је било ангажовано 178 педагошких асистената, Министарство просвете, науке и технолошког развоја је у оквиру секторске буџетске подршке 2018. године повећало број педагошких асистената за још 50. Према подацима за школску 2019/20 годину, у систему је ангажован 261 педагошки асистент, од чега 221 у основним школама и 40 у предшколским управама. Рад 229 педагошких асистената финансира се из буџета Републике Србије, а 32 из буџета локалних самоуправа. У 2020/21 било је ангажованао 260 педагошких асистената, од чега се 41 финансирао из буџета локалних самоуправа. За школску 2021/22 је ангажован 21 нови педагошки асистент и први пут ће један асистент радити у средњој школи. 27(55)(Ц) - 5 Правилником о педагошком и андрагошком асистенту (Сл. гласник РС, бр. 87/19) прописано је да педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у предшколској установи и основној и средњој школи, у складу са потребама деце, а такође пружа помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада. Опис посла и задаци педагошких асистентата могу се поделити у три групе: (1) ангажовање у наставним и ваннаставним активностима, што укључује пружање додатне подршке деци и ученицима у складу са њиховим потребама, помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна образовна подршка, пружање подршке у реализацији диференцираних активности за конкретне ученике или за групу ученика, рад са децом са којом се ради по индивидуалном образовном плану, и пружање подршке у организовању активности које ће помоћи деци којој је потребна додатна подршка да се успешније укључе у школске и ваншколске активности са другом децом и да буду успешнија у учењу; (2) сарадња са дететовом породицом, што укључује подстицање породица да уписују децу у прешколску установу и школу, осигуравање редовности похађања припремног предшколског програма и школе, подршке родитељима у контакту са школом, пружање информација о породици и породичном окружењу из кога дете долази, мотивисање родитеља и подизања свести родитеља о значају образовања, и (3) остваривање сарадње са локалном заједницом, што укључује сарадњу са локалном управом и релевантним институцијама у циљу заступања права деце и решавања њихових конкретних проблема, као и остваривање сарадње са медијима у циљу повећања њихове осетљивости за инклузивно образовање и за промоцију права на образовање. 23 May, 2022 Делимично испуњено (до 50%)
		(Д) даље ојача напоре да се побољша приступ квалитетном образовању у руралним срединама и у малим градовима, укључујући приступ предшколском, средњем и високом образовању, нарочито за угрожене групе; 11 Feb, 2021			27(55)(Д) - 1 Подаци о броју образовних установа нису представљени по срединама у којима се налазе (урбане, руралне), већ се прикупљају збирно. У школској 2019/20. години било је 466 предшколских установа (162 државних и 304 приватних), а на почетку 2020/21. било је 456 предшколских установа (162 државних и 294 приватних). На почетку школске 2019/20. у РС радило је 3.268 редовних основних школа, и то 1.136 матичних и 2.132 издвојених одељења, док је на крају године број смањен за 3 школе, односно 3 издвојена одељења. Било је 517 редовних средњих школа (453 државне и 64 приватне) и 39 државних школа/одељења за ученике са сметњама у развоју. Свих осам државних и десет приватних универзитета налази се у урбаним срединама. У школској 2020/21. години настава се одвијала у 518 редовних средњих школа (454 државне и 64 приватне) и у 41 државној школи/одељењу за ученике са сметњама у развоју. 27(55)(Д) - 2 Нису доступни подаци о броју наставника у руралним срединама, већ само збирни подаци за целу територију Србије. На почетку школске 2019/20 године, у Србији је било 52.599 наставника у редовним основним школама, од којих је 52,6% било ангажовано на пуно радно време. У школама за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, на почетку школске 2019/20 године било је укупно 2040 наставника, од којих је 67,8% било ангажовано на пуно радно време. На почетку школске 2020/21. године, у Србији је било 52.632 наставника у редовним основним школама, од којих је 27.360 било ангажовано на пуно радно време. У школама за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, на почетку школске 2020/21. године било је укупно 2.016 наставника, од којих је 1.433 било ангажовано на пуно радно време. Број наставника на почетку школске 2019/20. у Београду је био 23.196, у Новом Саду 5.211, а у Нишу 4.293, што значи да је близу 60% свих наставника било ангажовано на територији ова три града. Број наставника на почетку школске 2020/21. у Београду је био 16.711, у Новом Саду 3.938, а у Нишу 3.139. 27(55)(Д) - 3 На почетку школске 2019/20, наставу је похађало укупно 517.826 ученика, 465.907 у матичним школама и 51.919 у подручним, издвојеном одељењима, а на почетку ове школске године наставу је похађало укупно 510.576 ученика, 459.305 у матичним школама и 51.271 у подручним, издвојеном одељењима. У одређеним удаљеним руралним срединама, настава у подручним школама организована је у „комбинованим одељењима“ у којима у једном разреду наставу похађају деца која су на различитим годинама школовања. Јасно је да процес образовања у таквим одељењима представља изазов и да је слабијег квалитета него у уобичајеној структури одељења. Као један од главних и најчешћих разлога раног напуштања школовања деце у сеоским срединама јесте неретка просторна недоступност образовних институција било због непостојања школа или јавног превоза до школе. Број ученика на почетку школске 2019/20 у Београду је био 200.085, у Новом Саду 44.453, а у Нишу 32.361, односно преко 50% свих ученика је похађало школе које се налазе на територији ова три града. Број ученика на почетку школске 2020/21 у Београду је био 201.151, у Новом Саду 44.507, а у Нишу 31.293. 27(55)(Д) - 4 Податак о броју затворених школа није доступан. Међутим, Министарство просвете, науке и технолошког развоја наводи да је мрежа основних школа већ годинама неприлагођена демографским кретањима који се огледају у значајном смањењу броја ученика, те да је за само четири године број ученика у редовним основним школама смањен за 5,5%. Ниједна основна и средња школа није затворена у току 2020. године. Започело се са оптимизацијом и рационализацијом мреже средњих школа и простора који се користе нерационално. Пилотирани су следећи модели рационализације: 14 средњих школа је спојено по две у једну. Тиме је од 14 правних лица формирано 7, а 8 школа је пресељено у други простор. Формиран је један образовни центар спајањем основне и средње школе. Током 2021. године затворено је 6 основних школа и ниједна средња. 27(55)(Д) - 5 Нису доступни подаци о броју ученика у руралним срединама. 9 Jun, 2022 Делимично испуњено (до 50%)
		(E) олакша учешће и укључивање ромске деце у образовање на свим нивоима и подигне свест међу наставницима и члановима особља о психолошким и педагошким саветовалиштима о култури Рома; 11 Feb, 2021			27(55)(E) - 1 Не постоји прецизна евиденција о броју деце ромске националности укључене у образовни систем. Подаци УНИЦЕФ-а, који се наводе и у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, показују да је 2014. године тек 80% деце из ромских насеља која су похађала први разред основне школе похађало и предшколски припремни програм (код опште популације обухват је 98%), а само 69% ромске деце кренуло је у први разред основне школе на време (код опште популације је 97%), 64% деце ромске националности заврши основну школу (код опште популације је 93%), и најзад, свега 22% деце ромског порекла похађа средњу школу (код опште популације је 89%). Посебан проблем је то што девојчице напуштају школовање и заснивају породице између 15. и 19. године. Чак 43% девојчица ромске националности у овом узрасту прекида школовање ради удаје. Код девојчица исте доби у општој популацији овај проценат је 4%. Подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја од 2018. године показују да је постотак деце из ромских насеља која су уписала први разред и на крају долази до последњег разреда основне школе 77%. С друге стране, у извештају Европске комисије о напретку Србије у европским интеграцијама за 2019. годину наводи да само 67% ромске деце заврши обавезно образовање у поређењу са 96% неромске популације. У сарадњи са Тимом за социјалну инклузију и смањење сиромаштва Владе Републике Србије припремљена је интернет платформа за базу у којој ће бити прикупљени подаци о раду педагошких асистената који раде са ромском децом и ученицима. Податке о образовним постигнућима ромских ученика у базу ће уносити педагошки асистенти најмање два пута током школске године. Према подацима МИЦС-а 2019. припремни предшколски програм је похађало 76,8% деце из ромских насеља. Као разлоге за непохађање обавезног припремног предшколског програма 31,5% родитеља наводи да нису знали да је похађање обавезно, а 27,7% наводи превисоке трошкове (превоз, књиге, одећа). Преко 90% деце из ромских насеља похађају основну школу, док је ван система 7,3% деце. Када је реч о средњошколском образовању, проценат знатно расте - чак 57,1% деце је ван система образовања. 27(55)(E) - 2 Није доступан податак о постојању програма за рад са наставницима и наставним особљем који треба да их оспособи и оснажи за спровођење наставе усмерене ка упознавању културе Рома и промоцији интеркултуралности међу децом укљученом у систем образовања. На сајту Завода за унапређивање образовања и васпитања може се наћи неколико обука намењених запосленима у образовању: 1) Интеркултурализам у вртићу: ромски језик, обичаји и култура; 2) Свако дете је важно – подршка ромској деци за успешно школовање; 3) Како приступити теми страдању Рома током Другог светског рата и антициганизму у данашњем друштву. Осим тога, на листи програма од јавног интереса које решењем одобрава министар налази се, између осталог, програм који је одобрен 2020. године „МОДУЛ 3: Менторска подршка ученицима средњих школа ромске националности за стицање компетенција за 21. век”. 27(55)(E) - 3 Нема податка о укупном броју обука које су организоване за наставнике и особље о култури Рома, као ни колико је наставника и наставног особља прошло кроз те обуке. Од почетка 2021. године реализоване су 3 обуке о култури Рома: „Свако дете је важно – подршка ромској деци за успешно школовање“ и два пута „МОДУЛ 3: Менторска подршка ученицима средњих школа ромске националности за стицање компетенција за 21. век”. 27(55)(E) - 4 Изборни предмет „Ромски језик са елементима националне културе“ уведен је у систем образовања 2016. године, а услов за одвијање наставе је да се за изборни предмет пријави бар 15 ученика. Министарство просвете, науке и технолошког развоја одобрило је да се у Каталог уџбеника на језицима националних мањина за школску 2018/19. уврсте уџбеници за ромски језик са елементима националне културе. Министарства просвете, науке и технолошког развоја је, уз учешће Националног савета ромске националне мањине, израдило нове програме наставе и учења за изборни предмет Ромски језик са елементима националне културе за све разреде основне школе. Штампана су четири уџбеника за прва четири разреда и налазе су у каталогу уџбеника на језицима националних мањина за предшколско, основно и средње образовање и васпитање — школска 2020/21 година. У школској 2018/19. години 2.860 ученика у 74 школе је изучавало Ромски језик са елементима националне културе, док је њихов број у 2019/20. смањен, односно 2.553 ученика у 68 школа је изучавало овај предмет. У школској 2020/21. број ученика је мањи – 2467 из 68 школа. 27(55)(E) - 5 Школски програм није адаптиран ромској култури, односно није контекстуализован на начин којим се подржава разумевање културне разноликости и њеног доприноса мутикултуралном друштву. Наставницима је препуштено да наставу о одређеним важним садржајима (нпр. историја) спроводе без конкретних упутстава да настава треба да доведе до развијања интеркултуралних компетенција ученика, њиховог упознавања са припадницима различитих етничких или националних група и доприноса међусобном уважавању и поштовању. 27(55)(E) - 6 Није доступан податак о броју спроведених радионица са већинском популацијом на којима се шири култура Рома. 27 (55)(Е) - 7 У школској 2019/20. години, уписано 2.009 ученика ромске националности на основу афирмативних мера, од чека је 56% било девојчица, док подаци за школску 2020/21. годину показују да је уписано 1.894 ученика, од чега 55% девојчица. 27 (55)(Е) 8 - Не постоје доступни подаци о броју ученика који су завршили одговарајућу средњу школу након што су уписани на основу афирмативне акције. Више од 65% ученика уписаних путем афирмативне мере, а који су корисници стипендија и имају менторску подршку завршавају средње образовање. 9 Jun, 2022 Није испуњено
		(Ф) успостави законске одредбе за регулисање система за пружање додатне подршке ученицима у образовном процесу, као и да обезбеди да је довољан број стручњака доступан за решавање индивидуалних потреба ученика; 11 Feb, 2021			27(55)(Ф) - 1 Износи буџетских средстава из којих су финансиране услуге додатне подршке у 2015. години кретале су се од 20.000 динара до 104.500.000 динара, у 2016. години од 23.022 динара до 106.500.000 динара. Највеће замерке на рад интерресорних комисија тичу се управо финансирања препоручених мера подршке, које често није обезбеђено. Према подацима Заштитника грађана из 2018. године, већина општина обезбеђује услуге које препоручују интерресорне комисије, међутим, има и општина које услуге не обезбеђују уопште или обезбеђују само неке. У пракси се уочава и да интерресорне комисије често свесно пропуштају да препоруче одређене мере подршке, имајући у виду да за њих не постоје финансијска средства.Према расположивим подацима, укупно је 136 општина у којима активно ради интерресорна комисија, а општине финансирају мере додатне подршке из своје надлежности. 27(55)(Ф) - 2 Није доступан целовит податак о броју деце која су по мишљењу интерресорних комисија остварила право на мере додатне подршке. Сви ученици који су похађали наставу по ИОП2 током школске 2020/21. су остварили подршку према мишљену интерресорне комисије. У основним школама било је 8721 ученика, а у средњим 1817. У основним и средњим школама за ученике са сметњама у развоју током 2021. године образовало се 308 ученика по ИОП1 и 4613 ученика по ИОП2. Када су у питању средње школе у школској 2019/20. години 2.119 ученика, односно 807 девојчица (38,1%) и 1.312 дечака (61,9%) су се уписали у 39 државних школа/одељења за ученике са сметњама у развоју. 27(55)(Ф) - 3 Нема јединственог податка о броју стручњака који се баве индивидуалним потребама ученика у складу са препорукама интерресорних комисија. Стручњаци који пружају индивидуалну додатну подршку ученицима су стручни у различитим областима, те се трајање и учесталост њихове подршке разликује. Сваке године више од 2000 ученика има додатну подршку од стране запослених у школама са сметњама у развоју. Према истраживању Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања у 2018. години на пословима додатне подршке деци и ученицима у редовним основним и средњим школама било је ангажовано 373 дефектолога у 436 образовних установа, од чега је 14 дефектолога било ангажовано у 73 предшколске установе, њих 222 у 354 основне школе и 8 дефектолога је радило у 9 средњих школа. Овим видом додатне подршке обухваћено је 2.571 деце и ученика. Највећи број обухваћених услугама додатне подршке су ученици основних школа (1.874 - 72,88%). Деца предшколског узраста, која добијају додатну подршку од стручњака из „специјалних” школа чине петину од овог броја (686 - 26.70%), док је број ученика средње школе готово занемарљив (11 - 0.42%). 27 (55) (Ф) - 4 Механизми за решавање индивидуалних потреба ученика углавном постоје, али у пракси нису једнако доступни у свим општинама, најчешће због недостатка финансијских средстава. Истраживање које је реализовала Стална конференција градова и општина показује да су услуге и права која се најчешће финансирају из буџета локалних самоуправа: услуга лични пратилац деце; превоз и смештаја ученика са сметњама у развоју и регресирање трошкова боравка у предшколској установи за децу из социјално осетљивих група, финансирање ужине ученика у основним школама и услуга дневног боравка. 14 Dec, 2021 Делимично испуњено (до 50%)
		(Г) осигура једнак приступ за сву децу, посебно из осетљивих група, програмима раног образовања, без обзира на статус запослености њихових родитеља и да обезбеди неопходна средства како би се осигурало да су предшколске и школске установе адекватне и да је обезбеђена одговарајућа обука за наставнике и сараднике у настави. 11 Feb, 2021			27(55)(Г) - 1 У школској 2019/20 години било је 466 предшколских установа (162 државних и 304 приватних), међутим, нема податка о броју насеља у којима се ове установе налазе. Приметне су велике разлике у смислу капацитета предшколских установа између општина са различитим степеном социо-економског развоја; у богатијим општинама има више предшколских установа, а просечан број деце по објекту је већи. Такође постоји велика разлика када је реч о броју деце у васпитној групи између различитих објеката предшколских установа; тај број је већи за објекте који се налазе у административном центру општине него у насељима ван административног центра. 27(55)(Г) - 2 Предшколско образовање похађа само 27% деце из руралних подручја. У најразвијенијим општинама у необавезну старосну групу (0,5-5,5 година) уписано је двоструко више деце него у најмање развијеним општинама. Обухват деце обавезним припремним предшколским образовањем је 97,36% што представља пораст у односу на 95% на почетку школске 2015/16, док је током 2020/21 обухваћено 96,4% деце. 27(55)(Г) - 3 Корисници социјалне помоћи имају право на ослобађање од плаћања накнаде за боравак детета у предшколској установи. 27(55)(Г) - 4 Према подацима Републичког завода за статистику, у школској 2019/20 било је 466 предшколских установа, што је за 72% више него у школској 2015/16 када их је било 271. Број предшколских обеката порастао је, у истом периоду, са 2555 на 2842 објекта (2426 државних и 416 приватних) – 11,2%. Програм предшколског васпитања и образовања организован је у школској 2020/21 у 456 предшколских установа (162 државне и 294 приватне) и 2 825 објеката (2 412 државна и 413 приватних), у 10 074 васпитне групе. 27(55)(Г) - 5 У предшколске установе у школској 2019/20 уписано је 224.563 деце; наведено је да су тиме попуњени капацитети предшколских установа те можемо претпоставити да толико износи укупан број доступних места. Подаци за школску 2015/16 показују да је у предшколске установе уписано 199.790 деце, те се, такође, може претпоставити да је толики био капацитет предшколских установа. У школској 2020/21. години 216 570 деце похађало је предшколско васпитање и образовање. 27(55)(Г) - 6 У школској 2019/20. години у предшколске установе због попуњености капацитета није уписано 6.902 деце, при чему је чак 11.680 уписано преко норматива. Подаци за школску 2020/21. показују да је због попуњености капацитета предшколских установа 5.297 деце остало без места у предшколској установи, а да је 9.562 деце уписано преко норматива. 27(55)(Г) - 7 Постоје обуке за васпитаче у предшколским установама. 27(55)(Г) - 8 Од почетка 2020. године до 30. јуна организовано је 25 оваквих обука. У периоду од 1. јануара до 15. октобра 2021. године одржано је 517 обука за васпитаче и стручне сараднике у предшколским установама. 23 May, 2022 Делимично испуњено (до 50%)
28.	28 (57) У светлу Општег коментара бр. 6 о поступању с децом без пратње и раздвојеном децом ван њихове земље порекла, Комитет препоручује да држава потписница: 28 Jan, 2019	(A) успостави правичне и ефикасне поступке за азил који се спроводе на начин прилагођен за дете, и са процедуралног и са материјалног аспекта, а којима се систематски идентификују деца без пратње или раздвојена деца и упућују на одговарајућу заштиту и подршку, као и да, у том смислу, размотри измену важећег националног законодавства, укључујући Закон о азилу; 28 Jan, 2019	28)(57)(А) – 1 Развијени формулари и упитници прилагођени деци (28)(57)(А) – 2 Израда подзаконског акта којим се уређују адекватне, транспарентне и деци прилагођене независне процедуре за процену узраста деце без пратње и раздвојене деце (28)(57)(А) – 3 Постојање обучене особе за децу у свакој полицијској станици и на сваком граничном прелазу који је додатно обучен за рад са децом и може да се стара о поштовању права непраћене деце, упућивању у релевантне службе у складу са правилником, и да сноси одговорност у том погледу (28)(57)(А) - 4 Запослени у центрима за азил као и прихватним центрима обучени су да примењују Приручник за поступање са малолетним тражиоцима азила без пратње у Републици Србији (28)(57)(А) - 5 Постојање довољно одрживих ресурса за системско препознавање и процену посебних потреба сваког детета без пратње (28)(57)(А) - 6 Број деце без пратње и раздвојене деце која су у поступку азила имала правног заступника у односу на укупан број деце без пратње и раздвојене деце у поступку азила (28)(57)(А) - 7 Број службеника Канцеларије за азил који су прошли обуке о специјалним техникама интервјуисања деце (28)(57)(А) - 8 Одлуке у поступку азила доносе се уз поштовање најбољег интереса детета и других процесних гаранција које произлазе из Конвенције о правима детета, а које су јасно назначене у одлукама (28)(57)(Б) – 1 Број деце тражилаца азила на смештају у хранитељским пои раздвојене децеродицама и другим адекватним смештајним капацитетима социјалног типа (28)(57)(Б) – 2 Развијене специјализоване услуге за децу са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима (28)(57)(Б) – 3 Број деце са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима корисника специјализованих услуга (28)(57)(Б) – 4 Број социјалних радника и број деце по социјалном раднику којима је постављен старатељ у односу на минималне стандарде (28)(57)(Б) – 5 Број обучених хранитељских породица које могу да воде адекватну бригу о непраћеној и раздвојеној деци (28)(57)(Б) – 6 Постојање засебних смештајних центара социјалног типа за децу без пратње са обученим особљем за рад са децом и стално присутним социјалним радницима (28)(57)(Ц) – 1 Креирани и дистрибуирани информативни материјали у свим центрима за азил и другим смештајним капацитетима, полицијским станицама и другде, са детету прилагођеним и приступачним информацијама, на језику које дете разуме, о правним аспектима дететовог положаја у Србији, укључујући и информације о функционисању система азила и правима које дете има у складу са позитивним прописима (28)(57)(Ц) – 2 Успостављен формализован протокол о прекограничној сарадњи надлежних органа Србије са суседним државама у вези питања која су од значаја за заштиту деце без пратње од трговине људима и кријумчарења, као и за случајеве раздвајања породица (28)(57)(Ц) – 3 Постојање обучене особе за децу у свакој полицијској станици и на сваком граничном прелазу, у центру за азил и другом објекту намењеном за смештај тражилаца, за препознавање деце у опасности да постану жртве трговине људима и њихово упућивање на Центар за заштиту жртава трговине људима и друге релевантне службе за заштиту (28)(57)(Ц) – 4 Број случајева деце без пратње и раздвојене деце који су пријављени Центру за заштиту жртава трговине људима и другим релевантним службама за заштиту 28(57)(Д) - 1 Број малолетних странаца за које су донета решења о враћању и број малолетних странаца за које су донета решења о отказу боравка и забрани уласка у Републику Србију 28(57)(Д) - 2 Број деце која су ушла у поступак реадмисије 28(57)(Д) - 3 Број деце која су се добровољно вратила у земљу порекла 28(57)(Д) – 4 Постојање јасних процедура о упућивању деце за коју се може разумно претпоставити да су у потреби за међународном заштитом на поступак азила и олакшавање приступа поступку на целокупној територији укључујући и границе 28(57)(Д) – 5 Приликом процене опасности од протеривања узимају се у обзир специфични облици прогона и опасности од изложености озбиљној неправди који су искључиво везани за децу (child-specific forms of persecution) у складу са смерницама УНХЦР и Комитета за права детета 28(57)(Е) – 1 Постојање процедурe за утврђивање статуса апатрида (statelesness determination procedure) 28(57)(Е) – 2 Доношење подзаконског акта којим се на јасан и детаљан начин прописује поступак стицања српског држављанства за децу родитеља чије је држављанство непознато, који немају држављанство, или због основаног страха од прогона не могу да се служе својим држављанством нити да комуницирају са својом државом 2 Sep, 2020	МУП Комесаријат за избеглице /Београдски центар за људска права 21 Apr, 2019	28(57)(А) - 1 Нису развијени формулари и упитници прилагођени деци. 28(57)(А) - 2 Није израђен поџаконски акт којим се уређују адекватне, транспарентне и деци прилагођене независне процедуре за процену узраста деце без пратње. У недостатку јасних процедура, у пракси се узраст утврђује искључиво на основу изјаве лица чији се узраст утврђује службенику Министарства унутрашњих послова или лекару. Опасности од таквог начина утврђивања узраста су бројне, нарочито када се узме у обзир да се управо на основу тог податка лица смештају у објекте који су намењени за смештај деце, те да је могуће да одрасла лица изјаве да су млађа од 18 година и буду смештена у исте просторије са децом. Обрнуто, постоји опасност и да деца без пратње изјаве да су старија од 18 година и на тај начин остају без могућност да добију потребну заштиту. 28(57)(А) - 3 Према доступним подацима, и даље не постоји особа која је обучена за рад са децом избеглицама и мигрантима, која је стално присутна у свим полицијским станицама и на сваком граничном прелазу и која може ефективно да се стара о поштовању права непраћене деце, упућивању у релевантне службе у складу са правилником, и да сноси одговорност у том погледу. Поступање са непраћеном децом није уједначено на целој територији Србије. 28 (57)(А) - 4 Запослени у центрима за азил и прихватним центрима, углавном јесу обучени да примењују Приручник за поступање са малолетним тражиоцима азила без пратње у РС, а посебно запослени у центрима у Сјеници у Боговађи, које је КИРС наменио за смештај непраћене или раздвојене деце. 28 (57)(А) - 5 С обзиром на велики број штићеника за које су задужени старатељи, стиче се утисак да они често немају довољно времена и капацитета за препознавање и процену посебних потреба сваког детета. У пракси се и даље дешава да је једна особа задужена да буде старатељ десетинама непраћене или раздвојене деце која бораве у истом центру. 28 (57)(А) - 6 Није доступан податак о тачном броју раздвојене деце и деце без пратње која су у поступку азила имала правног заступника. Према искуству правних заступника Београдског центра за људска права, велики број раздвојене деце и деце без пратње не желе да траже азил у РС, већ имају план да наставе свој пут ка другим европским земљама. 28 (57)(А) - 7 Није било могуће добити податак о броју службеника Канцеларије за азил који су прошли обуке о специјалним техникама интервјуисања деце, али је искуство запослених у Београдском центру за људска права, који су присуствовали подношењу захтеву за азил и усменим расправама, да је комуникација службеника Канцеларије за азил другачија када су у питању деца, у односу на комуникацију са пунолетним тражиоцима азила. Службеници су били више благонаклони и стиче се утисак да су сензитивисани за разговор са децом. 28 (57)(А) - 8 Према Закону о азилу и привременој заштити, приликом одлучивања о основаности захтева за азил, Канцеларија за азил прикупља и разматра све релевантне чињенице, доказе и околности, узимајући у обзир, између осталог, положај и личне околности тражиоца азила, укључујући његов пол и узраст. Поред тога, у поступку азила води се рачуна о специфичној ситуацији лица којима су потребне посебне процесне или прихватне гаранције. Међу тим лицима налазе се малолетна лица и малолетна лица без пратње. Комисија за азил је у првој половини 2021. године усвојила жалбу Београдског центра за људска права и поништила решење Канцеларије за азил којим је одбијен захтев за азил непраћеном дечаку од 16 година. Комисија је, између осталог, у својој одлуци утврдила да Канцеларија за азил ни на који начин није поткрепила своје образложење да је донета одлука у најбољем интересу детета и да се захтева да у поновљеном поступку размотри све околности које су од значаја за примену начела најбољег интереса детета. 23 May, 2022 Није испуњено	(28)(57)(А) - 1 Нису развијени формулари и упитници прилагођени деци. (28)(57)(А) - 2 Нису израђени (28)(57)(А) - 3 Нема целовитих података (28)(57)(Б) - 1 До средине 2017. године, на хранитељском смештају је било 21 дете. Само у 2017. години троје деце без родитељске пратње из Пакистана и Авганистана (два дечака и једна девојчица) било је смештено у хранитељску породицу, при чему је то остварено само на територији Београда. Смештаји су трајали од два до шест месеци, а деца су била узраста једне, пет и десет годинa. (28)(57)(Б) - 2 Нема развијених специјализованих услуга (28)(57)(Б) - 3 Нема развијених специјализованих услуга. (28)(57)(Б) - 4 У току 2017. године донето је 758 решења о привременом старатељству, при ћему је 708 дечака и 77 девојчица стављено под привремено старатељство - нису доставили број старатеља и број водитеља случаја за 2017. годину. Подаци Градског центра за социјални рад у Београду показују да је у првом тромесечју 2019. године један старатељ бринуо о најмање 27 деце, односно да су само два водитеља случаја радила на случајевима 355 деце. (28)(57)(Б) - 5 У току 2017. године на листи се налазило 12 породица на територији Војводине и 14 појединачних хранитеља са територије града Београда. Исте године је Центар за породични смештај и усвојење Београд, у сарадњи с међународним организацијама International Rescue Committee и Save the Children, обучио преко 90 хранитеља за бригу о непраћеној и раздвојеној деци у ситуацији миграције. (28)(57)(Б) - 6 Постоје засебне радне јединице за смештај стране деце без пратње у оквиру постојећих институција у оквиру система социјалне заштите, али се оне не могу сматрати адекватним због тога што је њихова основна намена ресоцијализација деце за изреченом васпитном мером односно старање о деци с менталним инвалидитетом. Крајем 2018. године отворено је реновирано крило Дома за децу "Јован Јовановић Змај" у Београду у које се од новембра те године смештају само непраћена деца. (28)(57)(Ц) - 1 Не (28)(57)(Ц) - 2 Нема целовитих података. (28)(57)(Д) - 1 Нема података. (28)(57)(Д) - 2 Нема података. (28)(57)(Д) - 3 До ступања на снагу Закона о азилу и привременој заштити 3. јуна 2018. године, добровољне повратке миграната спроводила је Међународна организација за миграције. Подаци те организације показују да се у току 2017. године, 27 деце вратило у земљу порекла у оквиру програма асистираног добровољног повратка који се спроводио под њеним мандатом, а да је међу том било двоје непраћене деце из Авганистана и Ирана. (28)(57)(Е) - Нема измене закона. 6 May, 2020		(А) 1 - Пракса Београдског центра за људска права, (А) 2 - Службени гласник РС, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal, (А) 3 - Пракса Београдског центра за људска права, (Б) 1 - Одговори на захтев за приступ информацијама од јавног значаја прибављени од центара за породични смештај и усвојење, (Б) 2 - Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућен је 1. новембра 2019. године, али није добијен одговор, (Б) 3 - Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упућен је 1. новембра 2019. године, али није добијен одговор, (Б) 4 - Одговор Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 07-00-00230/2019-15, од 22. априла 2019. године, и одговор Градског центра за социјални рад у Београду на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 550-139 од 22. априла 2019. године, (Б) 5 - Одговори на захтев за приступ информацијама од јавног значаја прибављени од центара за породични смештај и усвојење, (Б) 6 -Пракса Београдског центра за људска права. (Ц) 1 - Одговор Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, Управе граничне полиције на захтев за приступ информацијама од јавног значаја, бр. 26-1991/18, од 6. децембра 2018. године, (Ц) 2 - (Д) 1 - (Д) 2 - Министарство унутрашњих послова, одговор на захтев за приступ информацијама од јавног значаја. (Д) 3 - Комесаријат за избеглице и миграције РС, Миграциони профил 2017, доступно на: http://www.kirs.gov.rs/media/uploads/Migracije/Publikacije/migracioni%20profil%202017.pdf. (Е) Службени гласник РС, http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal. 28 May, 2020	Трећи циклус УПР 6.71. Наставити са обезбеђивањем недискриминаторне и адекватне здравствене заштите мајки и деце ромске националности (Maлдиви) Комитет за људска права 14(33) Држава потписница треба строго да поштује своје националне и међународне обавезе: (а) омогућавањем доступности приступа формалном поступку за пријаве за азил на свим граничним прелазима, посебно на међународним аеродромима и у транзитним зонама, као и да су све особе које се директно баве избеглицама или мигрантима одговарајуће едуковане; (б) осигуравањем тога да се све пријаве за азил одмах процењују на индивидуалној основи, уз пуно поштовање принципа забране протеривања, као и да одлуке о одбијању могу бити оспорене у суспензивном поступку; (в) уздржавањем од колективног протеривања странаца и осигуравањем објективне процене степена заштите када се странци протерују у „сигурне треће земље”; (г) осигуравањем адекватних услова и унутар и изван прихватних центара за све избеглице и тражиоце азила; и (д) омогућавање постојања протокола за одређивање старости малолетника без пратње и да они добију адекавтно старатељство и третман у складу са најбољим интересима детета. Комитет за економска, социјална и културна права 28(13) Комитет препоручује држави чланици да избеглицама, повратницима и интерно расељеним лицима, посебно Ромима без регистрованог пребивалишта који живе у неформалним насељима, обезбеди ефикасан приступ поступку уписа у матичне књиге рођених и регистрацију пребивалишта у циљу лакшег приступа личним документима, укључујући изводе из матичне књиге рођених, личне карте и радне књижице. У међувремену, ове особе би требале да имају приступ економским, социјалним и културним правима. 28(34) Комитет препоручује држави потписници да се свој деци тражиоцима азила омогући приступ основном и средњем образовању у складу са Законом о азилу. Комитет против мучења 28(14) Држава чланица би требало да настави и интензивира напоре да омогући приступ брзим и правичним индивидуализованим поступцима азила да би се спречио ризик од кршења начела забране протеривања (non-refoulement). С тим у вези држава би требало да: (а) обезбеди довољно људских и финанијских и техничних средстава Канцеларији за азил да би овај орган могао да благовремено региструје тражиоце азила, да им издаје идентификационе картице, спроводи индивидуализована саслушања уз помоћ преводилаца, као и да у разумном времену доноси одлуке о захтевима за азил. Држава би требало да кроз нови нацрт закона о азилу отклони ове недостатке, укључујући и прописивање рокова за доношење одлука; (б) успостави и обезбеди примену стандардизованог поступка азила и процедуре за упућивање на међународним аеродромима и у транзитним зонама; (в) гарантује тражиоцима азила приступ независној, квалификованој и бесплатној правној помоћи и преводилачким услугама током поступка азила, као и у прекршајним поступцима и у случајевима када су лишени слободе на аеродрому, како би им се омогућило да оспоре законитост одлука о депортацији и лишењу слободе. 28(15) Комитет позива државу чланицу да обезбеди да се у поступку азила суштински поштује принцип забране протеривања (non-refoulement) , без обзира да ли се држава одредишта сматра безбедном. Држава потписница такође треба да обезбеди потпуну заштиту од протеривања кроз успостављање потребних правних и административних мера заштите и правних лекова у поступцима принудног удаљења и на тај начин гарантује да сва лица којима је потребна међународна заштита неће бити враћена у земљу у којој постоји опасност да буду изложена мучењу или свирепом, нечовечном или понижавајућем поступању, условима прихвата или кажњавању или пак ланчаном протеривању (chain refoulement). Држава потписница треба да успостави и формализоване механизме мониторинга граничног појаса, у сарадњи са Канцеларијом Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице и организацијама цивилног друштва, и да предузме снажне мере у борби против злостављања и изнуђивања недокументованих миграната од стране полицијских службеника, што укључује слање јасне и недвосмислене порука да су таква дела неприхватљива и кривично гоњење и кажњавање починилаца. 27(20)(Б) Држава чланица треба да: (а) развије модуле о Конвенцији против мучења у програмима периодичних и обавезних обука полицијских службеника, судија, тужилаца и затворских и имиграционих службеника; (б) омогући редовну обуку о Истанбулском протоколу полицијским службеницима, службеницима Канцеларије за азил, судијама, тужиоцима, затворским чуварима, форензичким лекарима и особљу које ради у прихватним или притворским центрима, укључујући обуку о откривању психолошких трагова мучења и о родно осетљивим приступима, као и да осигурају да смернице из Протокола буду инкорпориране у истрагу случајева мучења или злостављања. 6 May, 2020		Детаљније
		(Б) осигура потпуно укључивање деце тражилаца азила и деце избеглица која су без пратње или раздвојена у постојећи систем заштите деце; обезбеди смештај у хранитељским породицама или другим смештајним капацитетима који су адекватни за њихов узраст, пол и потребе, у складу са проценама најбољег интереса спроведеним на индивидуалној основи; и да успостави специјализоване услуге за децу са емоционалним, психијатријским и проблемима у понашању; 11 Feb, 2021			28(57)(Б) - 1 Само једно непраћено дете на територији Републике Србије, и то у Београду, било је на хранитељском смештају. То дете је на хранитељском смештају од 2017. године, што значи да у 2019. години ниједно дете није по први пут остварило право на породични смештај. Према подацима добијених од Центра за породични смештај и усвојење у Нишу, у септембру 2020. године је на хранитељском смештају било двоје малолетне деце, девојчица од 6 и дечак од 7 година.Према подацима добијених од Центра за породични смештај и усвојење у Нишу, у септембру 2020. године је на хранитељском смештају било двоје малолетне деце, девојчица од 6 и дечак од 7 година. У току 2021. године није било непраћене деце на хранитељском смештају. 28(57)(Б) - 2 Нису развијене специјализоване услуге за непраћену и раздвојену децу избеглице и мигранте са емоционалним, психијатријским и бихевиоралним проблемима. Деца коју је Београдски центар за људска права заступао у поступку азила најчешће су показивала знаке посттрауматског стресног поремећаја и друге психолошке тегобе због искустава која су повезана са напуштањем државе порекла. Извештаји психолога или психијатара користили су се као основ да се детету обезбеде додатне процесне гаранције у поступку азила. У пракси су се дешавале ситуације у којима је дете, које је већ боравило у некој од институција социјалног типа, почело да испољава несоцијалне обрасце понашања или има озбиљне психичке потешкоће. Када би дете било хоспитализовано у Клинику за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, институције социјалног типа углавном нису биле спремне да га приме назад на смештај због недостатка стручног кадра које би могло да се даноноћно стара о детету. Такве услуге углавном пружају међународне и невладине организације. Као потенцијалну могућност, центри за социјални рад истичу могућност коришћење услуга: саветовалишта за предбрачне, брачне и породичне односе, које врши специјализоване услуге пружања психосоцијалне подршке становништву на локалном нивоу и потенцијално би имало капацитет и за пружање услуга деци са емоционалним и бихејвиоралним сметњама, али не и психијатријским. Осим тога, постоје дневни боравци за децу и младе са сметњама у развоју, услуге развојног саветовалишта, социјално-едукативна услуга под називом социо-рехабилитациони клуб за младе. 28(57)(Б) - 3 С обзиром да не постоје специјализоване услуге за непраћену и раздвојену децу избеглице и мигранте, нарочито у погледу адекватног смештаја и психолошке подршке, ниједно дете није могло ни да их користи. 28(57)(Б) - 4 Нису доступни свеобухватни подаци о броју социјалних радника који су вршили дужност привременог старатеља непраћеној или раздвојеној деци, као ни подаци о броју деце која су се налазила под старатељством како би се упоредили у односу на минималне стандарде. У пракси се дешава да једна особа врши старатељство над неколико десетина непраћене или раздвојене деце која бораве у једном смештајном објекту. То је прилично изражено у Сјеници у којој је, од почетка године 2020. до краја јуна исте године, 150 малолетних миграната без пратње стављено под колективно старатељство, док је у исто време 1 особа имала дужност старатеља и једна особа је била водитељ случаја. Слична ситуација је и на територији Љига, Лајковца и Мионице. Под старатељство привременог старатеља стављена су 302 малолетна мигранта без пратње, док су дужност привременог старатеља обављале 2 особе, а једна особа је имала дужност водитеља случаја. Ове године ситуација је слична као и претходне, односно у појединим местима боравило је доста непраћене деце, а број старатеља и социјалних радника је несразмерно мали у односу на број деце. Тако је на територији Љига, Лајковца и Мионице под старатељство привременог старатеља стављено 425 малолетника без пратње, а дужност привременог старатеља обављале су 2 особе, док је једна вршила дужност водитеља случаја. Деца су била под старатељством привременог старатеља до 60 дана. У Прешеву је под старатељство привременог старатеља стављено 153 деце, док је дужност привременог старатеља вршило 5 особа и 4 водитеља случаја. Такође, у Димитровграду је 108 непраћене деце стављено под старатељство, али је специфично да се малолетници не задржавају дуго на територији ове општине. По подацима добијеним од МРЗБСП, у првој половини 2020. године центри за социјални рад донели 638 решења којима су малолетним мигрантима без пратње постављени привремени старатељи, док је у исто време 61 лице обављало послове старатеља малолетним мигрантима без пратње на основу решења центара за социјални рад. 28(57)(Б) - 5 У односу на 2017. годину када је Центар за породични смештај и усвојење Београд, уз подршку партнерских организација, обучио 90 хранитеља за бригу о непраћеној деци мигрантима и избеглицама, само 23 породице су се 2019. године налазиле на листи потенцијалних хранитеља. С друге стране, само једно непраћено дете налазило се на хранитељском смештају у 2019. години. Тај број је у 2020. години још мањи - на територији Војводине су се налазиле само 2 хранитељске породице обучене за бригу о страним малолетним лицима без пратње родитеља. У 2021. години је још једна хранитељска породица обучена за бригу о страним малолетним лицима без пратње, а од тога се две породице налазе у Бачкој Паланци, а једна је у Новом Саду. Министарство за бригу о породици и демографију планира израду Правилника о хранитељству, заједно са радом на Породичном закону. 28(57)(Б) - 6 Законом о азилу и привременој заштити прописано је да се детету без пратње које је поднело захтев за азил, а које се налази на смештају у центру за азил или прихватном центру, на основу решења органа старатељства обезбеђује алтернативни смештај који може да буде установа социјалне заштите, смештај код другог пружаоца услуге смештаја или породица. Без обзира на законска решења, у пракси се ретко обезбеђује алтернативни смештај деце, најчешће због ограничених капацитета установа социјалне заштите и неразвијеног система хранитељства, а деца су углавном смештена у центрима за азил. Као прелазно решење, Комесаријат за избеглице и миграције је за смештање непраћене или раздвојене деце наменио два центра за азил, у Сјеници и Боговађи. Ниједан од ових центара није установа социјалне заштите нити у њима постоји стручно особље које би могло адекватно да се стара о деци, а непраћена или раздвојена деца се тамо смештају без индивидуалне процене најбољег интереса детета и његових потреба. У мају 2020. године у Центру за азил у Боговађи догодио се инцидент у којем су радници фирме која обезбеђује центар, физички и вербално малтретирали децу која у том центру бораве без пратње родитеља. Иако је КИРС центар за азил у Боговађи наменио искључиво за смештај непраћене деце, од септембра 2021. године у њему се смештају и породице. Могући разлог томе је мали број деце, односно недовољна попуњеност смештајних капацитета, а у исто време и велики број новопридошлих породица у РС, углавном са афричког континента. У дому за незбринуту децу „Јован Јовановић Змај“ у Београду 10 деце је било смештено у првој половини 2020. године. Уједно, толики је и смештајни капацитет радне јединице у коју се смештају страна малолетна лица без пратње родитеља или старатеља. Ангажовано је 6 васпитача и стручних сарадника. У дому у Нишу било је смештено 24 деце, а о њима је бринуло 6 васпитача. Смештајни капацитет је 15 места и то 10 за дечаке и 5 за девојчице. Међутим и у Београду и у Нишу су били смештени само дечаци, а највећи број њих је из Авганистана. Током 2021. године повећан је капацитет радне јединице у коју се смештају страна малолетна лица без пратње родитеља или старатеља у Нишу, тако да је могуће обезбедити смештај за 15 дечака и 15 девојчица. Ипак, и даље се смештају искључиво дечаци, углавном из Авганистана који у просеку бораве 2,5 месеца. У дому за незбринуту децу „Јован Јовановић Змај“ у Београду било је смештено 9 деце, већином из Авганистана. Дом у Водоводској у Београду располаже са 15 места и то 10 места за дечаке и 5 за девојчице о којима брине 6 васпитача. У току године једино у овом дому је било смештено 6 девојчица, а најмлађи дечак који борави има само 8 година. 23 May, 2022 Није испуњено
		(Ц) осигура да се свој деци која траже азил систематски пружају информације о њиховим правима и обавезама, поступцима за азил и расположивим услугама, како би се спречило да прибегну спавању без склоништа због страха од депортације, као и да предузме неопходне кораке за заштиту деце без пратње од кријумчара; 11 Feb, 2021			28(57)(Ц) - 1 У центрима за азил и другим смештајним капацитетима, полицијским станицама и у другим службеним објектима у којима се могу налазити непраћена или раздвојена деца још увек нису дистрибуирани информативни материјали са детету прилагођеним и приступачним информацијама, на језику које дете разуме, о правним аспектима дететовог положаја у Србији, укључујући и информације о функционисању система азила и правима које дете има у складу са позитивним прописима. Није познато да ли су надлежни државни органи такве материјале израдили нити да ли су приступили њиховој изради. За сада је у центрима који се налазе у надлежности Комесаријата за избеглице и миграције доступна брошура коју су заједно израдили Београдски центар за људска права и канцеларија УНХЦР-а у Београду, у којој су сажето објашњени ток поступка азила и основна права која имају тражиоци азила и особе које у Србији остваре право на азил. 28(57)(Ц) - 2 Није доступан податак о постојању формализованог протокола о прекограничној сарадњи надлежних органа Србије са суседним државама у вези специфичних питања која су од значаја за заштиту непраћене или раздвојене деце избеглица и миграната од трговине људима и кријумчарења, као и за случајеве раздвајања породица. 28(57)(Ц) - 3 Нису доступни подаци који се односе на полицијске станице и граничне прелазе, а већина запослених КИРС-а у центрима за азил и прихватним центрима је прошла потребне обуке за препознавање деце у опасности да постану жртве трговине људима. Међутим, обучене особе у центрима имају и низ других задужења, те је упитно колико заиста имају времена да се посвете идентификацији деце која су у опасности да постану жртве трговине људима. Постоје индикатори за прелиминарну идентификацију жртава који су намењени запосленима у полицији, просвети и систему социјалне заштите, али је једино употреба индикатора за запослене у систему социјалне заштите постала обавезујућа на основу упутства које је издало МРЗБСП 2017. године. УНИЦЕФ је почетком 2020. године издао публикацију „Како учинити невидљиво видљивим: Идентификација девојчица без пратње и раздвојених девојчица у Србији, Бугарској, Грчкој и Италији”. У оквиру публикације дата је и алатка, односно листа савета намењена радницима на терену како би лакше препознали девојчице без пратње или раздвојене девојчице. 28(57)(Ц) - 4 На основу евиденције Центра за заштиту жртава трговине људима од почетка 2020. године било је укупно 8 страних држављана који су у Србији третирани као жртве трговине људима, од чега је двоје деце, једно мушко и једно женско. Обе малолетне особе су из Авганистана. 23 May, 2022 Није испуњено
		(Д) осигура потпуно поштовање принципа забране протеривања и олакша приступ систему азила за децу којој је потребна међународна заштита у складу са члановима 6, 22 и 37 Конвенције; 11 Feb, 2021			28(57)(Д) - 1 Од ступања на снагу измењеног Закона о странцима (Сл. гласник РС, бр. 24/18) 3. октобра 2018. године до краја 2019. године, Министарство унутрашњих послова донело је укупно 1815 решења о враћању којима се деци затеченој у незаконитом боравку на територији Србије отказује боравак. Највећи број деце којој је у наведеном периоду отказан боравак пореклом је из Авганистана (71,4%). Није доступан податак колико те деце је било без пратње родитеља или старатеља. МУП, управа граничне полиције навела је да је у периоду периоду од децембра 2021. до априла 2022. године донела 178 решења о враћању малолетних лица у земље порекла, од тог броја највише деце је из Авганистана (98), �

ПРЕПОРУКЕ КОМИТЕТА ЗА ПРАВА ДЕТЕТА УН

Комитет за економска, социјална и културна права

Комитет за економска, социјална и културна права